КАКО СЕ МОЖЕМО ЛЕЧИТИ САМИ

http://www.youtube.com/watch?v=EXEDO0Q39cU&feature=autoplay&list=UL_D-IPOnhFWc&lf=mfu_in_order&playnext=2

predstavljanje romana “Ulica neriješenih zagonetki”

Poštovani,

 

čast nam je i zadovoljstvo pozvati Vas na

predstavljanje romana

“Ulica neriješenih zagonetki”

književnice ®eljke Kovačević Andrijanić

 

koje će se održati u

V.B.Z. Filodrammatica bookshop caffe-u

(Korzo 28, Rijeka)

 

u utorak, 11. listopada 2011. godine,

s početkom u 19:00 h.

 

 

 

O knjizi æe, uz autoricu, govoriti

 

urednica Diana Rosandiæ

 

te recenzentice

prof. Silvija Benkoviæ Peratova

i prof. Kristina Posiloviæ

 

 

Radujemo se Va¹em dolasku!
VENERUS
Nakladnièka djelatnost i tisak
Brune Francetiæa 30 b
51000 Rijeka
tel/fax: +385 (0)51 54 40 47
tel: +385 (0)51 55 32 07
______________________
Direktor:
Ðani Venerus
mob: +385 (0)98 30 66 29
Glavna urednica / Voditeljica odnosa s javno¹æu / PR:
®eljka Kovaèeviæ Andrijaniæ
mob: +385 (0)92 288 20 50
Izvr¹ni urednik / Voditelj tehnièke i informatièke slu¾be:
Sebastian Miletiæ
mob: +385 (0)91 526 49 37

Mit einem Besuch in Tripolis noch in diesem Monat will Bundeswirtschaftsminister Philipp Rösler deutschen Unternehmen größtmögliche Anteile an der sich umstrukturierenden Wirtschaft Libyens sichern

Newsletter vom 10.10.2011 – Aktionsplan Libyen

BERLIN/TRIPOLIS (Eigener Bericht) – Mit einem Besuch in Tripolis noch
in diesem Monat will Bundeswirtschaftsminister Philipp Rösler
deutschen Unternehmen größtmögliche Anteile an der sich
umstrukturierenden Wirtschaft Libyens sichern. Nach Muammar al
Gaddafis Sturz werden die Geschäfte in dem Land völlig neu verteilt;
vor allem Frankreich, Großbritannien und die USA, die den Krieg gegen
Gaddafi maßgeblich geführt und das neue Regime ins Amt gebracht haben,
wollen umfassend berücksichtigt werden. Deutschland bemüht sich nach
Kräften, seine bisherige starke Stellung vor allem in der
Rohstoffbranche nicht zu verlieren und womöglich sogar neue Vorteile
zu erzielen. Ende September hat das Bundeswirtschaftsministerium ein
Papier mit dem Titel „10-Punkte-Aktionsplan Libyen“ vorgelegt, das die
deutschen Ansprüche auf Beteiligung markiert. Man könne einen
„wichtigen Beitrag“ zum „Wiederaufbau“ des Landes leisten, heißt es in
dem Dokument. „Unverzüglich“ müssten dazu „Gespräche mit der neuen
libyschen Führung eingeleitet“ werden. Deutsche Unternehmer haben
schon im Juli Kontakt aufgenommen – damals noch in der Hauptstadt der
Aufständischen, in Bengasi.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58168

SRBI DA OBJASNE SVOJOJ DECI DA JE BOMBARDOVANJE BILO ISPRAVNO

Volfram Mas:

SRBI DA OBJASNE SVOJOJ DECI DA JE BOMBARDOVANJE BILO ISPRAVNO

Srbi moraju svojoj deci da objasne da je bombardovanje 1999. bilo ispravno, kako ona u buduænosti ne bi mrzela Atlantsku alijansu,

izjavio je nemaèki ambasador u Srbiji Volfram Mas na konferenciji o NATO koja je odr¾ana u Beogradu.

“Moram da kritikujem vlasti u Srbiji ¹to i same jo¹ uvek koriste termine poput “NATO bombardovanja”.

Zamislite da ¹etate ulicom Kneza Milo¹a i da vas va¹e dete upita: “Tata, ko je ovo uradio?”. Vi æete mu odgovoriti: “NATO”. I ¹ta onda oèekujete od tog deteta da misli o NATO?

Za razliku od toga, ja sam kao mladiæ u Nemaèkoj gledao ru¹evine u mom gradu, ali ja nisam mrzeo onog ko je to uèinio jer je bilo onih koji su mogli da mi ka¾u za¹to je to uèinio”, izjavio je Mas.

On je istakao da je, i pored toga, “ova zemlja mnogo drugaèija nego pre tri godine, kada su huligani napali moju ambasadu”.

“Bilo mi je toplo oko srca kada sam video DS, SNS, SPS, G17 i LDP na sastanku sa Gvidom Vesterveleom kako slo¾no izjavljuju da im je integracija u Evropsku uniju prioritet broj jedan.

To je fantastièan napredak u odnosu na pre tri godine”, istakao je Mas.

 

 

 

 

 

 

 

 

Informacija:

Informacija:

15. Oktobra 2011 u 19.00 časova, Kafe Liebfrauenberg, Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt am Main

Čitaju autori iz Literarnog Foruma Liebfrauenberg kao i autori gosti sajma. Čitanje je na maternjem jeziku. Ulaz je slobodan.

Немачка враћа афричке лобање

Свет

Немачка враћа афричке лобање

Последњи чин колонијалног експеримента пре 100 година на југу Африке

Повратак: лобање жртава колонијалног експеримента (Фото Бета)

Чекајући повратак украдених лобања предака, 4.000 Африканаца плакало је прошлог уторка на писти међународног аеродрома „Хосеа Кутако” у Виндхуку, главном граду Намибије.

Уз ратничке песме, ридајући, коњаници у традиционалним ношњама племена Хереро и Нама, жене у живописним хаљинама, деца са малим бубњевима за појасом, окружили су војни авион Намибије пристигао тог јутра из Немачке.

Двадесет Хереро и Нама лобања, спакованих у два метална сандука покривена државном заставом коначно су враћене у домовину, након дугих и мучних преговора између Берлина и Виндхука.

„Посмртни остаци сведочанство су ужаса колонијализма и суровости Немачке према нашим људима. Намибијска нација прима ове сени као симболичан крај једног трагичног поглавља” изјавио је премијер Намибије Нахас Ангула на потресној церемонији у Виндхуку.

Поглавице Хереро и Нама нису делиле помирљивост премијера Ангуле, уверени да мучно поглавље историје немачке управе над територијом данашње Намибије, између 1884. и 1915. године, још није затворено.

Повратак лобања 10 жена, девет мушкараца и једног трогодишњег дечака, жртава из колонијалних концентрационих логора на острву Ајкула код Ледерица и војне постаје код Свакопмунда, отвара старе ране у пустињској држави на јужној обали Атлантика.

Пристиглих 20 лобања је 2005. године случајно откривено у депоу универзитетске болнице у Берлину. Али, шта се десило са још најмање 27 лобања однетих у Берлин и Фрајбург по налогу доктора Еугена Фишера, почетком 20. века?

„Лобања Црнаца је краћа и плића, у њу запремински стаје мање мозга, што је дефинитиван доказ супериорности беле расе”, веровао је познати империјални патолог почетком 20. века.

Авај, материјал за суманута премеравања туђих лобања, др Фишеру је био на дохват руке… у далекој пустињској колонији.

Племе Хереро је 1904. године подигло устанак против сурове немачке окупације ондашње „Југозападне Африке”. У првих неколико дана побуне Хереро су побили 123 немачка цивила у централној Намибији. Устанку се убрзо на југу придружило племе Нама, а затим је Берлин на терен у пустињи Намиб послао злогласног генерала Лотара Фон Троту. Познат по суровости у обрачуну са побунама у немачким колонијама у Азији и на истоку Африке, Фон Трота је без много двоумљења издао налог – „за коначно истребљење свих домородаца на тлу немачке земље у Југозападној Африци”.

Немачке колонијалне Шуц-трупе затим су у кланац код Вартемберга на улазу у пустињу Намиб сатерале више од 60.000 припадника племена Хереро и затровале изворе воде миљама у круг. Потоњи помор у пустињи Намиб данашња историографија, сматра – првим геноцидом у 20. веку.

У међувремену, Шуц трупе су ретке преживеле устанике окружиле и спровеле у пет концентрационих логора широм некадашње колоније.

Злогласни логор на острву Ајкула код Ледерица био је главни центар за прикупљање више од 300 лобања и око 6000 костију отпослатих за „научна истраживања” у анатомским лабораторијама болница Рајха. Судбина тих посмртних остатака дуго је била под велом мистерије и након што је Намибија 1990. стекла независност од Јужноафричке Републике. Претходни колонијални управник, Немачка је 1989. године признала „изузетну историјску одговорност према Намибији” што се и данас преводи у издашну развојну помоћ влади у Виндхуку.

Пред недавни испраћај 20 лобања из Берлина, заменик министра иностраних послова Немачке Корнелиа Пиепер је пред 60-чланом делегацијом Намибије отишла корак даље: „Ми, Немци потврђујемо и прихватамо бремениту заоставштину и произилазећу моралну и историјску одговорност према Намибији”, истакла је Пиепер.

Хереро и Нама поглавице сматрају да то није довољно.

„Немачка Намибијцима дугује извињење за први геноцид у 20. веку али и компензације потомцима готово истребљених племена”, одлучан је Хереро поглавица Куаима Рируако који је овим поводом покренуо спор против Немачке пред судом у САД.

Тања Вујић
објављено: 10.10.2011.
  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Stana Korlat | 09/10/2011 22:32

Hvala ‚Politici‘ na ovom tekstu koji me tjra da prosirim znanje o historiji ovog djela svjeta sto mi je bilo potpuno nepoznato a i moje neznanje o Njemackoj kao kolonijalnoj sili.
Istovremeno moram se suprostaviti onoj Kustinoj izjavi u danasnjm intervju o nama kao Evropskom narodu kada ovo citam a sjtim se Kozare i stradanja mojih u Jasenovcu i vjecnoj mrznji izmedu nasih naroda koje je upravo ta ista Njemacka posijala vise se osjcam da pripadam ovim africkim ljudima nego tim civilizovanim.
Pozdrav i hvala

Srbin Ovdasnji | 09/10/2011 22:34

Braco Afrikanci,
svaka vam cast. Kod nas ne placu za milionima lobanja, srca, jetara, bubrega…
Kod nas je sve preraslo u takvu naklonost prema otimacima lobanja, srca i drugih organa, da jedva cekamo da se i fizicki ujedinimo sa izvrsiocima pa se zato i ne pita u cijem telu ciji organ funkcionise, sve je nase, svi smo nasi bele rase. Blago vama…

Шведско јавно тужилаштво покренуло је (пред)истрагу против осамнаест чланова Краљевске академије наука у Стокхолму и пет сарадника те установе – због сумње да су у спрези са кладионичарском мафијом

Свет

Академици кројили квоте

Кладионичарској мафији унапред саопштено име овогодишњег нобеловца за књижевност

Сенка над наградом: Нобелова медаља

Шведско јавно тужилаштво покренуло је (пред)истрагу против осамнаест чланова Краљевске академије наука у Стокхолму и пет сарадника те установе – због сумње да су у спрези са кладионичарском мафијом активно утицали на незапамћени пад квота у клађењу на добитника овогодишње Нобелове награде за књижевност. На основу унапред дате информације о добитнику, наиме, кладионице су дошле у могућност да преиначе првобитне квоте на штету оних који су се кладили.

„Не могу се занемарити индиције које наводе на сумњу да су неки чланови Комитета за доделу Нобелових награда у Академији (наука) били у дослуху са подземљем“, саопштио је јуче Алф Јохансон, шеф Бироа за борбу против корупције у Генералном јавном тужилаштву Шведске.

Јохансон је истакао у обраћању медијима да се актуелна предистрага усредсређује на одређивање квота фаворитима за доделу овогодишње Нобелове награде за књижевност, али да су и остале доделе признања стављене под лупу.

Прва варница сумње, подсећања ради, појавила се прошлог четвртка, у енглеској кладионици Ледбрукс. Уочи саопштења имена овогодишњег добитника за књижевност, шведског песника Томаса Транштремера, квоте будућег лауреата забележиле су пад вредности – незапамћен у историји клађења – са 13 према један на 1,66 према један.

За примером Ледбрукса повеле су се и друге британске, потом светске кладионице. Паралелно са падом „акција“ у тајности држаног имена лауреата, „процуреле“ су лажне дојаве о другим кандидатима који су, наводно, већ били одређени за добитнике. Само неколико сати уочи званичног саопштења, именовани су песник и певач Боб Дилан и, како се претпоставља, српски књижевник Добрица Ћосић, бивши председник СРЈ.

„С једне стране, ове дезинформације су ширене да би се подстакле недоумице оних који су улагали свој новац у опкладе, али и да би се отклонила сумња у праве разлоге наглог пада квота одређеног добитника Транштремера“, каже се у јавном тужилаштву.

Под сумњом се, по Јохансону, обрело пет особа, два члана у Комисији за доделу Нобелових награда и три сарадника ове установе. Ипак, овај број није коначан. Незванично се може добити информација да је круг „Нобелових манипуланата“ далеко шири. Каже се да је сасвим извесно реч о међународној афери. Претпоставља се да су актери илегалне организације (мафија) десетак земаља. „Онде су годинама плански припремане и дириговане ,кладионичарске акције’ (преваре) ове врсте.” Како је „Политика“ сазнала у Стокхолму, неформална радна група у тамошњем јавном тужилаштву прати кретање квота добитника Нобелових награда још од 2008. године. Тада је, подсећања ради, јавност први пут суочена са сумњом да се квотама фаворита у трци за Нобелову награду манипулише. Реч је о случају „Клезио“, названом по француском добитнику награде за књижевност Жан-Марију ле Клезију. Тадашња афера, међутим, окончана је после кратке, интерне истраге у Шведској академији наука. Саопштење Академије тим поводом гласило је: „Резултати истраге су показали да су сумње неоправдане”.

М. Казимировић
објављено: 10.10.2011.

Da se malo nasmejete!

 Da se malo nasmejete!

 

Svaki dan na poslu, u ¹koli, autobusu… sretnemo nekoga ko nas podseti na nekog. I to uglavnom na likove koje smo pre toga zatekli u filmu, seriji, stripu…
Description: Jovan Krkobabiæ
Da vam ja isprièam jednu prièu… Broj 1 – Jovan Krkobabiæ
Tako je i sa srpskim politièarima, koji bi redom mogli da popune rezervne polo¾aje u Holivudu, ali i da se naðu u ekipi sa Diznijevim junacima. Press je odluèio da oku¹a sreæu u „raspoznavanju“ ljudi koji nam zaslaðuju i zagorèavaju ¾ivot iz dana u dan…
 
 
Debeli ©ef  – Ivica Daèiæ
Description: Ivica Daèiæ
Fizièka sliènost izmeðu Gervasijusa Tvinkleminklesona, poznatijeg pod imenom Debeli ©ef iz stripa „Alan Ford“, i Ivice Daèiæa jeste ogromna. Obojica imaju povelike stomake i bore se protiv kriminalaca. Jedino ¹to ©ef uglavnom spava po ceo dan, a a¾urni Ivica sa sve stomakom jurca tamo-amo i sreðuje stvari. Em hapsi, em organizuje odbranu gej parade.
 
 
®alosna Sova – Èedomir Jovanoviæ
Description: Èedomir Jovanoviæ
Drugar Komandanta Marka, Indijanac ®alosna Sova, slika je i prilika lidera LDP-a Èedomira Jovanoviæa. Ni Sovi ni Èedi nikad ni¹ta nije po volji. Ne valja mu plan za Kosovo, ne valja mu tretman stranke u medijima, ne valja mu Rusija… Èak su mu i okice tu¾ne i nateèene, kao ®alosnoj Sovi.
 
 
Superhik – Velja Iliæ
Description: Velja Iliæ
Superhik se proslavio alkoholnim zadahom i otimanjem od siroma¹nih za raèun bogatih, ¹to bi se u srpskom ¾argonu moglo nazvati – kraduckanjem. Svaka sliènost sa Velimirom Iliæem je namerna.
 
 
Sunðer Bob – Vuk Jeremiæ
Description: Vuk Jeremiæ
U ekskluzivnom intervjuu Pressmagazinu najpoznatiji sunðer rekao je da mu je srpski ¹ef diplomatije kao brat. Za¹to? Zbog izgleda ili ¹to je odabrao da umesto u Americi ¾ivi kao i Sunðer Bob – na dnu – ne okeana, veæ u Srbiji. Sunðer Bobu je najbolji prijatelj morska zvezda Patrik (Borko Stefanoviæ) ali se oni naravno stalno svaðaju i mire.
 
 
Garfild – Vojislav Ko¹tunica
Description: Vojislav Ko¹tunica
Ka¾u da vlasnici vremenom poènu da lièe na svoje ljubimce. Ne zna se kako taèno izgleda maèor Vojislava Ko¹tunice, ali lider DSS-a sve vi¹e poèinje da lièi na narand¾astog maèka iz poznatog crtaæa. Stomak raste od lazanja, govor i pokreti su usporeni, a nastup le¾eran i opu¹ten. Iz varenja i duboke opozicije budi se jedino da bi uzviknuo „Kosovo je Srbija“. A onda nazad u krevet, na varenje lazanja.
 
 
Jagodica Bobica – Slavica Ðukiæ Dejanoviæ
Description: Slavica Ðukiæ Dejanoviæ
Bavi se ba¹tovanstvom, lepo se oblaèi – uglavnom u haljine nijanse ciklama – redovno ide kod frizera, uètiva je ¾ena, pazi da sve bude kako treba, ima drugarice sa kojima svakog dana provodi mnogo vremena pred kamerama… A ova druga je predsednica Skup¹tine Srbije.
 
 
Toni Soprano – Dragan Markoviæ
Description: Dragan Markoviæ
Srpskog politièara i najpoznatijeg TV mafija¹a Tonija Soprana spajaju samo tri stvari: gabarit, broj dlaka na glavi i ¹to obojica gospodare gradovima èija imena poèinju sa J (Jagodina i Jersey – D¾ersi). U ostalim taèkama njihove biografije se razlikuju. Toni Soprano ¹alje ljude u smrt, a Dragan Markoviæ Palma u ¾ivot ili na more. To æe potvrditi svi oni kojima je obezbedio put pred matièara ili na grèku obalu.
 
 
Tom i D¾eri – Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ
Description: Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ
U crtanom filmu zvanom srpska politika Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ dubliraju èuveni Diznijev duo – Tom i D¾eri. Stalno jure jedan drugog, ali i ne mogu bez toga. To nije uspela da spreèi ni ona èuvena domaæica s metlom, èiji je identitet te¹ko otkriti jer su joj u crtaæu prikazane samo noge u papuèama. Sumnja se da ti donji ekstremiteti pripadaju Gordani Pop Laziæ.
 
 
Popaj – Boris Tadiæ
Description: Boris Tadiæ
Jer, kada Popaj pojede spanaæa, postaje jak i hrabar. Odmah mo¾e da prebije svakog Bad¾u koji poku¹a da otme Olivu, ili Kosovo. Takav je na¹ vrli predsednik, samo mu fale lula i mornarska kapica. Tadiæ je poprilièno namuèio kolegijum Pressa – bilo je i predloga da bude Betmen, Supermen, Spajdermen. Ma, u svakom sluèaju neki superheroj ¹to obraèunava se sa raznim zlikovcima. Na kraju ih je sve razbucao èovek iz naroda, Popaj.
Miki Maus – Bo¾idar Ðeliæ
Description: Bo¾idar Ðeliæ
Ima ljudi, ukljuèujuæi i potpisnika ovih redova, koji smatraju da je Miki Maus jeziv lik. One crne oèi, pa iritantan piskav glas, pa veèiti bezumni optimizam – uh… Za ¾ivo èudo, likovi poput Mikija Mausa jako dobro plivaju na srpskoj politièkoj sceni. Tako je i Bo¾idar Ðeliæ valjda procenio da su Srbi voleli Diznijevog mi¹a, pa da proba i on sa politikom. I eto ga, potpredsednik Vlade. Samo istrèi onako veseo i nasmejan, mlatara onim ruèicama i vièe: „Zakon je gotov, ju-hu, mi smo najbolji, jupi, Srbija u Evropi jo¹ malo pa nikad, hehe.“
 
 
©trumpfeta – Jelena Trivan
Description: Jelena Trivan
©trumpfeta je jedina ¾enska meðu ¹umskim patuljcima. Zlobnici bi rekli da je Jeleni Trivan, dok je Vjerice Radete i Gordane Pop Laziæ, lako da bude ©trupmfeta – jedina prava ¾enska u srpskoj politici, ali i da svoj zvezdani status duguje èinjenici da srpsku politièku scenu uglavnom popunjavaju patuljci.
 
 
Kapetan Amerika – Dragan ©utanovac
Description: Dragan ©utanovac
Kapetan Amerika je veliki i jak superheroj koji se bori na strani pravde. Dragan ©utanovac je ministar vojni, koji nije kapetan, ali zato mnogo voli Ameriku i sve ¹to vole mladi Amerikanci. I hoæe u NATO jer misli da tamo sede svi pravi superheroji.
 
 
Del Boj – Mlaðan Dinkiæ
Description: Mlaðan Dinkiæ
„Ko rizikuje pobeðuje“, govorio je dobri stari Del Boj iz „Muæki“, a geslo mu je u politièkoj karijeri maznuo Mlaðan Dinkiæ. Ekonomista sa gitarom na istu foru ubedio je narod pred izbore da æe im pokloniti 1.000 evra samo ako izaðu i glasaju za njega. Takvu majstorsku prevaru nije izveo ni Del Boj kada je valjao one video-rikordere koji savr¹eno rade, jedino ¹to ne mogu da se udenu u ¹teker. Samo, Del Boj zezne desetak ljudi na pijaci, a maestro Dinkiæ sve punoletne graðane zemlje Srbije. ©to ka¾e Troter: „Lavli-d¾abli!“
 
 
Stric Albert – Mirko Cvetkoviæ
Description: Mirko Cvetkoviæ

„U politici treba biti energièan i pozitivan. Zato sam ja takav“, rekao je pre neki dan premijer Mirko Cvetkoviæ i, ja¹ta, ostao ¾iv. Po proceni glasaèkog puka Srbije, energièan je koliko i kornjaèa sa artritisom. Stajling je maznuo od strica Alberta, a i nastup mu je prilièno slièan. Kad ga èovek gleda na televiziji, samo èeka da poène ono èuveno Albertovo: „Deco moja, za vreme rata…“, pa da se svi, ovako bud¾etno rebalansirani, povaljamo od smeha.

BOGDAN ĐUROVIĆ: ZAPAD SPREMA PUTINU REVOLUCIJU

BOGDAN ĐUROVIĆ: ZAPAD SPREMA PUTINU REVOLUCIJU

petak, 07 oktobar 2011 08:33

Rokada u državnom vrhu Rusije dočekana je na nož u vodećim zapadnim medijima, a Vladimiru Putinu otvoreno prete nasilnim scenarijom, po receptu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena

putin1_430432s1_copyPosle objavljenog dogovora da Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev zamene mesta na najvišim državnim funkcijama – predsedničkoj i premijerskoj – protiv ruskog vladajućeg tandema pokrenula se prava lavina uvreda, optužbi i neuvijenih pretnji sa „demokratskog“ Zapada. Na najvećem udaru, naravno, našao se Putin, ali je svoju „porciju blata“ dobio i Medvedev, doskora hvaljen kao moderan, mlad, reformski orijentisan političar, voljan da se suprotstavi svom političkom mentoru. Sada se jasno vidi: medijska barutna punjenja bila su odavno spremna za ovu situaciju, a navodne pohvale Medvedevu služile su samo za kreiranje slike u kojoj treba pokazati da se u Rusiji ne može ništa promeniti.

(Pro)zapadni mediji su jednoglasni: Putinov povratak u Kremlj dovešće do pogoršanja odnosa Moskve sa SAD-om i Evropom, do pada investicija u Rusiju, porasta protestnog raspoloženja građana, poziva na demonstracije preko socijalnih mreža i na kraju do revolucije koja navodno spontano sazreva… A pojedini među njima već su opisali i scenario novog hladnog rata Rusije i Amerike! Ono što je zajedničko svim ovim komentatorima, međutim, jeste činjenica da niko od njih ne troši dragoceno vreme da napravi ozbiljnu i nepristrasnu analizu i objasni banalnu stvar – zašto je Putin toliko loš za svoj narod? A zašto za Zapad?

ZAŠTO (NE) VOLIM PUTINA
U pljuvanju Putina (i ruskog naroda) naročito se ističe britanska i američka tradicionalna štampa. Recimo, londonski „Fajnenšel tajms“ ne propušta gotovo ni dan da ovoj temi ne posveti komentar. Ovaj londonski dnevnik ocenjuje da „Rusi svejedno nemaju izbora“ i da je „rusko biračko telo, koje čini jedan čovek, odlučilo da se Putin vraća u predsedničku fotelju“. Kako tvrdi „Fajnenšel tajms“, Putin nikada nije želeo reforme, ali sada navodno, pritisnut ekonomskom krizom, može odlučiti da „sruši sistem koji je sam stvorio“.

Ali ipak, upozorava FT, Putin mora više pažnje da obrati na Internet, kako se „snaga socijalnih mreža ne bi izlila na ulicu, kao u slučaju arapskih država“! Jer, kako navodi komentator ovog lista Čarls Klover, „Putin javno demonstrira prezir prema demokratskim pravilima, njegova Rusija je mesto gde nekažnjeno ubijaju novinare i zaštitnike ljudskih prava, gde bacaju u zatvor političke i poslovne protivnike, gde vlada zastrašuje ili kontroliše medije“. Pa zaključuje da Rusija više nije zemlja kojoj je „muka od demokratskih reformi“. A „Njujork tajms“ na sve to dodaje da se ekonomsko klatno Rusije, pri Medvedevu „zanjihalo u stranu reformi“. Sve ove tvrdnje anglo-američkih medija zaslužuju ipak malo dublji osvrt.

U ovim komentarima uočljivo je, pre svega, vređanje i nipodaštavanje ruskog naroda i njegovih institucija, a ne samo Putina. Kada jedan od najuticajnijih zapadnih listova nonšalantno oceni da je ruski premijer „jedini birač“ u svojoj zemlji, onda time želi da poruči bar dve stvari. Da je ruski narod samo slepa gomila, koja ni o čemu ne razmišlja, a da su, nasuprot tome, ljudi sa Zapada, koji u jednom danu pohapse 700 mirnih demonstranata na Bruklinskom mostu – duboko prosvećeni i civilizovani, pa stoga imaju pravo da drugima propisuju svoju „demokratsku šok terapiju“. A zapravo, u ovim Kloverovim rečima se najbolje vidi sva histerija i nervoza, kao odraz nemoćnog besa, koji su zahvatili Zapad povodom Putinovog povratka. Svesni da neće skoro u Kremlju videti predsednike poput Mihaila Gorbačova ili Borisa Jeljcina, spremnih bukvalno na sve kako bi isprosili još neki zapadni kredit, sada na sve načine prizivaju duhove revolucije. Što je, uostalom, potpredsednik SAD-a Džozef Bajden još u martu drsko poručio Putinu usred Moskve.

I upravo Putinova reakcija da se ponovo kandiduje uprkos otvorenim pretnjama, i činjenica da ga je za predsednika predložio navodni miljenik Zapada Medvedev, više nego jasno ukazuju da se Rusija odavno podigla sa kolena, a da ruski narod ubedljivom većinom podržava i glasa za svoje nacionalne lidere. Takva demonstracija suverenosti, međutim, ima svoju cenu. Raznorazni „analitičari“, „blogeri“, „komentatori“ već su u stanju pune bojeve gotovosti, a naslove tipa „Zašto ne volim Putina“ – nemoguće je prebrojati po ruskojezičnom Internetu! Krupnim medijskim kalibrom puca se i u štampanim izdanjima, kao i na radiju i televiziji. Da nije veoma ozbiljno, bilo bi zabavno posmatrati lažne analitičare i nesuđene državnike koji iz toplih fotelja danonoćno rešetaju iz svih oružja, žaleći se na cenzuru i diktaturu u Rusiji. To je i najbolji pokazatelj da je Zapad veoma blizu da u Rusiji zaigra na sve ili ništa. A možda je ta granica već i pređena.

Sa druge strane, ističe se da je Putin protivnik reformi, ali, eto, ni on neće moći da ih spreči, jer je Rusija (zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi!) u „dubokoj ekonomskoj krizi“. Ispada da je Putin 1999. godine zatekao med i mleko i da je 12 godina proveo čuvajući to dragoceno nasleđe Jeljcina i Gorbačova. A stvari, kao što je dobro poznato, stoje upravo suprotno. Ne računajući Staljina, Putin je sproveo najveće i najsveobuhvatnije reforme u Rusiji još od Petra Velikog, menjajući iz korena svaki segment društva. I upravo opozicija bi morala da mu podigne spomenik, jer u vreme Jeljcina protivnici vlasti nisu mogli ni da sanjaju o stepenu slobode koji uživaju danas.

SPASIOCI NACIJE
U to doba „procvata demokratije“, opozicija nije imala pristup nijednoj radio ili televizijskoj stanici, nije bilo čak ni skupštinskih prenosa. A jedine opozicione novine tokom devedesetih „Denj“, brzo su sudskim putem zabranjene. Kada je Jeljcin i pored svega 1993. godine izgubio skupštinsku većinu, protivustavno je raspustio Parlament u strahu od impičmenta. A pošto deputati nisu želeli da napuste svoja legalna radna mesta, Jeljcin ih je razjurio tenkovskim granatama. Zapad je oduševljeno aplaudirao, zaštitnici ljudskih prava su ćutali, a podršku Vašingtona i Brisela Jeljcin je potom godinama otplaćivao najvrednijim ruskim bogatstvima. Da promene u poniženoj Rusiji nisu sazrele iznutra, u redovima samog režima, one se nikada ne bi ni dogodile.

Zapad je jasno pokazao zašto hoće da ruši Putina i po cenu revolucije. Isti taj „Fajnenšel tajms“ objavio je „analizu“, u kojoj tvrdi da Putin želi da ostvari „stari san i obnovi Sovjetski Savez“. Sve kockice su se složile. Imamo autokratu, diktatora koji hoće da obnovi SSSR. Pojedini komentatori već su predvideli novi hladni rat, u slučaju da revolucionarni scenario u Rusiji ne uspe. Za to će se pobrinuti Rik Peri, radikalni neokonzervativac, republikanski guverner Teksasa i ozbiljan kandidat za novog šefa Bele kuće. Agresivni Peri, pulen porodice Buš, koji nosi pištolj i kad ide na džoging, posle debakla Baraka Obame na svim frontovima, sada se nameće kao „spasilac nacije“. Obama lako može postati žrtveni jarac, a Peri, čovek sa pištoljem, biće taj koji će „neprijatelje“ postaviti na mesto i vratiti Americi izgubljenu poziciju u svetu. Po svemu sudeći, to će biti dobitna retorika za predstojeće predsedničke izbore u SAD-u. I uvod u rat. Za početak, hladni…

Otuda ne treba da čudi što ruska vojska uvežbava scenario ratnog sukoba na dva fronta, istočnom i zapadnom, što je pokazala serija nedavnih vojnih manevara, uključujući i zajedničke vežbe sa Belorusijom. I umesto da posle potpisivanja sporazuma START-3 Moskva počne sa smanjenjem atomskog arsenala, ruska Raketna vojska strateške namene ubrzano se oprema nuklearnim sistemima „Jars“ poslednje generacije koji probijaju svaku antiraketnu odbranu. Prema rečima zamenika ministra odbrane Anatolija Antonova, Rusija „razrađuje ceo spektar vojno-tehničkih mera“, jer „američki partneri nastavljaju realizaciju svojih planova za stvaranje evropskog segmenta američkog PRO“.

I na sve to, vraća se Putin. Obnavlja nekadašnju državu, jača armiju, Ratnu mornaricu, privredu. I pri tom ne sluša nikakve naloge sa Zapada, već vodi suverenu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima Rusije. Kako to u praksi izgleda, ovih dana je pokazao veliki ratni brod „Severomorsk“, demonstrativno je uplovio u rusku pomorsku bazu u sirijskom gradu Tartusu, bez obzira na to što je u Siriji u toku krvava revolucija finansirana sa Zapada. Sigurno je da će Rusija sa Putinom i nadalje tako činiti, da će njena vojska stajati svuda gde treba braniti državne interese i njene građane. A to se ne može tolerisati.

КАРЛОВАЧКИ ЛИСТ

https://www.gmxattachments.net/de/cgi/g.fcgi/mail/print/attachment?mid=babgecc.1318085683.28349.vjlpvmmvhw.77&uid=ODI5NXFfDGRha9rPe3R0MGI7VwF9Tk8k