Немачка враћа афричке лобање

Свет

Немачка враћа афричке лобање

Последњи чин колонијалног експеримента пре 100 година на југу Африке

Повратак: лобање жртава колонијалног експеримента (Фото Бета)

Чекајући повратак украдених лобања предака, 4.000 Африканаца плакало је прошлог уторка на писти међународног аеродрома „Хосеа Кутако” у Виндхуку, главном граду Намибије.

Уз ратничке песме, ридајући, коњаници у традиционалним ношњама племена Хереро и Нама, жене у живописним хаљинама, деца са малим бубњевима за појасом, окружили су војни авион Намибије пристигао тог јутра из Немачке.

Двадесет Хереро и Нама лобања, спакованих у два метална сандука покривена државном заставом коначно су враћене у домовину, након дугих и мучних преговора између Берлина и Виндхука.

„Посмртни остаци сведочанство су ужаса колонијализма и суровости Немачке према нашим људима. Намибијска нација прима ове сени као симболичан крај једног трагичног поглавља” изјавио је премијер Намибије Нахас Ангула на потресној церемонији у Виндхуку.

Поглавице Хереро и Нама нису делиле помирљивост премијера Ангуле, уверени да мучно поглавље историје немачке управе над територијом данашње Намибије, између 1884. и 1915. године, још није затворено.

Повратак лобања 10 жена, девет мушкараца и једног трогодишњег дечака, жртава из колонијалних концентрационих логора на острву Ајкула код Ледерица и војне постаје код Свакопмунда, отвара старе ране у пустињској држави на јужној обали Атлантика.

Пристиглих 20 лобања је 2005. године случајно откривено у депоу универзитетске болнице у Берлину. Али, шта се десило са још најмање 27 лобања однетих у Берлин и Фрајбург по налогу доктора Еугена Фишера, почетком 20. века?

„Лобања Црнаца је краћа и плића, у њу запремински стаје мање мозга, што је дефинитиван доказ супериорности беле расе”, веровао је познати империјални патолог почетком 20. века.

Авај, материјал за суманута премеравања туђих лобања, др Фишеру је био на дохват руке… у далекој пустињској колонији.

Племе Хереро је 1904. године подигло устанак против сурове немачке окупације ондашње „Југозападне Африке”. У првих неколико дана побуне Хереро су побили 123 немачка цивила у централној Намибији. Устанку се убрзо на југу придружило племе Нама, а затим је Берлин на терен у пустињи Намиб послао злогласног генерала Лотара Фон Троту. Познат по суровости у обрачуну са побунама у немачким колонијама у Азији и на истоку Африке, Фон Трота је без много двоумљења издао налог – „за коначно истребљење свих домородаца на тлу немачке земље у Југозападној Африци”.

Немачке колонијалне Шуц-трупе затим су у кланац код Вартемберга на улазу у пустињу Намиб сатерале више од 60.000 припадника племена Хереро и затровале изворе воде миљама у круг. Потоњи помор у пустињи Намиб данашња историографија, сматра – првим геноцидом у 20. веку.

У међувремену, Шуц трупе су ретке преживеле устанике окружиле и спровеле у пет концентрационих логора широм некадашње колоније.

Злогласни логор на острву Ајкула код Ледерица био је главни центар за прикупљање више од 300 лобања и око 6000 костију отпослатих за „научна истраживања” у анатомским лабораторијама болница Рајха. Судбина тих посмртних остатака дуго је била под велом мистерије и након што је Намибија 1990. стекла независност од Јужноафричке Републике. Претходни колонијални управник, Немачка је 1989. године признала „изузетну историјску одговорност према Намибији” што се и данас преводи у издашну развојну помоћ влади у Виндхуку.

Пред недавни испраћај 20 лобања из Берлина, заменик министра иностраних послова Немачке Корнелиа Пиепер је пред 60-чланом делегацијом Намибије отишла корак даље: „Ми, Немци потврђујемо и прихватамо бремениту заоставштину и произилазећу моралну и историјску одговорност према Намибији”, истакла је Пиепер.

Хереро и Нама поглавице сматрају да то није довољно.

„Немачка Намибијцима дугује извињење за први геноцид у 20. веку али и компензације потомцима готово истребљених племена”, одлучан је Хереро поглавица Куаима Рируако који је овим поводом покренуо спор против Немачке пред судом у САД.

Тања Вујић
објављено: 10.10.2011.
  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Stana Korlat | 09/10/2011 22:32

Hvala ‚Politici‘ na ovom tekstu koji me tjra da prosirim znanje o historiji ovog djela svjeta sto mi je bilo potpuno nepoznato a i moje neznanje o Njemackoj kao kolonijalnoj sili.
Istovremeno moram se suprostaviti onoj Kustinoj izjavi u danasnjm intervju o nama kao Evropskom narodu kada ovo citam a sjtim se Kozare i stradanja mojih u Jasenovcu i vjecnoj mrznji izmedu nasih naroda koje je upravo ta ista Njemacka posijala vise se osjcam da pripadam ovim africkim ljudima nego tim civilizovanim.
Pozdrav i hvala

Srbin Ovdasnji | 09/10/2011 22:34

Braco Afrikanci,
svaka vam cast. Kod nas ne placu za milionima lobanja, srca, jetara, bubrega…
Kod nas je sve preraslo u takvu naklonost prema otimacima lobanja, srca i drugih organa, da jedva cekamo da se i fizicki ujedinimo sa izvrsiocima pa se zato i ne pita u cijem telu ciji organ funkcionise, sve je nase, svi smo nasi bele rase. Blago vama…

Werbeanzeigen

Шведско јавно тужилаштво покренуло је (пред)истрагу против осамнаест чланова Краљевске академије наука у Стокхолму и пет сарадника те установе – због сумње да су у спрези са кладионичарском мафијом

Свет

Академици кројили квоте

Кладионичарској мафији унапред саопштено име овогодишњег нобеловца за књижевност

Сенка над наградом: Нобелова медаља

Шведско јавно тужилаштво покренуло је (пред)истрагу против осамнаест чланова Краљевске академије наука у Стокхолму и пет сарадника те установе – због сумње да су у спрези са кладионичарском мафијом активно утицали на незапамћени пад квота у клађењу на добитника овогодишње Нобелове награде за књижевност. На основу унапред дате информације о добитнику, наиме, кладионице су дошле у могућност да преиначе првобитне квоте на штету оних који су се кладили.

„Не могу се занемарити индиције које наводе на сумњу да су неки чланови Комитета за доделу Нобелових награда у Академији (наука) били у дослуху са подземљем“, саопштио је јуче Алф Јохансон, шеф Бироа за борбу против корупције у Генералном јавном тужилаштву Шведске.

Јохансон је истакао у обраћању медијима да се актуелна предистрага усредсређује на одређивање квота фаворитима за доделу овогодишње Нобелове награде за књижевност, али да су и остале доделе признања стављене под лупу.

Прва варница сумње, подсећања ради, појавила се прошлог четвртка, у енглеској кладионици Ледбрукс. Уочи саопштења имена овогодишњег добитника за књижевност, шведског песника Томаса Транштремера, квоте будућег лауреата забележиле су пад вредности – незапамћен у историји клађења – са 13 према један на 1,66 према један.

За примером Ледбрукса повеле су се и друге британске, потом светске кладионице. Паралелно са падом „акција“ у тајности држаног имена лауреата, „процуреле“ су лажне дојаве о другим кандидатима који су, наводно, већ били одређени за добитнике. Само неколико сати уочи званичног саопштења, именовани су песник и певач Боб Дилан и, како се претпоставља, српски књижевник Добрица Ћосић, бивши председник СРЈ.

„С једне стране, ове дезинформације су ширене да би се подстакле недоумице оних који су улагали свој новац у опкладе, али и да би се отклонила сумња у праве разлоге наглог пада квота одређеног добитника Транштремера“, каже се у јавном тужилаштву.

Под сумњом се, по Јохансону, обрело пет особа, два члана у Комисији за доделу Нобелових награда и три сарадника ове установе. Ипак, овај број није коначан. Незванично се може добити информација да је круг „Нобелових манипуланата“ далеко шири. Каже се да је сасвим извесно реч о међународној афери. Претпоставља се да су актери илегалне организације (мафија) десетак земаља. „Онде су годинама плански припремане и дириговане ,кладионичарске акције’ (преваре) ове врсте.” Како је „Политика“ сазнала у Стокхолму, неформална радна група у тамошњем јавном тужилаштву прати кретање квота добитника Нобелових награда још од 2008. године. Тада је, подсећања ради, јавност први пут суочена са сумњом да се квотама фаворита у трци за Нобелову награду манипулише. Реч је о случају „Клезио“, названом по француском добитнику награде за књижевност Жан-Марију ле Клезију. Тадашња афера, међутим, окончана је после кратке, интерне истраге у Шведској академији наука. Саопштење Академије тим поводом гласило је: „Резултати истраге су показали да су сумње неоправдане”.

М. Казимировић
објављено: 10.10.2011.

Da se malo nasmejete!

 Da se malo nasmejete!

 

Svaki dan na poslu, u ¹koli, autobusu… sretnemo nekoga ko nas podseti na nekog. I to uglavnom na likove koje smo pre toga zatekli u filmu, seriji, stripu…
Description: Jovan Krkobabiæ
Da vam ja isprièam jednu prièu… Broj 1 – Jovan Krkobabiæ
Tako je i sa srpskim politièarima, koji bi redom mogli da popune rezervne polo¾aje u Holivudu, ali i da se naðu u ekipi sa Diznijevim junacima. Press je odluèio da oku¹a sreæu u „raspoznavanju“ ljudi koji nam zaslaðuju i zagorèavaju ¾ivot iz dana u dan…
 
 
Debeli ©ef  – Ivica Daèiæ
Description: Ivica Daèiæ
Fizièka sliènost izmeðu Gervasijusa Tvinkleminklesona, poznatijeg pod imenom Debeli ©ef iz stripa „Alan Ford“, i Ivice Daèiæa jeste ogromna. Obojica imaju povelike stomake i bore se protiv kriminalaca. Jedino ¹to ©ef uglavnom spava po ceo dan, a a¾urni Ivica sa sve stomakom jurca tamo-amo i sreðuje stvari. Em hapsi, em organizuje odbranu gej parade.
 
 
®alosna Sova – Èedomir Jovanoviæ
Description: Èedomir Jovanoviæ
Drugar Komandanta Marka, Indijanac ®alosna Sova, slika je i prilika lidera LDP-a Èedomira Jovanoviæa. Ni Sovi ni Èedi nikad ni¹ta nije po volji. Ne valja mu plan za Kosovo, ne valja mu tretman stranke u medijima, ne valja mu Rusija… Èak su mu i okice tu¾ne i nateèene, kao ®alosnoj Sovi.
 
 
Superhik – Velja Iliæ
Description: Velja Iliæ
Superhik se proslavio alkoholnim zadahom i otimanjem od siroma¹nih za raèun bogatih, ¹to bi se u srpskom ¾argonu moglo nazvati – kraduckanjem. Svaka sliènost sa Velimirom Iliæem je namerna.
 
 
Sunðer Bob – Vuk Jeremiæ
Description: Vuk Jeremiæ
U ekskluzivnom intervjuu Pressmagazinu najpoznatiji sunðer rekao je da mu je srpski ¹ef diplomatije kao brat. Za¹to? Zbog izgleda ili ¹to je odabrao da umesto u Americi ¾ivi kao i Sunðer Bob – na dnu – ne okeana, veæ u Srbiji. Sunðer Bobu je najbolji prijatelj morska zvezda Patrik (Borko Stefanoviæ) ali se oni naravno stalno svaðaju i mire.
 
 
Garfild – Vojislav Ko¹tunica
Description: Vojislav Ko¹tunica
Ka¾u da vlasnici vremenom poènu da lièe na svoje ljubimce. Ne zna se kako taèno izgleda maèor Vojislava Ko¹tunice, ali lider DSS-a sve vi¹e poèinje da lièi na narand¾astog maèka iz poznatog crtaæa. Stomak raste od lazanja, govor i pokreti su usporeni, a nastup le¾eran i opu¹ten. Iz varenja i duboke opozicije budi se jedino da bi uzviknuo „Kosovo je Srbija“. A onda nazad u krevet, na varenje lazanja.
 
 
Jagodica Bobica – Slavica Ðukiæ Dejanoviæ
Description: Slavica Ðukiæ Dejanoviæ
Bavi se ba¹tovanstvom, lepo se oblaèi – uglavnom u haljine nijanse ciklama – redovno ide kod frizera, uètiva je ¾ena, pazi da sve bude kako treba, ima drugarice sa kojima svakog dana provodi mnogo vremena pred kamerama… A ova druga je predsednica Skup¹tine Srbije.
 
 
Toni Soprano – Dragan Markoviæ
Description: Dragan Markoviæ
Srpskog politièara i najpoznatijeg TV mafija¹a Tonija Soprana spajaju samo tri stvari: gabarit, broj dlaka na glavi i ¹to obojica gospodare gradovima èija imena poèinju sa J (Jagodina i Jersey – D¾ersi). U ostalim taèkama njihove biografije se razlikuju. Toni Soprano ¹alje ljude u smrt, a Dragan Markoviæ Palma u ¾ivot ili na more. To æe potvrditi svi oni kojima je obezbedio put pred matièara ili na grèku obalu.
 
 
Tom i D¾eri – Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ
Description: Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ
U crtanom filmu zvanom srpska politika Tomislav Nikoliæ i Aleksandar Vuèiæ dubliraju èuveni Diznijev duo – Tom i D¾eri. Stalno jure jedan drugog, ali i ne mogu bez toga. To nije uspela da spreèi ni ona èuvena domaæica s metlom, èiji je identitet te¹ko otkriti jer su joj u crtaæu prikazane samo noge u papuèama. Sumnja se da ti donji ekstremiteti pripadaju Gordani Pop Laziæ.
 
 
Popaj – Boris Tadiæ
Description: Boris Tadiæ
Jer, kada Popaj pojede spanaæa, postaje jak i hrabar. Odmah mo¾e da prebije svakog Bad¾u koji poku¹a da otme Olivu, ili Kosovo. Takav je na¹ vrli predsednik, samo mu fale lula i mornarska kapica. Tadiæ je poprilièno namuèio kolegijum Pressa – bilo je i predloga da bude Betmen, Supermen, Spajdermen. Ma, u svakom sluèaju neki superheroj ¹to obraèunava se sa raznim zlikovcima. Na kraju ih je sve razbucao èovek iz naroda, Popaj.
Miki Maus – Bo¾idar Ðeliæ
Description: Bo¾idar Ðeliæ
Ima ljudi, ukljuèujuæi i potpisnika ovih redova, koji smatraju da je Miki Maus jeziv lik. One crne oèi, pa iritantan piskav glas, pa veèiti bezumni optimizam – uh… Za ¾ivo èudo, likovi poput Mikija Mausa jako dobro plivaju na srpskoj politièkoj sceni. Tako je i Bo¾idar Ðeliæ valjda procenio da su Srbi voleli Diznijevog mi¹a, pa da proba i on sa politikom. I eto ga, potpredsednik Vlade. Samo istrèi onako veseo i nasmejan, mlatara onim ruèicama i vièe: „Zakon je gotov, ju-hu, mi smo najbolji, jupi, Srbija u Evropi jo¹ malo pa nikad, hehe.“
 
 
©trumpfeta – Jelena Trivan
Description: Jelena Trivan
©trumpfeta je jedina ¾enska meðu ¹umskim patuljcima. Zlobnici bi rekli da je Jeleni Trivan, dok je Vjerice Radete i Gordane Pop Laziæ, lako da bude ©trupmfeta – jedina prava ¾enska u srpskoj politici, ali i da svoj zvezdani status duguje èinjenici da srpsku politièku scenu uglavnom popunjavaju patuljci.
 
 
Kapetan Amerika – Dragan ©utanovac
Description: Dragan ©utanovac
Kapetan Amerika je veliki i jak superheroj koji se bori na strani pravde. Dragan ©utanovac je ministar vojni, koji nije kapetan, ali zato mnogo voli Ameriku i sve ¹to vole mladi Amerikanci. I hoæe u NATO jer misli da tamo sede svi pravi superheroji.
 
 
Del Boj – Mlaðan Dinkiæ
Description: Mlaðan Dinkiæ
„Ko rizikuje pobeðuje“, govorio je dobri stari Del Boj iz „Muæki“, a geslo mu je u politièkoj karijeri maznuo Mlaðan Dinkiæ. Ekonomista sa gitarom na istu foru ubedio je narod pred izbore da æe im pokloniti 1.000 evra samo ako izaðu i glasaju za njega. Takvu majstorsku prevaru nije izveo ni Del Boj kada je valjao one video-rikordere koji savr¹eno rade, jedino ¹to ne mogu da se udenu u ¹teker. Samo, Del Boj zezne desetak ljudi na pijaci, a maestro Dinkiæ sve punoletne graðane zemlje Srbije. ©to ka¾e Troter: „Lavli-d¾abli!“
 
 
Stric Albert – Mirko Cvetkoviæ
Description: Mirko Cvetkoviæ

„U politici treba biti energièan i pozitivan. Zato sam ja takav“, rekao je pre neki dan premijer Mirko Cvetkoviæ i, ja¹ta, ostao ¾iv. Po proceni glasaèkog puka Srbije, energièan je koliko i kornjaèa sa artritisom. Stajling je maznuo od strica Alberta, a i nastup mu je prilièno slièan. Kad ga èovek gleda na televiziji, samo èeka da poène ono èuveno Albertovo: „Deco moja, za vreme rata…“, pa da se svi, ovako bud¾etno rebalansirani, povaljamo od smeha.