Врло сажети рапорт о банолности зла

Врло сажети рапорт о банолности зла

Dokumenti | | decembar 1, 2011 at 23:05


Пише Биљана Ђоровић    

Пред нама се управо сада воде ратови програмирани у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост, као и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи

Спиновање промене режима у Сирији се, како сведочи научник и новинар др Вебстер Тарпли, који се ових дана налази у Сирији, одвија као режирана операција. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом, под будним оком камера „Ал џазире“, „Би-Би-Сија“, „Франса 24“, „Си-Ен-Ена“, који креирају реалност неопходну да би се извела ова операција. Говорећи за „РТ“ Вебстер Тарпли је истакао да му позиција сведока који недељу дана путује по Сирији (био је у Хомсу, Тартусу, Бањасу, војној болници у Дамаску) омогућава да сагледа да све етничке групе – хришћани, муслимани, шиити, сунити, друиди, Курди, имају само један захтев, да буду заштићени од снајперске ватре која насумично убија људе, не бирајући их по етницитету. То се нарочито дешава у Хомсу у којем се слепим тероризмом убијају цивили: људи, жене и деца, са циљем дестабилизације земље.

РАЗАРАЊЕ И „ ЗАВАДИ , ПА ВЛАДАЈ“
Тарпли поводом ових догађаја каже:  „Ја то не бих назвао грађанским ратом, то је термин који нас одвлачи од праве суштине дешавања. Оно са чиме се сусрећемо овде су одреди смрти, командоси – терористи са којима смо се сусретали од Аргентине и Централне Америке, реч је о типичном методу ЦИА-е, а у овом случају акцију здружено реализују ЦИА, МИ6, Мосад, Déjeuner sur из Француске; новац долази из Саудијске Арабије, Уједињених Емирата и Катара. Постоји неколико веома интересантних менаџера међу којима бих издвојио човека под именом Кадам који је био министар спољних послова током неколико деценија, стар је скоро 80 година и делује из Париза, изабраног од стане НАТО-а“. Поредећи стратегију и тактику Запада у односу на деструкцију Либије која се одвијала под покровитељством Резолуције УН 1973 – у односу на методологију разарања Сирије – Тарпли тумачи: „Ово је земља у којој најразличитије етничке групе живе у, рекао бих, изузетној хармонији… Реч је о мирној коегзистенцији највишег степена и реда. Политика коју САД воде је разарање средњег Истока помоћу стратегије: завади, па владај. Да би се то постигло хришћане треба избацити из Либана и из Сирије на начин на који су били избачени из Ирака (и да иронија буде већа, већина је дошла у Сирију). Зоне најжешћих сукоба у случају Сирије су на граници са Турском, Јорданом, Ираком и Либаном. Највећи део демагошко-бескрупулозног процеса спроводи се циничном медијском кампањом. Био сам у Хомсу који се налази у суседству Даре, чији становници су забринути због недостатка уља за грејање,  и они су ми у великом броју пренели своје захтеве да сиријска армија дође хеликоптерима и тенковима и заузме кровове кућа са којих се испаљује снајперска ватра, како би убиства престала. Убице из Чеченије, Авганистана, Либије и Пакистана, доведене су од стране ЦИА-е и других обавештајних служби да би спровели убиства и инаугурисали мање истрошену форму обојене револуције, која се показује као модел којим је Запад дестабилизовао цео регион. А када је ‘Ал џазира’ овде стигла, сместа је изјавила да је за убиства одговорна сиријска војска. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом“.
Још један рат програмиран у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор, у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи.

ПОНОВО У ВРЛОМ НОВОМ СВЕТУ
Шекспиров фаустовски чаробњак Просперо из „Буре“, по мишљењу истраживача, уметничка фигура по угледу на легенду о Леонарду Да Винчију, познавао је свет другачији но његова кћи Миранда, која ће када се први пут заљуби узвикнути: „O brave new world тhat has such people in it!“
Мирандин узвик је Олдос Хаксли одабрао  1932. године за наслов своје књиге, књиге жалости и очајања, „Врли нови свет“. Неколико година после објављивања ове књиге, која је исте године када се појавила била забрањена у Ирској, уследили су: велика економска криза, Трећи рајх, грађански рат у Шпанији.
Књигу „Врли нови свет“ Олдос Хаксли је 1958. године одлучио да изнова протумачи, суочивши је са друштвеним искуствима прве половине века. Тако је настао културно-критички тестамент „Брејв њу врлд ревистид“ („Поново у врлом новом свету“), у којем је дубље изучавао видове којима држава и друштво ограничавају слободу појединца. Ова књига почиње освртом: „Године 1931. када је писан ‘Поново у врлом новом свету’, био сам уверен да има још много времена. Друштво савршено прожето организацијом, научни систем каста, укидање слободне воље методичним управљањем, редовно следовање хемијског концентрата среће, поробљавање изведено тако да буде прихватљиво, ортодоксија која се утискује у сну – све то, веровао сам, неће доћи ни за мог, ни за живота мојих унука. Па ипак, двадесет седам година касније, није много преостало од тог мог пређашњег оптимизма“. Хаксли је говорио и о Орвеловој „1984“, написаној у светлу искуства са мртвим Хитлером и тада свемоћним Стаљином: „Друштвом које је описано у књизи ’1984′ искључиво се влада казном и страхом од казне. У свету маште моје басне, казне су ретке и најчешће благе. Скоро савршено господарење људима постиже се кроз систематско спровођење пожељног понашања уз помоћ ненасилне манипулације, физичке као и психичке, и уз помоћ генетичког планирања“.
Данас видимо да Хаксли није био потпуно у праву: Глобалистан који се успоставља представља успешну симбиозу обе дистопијске пројекције, а одвијање планова моћи омогућавају два процеса – транспарентност и баналност зла.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Страхоте дарвинизма 1/6 – Komentar, DN

    • Dušan Nonković To je veoma kvalitetno napravljen video, jedan važan doprinos čovečanstvu pa ipak predstavlja samo jednu stranu medalje izostavljajući faktor socijalne pravde odnosno nepravde. Strahote u filmu navedene kao posledica darvinizma nebi se mogle razviti do te mere da je svet živio u boljim socijalnim uslovima-u gladnoj kući uvek je svadja, da nije bilo borbe izmedju onih gore bogatih i onih dole gladnih mislim da nebi bilo ni takvih posledica Darvinističke teorije! Pitanje je tu šta je bilo starije, siromaštvo ili Darvinizam- Sa sigurnošću se može reći da je beda glad i opšte siromaštvo starije od Darvina. Sa sigurnošću se može takodje reći da Darvin nije mogao naučno dokazati šta je starije, koka ili jaje!

Tužićemo NATO zbog epidemije kancera

Tužićemo NATO zbog epidemije kancera

Komentara 41

Mila Alečković-Nikolić je kao predsednica pokreta „Žene stvaraoci – savest Srbije“ (ŽENES) pokrenula kampanju prikupljanja medicinske dokumentacije svih građana Srbije koji su posle NATO bombardovanja 1999. oboleli od karcinoma. „Naš cilj je podnošenje tužbe protiv NATO alijanse i naknada štete svima koji se bore protiv ove opake bolesti, kao i porodicama čiji su članovi u poslednjoj deceniji preminuli od različitih vrsta kancera. Odlučili smo da okupimo žrtve i pomognemo im da ostvare prava koja im pripadaju,“ kaže Alečković-Nikolić.

Mila Alečković-Nikolić

„Dobili smo podršku kubanske ambasadorke u Beogradu, kao i udruženja i pojedinaca iz Kanade, Venecuele i Rusije.

 

 

U pravnu borbu protiv NATO uključiće se trojica advokata iz Srbije, a i nekoliko advokata iz Francuske se prijavilo da besplatno zastupaju sve oštećene,“ dodaje ona.

 

 

Kakav je odziv?
– Svakodnevno nam se javljaju ljudi, podaci o njihovoj bolesti su potpuno zaštićeni. Niko ne treba da strahuje da će njegova medicinska dokumentacija biti dostupna javnosti.

 

Kada budem prikupili dovoljan broj tužbi, obratićemo se Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Potom sledi duga borba advokata…
Objavili ste 40 knjiga. Evropskim korenima ste se bavili u knjizi „Ko to priča o Evropi“, a srpskim u delu „O domu i iskonu“.
– U prvoj knjizi sam pisala o velikim evropskim duhovima, nisu me zanimali političari i činovnici. Knjiga „O domu i iskonu“ predstavlja skup antropoloških eseja. Bavila sam se pojmovima straha, kukavičluka, hrabrosti, ulizištva, potkazivanja…
Rusi imaju poslovicu „Stid je osećaj koji će spasti čovečanstvo“. Smatrate da nedostatak stida kod čoveka uzrokuje brojne patološke procese?
– Psihopate ne znaju šta je sramota. Ko oseća stid, ima i sposobnost da se pokaje. Mi koji se bavimo dijagnostikom i terapijom uvek se bavimo arhetipovima. Prošlost je veoma važna, jer bez nje nema identiteta, ako nije osvešćena i obrađena, pretvara se u bolest. Ništa ne sme da bude potisnuto. Ako zatvorite čudovište u sebi, ono će probiti zidove i izaći baš kada ne treba.
To se odnosi i na našu istoriju?
– Srpska istorija je veoma komplikovana i teška. Ne možemo da glorifikujemo bolesne momente, ali, moramo da ih dobro upoznamo i analiziramo kako ne bismo ponavljali iste greške..

Mlada Srbija se budi – „Nedoreceno o Zoranu Djindjicu“ – prilog sa TV Most – Udruzenje OBNOVA (2/2)

http://www.youtube.com/watch?v=ATXjll-rH0E&feature=related

 

Двери Нови Сад – Промоција 7. децембар

http://www.youtube.com/watch?v=_Ea0s-YHkoA&feature=player_embedded

У Београду се отвара највеће складиште нуклеарног отпада у Европи

У Београду се отвара највеће складиште нуклеарног отпада у Европи

02/11/2011  |   Filed under: Наука и техника,Србија  |   Posted by:
Share113

Највеће складиште нуклеарног отпада у Европи, грађено по стандардима ЕУ, за неколико недеља ће бити отворено у Винчи. Чека се трајна употребна дозвола.

Према речима Радојице Пешића, директор Јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије, складиште ће задовољити потребе складиштења радиоактивног отпада са територије Србије у наредних неколико деценија. Он је објаснио да ће се ту складиштити отпад који је и до сада у Србији настајао као медицински отпад, у индустријској производњи и научним истраживањима.

Нукеларни објекти Србије наводе да се у постојећим складиштима налази око 3000 кубних метара радиоактивног отпада, те да је због те и количине отпада који настаје свакодневно завршена изградња модерног и безбедног складишта, довољно великог капацитета.

„Планирано је да у то складиште буде премештен комплетан отпад из постојећих складишта, која ће потом бити демонтирана. На тај начин ће се сав радиоактивни отпад из наше земље бити ускладиштен безбедно и сигурно на једном месту“, саопштава то Јавно предузеће.

„Капацитет објекта је 8.500 буради од 200 литара и 100 транспортних контејнера у оквиру безбедног складиштења радиоактивног извора“, каже директор Радојица Пешић.

НАВОДНО: Ново складиште неће служити за одлагање нуклеарног горива јер је Србија већ отпремила нуклеарно гориво у Русију. Надлежни кажу и да ново складиште неће служити за евентуално одлагање радиоактивног отпада који настаје у другим државама, већ искључиво за складиштење радиоактивног отпада, који настаје у нашој земљи. КО У ОВО ПОВЕРУЈЕ ТАЈ ЈЕ СТВАРНО НАИВАН. НАЈВЕЋЕ ЕВРОПСКО СТОВАРИШТЕ У ЗЕМЉИ У КОЈОЈ НЕМА НУКЛЕАРНИХ ЕЛЕКТРАНА И УОПШТЕ НАУЧНО ЗАОСТАЛОЈ У ПОТПУНОСТИ.

Како кажу у Нуклеарним објекитма Србије, ново складиште ће допринети успостављању међународних стандарда које је прописала Међународна агенција за атомску енергију.

Пешић је за 2012. годину најавио почетак демонтирања дотрајалог складишта отпада и његово пребацивање у ново складиште иначе како наводе први објекат у Винчи који је завршен „стриктно по законској процедури, од грађевинске дозволе, закључно са употребном, која је добијена пре месец дана“.

Изградњу овог складишта је почео Институт у Винчи 2007, а од оснивања НОС пре две године, то предузеће је у потпуности преузело тај посао.

Коментар:

Мештани Винче одавно знају да када се до њиховог места иде тзв. институтским путем који пролази у близини (не непосредно поред!) бившег Института за нуклеарне науке који садржи наводно угашени нуклеарни реактор, мобилни телефон је практично немогуће користити. Саговорник се не може разумети, јер се јављају велике паузе у вези. Лично сам проверио и заиста је тако. Такође, чини се да нема неког запосленог у том институту а да није оболео од канцера.

Да ли то има неке везе и какве са евентуалним зрачењем из постројења бившег Института, питање је. Још значајније питање је како то утиче на здравље становника а како ће тек утицати када крене да се допрема велика количина нуклераног отпада из Евро рупе. И уопште, зашто бисмо ми бринули о нуклераном отпаду Европе? Зар смо тако ниско спали да продајемо своју будућност и здравље ради неколико нових радних места и инвестиција које то у ствари нису? Уколико је такав начин одлагања нуклераног отпада, по фамозним европским стандардима, безбедан, због чега га онда земље из којих тај отпад потиче не складиште на својој територији?

Тешко је отети се утиску да није случајно то што су својевремено нуклеарни реактор, сада складиште нуклераног отпада и највећа депонија смећа на Балкану смештени баш у Винчу. То је место где је човек први пут почео да копа руду и прерађује метал (научно потврђено), прво урбано насеље у Европи, вероватно насеље са најдужим континуитетом насељености и практично колевка европске цивилизације.

Садашње налазиште обухвата тек неколико стотина квадратних метара а ископавања се са прекидима врше већ око 100 година! Слој земље који прекрива то неолитско насеље је у потпуности антропогене природе, висине је 10,5 метара од чега је чак 8 метара настало у првих 1.000 година трајања насеља (7.000 – 6.000 п.н.е.). Ископавања су прекинута пре две године, на ургентан захтев жене која је тамо у посету довела неке американце, па као да се не брукамо јер је изложбени простор у лошем стању! Изложен је био само делић нађених предмета и то у бараци која мало прокишњава а санирање тога кошта пар стотина евра. Ипак, разлог за затварање налазишта је нађен а град Београд од тада није нашао за сходно да даје средства  за наставак ископавања док је истовремено издвојио преко 20 хиљада евра за концерт Мадоне.

На новопостављеној табли на налазишту пише да је локалитет затворен за посетиоце због опасности од клизишта. Опасност свакако постоји јер се услед небриге и недостатка средстава до сада већ нелколико пута горепоменути слој окренут Дунаву обрушавао и тиме чинио ненадокнадиву штету предметима нађеним у обрушеном земљишту, не само ломећи их већ их и чинећи научно далеко мање валидним од оних нађених у “здравом“ тлу. Ипак, клизање је изгледа најизраженије у сфери клизања низбрдо наше (не)бриге, морала и здраве памети.
Напретка има, изгледа, једино у удвориштву, издајству и пљачки.

ВАПАЈ ЗА СПАС ! ЗАХТЕВ ЗА ДВОЈНО ДРЖАВЉАНСТВО ФЕДЕРАЦИЈИ РУСИЈЕ

ВАПАЈ ЗА СПАС

 

ЗАХТЕВ ЗА ДВОЈНО ДРЖАВЉАНСТВО ФЕДЕРАЦИЈИ РУСИЈЕ 

 

 

Срби, наша држава НЕ ПОСТОЈИ.

 

Политичари у уништеној Србији КРАДУ И ПОСЛЕДЊЕ МРВЕ са стола нашој ДЕЦИ.

 

Рецимо ДОСТА политиканској багри – која нас је УНИШТИЛА.

 

 

 

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

 

 

ЈМБГ

 

АДРЕСА

 

БРОЈ ПАСОША ИЛИ ЛИЧНЕ КАРТЕ

 

ПОТПИС

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Упутство:

Документ одштампати, читко попунити и послати на адресу:

Данијела Драговић

Ул. Дрварска бр. 2

22.300 Нова Пазова

 

У случају неких нејасноћа, контактирати Данијелу Драговић на телефон:

062 / 18-90-028

022 / 32-10-64    или на

Email: ddragovic69@gmail.com

 

 

За тајност података гарантује Данијела Драговић својом чашћу.

Спискови ће бити прослеђени амбасади Русије у Београду.

O SVEMU POMALO

http://www.youtube.com/watch?v=o3wS16E7m_A