ШТА НАС УИСТИНУ ОЧЕКУЈЕ У ЕУ?-Аутор Душан Нонковић-Пренето из „ВИДОВДАНА“

ШТА НАС УИСТИНУ ОЧЕКУЈЕ У ЕУ? PDF Штампа Ел. пошта
Пише: Душан Нонковић
08 октобар 2011

Судећи по кампањама и пропаганди агитатора за улазак Србије у ЕУ добија се утисак, да би сви проблеми српског народа били решени са уласком Србије у ЕУ!

Шта нас уистину очекује у ЕУ? Које би нам биле обавезе и неизбежне дужности? Дали би стварно народ Србије живео бољим животним стандардом? На то нам могу дати одговор само реалне анализе и сагледавање постојећих чињеница и искустава држава у оквиру већ постојеће ЕУ. Како се не би нико заваравао лажним оптимизмом или негативном пропагандом сагледајмо отвореним очима актуелну ситуацију односно реалност ЕУ.Да би се добио реални одговор на та питања морамо поћи од анализе фундамената на којима је саграђена ЕУ. На којим основним принципима и законостима постоји та грађевина звана Европска Унија? На којем је привредно-техничком нивоу а на којем је Србија. Колкико простора за просперитет Србије остављају чланице ЕУ попут Немачке, Француске, Шпаније или Грчке која је на ивици банкрота? Дали држављани тих замаља уживају у једнако високим примањима, платама итд.

Под број један треба знати да је целокупан систем ЕУ (целокупна идеологија ЕУ) заснован на слободном тржишту односно конкуренцији јачега и конкурентности производа на слободном тржишту светских пијаца, тезги и берзи. Животни стандард зависи у ЕУ директно, поједностављено речено, од продате робе на светском тржишту а то опет зависи од квалитета робе и њене цене. Јасно је, што бољи квалитет по што нижој цени одређује промет, односно дали ће продаја бити успешна и дали ће се уопште ишта продати, односно дали ће роба наћи купца. То важи и за Србију, дали ће уопште моћи нешто продати од робе произведене у Србији и остварити зараду односно профит? Опште је познато да ко ништа не прода да и ништа не заради те да мора да гладује и живи од милости оних који имају. Са сигурношћу се може рећи да би се Србија нашла на стартној линији своје егзистенције у утрци са „светским“ првацима и „олимпијским“ победницима по питању заузимања тржишта и пијачних тезги својом робом односно производима! Србија би ступила у Европи односно ЕУ у трку са доказаним светским првацима попут Немачке, Француске и других високоразвијених земаља. Ту не треба много мудрости да би се могло закључити колико би Србија продала своје робе под тим условима у тој конкуренцији, без својих иноватора који су већ одавно врбовани од тих високоиндустријских замаља, а самим тим је јасно и колике би биле плате у Србији!

То би значило да Србија не би могла плаћати врхунске плате својим радницима а поготово не иноваторима и изузетним талентима без чијег удела нема висококвалитетних производа. Иста ствар је и са истраживачким институтима. Сви ти капацитети би отишли тамо где се боље плаћа, значи Немачку Француску, Америку и друге развијене земље као што је то случај код професионалних фудбалера а то би зацементирало за сва времена низак животни стандард држављанима Србије као што су то зацементирани лоши успеси наших фудбалских клубова на међународном плану.

Без квалитетних изтраживачких центара, без врхунских иноватора не може се Србија надати успеху у утрци са вишеструко јачим и искуснијим. Не може на утрку са боље наоружаним стручњацима а да не остане празних руку. Док би се голијати утркивали ко би од њих био што ефикаснији у продаји квалитетне робе по што је могуће нижим ценама Србија би морала да буде земља ниских сатница те да производи делове који изискују велик број радних сати по ниској цени, који би били уграђени у робу појединих голијата која би на тај начин била јефтинија. Није иста коначна цена продукта, произведеног у Немачкој по месечној плати од две хиљаде евра или у Србији по месечној плати од двеста евра. Пошто Те продукте продаје Немачка значи да она убире и зараду од тог продукта. Србији би остала само та могућност да производи за мале паре робу за Немачку или неку другу водећу Европејску земљу и да остане земља ниских плата односно сатница. Где би опет Србија била без конкуренције то су пољопривредни производи али за то јој није потребна ЕУ, односно диктат Европске уније, односно водећих земаља попут Немачке, Француске и сличних индустријско високо развијених земаља. Због овисности Србије дошла би Србија у позицију да јој те високоразвијене земље диктирају цене пољопривредних производа што би довело народ до ивице гладовања. Али још већа је вероватноћа да би те територије, попут Војводине, издвојиле из ингеренција Србије!

Одласком Србије у Европску Унију изгубила би Србија свој суверенитет и постала овисна од милосрђа тих неколико великих ЕУ држава које би се служиле капацитетима Србије ко у својој кући! Са уласком Србије у ЕУ забетонирала би Србија сваки просперитет свога народа и остала латентно држава ниских сатница радећи за Немачку, Француску и друге земље ЕУ које су већ давно запоселе светске тезге и трговачке центре својом робом. Те земље се отимају за утицај на земље ниских надница односно сатница јер тиме се надају бољој односно конкурентној моћи кроз појефтињење својих производа које захтевају велики број радних сати како би били јефтинији и ефикаснији у међународној конкуренцији. Велика је разлика у цени продукта који се производи у земљи где је месечна плата двеста до четири стотине или у земљи где је плата за исти посао двеипо хиљаде Евра.

Зато ће те нове придошле земље Европској Унији бити држане на кратким кајасима ниским месечним платама итд. у стилу колонија. Ево једног примера из мог комшилука у Немачкој: Концерн затвара једну своју фабрику, остаје неколико хиљада радника без посла, који остају на терет држави односно заједници, да би те производе производили у Словенији по далеко нижој сатници и тако појефтинили своје производе на међународним пијацама! Такав нам је случај познат и са фабриком мобилних телефона која се из Немачке преселила у Румунију остављајући више хиљада незапослених на терет држави. Тај принцип глобализације води у светску кризу и високоразвијене земље. Та утрка која ствара у развијеним земљама незапосленост а у новопридошлим, сиромаштво губљењем куповне моћи грађана и гарантованих малих плата, цементује ниску сатницу и води незадрживо у кризу светских размера.
За Србију је једини исправни пут да се настоји на партнерству и суверенитету уместо приступу Европској Унији. Уласком у Европску Унију би Србија имала више штете него користи! Поред губљења суверенитета, ниских сатница, ниског стандарда живота и давања јањичара за НАТО војне потребе могла би да заврши на крају опустошена и банкротом попут Грчке, без своје житнице Војводине, а нова земља ниских сатница би била онда Турска као чланица ЕУ. За српски народ је једини спас да узме назад кључеве своје куће и амбара у своје руке и да по сваку цену одржи свој суверенитет како би задржао Војводину као део своје територие за коју нема алтернативе, а за коју су Италијани тврдити да би са њом прехранили 65 милиона италијана и 25 милиона јЈугославена ако би им Југославија дала Војводину у закуп на сто година. Но, ова влада није у стању са истом том Војводином плус поморављем  да прехрани седам милиона становника Србије. У противном ће бити следеће генерације, наша деца и деца наше деце, гурнути у још већу беду! На следећим изборима мора Србија бирати нову владу која би била спремна да кооперише са Русијом и Кином а и Индијом и Бразилом и другим земљама које би се залагале за суверенитет Србије и поштену размену робе! Ово од Европе није нити поштено нити морално! Косово/Метохија и Војводина немају алтернативу!Народ Србије може спасити себе и Србију само ако изабере људе у нову владу који су спремни да уместо уласка у ЕУ да се залажу за партнерство са Европом али и исто тако да омогући равноправне услове и Русији кад су у питању инвестиције и који би настојали да са Русијом развију однос који Русија и заслужује на основи досадашњег залагања по питањима К/М и резолуције 1244

Србију може спасити само влада која би била у стању да придобије Русију да је прими под заштитни кишобран или да одбрамбене положаје заснује на руској ракетној техници! Затим мора настојати да изврши аграрну реформу како би настала модерна сеоска насеља а и стара би морала бити модирнизована да у свом саставу имају и фабрике за прераду пољопривредних производа. Тако би се спасило село и емиграција у Градове а селима би се омогућило да буду неовисна од светских криза! Земља би се морала бесплатно удељивати на петнаест година а по томе би прешла у стално власништво! Сваки држављанин Србије би имао право на део природног богатства плаћајући само трошкове производње. На пример, резерве подземних топлих вода морале би се експлоатисати за грејанје становништва као и друга богатства морала би делом служити за бесплатне употребе држављанима Србије.

Србија је по ресурсима рачунајући по глави свога становника једна од најбогатијих земаља у Европи ако не и најбогатија! Србија је малобројна у односу на велико богатство које поседује па је само логично да има и право да јој становништво живи највишим стандардом у Европи! Пошто је Србија малобројна али веома богата држава мора пазити да јој јачи не отму то богатство зато мора ући у савез са великим и јаким, али и поштеним, таквог који је исто веома богат па нема потребе за отимање а то би могла бити само Русија! А, Европи се треба захвалити са оном Његошевом: „пуштах се ја на ваше уже-умало се уже не претрже-од тада смо бољи пријатељи-у главу ми памет ућерасте“! Поред тога треба извршити ревизију пословања и анулирати тамо где је потребно јер су они одговорни за владу коју су довели на власт, буквално наметнули бомбама. Наравно на одштету нанету бомбама и уранијумском муницијом Србији од сто милијарди €-евра мора се инсистирати! То би било таман пет или шест милијарди по НАТО држави учесници у бомбардованју Србије! И ако се може предпоставити да ту одштету не би хтели платити не би требало губити наду да ће једног дана доћи у ситуацију где ће је морати платити! То смо дужни следећим поколењима!Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре, http://dijadpora.wordpress.com

Eine Antwort

  1. Ваш чланак нам открива мрачну страну, како садашњости тако и будућности нашег окружења. Пружа нам довољно сазнања да се можемо и сами определити у сопственој акцији.

    Сама замисао стварања ЕУ, настала после деколонизације је замисао Централних сила Европе и представља реинтеграцију пропалог Римског царства и, замисао светске олигархије у борби за „освајање света“ и силом наметање воље тог изопаченог дела најбогатијих и најмоћнијих на планмети. Све је подређено малом броју богатих и моћних, а огромна маса обесправљених, осиромашених експлоатацијом, живи у некој нади коју нуди та мањина, али је та маса никада не остварује.
    У ово време светске кризе се све разоткрива, па се обичан човек теши тиме да и зло има свој крај, и да „моћни“, у овим околностима, могу бити потпуно немоћни, али она издвојена, отуђена и изопачена маса, у чијим је рукама оруђе рата представља велику опасност за мале зеље. Те легије окупљене око НАТО-а, са људима који њима управљају, представљају велику опасност по будућност планете Како се у низу, догађају локални ратови, чији обарач је у рукама великих сила, и да се вешто манипулише и заобилазе институције које је човечанство својом дуготрајном борбом, за боље сутра, створило, није искључено да неки нови Хитлер гурне свет у нове покоље и изазове општи рат. Ако се не буде водио оружјем водиће се борбом за тржиште, а последице су исте.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: