Postovani,

Postovani,

Moje ime je Predrag Klajic. imam 27 godina i zivim na Kosovu i Metohiji u enklavi,odnosno selu  Milosevo kod Obilica. Razlog zbog kojeg se javljam Vama jeste da Vas zamolim za pomoc  koju cete pruziti gradjanima moga sela ukoliko ste u prilici. Zapravo, u mom selu posle rata 1999 godine ostalo je jedva tridesetak osoba i nekoliko kuca…Ljudi u mom selu jedva sastavljaju kraj s krajem i veoma tesko zive. Iz tog razloga Vam saljem ovo pismo  u nadi da cete nam na bilo koji nacin pomoci…u selu imamo petoro maloletne dece kojima je potreban prevoz do  osnovne skole jer njihovi roditelji nemaju novaca da im to pruze…imamo stare I nemocne kojima je potrebna pomoc u lekovima…nemamo ni  jedan racunar u selu…pristup internetu za nas je bajka…sve nam je to potrebno, I jos mnogo toga,  kako bi imali kakav  normalan i civilizovan zivot dostojan covekau 21. veku.

Ovo pismo sam poslao na nekoliko stotina adresa, samo mi se nekoliko ljudi javilo I uputilo pomoc…

 

                Na damse da cete makar procitati ovo pismo.

               Srdacan Pozdrav!

               Predrag Klajic, selo Milosevo, Kosovo i Metohija

               kontakt telefon  064 90 86 669

Werbeanzeigen

ОСЛОБОЂЕЊЕ НОВОГ САДА

Voron Ravensky 12. November 18:13
Дневник, среда 09.11.11. На данашњи дан 1918. године десио се један од најважнијих догађаја у српској историји. ОСЛОБОЂЕЊЕ НОВОГ САДА. Српске трупе под командом мајора Бугарског су умарширале у град и тиме судбински промениле историју српства и целе централне Европе. На страну што мајор – људина нема своју улицу у Новом Саду а имају их свакакве хуље и педерчине и којекакви србождери ( да их ј. и Штросмајер и Лисински и онај Прерадовић ). У граду осим ЧАСНИХ изузетака догађај није ни поменут. За дан града је узето кад је ћесарка Терезија први пут сисала чварке ( то је она фрау чувена по блиским контактима са керовима и коњима ). У сваку пору управе утакнуто је србомрство. МИ смо зато криви! Променимо тај џанк. Мађарка историографија томе придаје далеко већу пажњу. Пуна је текстова о српким варварима и окупаторима.
Па добро, хајдемо на наредбу дана мајора Бугарског : „ Витезови, сутра да се утегнете најлепше и средите се. Ни један метак да није испаљен, ништа туђе да није узето, ниједна жена да није такнута!..“ А многи су били практично боси и гладни. Новосадске фрајле су им износиле цивилне ципеле из самилости.
Има и друго. Кад су хонведи са краја 1914. улазили у Шабац. Шта на то каже Арчибалд Рајс? „ У селу Дубље код Шапца, у једној кући нашли смо шесторо заклане деце. Под ужасним утицајем тог страшног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем… У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека и питамо га какви су то људи били овде што су направили тако страшне злочине. Каже не зна ко су – али говоре мађарски. У следећој смо наишли на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих, а на петом остала глава да виси… Деца су била поређана по столовима. У селима смо налазили на људе обешене изнад кућног прага или повешане о стабла воћака…“
Па ко је бре варварин нану вам нане нанину гембешку?!!
НЕ ДАЈМО СЛОБОДУ. ЧУВАЈМО ИСТИНУ И НОВИ САД!
О

„PRIČAJU, PRIČAJU, PRIČAJU“ DA ĆE 13. LIMBURGA 2013. GODINE SVI ODRAĐIVATI PRIPRAVNIČKI STAŽ ILI BITI ZAPOSLENI!?

„PRIČAJU, PRIČAJU, PRIČAJU“ DA ĆE 13. LIMBURGA 2013. GODINE SVI ODRAĐIVATI PRIPRAVNIČKI STAŽ ILI BITI ZAPOSLENI!?

 

      Nije greška, već namjera autora da vam skrene pažnju na „tačan“ datum budućega „događaja“!?

      Radno sposobni ljudi biće angažovani na društveno korisnim poslovima u državi Crnoj Gori! Javni radovi biće velika prilika i izazov svima nezaposlenim licima sa Zavoda za zapošljavanje. Jedan od mega javnih radova mogao bi biti autoput Bar – Boljare na kojemu se planira angažovanje oko 30.000 radnika svih struka i profila, a početak izgradnje već je izvjestan 13. limburg 2013. godine! Neka je sa srećom svima, ako se ostvari ili ne ostvari!

      Ko (mi) ne vjeruje neka bude strpljiv i (do)čeka navedeni datum, pa onda uzme da me (is)kritikuje. Lako je onome našem ekonomskom analitičaru, a nekadašnjem ministru i velikom „ekspertu“ što svoje javno dato obećanje sjutri dan ispuni, zaposli mladog ekonomistu i ta vijest obiđe vascijeli svijet!

A lako je toj (naj)starijoj i (naj)prvoj banci koja je „mnogo“ solventna, izvršnom direktoru i onima u bordu direktora kada sa njom uprvljaju nekadašnji ministri i veliki „eksperti“ koji su ne tako davno znali u Skupštini Crne Gore tražiti pare od ovih istih, koji su na vlasti i tada bili, a nazivali stranku DPS „DRP sistem“-om, da bi još sa svojim stranačkim liderom i drugarom, takođe, „ekspertom“ i bivšim ministrom, grlato horski graktali „Gdje su pare, gospodo, vratite pare…“! Da li su pare vraćene njima ili narodu dobro bi bilo da (sa)znamo, jer im je tada rečeno da žive „još sto godina“ neće znati „gdje su pare“!? Da li su te pare bile na sigurno(m), u privatnim ili državnim džepovima odnosno bankama?!

Da li se neko sjeća tih ne tako davnih vremena i onoga bivšega poslanika, ministra i „eksperta“ koji danas može da vas zaposli u koliko rečete „piksla“, iako ima nezaposlenih do mile volje, a na Zavodu za zapošljavanje nude im se poslovi, odnosno prekvalifikacija fakultetske diplome sa nekim dvomjesečnim kursom za diplomu ugostitelja, bageriste, kuvara, tesara, mesara i tako dalje?

Danas je neko drugo i moderno vrijeme evroatlantskih integracija, nezavisnih, proevropskih država nastalih iz jedinstvene države SFRJ i nema više besplatnoga školovanja na višim i visokim školama-fakultetima. Znanje je moć, znanje je novac, pa plati da bi dobio znanje! Skoro u svakom malo većem gradu Crne Gore ima fakultet. Brojno stanje studenata kreće se oko 13.000 odnosno nešto više od 2 odsto stanovništva ove prelijepe i prebogate, nadaleko čuvene ekološke i nezavisne države!

Sjećate li se, a nije davno bilo, kada su nam „Godine počinjale januarom“ i evo i dan današnji traju, pa nam od tada svaka godina ima po 12 januara! A, sjećate li se „bilborda“ sa ispisanim parolama „Posao se ne čeka, posao se traži“, pa nešto kasnije „Zaposlimo naše mlade na sezonskim poslovima“? A prije neki dan obećaše toj istoj omladini i nezaposlenima da će od januara 2013. godine svi obavljati pripravnički staž u trajanju od 9 mjeseci.

„Novi koncept pripravničkog staža, po kojem će prvo zaposlenje za svršene visokoškolce u javnom sektoru i privatnim firmama trajati devet mjeseci, počeće da važi u januaru 2013. (…) novi koncept pripravničkog staža (…) će svim svršenim visokoškolcima omogućiti produžetak obrazovanja. Zbog toga će država od 2013. godine za pripravnički staž uložiti dodatnih deset miliona eura“!

Kad kaže Premijer onda moramo (po)vjerovati u to što nam se nudi odnosno strateški planira! Iz mnogo razloga neki u sve to sumnjaju, a prvi i veliki razlog je da ova recesija će još potrajati; drugo, investicije su u znatnoj mjeri smanjene i to se vidi po ukupno planiranim sredstvima u državnom budžetu; treće, broj svršenih visokoškolaca će se gotovo udvostručiti i sa onima iz prethodnih godina znatno uvećati brojka onih koji treba da odrade pripravnički staž; četvrto, ni onima koji su odrađivali nekakav pripravnički volonterski staž nije ni centa (u)plaćeno; peto državni dug Crne Gore na kraju septembra iznosio je 1,46 milijardi eura ili 44,6 odsto bruto domaće proizvodnje, a unutrašnji dug iznosio je 392,3 miliona eura ili 12% BDP-ia. Treba još iznijeti i činjenicu da od 2008. godine državni dug je porastao za gotov cijelih 13 procenata i da pokazuje tendenciju rasta!

Samo da podsjetim Premijera na jedan ne tako davni tekst ministra finansija u njegovoj Vladi, a sa naslovom „Šta nas čeka 2012. godine“, u kome se kaže, između ostaloga: „…Zato se mnogi analitičari pribojavaju potpunog kraha u 2012. godini. Ipak, ovo je, još uvijek, pesimistički scenario. Ali i u najboljem slučaju, evropska ekonomija će narednih godina stagnirati ili biti tek u veoma blagom rastu (…) Zato je osnovni fiskalni izazov za 2012. godinu smanjenje deficita i potrebe za zaduživanjem, uz nastavak ključnih, prioritetnih investicionih projekata..“! A šta reći na sve to i dodati da se Crna Gora za mandata novoga ministra finansija već kreditno zadužila sa nekih 150 miliona eura i da planira već iduće 2012. godine da se odmah u prvom kvartalu zaduži dodatnih 200 miliona eura. To su podaci koji su se mogli pročitati u crnogorskoj dnevnoj štampi i elektronskim medijima!

Nije bilo teško, a još manje mudro, konstatovati činjenicu da je „…vrijeme socijalizma prošlo…“ a ne istaći da su glavni krivci upravo „politička elita“ iz vremena „rata za mir“ i da je na vlasti pune dvije decenije. Takođe, treba reći da je čista demagogija sa kojom se hoće obesmisliti vrijednost visokoga školstva odnosno fakultetskih diploma samim tim što se kaže: „Pitanje je da li na evidenciji treba da bude neko ko je odbio ponudu Zavoda za obavljanje posla za koji je radno sposoban i da li ćemo dosljedno primjenjivati zakon i nakon prve ponude i odbijanja zapošljavanja smatrati da lice nije u potrebi da se zaposli (…) i da bez obzira na kvalifikacionu spremu treba prihvatiti svaku radnu šansu“! Golemo je i nepromišljeno rečeno, pa iako je od Premijera! A kojemu je to ministru „dijete“ ili član porodice sa završenim fakultetom na birou rada i čeka prekvalifikaciju da bi ga zaposlio?

Na pitanje gospodina Premijera: „Koliko je vaših vršnjaka danas po lokalima i uopšte ne traže posao“ treba adekvatno odgovoriti kontra pitanjem „Ko je zatvorio odnosno rasprodao toliki broj fabrika i ostalih privrednih objekata pa omladina nema gdje da (po)traži posao“? Dobro bi bilo i čak poučno kada bi neko od visokih državnih i političkih funkcionera pročitao neki od komentara na Premijerovo izlaganje, zapažanje i mišljenje o zapošljavanju kadrova! Evo izvoda iz jednog komentara: „…Naravno da inzinjeri, profesori, doktori i sav visoko školski kadar treba da rade kao trgovci, konobari, cistacice, beraci, strazari … i sve ostale poslove koje mogu obavljati osobe i sa osnovnom skolom. Da li znate vi koliko u CG ima politicara a oni dece, rođaka, prijatelja, kumova … i imaju osnovnu skolu ili su zavrsili skolu preko veze e njih treba zaposliti na vase mjesto mislite da je to lako. Zato nam i zemlja cvjeta“!

Da nije njih „elitnih političara – političke elite“ iz vremena „rata za mir“ ne bi bilo nas, jer su nam oni (sa)čuvali biološku supstancu u Crnoj Gori!? Konačno smo shvatili da ne bi ni postojali, disali, hodali, školovali se o svome trošku i tako dalje!? Sa njima je počela „ekološka revolucija“ u Crnoj Gori, Evropi i svijetu, jer su stvorili prvu ekološku državu koju i dan danas čiste i prečišćavaju, peru i spiraju, grade i nadograđuju, u školske programe davno uveli ekologiju kao predmet budućnosti, svakako sa crnogorskim novogovorom – jezikom jedinim u Ustavu i službenoj upotrebi!? Šta bi nam vredio život bez njih takvih?

Sve njihove agende potvrđuju da su sva obećanja data građanima uspješno ostvarena, a neka i mnogostruko premašena! Sve je vidljivo golim okom, ko hoće da vidi i da se uvjeri, a najbolji dokaz je životni standard građana Crne Gore sa „evropskim prosijekom“ postignutim na samome kraju prve decenije 21. vijeka. Ugrabiše da ga potvrde odmah po odlasku tadašnjega premijera!

Sve nam je u Crnoj Gori iznad evropskoga prosijeka, pa nam mjesečne zarade i penzije najbrojnije populacije stalno rastu, iako nijesu na tako visokom nivou!? Rekli bi naši stari „da se ne prejedu“, bolje biti gladan a živ nego kao bogat(aš) umrijeti! Šta je briga one na vlasti što veliki dio omladine ne radi i što za one za fakultetskom diplomom nema posla u struci već im se kao „dobra“ prilika i „jedini“ izlaz iz teške ekonomske krize, za koju odgovorni u državi (ni)jesu krivi, nude poslovi u ugostiteljstvu, građevinarstvu, pod uslovom da se prekvalifikuju!

Ekonomski stratezi i analitičari na raznoraznim seminarima, kursevima i „radnim skupovima“ ubjeđuju nezaposlene, a fakultetski obrazovane osobe, da je za sada nabolje prihvatiti se bilo kakvoga posla „jer socijalizma nema više“ pa kada „kriza“ prođe onda će „politička elita“ na vlasti proučiti šta je „strateški i politički“ cilj brojne populacije nezaposlenih! Nailaze „bolja“ vremena, obećavaju im oni koji su prigrabili vlast i drže je čvrsto već pune dvije decenije. Za njihovu djecu ima posla samo u najboljim firmama, bankama, ambasadama, ministarstvima, univerzitetima, jer su oni stekli diplome na stranim univerzitetima, a kao djeca visokih političara imaju „urođeni“ nerv za biznis i upravljanje državom!

Atak na savjest i svijest građana i brojnu nezaposlenu omladinu ima da bude prioritet u cilju ulaska u NATO i evropske integracije. O tome ima da se odlučuje u Skupštini odlučno reče ili predloži ministar policije! Takvo nam je kreiranje javnoga mnjenja od strane visokih državnih funkcionera i „politilčke elite“ iz „rata za mir“.

U moje vrijeme učiteljica nam je nabrajala šta valja, a šta ne valja činiti kada budemo odrasli, zaposleni i kako da se upravljamo. Između ostaloga govorila nam je: da ne lažemo, da ne krademo, da ne špijamo, da se ne tužakamo, da se bez razloga ne bunimo, da budemo poslušni i radni, da poštujemo starije, da pomognemo onima koji su u nevolji, da vjerujemo svojim roditeljima, da poštujemo i cijenimo rad svih onih koji časno i pošteno rade, da učimo i samo učimo, da strpljivo radimo i samo radimo, da se ne kitimo tuđim perjem i tako dalje. Tada nije bio cilj „evropski prosijek“ nego se živjelo od svoga truda i rada, znanja i stručnosti!

      Od samoga početka nove 2011. godine od strane ekonomskih zvaničnika i stratega, analitičara samostalnih i nezavisnih eksperata sit sitani se naslušasmo prognoza o ekonomskom bumu, rastu i turističkom prosperitetu, demokratskim reformama i društvenom napretku Crne Gore! Pa gdje to ima sem u Crnoj Gori da takav ukupni „napredak“ nekome smeta i da ga kritikuje?

Crna Gora kažu stručnjaci, analitičari ekonomski prije svega i iznad svega, da će napredovati tako brzo u narednih sto godina, da je neće niko moći prepoznati, jer će njeni (pri)rodni resursi a posebno politički i intelektualni potencijali DPS-a i SDP-a omogućiti građanima njene nezavisne države životni standard kakav će se rijetko zabilježiti u Evropskoj Uniji!? Samo zahvaljujući našim visokoumnim ekonomskim stručnjacima, koji su predvođeni „političkom elitom“ iz vremena „rata za mir“, možemo mirno (sa)čekati sve recesije koje bi mogle uništiti i najrazvijenije industrijske države Evrope, SAD pa i svijeta, ali Crnoj Gori ne može nauditi ni jedan procenat, jer ćemo biti članica NATO-a i članica Evropske Unije!

Kako to da nas „recesija“ opet snađe po drugi put ili je ona ista samo u produženom trajanju, a  naši su ekonomski analitičari i eksperti sve lijepo u agendi nacrtali, predvidjeli, usmjerili i na kraju željno očekivali da se već jednom ostvare njihovi planova i predviđanja? Kažu, dešava se da i oni „ponekad“ omanu, jer dobro ne prouče materiju ili nemaju valjane podatke na osnovu kojih vrše procjenu cjelokupnoga napretka, privrednog i političkog!

Treba reći onima koji nemaju povjerenja u našu „političku elitu“, ekonomske eksperte, samostalne analitičare, dežurne „političke psihologe“ i „političare psihoterapeute“ da država Crna Gora, kao ekološka i nezavisna, sama po sebi je održiva i ekonomski perspektivna!? Ona u daljoj budućnosti sa mnogo optimizma ide pod uslovom da budu pristizale strane investicije od arapskih država, Evropske Unije ili SAD-a, pa i ruski kapital bi nam dobro došao! Dakle, ekonomskoga boljitka biće „sigurno“, mada nam apostrofiraše „činjenicu“ da su nam mjesečne zarade-plate od prije nekolike godine previše povećali i sada to smeta BDP-iu i „realizaciji obaveznih izdataka na redovnost primanja zaposlenih i nezaposlenih“!?

Ma smiješno je i do zla boga žalosno kako nam veliki ekonomski stručnjaci upravljaju crnogorskom privredom i povećavaju životni standard građana Crne Gore, kao da građani ove „ekonomski prosperitetne“ države ne umiju sabrati dva i dva ili kao da ne znaju da je njihov kućni budžet najbolji barometar životnog standarda, jer je iz godine u godinu sve tanji.

Gle apsurda sve nam je u porastu, plate, penzije, nacionalne penzije koje zaradiše u „ratu za mir“ ili u crnogorskom parlamentu!? A što ćemo da činimo sa poskupljenjima osnovnih životnih namirnica, sa strujom, vodom, telefonom, gorivom i ostalim neophodnim artiklima ili „robama“ bez kojih se ne može govoriti o dostignutom prosječnom stepenu životnoga standarda građana Crne Gore? Dokle će takvi političari, državnici i stručnjaci da nam sole pamet i objašnjavaju da će BDP rasti i biti održiv ako prođe magičnu brojku 2,5 procenata na ukupnom nivou, i da je to održiva ekonomija!? Da li su svjesni blamaže sa kojom se pokrivaju pred građane Crne Gore i da je to za podsmijeh i ujedno sažaljenje.

Nerealno je očekivati da poslije ovoga teksta (do)bijem ponudu od neke finansijski dobrostojeće ličnosti kao sponzora za štampanje rukopisa: „Novak Kilibarda u totalu i svome ogledalu“ – kitička studija političkoga portreta Novaka Kilibarde; ili „Kodirani ćutolozi“ – zbornik (ne)objavljenih tekstova 1991-2011.“! A možda se i meni sreća osmijehne pa me pozove neko od bivših „eksperata“ i ministara, a bavi se uspješno biznisom!? Kakav bi to bio urnebes!!!

 

Podgorica, nedelja, 13. novembar 2011. godine                Dr Momčilo Dušanov Pejović

Promo film Dveri Pokret za zivot Srbije

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=VKt0VC00gT8

Deda Miloje

Deda Miloje

Рат за косметско рудно благо – ПРИРОДНА БОГАТСТВА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Друштво

Рат за косметско рудно благо

Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара

ПРИРОДНА БОГАТСТВА

„Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана.

Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу.

У јулу ове године „Волстрит џорнал“ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“.

Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ко је боље обавештен о рудном богатству Космета: домаће министарство или Сорош? Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Када сам у априлу 2007. на страницама „Политике“ објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата“ позвао сам се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Космета. Помињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одвајкада скривени узрок надметања за косметски простор, да постоје и писани трагови о том користољубљу, забележени у плановима преотимања тамошњег блага.

Зато је радо цитирао запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје… Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.

Према речима др Станишића, који је имао поуздана обавештења с разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио „Волстрит џорнал“.

Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

У овом тренутку, рударски басен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација.

„Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

„Ово је узбудљиво, ново откриће злата у области која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Тим Коулин, председник корпорације.

Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Флора Саундерс је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.

Нил Кларк је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру „Трепче“. Само неколико месеци после инсталирања НАТО на Космету, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“.

Главни савет Мисији Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се „преузме рудник ’Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало да се уради“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице.

Читаоце подсећамо да је Бернар Кушнер, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као лекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан“.

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомерно загађеним ваздухом“.

Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.

Његове речи изгледа да је мало ко хтео да чује.

Слободан Кљакић

објављено: 13.11.2011