Издаја антисрпског режима не може се сакрити! У пасошу печат „Републике Косово“!

dzonson.wordpress.com

Извор: Фејсбук Репортер ******** То је та слобода коју је преговарао борко – 100 евра и печат „репубљик косове“…

„У земљи крви и меда“, филм Анђелине Џоли

„У земљи крви и меда“, филм Анђелине Џоли

22 децембар 2011 Вилијам Дорић
Ел. пошта Штампа PDF

„У земљи крви и меда“, филм Анђелине Џоли

Вилијам Дорић

Признајем да нисам филмски критичар, али написао сам шест књига о историји Балкана, а многи моји чланци о Балкану су били објављени у Интернешенал Трубјуну, Вол Стрит журналу, Вашингтон Тајмс-у, као и многим српским новинама.

Након што сам погледао филм „У земљи крви и меда“, установио сам да је филм пун неистина, посебно лажних историјских чињеница. Филмским критичарима и стручњацима да расправљају о уметничкој вредности филма, јер су у томе квалификованији од мене.
У овом филму, секс , насиље и фабриковање догађаја су посебно наглашени да би то све изгледало убедљивије у Холивуду а разни кинематографски трикови су употребљени да нас „забаве“ и одвуку нам пажњу од реалности у босанском грађанском рату.

Када је филм кренуо са снимањем, госпођица Џоли је тачно знала какви ће бити емоционални ожиљци и губитци многих босанских породица које ће гледати овај филм, посебно оних из мешовитих бракова. Претварајући се да је филм само један од оних „измишљених“ филмова које се базирају на стварним чињеницама, она чини управо супротно од своје идеологије да треба бити одговоран када се ради о кршењу људских права.

Она арогантно одбацује причу о правим „Босанским Ромеу и Јулији“ , људима који су убијени снајпером 19. Маја 1993. године.
Његово име је било Бошко Бркић, и био је Србин из Босне, а она се звала Адмира Исмић, муслиманка из Босне. Обоје су били убијени када су покушали да побегну из муслиманског дела у Сарајеву на сигурност у српском делу града , при преласку моста на Врбањи.

Мртви, остали су на мосту неколико дана, на „ничијој“ земљи“, док су медији, као лешинари изманипулисали њихову смрт за своје насловне стране.

Анђелинин најновији Ромео, Данијел, чију улогу игра српски глумац, Горан Костић; и Јулија (Ајла) коју игра муслиманска глумица Зана Марјановић, испредају другачију причу, употребљавајући секс, агресију и убиство, причу која треба да убеди публику да насиље, да робство и иживљавање могу бити део романсе у једном цивилном рату.
Гледајући га, добијамо осећај да није потребна истина да се направи успешан холивудски филм, и, иако знам није било предвиђено да то буде документарни филм, ипак је важно знати да је употребљен, још једном, за пропаганду, која управо овако почиње да се шири.

На почетку филма, Ајла се спрема за састанак са српским полицајцем. У следећој сцени они плешу у сарајевском ноћном клубу, када експлодира бомба која прекида мир у овом мултиетничком граду; Бомба је, наравно, постављена од стране Срба.
Следећа сцена показује жене које се одвлаче у аутобус који их води у шта, питате се? У српски камп где су силоване! Српски полицајац баца једну од жена на хаубу аутомобила, скида јој панталоне и силује је. Полицајац граби Ајлу да и њу силује, али га зауставља Данијел, „њен“ србин, који је заштићује од силовања и који прети да њу нико не сме да дотакне.
Ајла преживљава тако што је закључана у соби у којој спава само са Данијелом. Разлог због кога би неко провео цео рат бранећи жену са којом је имао само један састанак, остаје недовршен у овој причи.

Анђелина нам представља овај догађај као почетак филма, игноришући прави разлог за почетак Босанског грађанског рата, када су муслимански терористи упали у Српску Православну Цркву за време венчања у Сарајеву, и наредили да „Срби не смеју да истичу српску заставу у Босни јер је то сада муслиманска држава“. Они онда убијају младожењиног оца и тешко рањавају српског православног свештеника, као и десетину гостију.

Анђелина не повезује цињеницу да је више од 2.000 муслиманских терориста дошло у Сарајево из Бин Ладенових кампова у Афганистану, који су мучили и убијали српске војнике палећи их на ражњу као животиње и одсецајући им главе, које су носили по Сарајеву као трофеје. Поседујем неколико ужасних фотографија ових сцена.

Анђелина Џоли исто тако не приказује чињенице да је хиљаде Срба отпуштено са посла, (мог пријатеља који је радио у сарајевској телевизији преко 25 година снашла је иста судбина). Муслимани су јурили кроз стамбене зграде и истеривали Србе који су ту живели деценијама. После протеривања, њихове личне ствари и намештај бацане су кроз прозоре, на улице.
Она не помиње чињеницу да је преко 250.000 Срба протерано из Сарајева и да им је забрањено да се врате, као и да на следећим изборима, пошто тих Срба није било, Алија Изетбеговић је победио са само 44.000 гласова разлике. Било какав разлог за српску освету и против напад није био приказан, или је био избачен из кадра.
Хрвати који су се борили против муслимана пуне четири године нису ни били поменути у овом филму.

Босански муслимани су представљени као невине жртве, над којима се иживљавала српска војска.

Док сам гледао филм, сетио сам се одличне књиге “Чишћење медијима : Прљаво извештавање – новинарство и трагедија у Југославији”, Питера Брока.
У овом филму је понављана „чињеница“, као и у медијима који су пратили овај грађански рат, лаж о 300.000 убијених Босанских муслимана. Као у случају Гебелса, који је за време Холокаста говорио „Кажи лаж сто пута, и постаће истина“, и овде је понављано седам година да је било 300.000 мртвих и 60.000 силовања, и у то је свет је наравно, поверовао.


Кроз неке друге организације са бољом репутацијом сада знамо да је било мање од 97.000 жртава, и то на свим странама у овом грађанском рату, и то их не чини „геноцидом“.
Ми исто тако знамо да је Анђелина свесна да је у Руанди убијено 800.000 људи, две године пре овог рата, али је она то успела да игнорише. Концентрисала се на босанску пропаганду која би боље ишла са њеном мелодрамом, и којом би успела је да изазове више пажње. Добила је номинацију за категорију страног филма, мада многи у Холивуду не очекују пуно од њеног режисерског првенца.

Дијалог у филму дотиче српске жртве Битке за Косово у 1389-ој, важан историјски догађај који 99% гледалаца неће ни приметити. Исто тако, помињу се хрватске усташке нацистицке јединице у другом светском рату (које су ликвидирале 1.4 милиона Срба, 60.000 Јевреја, 78.000 Рома), и уз то је провучено пар реченица о четницима, Србима који су се борили против нациста. Чак ни то неће остати у сећању гледалаца.

Српска Православна Црква је у овом филму исто тако оптужена у медијима ,а није ни поменуто да је Српски Патријарх Павле водио преко милион Срба у протест против тадашње владе. У интервјуу за „Швајцарски Федерални Парламент“, 10. Децембра 1992, Патријарх је изјавио да је „800 српкиња било силовано у 20 кампова које су држали муслимани и Хрвати.“У југословенској организацији за ратне злочине, 2. Августа, исто тако објављен је његов исказ, истог дана када су објављене приче о „логорима смрти“, које су се нашле на америчким киосцима. Оне идентификују локације у Сарајеву, Тузли, Бугојну, Бихаћу и Славонском Броду, где су Српкиње биле везане, силоване и убијане од стране хрватских и муслиманских војника.

„Љубавна прича“ Ромеа и Јулије завршава се тако што Данијел убија Ајлу пуцајући јој у главу. Та последња сцена је Анђелинина крајња шанса да демонизује Србе – када Данијел пада на колена пред представницима полиције уједињених нација и изјављује, и то неколико пута “ Ја сам ратни злочинац, ја сам ратни злочинац“, речи дизајниране да остану дубоко засађене у мислима гледалаца док напуштају биоскопску салу.

Овај филм не дотиче публику љубавном причом, веђ их ужасава случајем силовања. Анђелина Џоли не преза ни од тога да на крају филма прикаже статистику из овог рата, где наставља пропаганду од „50,000 босанских жртава силовања“, иако је то број који је дискредитован много пута у последњих двадесетак година. Ако је овај филм представљен као фикција и филм који није базиран на стварним догађајима, онда ту заиста нема места овим лажним подацима који су постављени из политичких разлога.

Ове измишљене приче и пропаганду о босанском грађанском рату, описао је у само пар реценица француски новинар Џером Бони, који је
4.Фебруара 1993. послао извештај из Тузле. Тузла је тада била проглашена за босански град где је било највише силованих муслиманки. Он је рекао:
“ Кад сам ишао према Тузли, речено ми је да идем у гимназију где је било 4.000 силованих муслиманки. На 20 километара од гимназије, чуо сам бројку од 400. На десет километара, већ је прича промењена на 40. Кад сам стигао у гимназију, нашао сам само 4 жене које су хтеле да сведоче о томе.“

у „Земљи од крви и меда“ промовисана је вулгарност и није било „меда“ да заслади патњу мултиетничког насиља у којем су све три стране учествовале и биле одговорне за рат.

Као и „кенгурски“ суд у Хагу, Анђелинин филм наставља процес оптужби против Српског народа у целини, не дајући им иста права нити правду, настављајући са ампутирањем делова српске територије против воље српског народа, и противно Повељи Уједињених Нација (чија је оснивачка чланица између осталих била и Србија), Женевске Конвенције, Хелсиншког финалног акта, и НАТО пакта, укључујући и резолуцију 1244 која гарантује Косову да је неотуђиви део српске територије, као део мировног договора направљеног од стране Ричарда Холбрука.

Анђелина Џоли не може да буде толико неука, зар не?

Глумац Џон Воит, Анђелинин отац, похађао је Степинчеву средњу школу у Њу Јорку, школу која је изграђена 1950-те и која је добила име по хрватском католичком свештенику, оптуженом за ратне злочине у другом светском рату, а који је провео десет година у затвору за злочине почињене против Срба и Јевреја у Хрватској. То је можда и кључ ове анти-српске кампање Анђелине Џоли.

Овим филмом , она је хтела да покаже своје утиске о скорашњем грађанском рату, међутим, није успела да чак ни својом „величином“ помогне напаћеном и подељеном народу у Босни, и да им да разлог да почну са исцељењем тих рана.

Као Србин, изашао сам из сале алармиран тиме да је поново реч „Србин“ употребљена као синоним за „зло“. За мене, филм Анђелине Џоли сада изгледа као покушај једног кинематографског геноцида.

______________________________________________________________________________________
Вилијам Дорић је аутор 6 књига о историји Балкана, укључујући „Геноцид над Србима 1941-1945“, и „Косово“, објављена 1992 године. Примио је „Орден Светог Саве“, од Светог Синода Српске Православне Цркве, „Мерит награду“ за заслуге, од српско америчке адвокатске коморе, као и „Награду за Слободу“ од РАС-а, Међународне Српске Организације из Вашингтона.

Чланак је објављен на више међународних и српских страница и сајтова. За више информација и о књигама господина Дорића посетите :

www.gmbooks.com

Превод: Звездана Стојановић Скат


Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.

Bogorodica ili demon iz Međugorja KAD SE ZLOČIN PREĆUTI; RADJA SE UVEK IZNOVA (ZATAŠKAVANI ZLOČINI „U INTERESU“ BRATSTVA I JEDINSTVA)

Naslovna > Naslovi > Bogorodica ili demon iz Međugorja

Bogorodica ili demon iz Međugorja

Objavljeno dana 22.12.2011. u 11:20   ·   Nema Komentara

Znam, svi dobri vjernici ustuknuće pred mojim naslovom, ali ja upravo to pitanje postavljam sebi već odavno, to jest od kako sam saznao da je sa druge strane brda na kome se navodno pojavila Bogorodica, u jamu bačeno oko tri hiljade žrtava.

Gledam ovih dana na švajcarskoj i austrijskoj televiziji hvalospjeve Međugorju, možda skupo plaćene, a možda samo dobronamjerne, pa se pitam da li neko od trideset miliona posjetilaca koji su prošli kroz Međugorje u poslednjih trideset godina zna da je sa druge strane brda u jamu bačeno tri hiljade ljudi, a da su među ubicama bili i oni koji su nosili franjevačke i svešteničke mantije?

Jame kod Međugorja

Na žalost i sramotu katoličke crkve u skoro svim hercegovačkim zločinima nad Srbima učestvovali su rimokatolički sveštenici. “Jame kod Međugorja, Humca, Šurmanaca, Bivolje Brda, Nevesinja i Sebišine, u kojima je pobacano nekoliko hiljada Srba, mutna krvava voda Neretve u aprilu i maju 1941, kao i Topola kod Opuzena ostat će u sjećanjima kao najkrvavije doba istorije ovih naroda, u kojem su na žalost i sramotu sudjelovali oni, koji su se pokrivali fratarskim i svešteničkim mantijama.”

Sjećam se; pred pedesetu godišnjicu od stradanja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, srpski narod je počeo da sa hercegovačkih jama skida betonske oklope, koje je početkom šezdesetih godina postavila titovska vlast, u namjeri da prikrije hrvatske zločine. Tako su se posle pet decenija stekli uslovi za hrišćansku i civilizovanu sahranu žrtava koje stradaše u neopisivim mukama samo zato što su bili pravoslavni Srbi.

Mještani sela Prebilovaca kod Čapljine su od decembra 1989. godine vodili rat nerava sa državnim i političkim vlastima, ne bi li dobili dozvolu da se otvori Šurmanačka jama kod Međugorja, i iz nje izvade zemni ostaci velikog broja srpskih novomučenika, među njima i 500 prebilovačkih žena, djevojaka i djece. Od opštine Čapljina su dobili dozvolu tek 12. oktobra 1990. godine, kada su zaprijetili da će svi stupiti u štrajk i da djecu neće slati u škole.

Prije ovoga, pretežno srpske opštine Trebinje i Ljubinje, dozvolile su da se otvore jame Ržani do (Jagodnjača), Pandurica i Kapavica, u koje je u junu 1941. bačen veliki broj Srba iz Popova Polja, Ljubinja sa okolinom i drugih mijesta. Jame su otvorili i iz njih mošti stradalih iznijeli trebinjski speleolozi na čelu sa Miroslavom Kurtovićem, čovjekom koji se sav posvetio ovom poslu.

U jamama je ispod gomile kamenja koje su ustaše gurale za žrtvama nađeno preko 1000 kostura sa predmetima žrtava i dokazima mučenja i svireposti dželata: bodljikavom žicom, lancima sa katancima, ekserima i dr. U Kapavici na dnu jame identifikovani su ostaci sveštenika Dušana Manastirlića, koji je prvi gurnut na čelu niza vezanih Srba, uz ustaško cerekanje: “Hajde, pope, povedi Srbe u crkvu”. Na njegovoj lobanji sačuvali su se pramenovi kose. Sve ove jame, koje u grozoti predvodi Šurmanačka, sraman su žig na licu čovječanstva. Otkud se baš na ovom podneblju stvoriše takve spodobe koje najviše poniziše ljudski rod i dovedoše u pitanje smisao čovjekovog postojanja?

Bez poziva na pokajanje

Od kud baš na ovom podneblju da se ukaže Bogorodica i to potomcima onih koji su napravili najgroznije zločine i u krilu one crkve čiji su fratri i sveštenici učestvovali u zločinima? Zar ne bi bilo za očekivanja da je Presveta Djevica poslala poruku koja bi zvala na pokajanje i pomirenje? Moralo bi tako da bude jer sa druge strane brda, na kojem se Djevica Marija navodno ukazivala hrvatskoj deci, ustaše su 24. juna 1941. godine mučile i ubile svih sedam srpskih monaha iz obližnjeg pravoslavnog manastira Žitomislić. Nešto kasnije, ustaški odredi pobili su 3.000 muškaraca, žena i djece, gotovo sve srpske nacionalnosti i zakopali ih u jamu kod Međugorja.

Očekivao sam nekako tih osamdesetih godina da ću pročitati ili čuti vijest da su djeca iz Medjugorja dobila zadatak da prenesu narodu poruku o pokajanja i pomirenju, ali se to na žalost nije desilo. Šestoro hrvatske dece koji su godinama otkrivali svoja viđenja i razgovore sa Bogorodicom, izjavljivali su da je Majka Božija prema njihovim svedočenjima postajala sve više Hrvatica. Tako su, 1. marta 1984. godine, mali franjevački vidovnjaci tvrdili da im je Ona rekla: “Iz posebnih razloga, ja sam izabrala ovu parohiju” !?

I to kada sam čuo još uvijek sam se nadao da će sledeća poruka biti poruka o pokajanju i pomirenju zbog svih onih zločina počinjenih u NDH, a naročito zločina koji se dogodio sa druge strane brda na kojem se navodno pojavila Majka Božija.

Demonsko lice iz Međugorja

Početkom devedesetih prestao sam da se nadam poruci o miru i počeo da sagledavam demonsko lice fenomena iz Međugorja. Umjesto da stigne poruka o miru oglasili su se ratni bubnjevi i ponovo smo zagazili u klaonicu od koje se još barem pola vijeka nećemo oporaviti.  Naročito sam se razočarao vidjevši da su zločinci mogli biti pohrvaćeni i pokatoličeni Srbi jer samo četrdeset i šest godina prije tog zločina u katoličkoj enciklopediji iz 1895, muhamedanci i katolici u BiH su proglašeni Srbima.

Vatikan u svojoj Katoličkoj Enciklopediji piše da su muhamedanci i katolici Bosne i Hercegovine Srbi i da su Srbi 98% stanovnistva Bosne i Hercegovine.

Znam da oni zbog kojih sam napisao ovo pismo, a to su katolici cijelog svijeta, nikada neće biti u prilici da ovo pročitaju jer nijedne novine u državama u kojima žive neće objaviti ovakav tekst, ali se nadam da, ako milijarda katolika neće biti u prilici da ovo pročita, da će barem moji prijatelji katoličke vjere pročitati i zapitati se šta se krije u Međugorju?

Bogorodica ili demon?

POVEZANE VESTI

Savetnik NASA: Vanzemaljci su demoni

Crna knjiga: Svi zločini nad Srbima

Srbi u raljama Vatikana

Skriveni svet: Iskustvo s meditacijom

Papa dolazi na Tadićev poziv

 

NAJČITANIJE

Protestno pismo nemačkom ambasadoru zbog agresorske politike

Vakcina protiv hepatitisa B izaziva autizam kod dece

Apel da se povuče prednacrt Zakona o pravima deteta

SAD za globalnu kontrolu interneta

Ljudi: Biljojedi ili mesojedi

 

SKUD „ORO“ Vas poziva na svečani doček Nove godine

SKUD „ORO“ Vas poziva na sveèani doèek Nove godine

 

PRVA ŽURKA 2012!

 

Zabavni program, bogat jelovnik – slu¾imo za stolom, lutrija, narodna, zabavna i starogradska muzika u¾ivo…

Zabavljaæe nas

 

BOKI I BILJA

 

31. decembra 2011 u 20 èasova

 

Ulaz, aperitiv, veèera i sekt u ponoæ, 40 EUR

za èlanove dru¹tva „ORO“ 30 EUR

za igraèe dru¹tva „ORO“ i decu preko 10 godina 20 EUR

 

Deca do 10 godina ne plaæaju ulaz i nemaju svoje mesto za stolom – boraviæe u posebnoj prostoriji, veèerati, gledati crtane filmove ili spavati dok slavlje traje.

 

Rezervacija mesta je obavezna!

 

Rezervacije: 069-13 828 500 ili 0179-479 1853

 

DOBRO NAM DO©LI!

 

Srpsko kulturno-umetnièko dru¹tvo „ORO“ e. V.
Heddernheimer Landstraße 151

(U1 – pravac Ginnheim, stanica „Heddernheimer Landstrasse“)
D-60439 Frankfurt
Tel. +49 69 13828500
www.oro-frankfurt.de
Folklor | Biblioteka | Kafiæ | Koncerti | Pozori¹te | Priredbe | Proslave | Akademije | Internetkafe | Kursevi | ®urke | Bioskop | Izlo¾be
Ako e-po¹ta od na¹eg dru¹tva nije po¾eljna, molimo Vas obavestite nas. Va¹e adrese koristimo iskljuèivo za slanje programa SKUD-a „ORO“ i ne èinimo ih dostupnim kako pravnim, tako i fizièkim licima.

juga.design®

 

 

 

 

 

 

ZBOG SRAMNOG ČINA IZDAJE RADNIČKIH PRAVA – POTPISIVANJA SPORZUMA – POD HITNO SMIJENITI POTPISNIKE SINDIKALNOG RUKOVODSTVA

 

ZBOG SRAMNOG ČINA IZDAJE RADNIČKIH PRAVA – POTPISIVANJA SPORZUMA – POD HITNO SMIJENITI POTPISNIKE SINDIKALNOG RUKOVODSTVA

 

 

Ekološka, uspravna, nezavisna, proevropska, transatlantska, demokratska, reformska i tako dalje Crna Gora konačno je dokazala da joj s pravom pripada epitet „zemlje čuda i čudesa“ najnovijim i najvećim čudom od svih čudesa u posljednje dvije decenije, a to je potpisivanje SPORAZUMA VLADE CRNE GORE I SINDIKALNOGA RUKOVODSTVA sa važećim rokom i „uslovnim obećanjima“ koja će uslijediti poslije 2015. godine!? Ovo me, manjim dijelom, podsjeća na najnovije uslovno dobijanje datuma pregovora od strane Evropske Unije, samo što su u ovom slučaju izigrana radnička i sindikalna prava zaposlenih u Crnoj Gori i to od njihovoga „visokog“ rukovodstva – predstavnika granskih sindikata. Bio je to jedan sraman čin svih predstavnika koji su učestvovali u potpisivanju navedenog Sporazuma sa Vladom Crne Gore i svih onih koji su dali moralnu podršku takvom sporazumu.

Vijest, koja će sigurno obići svijet, je sramni čin sindikalnoga rukovodstva – (kolo)vođa – Crne Gore zbog izdaje radničkih prava i sindikalnog organizovanja da odustaju od različitih vidova sindikalne borbe – prava na bunt – pobunu i štrajk u cilju ostvarenja svojih prava, zahtjeva i poboljšanja životnoga standarada koji su juče potpisali sa Vladom Crne Gore.

Neprimjeren i krajnje nepopularan način vođenja sindikalne borbe za ostvarenje radničkih prava je upravo „Potpisivanje sporazuma Vlade i Sindikata (predstavnika granskih sindikata, rukovodstva – vođstva), koja mora naići na osudu kod svih zaposlenih radnika svuda u svijetu, samo izgleda da u Crnoj Gori kod zaposlenih i nezaposlenih radnika može biti prećutan zbog „obećanja“ Vlade za (ne)izvjesnu „mogućnost“ da će im jednoga dana ukoliko se bude redovno punio državni budžet Crne Gore i rastao njen BDP po godišnjoj stopi od 3,5(sic!) a inflacije ne bude, onda će se voditi d(r)ugi pregovori kako da se povećaju zarade zaposlenim radnicima i na koji će se način vršiti plansko otpuštanje radnika – zaposlenih, i na koji način će ići program „zadovoljenja“ njihovih zahtjeva.

Radnička klasa u Crnoj Gori odavno je nestala odnosno na samoj je ivici opstanka, jer je generacija „mladi, (s)lijepi i još pametni“ dolaskom sa ulice uspjela da zauzme vlast i da za prethodnih dvadeset godina izvrši tranziciju bolje reći rasprodaju društvene imovine velikih i malih preduzeća i sebi obezbijedi veliku materijalnu korist, a na drugoj strani dovede najveći dio zaposlenih radnika do velikog siromaštva (više od tri četvrtine stanovništva) radničke klase, ako je uopšte više ima u ovoj ekološkoj i nezavisnoj državi(ci)!

Kao na početku preuzimanja vlasti „politička elita“ nastala u „ratu za mir“ i sada obećava „bolji život“, a sindikalno rukovodstvo Crne Gore objeručke prihvata buduće „benefite“ za radničku klasu – zaposlene i nezaposle po Crnoj Gori. Nevjerovatno je ali istinito i za cijeli normalni svijet i ljude sa zdravom pameću neprihvatljivo iznuđeno ili ponuđeno rješenje i bezuslovno prihvatanje nečega neizvjesnoga odnosno nemogućeg koje će se desiti samo pod uslovom da zaposleni budu mirni, poslušni, trpeljivi i robovski potlačeni, bez ikakvih prava, a i onako su ta prava za zaposlene u Crnoj Gori bila svedena na najmanju moguću mjeru, pa je sada ukinuto ili odloženo i to pravo na štrajk, sve do 2015. godine!

Ko su sindikalne vođe koje su imale taj kredibilitet da na takav sraman čin pristanu i potpišu se u ime radnika – zaposlenih i nezaposlenih, a bazu nijesu konsultovali, pogledajte njihove fotografije objavljene u štampanim i elektronskim medijim? Da li su oni imali pravo hipoteke na radnička i sindikalna prava odnosno prava udruživanja u cilju pobune ili organizovanja štrajka? Šta reći na takav pad ličnoga morala sem da je to za javnu osudu i poziv na krivičnu odgovornost i ujedno smjenu svih onih koji su učestvovali u potpisivanju toga sramnog sporazuma.

Borba koju je vodila radnička klasa (zaposleni) u cijelome svijetu za ostvarenje svojih prava na rad i zarade, poboljšanja uslova rada, povećanje životnoga standarda, organizovanje u radničke sindikate i organizovan način vođenja borbe putem pobune ili štrajka traje više od tri vijeka, a sindikalna borba traje gotovo cijeli vijek, danas je sramnim činom potpisivanja sporazuma da odustaju od štrajka do 2015. godine u Crnoj Gori izgubila svaki pozitivni smisao odnosno zaposleni su „pristali ili odustali“ od štrajka „privremeno“ za nekolike godine i mirno se solidarisali sa Vladom i naravno sa poslodavcima, tako da se odriču svih vjekovnih i teškom mukom ostvarenih,  zadobijenih, svojih prava, samo zarad „obećanja“ Vlade Crne Gore koje će se uslovno ispunjavati i dešavati, a njima jednoga dana biti mnogo dobro, opet uslovno!!!

Nevjerovatno i nečuveno, ali je istinito, da je svijest sindikalnih (kolo)vođa na takvom i tolikom stepenu odnosno sigurno je jedno da su se dogovorili za očuvanje sopstvenih fotelja i pristali na „obećano“ samo do 2015. godine da odustanu od štrajkova, a za zaposlene i nezaposlene kako bude, na proljeće kada trava počinje rasti i zelenjeti tek poslije 2015. godine.

Slikom i riječju štampani i elektronski mediji su danas u Crnoj Gori objavili famozni sporazum kojim je radničkoj klasi – zaposlenim i nezaposlenim radnicima onemogućena dalja borba  putem štrajka u cilju poboljšanja uslova rada, njihovih zarada i životnoga standarda – pravo da radni ljudi  odustaju od štrajka radi jednog uslovnog obećanja, i na taj način izgubili ono za šta su se u prethodna tri vijeka borili i izborili.

Sada je sve obesmišljeno i ukinuto samo jednim potezom pera najmoćnijih i najviših predstavnika Sindikata Crne Gore odnosno – granskih sindikata  i Unije slobodnih sindikata, koji su potpisali Sporazum sa Vladom Crne Gore kao poslodavcem! Šta se to desilo ili bolje reći kakav su dil dogovorili predstavnici sindikata sa Vladom te su tako podvili „rep“ – stavili svoj potpis i poništili nešto za čim je cijela radnička klasa u cijelome svijetu vodila žestoku borbu puna tri vijeka? Sindikalni predstavnici navedenim činom potpisa zaslužili su ne samo prezir nego i poziv na moralnu, materijalnu i krivičnu odgovornosti naravno i smjenu sa mjesta na kojima su već dugo godina uživali sva prava radnika koji su ih nekim čudom, izabrali odnosno birali. Oni koji su makar i prećutno dozvolili da se stave potpisi na tako sraman SPORAZUM moraju podnijeti ostavke, a najodgovorniji i krivično odgovarati!

Da li se neko od danas zaposlenih, nezaposlenih i onih koji su dugo godina po ulicama imali „nova“ radna mjesta prodajući cigarete, gorivo i tome slično, sjeća nekadašnjih sindikalista (Vučinića, Šofranaca i ostalih) iz velikih kolektiva i fabrika, a koji su predvodili radničku klasu u obaranju staroga rukovodstva – komunista? Šta je sa njima i sličnima i da li bi oni danas napravili sasvim drugi politički dil sa generacijom „mladi, (s)lijepi, i još pametni“ i „političkom elitom“ da do 2015. godine svi zaposleni i nezaposleni radnici obustave svoja prava na štrajk?

Ako i ovo najnovije i najveće radničko kolektivno čudo od predstavnika sindikata, koji su potpisali sporazum sa Vladom Crne Gore, ostane ne kažnjeno makar smjenom sa rukovodećih položaja onda radnička klasa bolje reći zaposleni nemaju nikakva moralna prava za bilo kakav protest ili javni prigovor.

Premijerov „pobjednički“ i nasmijani duh stao je u jednoj prostoj rečenici kada je rekao da je to „pobjeda socijalnog dijaloga u Crnoj Gori“!? Toj rečenici nedostaje „mala“ dopunu a koja glasi: „Da se u navedenom SPORAZUMU radi o pobjedi „političke elite“ na vlasti, a velikom porazu radničke klase  – zaposlenih, koju su sramno izvojevali predstavnici granskih sindikata“.

RADNIČKA KLASO odnosno ZAPOSLENI u Crnoj Gori OBAVEZNO SMIJENITE POTPISNIKE SPORAZUMA ili uzmite ispisnice iz sindikalnih organizacija! Ovom prilikom ja to javno činim i od danas više nijesam član sindikata na Univerzitetu Crne Gore, jer nijesam dao svoj glas za potpisivanje navedenog SPORAZUMA, a niko me nije ni pitao da se o tome izjasnim!

 

Podgorica, četvrtak, 22. decembar 2011. godine                 dr Momčilo Dušanov Pejović,

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће у суботу 24. децембра у 22. часа бденије у храму скита Св. Спиридона у Гајлнауу (Lahnstr. 31, 56379 Geilnau). Бденије ће трајати до око 2 часа по поноћи.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

23. децембар 2011.

www.eparhija-srednjoevropska.org

www.sok-aktuell.org

 

 

 

Најава: Епископ Константин у скиту Гајлнау

 

 

 

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће у суботу 24. децембра у 22. часа бденије у храму скита Св. Спиридона у Гајлнауу (Lahnstr. 31, 56379 Geilnau). Бденије ће трајати до око 2 часа по поноћи.

 

 

 

Следећег дана, у недељу 25. децембра, Преосвећени Владика служиће у 10 сати Свету Архијерејску Литургију у скитском храму.
Повод посете Епископа Г. Константина Гајлнауу је манастирска слава, Св. Спиридон тримитунтски, Чудотворац.

 

 

 

Житије Св. Спиридона: http://www.svetigora.com/node/6488

 

 

Subject: Samo istina….. – U svakom slučaju treba da se pogleda:

http://www.youtube.com/watch?v=HvemaQxFXkA&feature=related

BERLIN (Eigener Bericht) – Unter dem Druck der Eurokrise spitzen sich teils direkt von Berlin geförderte Sezessionskonflikte in mehreren europäischen Ländern zu! Pod pritiskom evropske krize zaoštravaju se secesionski konflikti zemalja EU

Newsletter vom 22.12.2011 – Europa driftet (II)

BERLIN (Eigener Bericht) – Unter dem Druck der Eurokrise spitzen sich
teils direkt von Berlin geförderte Sezessionskonflikte in mehreren
europäischen Ländern zu. Am stärksten betroffen ist Italien. Dort
werden in wohlhabenderen Landesteilen Forderungen laut, den
bestehenden Staat zu verlassen, um dem Berliner Spardiktat zu
entkommen. Die hohe Staatsverschuldung gehe auf das Konto des ärmeren
italienischen Südens und solle deshalb vor allem von diesem getragen
werden, heißt es zurBegründung. Abspaltungsforderungen werden vor
allem im deutschsprachigen Gebiet („Südtirol“), aber auch in der
Po-Ebene („Padanien“) laut. Während dort einflussreiche Kräfte vor
allem in der Lega Nord einen eigenen Staat gründen wollen, setzen
völkische Kreise in „Südtirol“ auf einen Anschluss an Österreich. In
Wien ist gegenwärtig im Gespräch, „Auslandsösterreichern“ die
österreichische Staatsbürgerschaft zu verleihen – nach ungarischem
oder auch nach deutschem Vorbild. Auch in Großbritannien erstarken
sezessionistische Kräfte: In Schottland soll 2014 oder 2015 über die
Gründung eines eigenen Staates abgestimmt werden. Nutznießer wäre vor
allem Deutschland, das von der Schwächung seines Rivalen
Großbritannien profitierte.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58231

ЛАЖИ О НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА?

ЛАЖИ О  НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА? 

 

Позанто је колкико су оне самосталне, мислим и финансијски и акционо. Ево, данима стоје пред амабасадом једине преостале светске силе да предају петицију поводом потписивања амреичко-албанског споразума о заштити споменика на КиМ и брукају  мирољубиву политику Србије. Не знам само што их не отерају. О томе јавни сервис ћути, али зато удара у таламбасе да је Кабинет нашег уваженог Председника главно легло разнe, па и криминалне комбинаторике. А зашто пак да то и не чине? Па, зар, ми нисмо и иначе стално у неким комбинацијама? Како би и било другачије, поред толико коцкарница и Моцарт музичких магазина за погађање и комбиновање разних резултата. Лов у магли нам је главна дисциплина. Једино  што се у магли наших јавних сервиса загубио и караван помоћи из Русије за КиМ, али се зато зна када је амерички, бритаснки и понекад немачки амбасадор пустио ветар.

Нема овде родољуба, без невладиног сектора, јер да их има пензионери би се одрекли пензија а радници плата, само да влади буде лакше. Јер, већини су и онако и пензије и плате тако малецке да им би било свеједно да ли их добијају или не, а Влади би помогло да запосли нове службенике и расписује нове конкурсе за јавне набавке. А за пензионере неродољубе ја бих ангажаовао савесне возаче да их газе по пешачким прелазима јер их споро прелазе или ван њих, јер су излапели, а држави такви нису потребни. Нити могу да раде нити да воде мирнодопску политику. Савесне возаче бих награђивао по проценту обављеног посла. Од таквих пара и од тог одрицања у буџету би се нашла која парица и за јадне невладине организације, да и они мало пирну у стражњицу влади. Или да побољшају своју онанизацију, извињавам се на штампарској грешки, хтедох рећи организацију. Они су засита орган. Много напаћен од силне упоптребе. Зато ће их свакако обрадовати поздрав од Путина а још кад би то учинио  Жак Шипак, овај пардон, пардон н по сто пута – Жак Ширак. Да не помињем поздраве Конузина који би највише обрадовали ноговце. ПОД УСЛОВОМ ДА СЕ НЕ ОПИЈУ ОД СРЕЋЕ!

Неке се неки угледају на врле демократе Американце који напречац беже, остављајући уместо демократије крв и рушевине. Они лепо спаковаше заставу у Багдаду, о драги Боже, и Милостиви, а када би неки овде спаковали кофере, док они што посећују народне канцеларије не пређу у народне кухиње.

На крају, пара би толико било да не би председников Кабинет ништа морао да ради, па би онда и штета била мања за друштво и државу. Или нам штета и није важна?!

Русија даде 20 милијардица ММФ-у и одмах, после тричавих 20 година захтева, постаде чланице Светске трговинске организације. Угледајмо се на Баћушке и купимо место под сунцем Европске уније! Милијардице позајмимо од истог Фонда. Дали ни нам да не живимо у земљи која није тужила и осудила нато бамбардерске пилоте, већ уредника бомбардоване медијске куће! Тако смо се додатно сами себе избомбардовали.

Ипак су ово, драги моји, боља времена него што мислимо: Некада су због критике власти одсецали језик, данас те пошаљу у Хаг, а ако ниси батлија на неки локални суд.

                                                                                  Раде БОЖОВИЋ                                        

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.1104985619985.2017348.1087091937&type=3#!/photo.php?fbid=2492163898575&set=a.1104985619985.2017348.1087091937&type=3&theater


DISKUSIJA O VAKCINACIJI I KAKO JE IZBECI – PISITE ISKUSTVA I PREDLOGE – Dr Sladjana Velkov

Srdacan pozdrav Dragica

DISKUSIJA O VAKCINACIJI I KAKO JE IZBECI – PISITE ISKUSTVA I PREDLOGE – Dr Sladjana Velkov

 

Sladjana Velkov:

Pogledajte ove oficijalne mape http://www.polkmoms.com/forum/topics/various-graphs-that-prove

Na njima se jasno vidi da vakcine nemaju nikakve veze sa iskorenjivanjem infektivnih bolesti. Nevakcinisana deca su mnogo zdravija od vakcinisane… i po svim statistikama, manje obolevaju od infektivnih bolesti od vakcinisane dece. Naime, sve epidemije su se pojavljivale uglavnom posle masovne vakcinacije koje osim hronicne upale mozga izazivaju i bolesti protiv kojih se vakcinise. Nema nikakvih rizika ne primiti vakcinu.

Karakteristican visoko tonski plac deteta posle primanja vakcine je po neurohirurgu Dr Russellu Blaylocku znak upale mozga.

Various graphs that PROVE vaccination didn’t save us from polio, measles, mumps, etc – Polk Moms

www.polkmoms.com

‎How many of you vaccinate based on the FALSE history we’ve been taught that va…ccination is responsible for stopping/preventing those so-called vaccine-prevent…

  • ·  Marina Marovic Ali ljudima prete zatvorom ako ne odvedu decu na vakcinaciju, ne daju im da se upisu u skolu, nece da ih prime u vrtic… da ne pricam da ne smete da drzite ni kravu, ni kokosku ako nije vakcinisana…
  • ·  Ex Nihilo

To je inkvizicija, u belim mantilima. Doktori ubice, i razarači života ljudi i životinja. Nažalost uspeli su da sve te njihove gluposti vezane za vakcine ugrade u zakonski sistem, koje obavezuju roditelje da vakcinišu svoju decu. I na taj …način dobijaju ogroman broj pacijenata koje će oni sutra da „leče“ tj. da im uzimaju novac na raznim lekovima koji usput ne leče. I ne postoji ništa šta može da ih spreči u tim zličinačkim aktivnostima. Struka koja treba da kaže poslednju reč, je ona koja je obmanuta, i onda nema spasa. Kadija te tuži kadija te sudi. I nema pomoći. Svako mora individualno da vodi borbu za sebe svoje dete i svoju porodicu, sigurno je da ne će biti lako, ali nema drugog rešenja.

  • ·  Sladjana Velkov

Svako ko proizvodi, propisuje i ubrizgava vakcine, znajuci da su one veoma opasne, je umesan u masovno ubistvo. Vakcine nemaju nikakve veze sa iskorenjavanjem infektivnih bolesti, to dokazuju ove zvanicne mape na kojima se jasno vidi da su …sve vakcine bile implementirane tek onda kada je 90% bolesti vec iskorenjeno. Negde su bolesti nestale a da vakcine uopste nisu bile primenjene, kao na primer tuberkuloza u Americi. Ono sto je iskorenilo infektivne bolesti su higijenski uslovi i bolja ishrana. Da nije bilo vakcina, mozda bi svi mi bili Nikole Tesle, mozda bi ziveli po 130-140 godina kao nevakcinisane Hunze, mozda nasa deca ne bi bila bolesljiva sve dok primaju redovne vakcine i revakcine…Umiru deca od vakcina i za nekoliko sati, sto ja kao lekar dobro znam, ali lagano umiranje je takodje umiranje. Postoje otrovi koji ubijaju naglo ali i oni sporo-delujuci. Vrhunski naucnici u svetu su vec raspravljali o vakcinama i dokazali njihovu izuzetnu stetnost i nikakvu korist, jedan od njih je i vrhunski americki neurohirurg Dr Russell Blaylock koji je u svojim studijama sve to i dokazao. I sama nisam mogla da poverujem u ovo o cemu sada pisem i da je laz u kojoj zivimo toliko duboka, dok se jednog dana moja svekrva nije razbolela od vakcine protiv sezonskog gripa i nazalost umrla godinu i po posle primljene vakcine. Kada covek nezna sta cini, Bog ce oprostiti ali ako zna da ce zbog nekakvog novca mnogo ljudi oboleti ili ne daj Boze, umreti, onda se tu radi o ubistvu. Mnogo nas je jednostavno odbilo da ucestvuje u masovnim ubistvima.

Marina, svaki pedijatar je duzan da vam ponudi da potpisete izjavu da ne zelite da vakcinisete svoje dete na sopstvenu odgovornost po Zakonu o Zdravstvenoj Zastiti clan 31 i 32. (Imate na mom zidu). Zatvorima vas samo plase, nista vam ne mogu. Cak i da ne mozete upisati dete u skolu, zar je skola vaznija od zivota vaseg deteta?

  • ·  Vesna Savić dete se normalno upisuje u školu, ko i svako drugo, bez vakcine, samo što se roditelj potpisuje i na lekarsko uverenje koje se nosi u školu, kod sekretara…evo moj sin već drugi razred pohađa, nevakcinisan…samo što sam se ja potpisala u lekarski karton i na to uverenje koje stoji u školi….nikakve pravne probleme nismo imali zbog toga
  • ·  Sladjana Velkov Hvala vam Vesna na ovako jasnom i ohrabrujucem komentaru.
  • ·  Vesna Savić

Naravno,Slađana, uvek sam rada da podelim svoja iskustva, naročito kad su ovakve stvari u pitanju pisala sam već o ovom svom iskustvu, evo opet ću jer je to bilo davno raspitala sam se temeljno pre nego što sam donela ovu odluku (da ne vakcinišem dete) mnogi su se čudili, mnogi su rekli da sam nezainteresovan roditelj, ali svi su se složili u jednom: na moje pitanje : šta će mom detetu da fali ako NE primi vakcinu, svi su rekli: NIŠTA, heheh takođe sam bila kod učiteljice još prošle školske godine i zahtevala da moje dete ne prima kod školskog zubara tabletice fluora znači bitno je da preuzmemo odgovonost za sopstveno zdravlje u svoje ruke, ne da kažemo:ali to je doktor, onzna…..da, zna, ali zašto bi lekara bilo briga za naše zdravlje, lekar brine samo za svoje dupe, odn kako da zaradi platu, Slađana, izvinite, ništa lično, i ne mislim na vas… 

  • ·  Branka Vlajić ĆakićDa, stara poslovica glasi – kadija te tuži, kadija ti sudi, ali ima i dodatak – ukoliko raja nije bespomoćna, preplašena i neupučena… Budući da nisu pristali na vakcinisanje, protiv roditelja moje unuke podnesena je tužba. Sudija za prek…ršaje donio je presudu da otac moje unuke mora platiti kaznu od 8000 din.(ili otići u zatvor) i vakcinisati dijete. No baka,( odnosno ja), ne bijaše lijena, pa presavi tabak… i kadiji (naravno u njegovo ime) napisa…

Жалбуулажемизсљедећихразлога:

Јеросјећамстрашноогорчењеипонижењештомесезбогбригеиљубавипремамомдјететупроглашавакривим.

Сматрамданикакавзаконнеможевишеибољеодменедаобезбједииосигуранормаланиздравживотмојојкћерки. Онасадима 8 година, аја, узнајбољувољу, нисамдосадмогаопримјетитидасебилокојаинституцијазаложилаипотрудиладајојобезбједипристојанисрећанживот. Наравно, подразумјевалоседатородитељитребадачине. Ичинилисмо, какосмонајбољеумијели, безобзираштонамниконијеникаквимуказом, уредбом, закономгарантоваопосаоипристојнузараду, кровнадглавоминекозаштићеномјестоподсунцем. Трудимосезаиста, ализбогтоганедобијамопохваленинаграде. Безњихбимоглиживјети, ализатомноговишеболикаднекоодлучиданамнашенапореизалагањепрогласикриминалним, недоличним, лошим. Школусмозавршили, алирадисебеидјецеидаљеучимо. Изкњига, часописа, новина, сИнтернета, одмудрихљудикојизнајувишеоднас. Страшнојебилокадсмосазналиштасесвеувакцинаманалази: дјеловиболеснихмајмунскихизечијихбубрега, ћелијеабортираихфетуса (укојимајегомилапротеинастранихљудскомтјелу), тимеросал (дериватживе), формалдехид (неуротоксиниканцероген), антифриз, алуминијум, ћелијеболесногканцерогеногткиваитд. Страшнојеитоштојенекомпосвенормалнодасезарадпрофита, иличнихпохлепнихинехуманихинтересанекиљудинелибедатрујунеупућенеислабељудеидјецу. Нежелимдазатварамушииочипредовимгрознимсазнањимаибудемнесвјесноинесавјеснобиће. Надамседамијезакономдозвољенодатоикажем?! Реакцијамогдјететанапрошлувакцину (асматичнесметњеинекеновечуднеалергије) подстакламеједасевишезаинтересујемзатобескорисно, ризично, непотпунотестираноимаксималнонеизвјесновакцинисање.

  • ·  УШведској, Њемачкој, Италији, КанадииАмерициимамродбинуипријатеље. Пропитујућисе, сазнаосамдајеутимземљамаодлукаовакцинисањуискључивонародитељу. Непривлачеметеземље, Србијамијеважнаидрага, уњојбихжелиодаидаљеживим. Али, зарниједошловријемедаиунашојземљинастануусловиукојиманећемоморатидапримјењујемосвакувакцинукојусмислеразвијенеземљеикојимасунашадјецапотребнакаоопитникунићи”. Далигрешимкадмислимдасенашадржавапроглашавазадемократскуземљуитежиевропскимстандардима? Далислабочујем, ачесточујемкакосенашипредставниципозивајунаПовељуУН? Какосетозовекадсемениукидаправонаслободуизбора, какоћулијечитииодгајатисвоједјете? Лицемерје? Демагогија? Демократија? Личнопознајемдјецуиљудекојисупослијевакцинисањаобољели, тј. вакцинисањеимјеоставилотрајнепосљедице. Ткоимаправодатражиодменедасесаздрављемдјететеиграм, даризикујемстрепећихоћелиимунисистем, ДобраСрећаиБогпомоћиданебуденежељенихефеката? Законприсиљаванавакцинацију, ауистовријеменико (нидоктор, ниМинистарствоздравља, низаконодавац) нијеспремандагарантуједаћедијетебитизаштићеноодистихболестизбогкојихтребапримитивакцину, дајевакциначувананаЗАКОНОМПРОПИСАННАЧИН, данијеЗАРАЖЕНА. Никонегарантуједадијетенећепретрпјетибилокаквепосљедицеодистевакцине. Инакрају, какавутисакостављанабилокоједијете, патакоинамоје, кадавидидасумуродитељипрогоњениикажњаванизатоштојеволеизатоштојојжеленајбоље?

Далијепотребнодарастеузпомисаодајесвенакривонасађеноинаопако?

Нијејојјасаннипојамугроженост, амибижељелидајезаштитимоштовишеможемо, идапритомнебудемопроглашаваникривима. Надамоседаистинаиправданисусамопјесничкекатегорије, ифилозофскипојмовикојихусвакодневномживотунема. Радисвеганаведеногпредлажемдадругостепениорганукинежалбеноријешење.

Подносиоцжалбе:

ЗДРАВРАЗУМ (dakako, tu je stajalo očevo ime i prezime)

Elem… Tresla se brda, rodio se miš! Kazna je ukinuta!

Posle ovog iskustva, oboje djece moje kćerke ne primaju vakcinu, a ja imam potrebu da podjelim „priču“ sa drugim ljudima…

Odgovornost za našu djecu je na nama, moramo je preuzeti i ne plašiti se. Preplašen čovijek ne umije da misli svojom glavom.

PROFIL – SLADJANA VELKOV –

http://www.facebook.com/profile.php?id=1301708254

GRUPA – Dr.SLADJANA VELKOV
http://www.facebook.com/groups/159740454116642/