BOGDAN ĐUROVIĆ: ZAPAD SPREMA PUTINU REVOLUCIJU

BOGDAN ĐUROVIĆ: ZAPAD SPREMA PUTINU REVOLUCIJU

petak, 07 oktobar 2011 08:33

Rokada u državnom vrhu Rusije dočekana je na nož u vodećim zapadnim medijima, a Vladimiru Putinu otvoreno prete nasilnim scenarijom, po receptu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena

putin1_430432s1_copyPosle objavljenog dogovora da Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev zamene mesta na najvišim državnim funkcijama – predsedničkoj i premijerskoj – protiv ruskog vladajućeg tandema pokrenula se prava lavina uvreda, optužbi i neuvijenih pretnji sa „demokratskog“ Zapada. Na najvećem udaru, naravno, našao se Putin, ali je svoju „porciju blata“ dobio i Medvedev, doskora hvaljen kao moderan, mlad, reformski orijentisan političar, voljan da se suprotstavi svom političkom mentoru. Sada se jasno vidi: medijska barutna punjenja bila su odavno spremna za ovu situaciju, a navodne pohvale Medvedevu služile su samo za kreiranje slike u kojoj treba pokazati da se u Rusiji ne može ništa promeniti.

(Pro)zapadni mediji su jednoglasni: Putinov povratak u Kremlj dovešće do pogoršanja odnosa Moskve sa SAD-om i Evropom, do pada investicija u Rusiju, porasta protestnog raspoloženja građana, poziva na demonstracije preko socijalnih mreža i na kraju do revolucije koja navodno spontano sazreva… A pojedini među njima već su opisali i scenario novog hladnog rata Rusije i Amerike! Ono što je zajedničko svim ovim komentatorima, međutim, jeste činjenica da niko od njih ne troši dragoceno vreme da napravi ozbiljnu i nepristrasnu analizu i objasni banalnu stvar – zašto je Putin toliko loš za svoj narod? A zašto za Zapad?

ZAŠTO (NE) VOLIM PUTINA
U pljuvanju Putina (i ruskog naroda) naročito se ističe britanska i američka tradicionalna štampa. Recimo, londonski „Fajnenšel tajms“ ne propušta gotovo ni dan da ovoj temi ne posveti komentar. Ovaj londonski dnevnik ocenjuje da „Rusi svejedno nemaju izbora“ i da je „rusko biračko telo, koje čini jedan čovek, odlučilo da se Putin vraća u predsedničku fotelju“. Kako tvrdi „Fajnenšel tajms“, Putin nikada nije želeo reforme, ali sada navodno, pritisnut ekonomskom krizom, može odlučiti da „sruši sistem koji je sam stvorio“.

Ali ipak, upozorava FT, Putin mora više pažnje da obrati na Internet, kako se „snaga socijalnih mreža ne bi izlila na ulicu, kao u slučaju arapskih država“! Jer, kako navodi komentator ovog lista Čarls Klover, „Putin javno demonstrira prezir prema demokratskim pravilima, njegova Rusija je mesto gde nekažnjeno ubijaju novinare i zaštitnike ljudskih prava, gde bacaju u zatvor političke i poslovne protivnike, gde vlada zastrašuje ili kontroliše medije“. Pa zaključuje da Rusija više nije zemlja kojoj je „muka od demokratskih reformi“. A „Njujork tajms“ na sve to dodaje da se ekonomsko klatno Rusije, pri Medvedevu „zanjihalo u stranu reformi“. Sve ove tvrdnje anglo-američkih medija zaslužuju ipak malo dublji osvrt.

U ovim komentarima uočljivo je, pre svega, vređanje i nipodaštavanje ruskog naroda i njegovih institucija, a ne samo Putina. Kada jedan od najuticajnijih zapadnih listova nonšalantno oceni da je ruski premijer „jedini birač“ u svojoj zemlji, onda time želi da poruči bar dve stvari. Da je ruski narod samo slepa gomila, koja ni o čemu ne razmišlja, a da su, nasuprot tome, ljudi sa Zapada, koji u jednom danu pohapse 700 mirnih demonstranata na Bruklinskom mostu – duboko prosvećeni i civilizovani, pa stoga imaju pravo da drugima propisuju svoju „demokratsku šok terapiju“. A zapravo, u ovim Kloverovim rečima se najbolje vidi sva histerija i nervoza, kao odraz nemoćnog besa, koji su zahvatili Zapad povodom Putinovog povratka. Svesni da neće skoro u Kremlju videti predsednike poput Mihaila Gorbačova ili Borisa Jeljcina, spremnih bukvalno na sve kako bi isprosili još neki zapadni kredit, sada na sve načine prizivaju duhove revolucije. Što je, uostalom, potpredsednik SAD-a Džozef Bajden još u martu drsko poručio Putinu usred Moskve.

I upravo Putinova reakcija da se ponovo kandiduje uprkos otvorenim pretnjama, i činjenica da ga je za predsednika predložio navodni miljenik Zapada Medvedev, više nego jasno ukazuju da se Rusija odavno podigla sa kolena, a da ruski narod ubedljivom većinom podržava i glasa za svoje nacionalne lidere. Takva demonstracija suverenosti, međutim, ima svoju cenu. Raznorazni „analitičari“, „blogeri“, „komentatori“ već su u stanju pune bojeve gotovosti, a naslove tipa „Zašto ne volim Putina“ – nemoguće je prebrojati po ruskojezičnom Internetu! Krupnim medijskim kalibrom puca se i u štampanim izdanjima, kao i na radiju i televiziji. Da nije veoma ozbiljno, bilo bi zabavno posmatrati lažne analitičare i nesuđene državnike koji iz toplih fotelja danonoćno rešetaju iz svih oružja, žaleći se na cenzuru i diktaturu u Rusiji. To je i najbolji pokazatelj da je Zapad veoma blizu da u Rusiji zaigra na sve ili ništa. A možda je ta granica već i pređena.

Sa druge strane, ističe se da je Putin protivnik reformi, ali, eto, ni on neće moći da ih spreči, jer je Rusija (zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi!) u „dubokoj ekonomskoj krizi“. Ispada da je Putin 1999. godine zatekao med i mleko i da je 12 godina proveo čuvajući to dragoceno nasleđe Jeljcina i Gorbačova. A stvari, kao što je dobro poznato, stoje upravo suprotno. Ne računajući Staljina, Putin je sproveo najveće i najsveobuhvatnije reforme u Rusiji još od Petra Velikog, menjajući iz korena svaki segment društva. I upravo opozicija bi morala da mu podigne spomenik, jer u vreme Jeljcina protivnici vlasti nisu mogli ni da sanjaju o stepenu slobode koji uživaju danas.

SPASIOCI NACIJE
U to doba „procvata demokratije“, opozicija nije imala pristup nijednoj radio ili televizijskoj stanici, nije bilo čak ni skupštinskih prenosa. A jedine opozicione novine tokom devedesetih „Denj“, brzo su sudskim putem zabranjene. Kada je Jeljcin i pored svega 1993. godine izgubio skupštinsku većinu, protivustavno je raspustio Parlament u strahu od impičmenta. A pošto deputati nisu želeli da napuste svoja legalna radna mesta, Jeljcin ih je razjurio tenkovskim granatama. Zapad je oduševljeno aplaudirao, zaštitnici ljudskih prava su ćutali, a podršku Vašingtona i Brisela Jeljcin je potom godinama otplaćivao najvrednijim ruskim bogatstvima. Da promene u poniženoj Rusiji nisu sazrele iznutra, u redovima samog režima, one se nikada ne bi ni dogodile.

Zapad je jasno pokazao zašto hoće da ruši Putina i po cenu revolucije. Isti taj „Fajnenšel tajms“ objavio je „analizu“, u kojoj tvrdi da Putin želi da ostvari „stari san i obnovi Sovjetski Savez“. Sve kockice su se složile. Imamo autokratu, diktatora koji hoće da obnovi SSSR. Pojedini komentatori već su predvideli novi hladni rat, u slučaju da revolucionarni scenario u Rusiji ne uspe. Za to će se pobrinuti Rik Peri, radikalni neokonzervativac, republikanski guverner Teksasa i ozbiljan kandidat za novog šefa Bele kuće. Agresivni Peri, pulen porodice Buš, koji nosi pištolj i kad ide na džoging, posle debakla Baraka Obame na svim frontovima, sada se nameće kao „spasilac nacije“. Obama lako može postati žrtveni jarac, a Peri, čovek sa pištoljem, biće taj koji će „neprijatelje“ postaviti na mesto i vratiti Americi izgubljenu poziciju u svetu. Po svemu sudeći, to će biti dobitna retorika za predstojeće predsedničke izbore u SAD-u. I uvod u rat. Za početak, hladni…

Otuda ne treba da čudi što ruska vojska uvežbava scenario ratnog sukoba na dva fronta, istočnom i zapadnom, što je pokazala serija nedavnih vojnih manevara, uključujući i zajedničke vežbe sa Belorusijom. I umesto da posle potpisivanja sporazuma START-3 Moskva počne sa smanjenjem atomskog arsenala, ruska Raketna vojska strateške namene ubrzano se oprema nuklearnim sistemima „Jars“ poslednje generacije koji probijaju svaku antiraketnu odbranu. Prema rečima zamenika ministra odbrane Anatolija Antonova, Rusija „razrađuje ceo spektar vojno-tehničkih mera“, jer „američki partneri nastavljaju realizaciju svojih planova za stvaranje evropskog segmenta američkog PRO“.

I na sve to, vraća se Putin. Obnavlja nekadašnju državu, jača armiju, Ratnu mornaricu, privredu. I pri tom ne sluša nikakve naloge sa Zapada, već vodi suverenu politiku zasnovanu na nacionalnim interesima Rusije. Kako to u praksi izgleda, ovih dana je pokazao veliki ratni brod „Severomorsk“, demonstrativno je uplovio u rusku pomorsku bazu u sirijskom gradu Tartusu, bez obzira na to što je u Siriji u toku krvava revolucija finansirana sa Zapada. Sigurno je da će Rusija sa Putinom i nadalje tako činiti, da će njena vojska stajati svuda gde treba braniti državne interese i njene građane. A to se ne može tolerisati.

КАРЛОВАЧКИ ЛИСТ

https://www.gmxattachments.net/de/cgi/g.fcgi/mail/print/attachment?mid=babgecc.1318085683.28349.vjlpvmmvhw.77&uid=ODI5NXFfDGRha9rPe3R0MGI7VwF9Tk8k

..ЗАЈЕДНО ЗА ОГИЈА!!!…

..ЗАЈЕДНО ЗА ОГИЈА!!!…
Хуманитарни концерт 14.10.2011. са почетком у 18.00 часова на стадиону ОШ “Петар Петровић Његош“ у Билећи.
Улаз: 1.50 км
Нама 1.50 км не значе ништа, а Огију значе живот.
Не дозволимо да се угаси још један млади живот!!!
ОГИ УЗ ТЕБЕ СМО!!!

ШТА НАС УИСТИНУ ОЧЕКУЈЕ У ЕУ?-Аутор Душан Нонковић-Пренето из „ВИДОВДАНА“

ШТА НАС УИСТИНУ ОЧЕКУЈЕ У ЕУ? PDF Штампа Ел. пошта
Пише: Душан Нонковић
08 октобар 2011

Судећи по кампањама и пропаганди агитатора за улазак Србије у ЕУ добија се утисак, да би сви проблеми српског народа били решени са уласком Србије у ЕУ!

Шта нас уистину очекује у ЕУ? Које би нам биле обавезе и неизбежне дужности? Дали би стварно народ Србије живео бољим животним стандардом? На то нам могу дати одговор само реалне анализе и сагледавање постојећих чињеница и искустава држава у оквиру већ постојеће ЕУ. Како се не би нико заваравао лажним оптимизмом или негативном пропагандом сагледајмо отвореним очима актуелну ситуацију односно реалност ЕУ.Да би се добио реални одговор на та питања морамо поћи од анализе фундамената на којима је саграђена ЕУ. На којим основним принципима и законостима постоји та грађевина звана Европска Унија? На којем је привредно-техничком нивоу а на којем је Србија. Колкико простора за просперитет Србије остављају чланице ЕУ попут Немачке, Француске, Шпаније или Грчке која је на ивици банкрота? Дали држављани тих замаља уживају у једнако високим примањима, платама итд.

Под број један треба знати да је целокупан систем ЕУ (целокупна идеологија ЕУ) заснован на слободном тржишту односно конкуренцији јачега и конкурентности производа на слободном тржишту светских пијаца, тезги и берзи. Животни стандард зависи у ЕУ директно, поједностављено речено, од продате робе на светском тржишту а то опет зависи од квалитета робе и њене цене. Јасно је, што бољи квалитет по што нижој цени одређује промет, односно дали ће продаја бити успешна и дали ће се уопште ишта продати, односно дали ће роба наћи купца. То важи и за Србију, дали ће уопште моћи нешто продати од робе произведене у Србији и остварити зараду односно профит? Опште је познато да ко ништа не прода да и ништа не заради те да мора да гладује и живи од милости оних који имају. Са сигурношћу се може рећи да би се Србија нашла на стартној линији своје егзистенције у утрци са „светским“ првацима и „олимпијским“ победницима по питању заузимања тржишта и пијачних тезги својом робом односно производима! Србија би ступила у Европи односно ЕУ у трку са доказаним светским првацима попут Немачке, Француске и других високоразвијених земаља. Ту не треба много мудрости да би се могло закључити колико би Србија продала своје робе под тим условима у тој конкуренцији, без својих иноватора који су већ одавно врбовани од тих високоиндустријских замаља, а самим тим је јасно и колике би биле плате у Србији!

То би значило да Србија не би могла плаћати врхунске плате својим радницима а поготово не иноваторима и изузетним талентима без чијег удела нема висококвалитетних производа. Иста ствар је и са истраживачким институтима. Сви ти капацитети би отишли тамо где се боље плаћа, значи Немачку Француску, Америку и друге развијене земље као што је то случај код професионалних фудбалера а то би зацементирало за сва времена низак животни стандард држављанима Србије као што су то зацементирани лоши успеси наших фудбалских клубова на међународном плану.

Без квалитетних изтраживачких центара, без врхунских иноватора не може се Србија надати успеху у утрци са вишеструко јачим и искуснијим. Не може на утрку са боље наоружаним стручњацима а да не остане празних руку. Док би се голијати утркивали ко би од њих био што ефикаснији у продаји квалитетне робе по што је могуће нижим ценама Србија би морала да буде земља ниских сатница те да производи делове који изискују велик број радних сати по ниској цени, који би били уграђени у робу појединих голијата која би на тај начин била јефтинија. Није иста коначна цена продукта, произведеног у Немачкој по месечној плати од две хиљаде евра или у Србији по месечној плати од двеста евра. Пошто Те продукте продаје Немачка значи да она убире и зараду од тог продукта. Србији би остала само та могућност да производи за мале паре робу за Немачку или неку другу водећу Европејску земљу и да остане земља ниских плата односно сатница. Где би опет Србија била без конкуренције то су пољопривредни производи али за то јој није потребна ЕУ, односно диктат Европске уније, односно водећих земаља попут Немачке, Француске и сличних индустријско високо развијених земаља. Због овисности Србије дошла би Србија у позицију да јој те високоразвијене земље диктирају цене пољопривредних производа што би довело народ до ивице гладовања. Али још већа је вероватноћа да би те територије, попут Војводине, издвојиле из ингеренција Србије!

Одласком Србије у Европску Унију изгубила би Србија свој суверенитет и постала овисна од милосрђа тих неколико великих ЕУ држава које би се служиле капацитетима Србије ко у својој кући! Са уласком Србије у ЕУ забетонирала би Србија сваки просперитет свога народа и остала латентно држава ниских сатница радећи за Немачку, Француску и друге земље ЕУ које су већ давно запоселе светске тезге и трговачке центре својом робом. Те земље се отимају за утицај на земље ниских надница односно сатница јер тиме се надају бољој односно конкурентној моћи кроз појефтињење својих производа које захтевају велики број радних сати како би били јефтинији и ефикаснији у међународној конкуренцији. Велика је разлика у цени продукта који се производи у земљи где је месечна плата двеста до четири стотине или у земљи где је плата за исти посао двеипо хиљаде Евра.

Зато ће те нове придошле земље Европској Унији бити држане на кратким кајасима ниским месечним платама итд. у стилу колонија. Ево једног примера из мог комшилука у Немачкој: Концерн затвара једну своју фабрику, остаје неколико хиљада радника без посла, који остају на терет држави односно заједници, да би те производе производили у Словенији по далеко нижој сатници и тако појефтинили своје производе на међународним пијацама! Такав нам је случај познат и са фабриком мобилних телефона која се из Немачке преселила у Румунију остављајући више хиљада незапослених на терет држави. Тај принцип глобализације води у светску кризу и високоразвијене земље. Та утрка која ствара у развијеним земљама незапосленост а у новопридошлим, сиромаштво губљењем куповне моћи грађана и гарантованих малих плата, цементује ниску сатницу и води незадрживо у кризу светских размера.
За Србију је једини исправни пут да се настоји на партнерству и суверенитету уместо приступу Европској Унији. Уласком у Европску Унију би Србија имала више штете него користи! Поред губљења суверенитета, ниских сатница, ниског стандарда живота и давања јањичара за НАТО војне потребе могла би да заврши на крају опустошена и банкротом попут Грчке, без своје житнице Војводине, а нова земља ниских сатница би била онда Турска као чланица ЕУ. За српски народ је једини спас да узме назад кључеве своје куће и амбара у своје руке и да по сваку цену одржи свој суверенитет како би задржао Војводину као део своје територие за коју нема алтернативе, а за коју су Италијани тврдити да би са њом прехранили 65 милиона италијана и 25 милиона јЈугославена ако би им Југославија дала Војводину у закуп на сто година. Но, ова влада није у стању са истом том Војводином плус поморављем  да прехрани седам милиона становника Србије. У противном ће бити следеће генерације, наша деца и деца наше деце, гурнути у још већу беду! На следећим изборима мора Србија бирати нову владу која би била спремна да кооперише са Русијом и Кином а и Индијом и Бразилом и другим земљама које би се залагале за суверенитет Србије и поштену размену робе! Ово од Европе није нити поштено нити морално! Косово/Метохија и Војводина немају алтернативу!Народ Србије може спасити себе и Србију само ако изабере људе у нову владу који су спремни да уместо уласка у ЕУ да се залажу за партнерство са Европом али и исто тако да омогући равноправне услове и Русији кад су у питању инвестиције и који би настојали да са Русијом развију однос који Русија и заслужује на основи досадашњег залагања по питањима К/М и резолуције 1244

Србију може спасити само влада која би била у стању да придобије Русију да је прими под заштитни кишобран или да одбрамбене положаје заснује на руској ракетној техници! Затим мора настојати да изврши аграрну реформу како би настала модерна сеоска насеља а и стара би морала бити модирнизована да у свом саставу имају и фабрике за прераду пољопривредних производа. Тако би се спасило село и емиграција у Градове а селима би се омогућило да буду неовисна од светских криза! Земља би се морала бесплатно удељивати на петнаест година а по томе би прешла у стално власништво! Сваки држављанин Србије би имао право на део природног богатства плаћајући само трошкове производње. На пример, резерве подземних топлих вода морале би се експлоатисати за грејанје становништва као и друга богатства морала би делом служити за бесплатне употребе држављанима Србије.

Србија је по ресурсима рачунајући по глави свога становника једна од најбогатијих земаља у Европи ако не и најбогатија! Србија је малобројна у односу на велико богатство које поседује па је само логично да има и право да јој становништво живи највишим стандардом у Европи! Пошто је Србија малобројна али веома богата држава мора пазити да јој јачи не отму то богатство зато мора ући у савез са великим и јаким, али и поштеним, таквог који је исто веома богат па нема потребе за отимање а то би могла бити само Русија! А, Европи се треба захвалити са оном Његошевом: „пуштах се ја на ваше уже-умало се уже не претрже-од тада смо бољи пријатељи-у главу ми памет ућерасте“! Поред тога треба извршити ревизију пословања и анулирати тамо где је потребно јер су они одговорни за владу коју су довели на власт, буквално наметнули бомбама. Наравно на одштету нанету бомбама и уранијумском муницијом Србији од сто милијарди €-евра мора се инсистирати! То би било таман пет или шест милијарди по НАТО држави учесници у бомбардованју Србије! И ако се може предпоставити да ту одштету не би хтели платити не би требало губити наду да ће једног дана доћи у ситуацију где ће је морати платити! То смо дужни следећим поколењима!Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре, http://dijadpora.wordpress.com

Амери пуцали на Немце!

06. 10. 2011 | 14:15

Амери пуцали на Немце!

kfor vojnici Амери пуцали на Немце!

Јариње – Истрага о пуцњави на прелазу Јариње у којој је седморо Срба и четворица припадника Кфора повређена наводно ће бити у потпуности заустављена јер су, како незванично сазнајемо, немачки војници сведочили да је у њих пуцао амерички војник.

Како се прича, у званичном извештају припадника немачког Кфора стоји да њих нису ранили Срби, већ амерички војник који је „у страху насумице испалио шаржер из аутоматске пушке“. Наводно, повређени Немачки војници нису имали прострелне ране, већ само модрице од јачине ударца чаура које су им пронађене у панцирима.

Ове информације су наводно откривене током уобичајене истраге коју спроводи Кфор након свих инцидената сличним овом од 27.септембра на прелазу Јариње.

До закључења овог броја из седишта Кфора нисмо добили ни потврду, нити демантни ових информација. Међутим, остаје дилема да ли је управо сведочење Немаца утицало да генерални секретар НАТО Алијансе Андрес Фог Расмусен јавно објасни да је истрага о том случају затворена.

Расмусен је навео да неће бити посебне истраге на којима инсистирају Срби са севера Космета и званични Београд, а двосмисленост његових речи навела је на закључак да је та истрага заувек стављена ад акта.

– Не видим да је неопходна додатна истрага. Ми смо српској страни доставили све информације у вези са овим инцидентом војним каналима – рекао је Расмусен.

Непоседно после инцидента портпарол Кфора Кај Гуденоге изјавио је да су „од бомбе кућне израде рањена четири војника Кфора од којих један тешко“, међутим приштинска штампа, позивајући се на извор у Еулексу, каже да је дешавања на Јарињу лично видео генерал Ерхард Древс и да је повређено десет војника Кфора – девет Американаца и један немачки војник. Наводно, деветорица су рањена, док је један повређен сопственим оружјем.

Према истим изворима, Еулекс је утврдио да су Срби напали војнике Кфора на Јарињу, а да је наводно напад организовао бизнисмен Звонко Веселиновић . Тврде и да је до инцидента дошло када је један камион кренуо према бодљикавој жици која је окруживала базу Кфора.

На упозорење војника возач се наводно није зауставио, већ га је ударио, а потом покушао да му узме оружје. Други припадник Кфора је пуцао на возача, на шта су окупљени Срби наводно бацили експлозивне направе на војнике и пуцали у њиховом правцу.

Једини начин да утврдимо шта се догодило јесте независна истрага. Не верујемо да ће Кфор бити објективан и зато инсистирамо да дођу експерти, каже Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ. Београдски медији раније су писали да је Кфор је од Шиптарске полиције, која је обављала увиђај непосредно после инцидента на Јарињу, покушао да одузме прикупљени доказни материјал.

Председник општине Зубин Поток Славиша Ристић рекао је за „Глас Српске“ да покушаји међународне заједнице да прикрије истину није актуелан само сада, у оквиру дешавања на северу окупираним територијама.

– То је присутно пуних 12 година, а такозвано независно Косово жели да се вештачки представи као демократско друштво у коме постоје услови за живот свих заједница – рекао је Ристић.

Председник ЛДП Чедомир Јовановић затражио је да се одржи хитна седница скупштинског Одбора за безбедност како би се, пре него што представник ЕУ Роберт Купер дође у Београд, знања и објавили сви узроци сукоба код Јариња на северу Космета.

– Наша држава има потпуне податке о томе и они се очигледно драстично разликују од онога што је наметнуто јавности. Зато се пуна истина мора саопштити на седници – навео је Јовановић.

(Извор: Вести)

Повезане вести:

  1. Американци пуцали Србима у леђа
  2. Коха: Српски бизнисмен крив за напад на Кфор?
  3. КФОР: Пуцали смо на Србе!
  4. Шиптари планирају да оборе хеликоптер

СРПСКОМ САБОРУ ДВЕРИ и уредништву ДВЕРИ!

06 10 2011

30 09 2011

Добар дан госпођице/госпођо Сања Станковић, господо Бошко Обрадовићу и Бранимире Нешићу и сви чланови СРПСКОГ САБОРА ДВЕРИ и уредништва ДВЕРИ!

Хвала Вам на пажњи коју сте посветили мом допису, али надам се пре свега својим иступањима.

Још 4. априла 2011. је било званично покренуто јавно потписивање захтева председнику Тадићу да до 1. септембра поднесе оставку и 1, јула му је поднет тај захтев (са образложењем и свим оригиналним списковима, личним подацима и својеручним потписима 1548 држављана). Пошто није поднео оставку онда је 1. септембра (исти такав оригиналан списак и образложење) поднет захтев Народној скупштини да спроведе уставни поступак његовог разрешења. То је чињенично стање. Поштујете га или га омаловажавате? Ваш је избор.

Осим ове примедбе и напомене, ја вас потпуно подржавам и желим вам да скупите најмање четири милиона потписа, кад већ хоћете да идете на број потписника (јуче сам вам написао да обавеза Председника, Владе и народних посланика да поштују и спроводе у живот Устав и дају пример народу не зависи од броја потписника за њихов опозив). Тај број значи убедљиву већину од укупног броја бирача и онда има снагу референдумске одлуке. Чак и већу, јер су ти људи онда дали све своје податке и лично потписали, а при референдумском гласању
остаје непознато како је ко гласао јер је гласање тајно.

Уочите и следеће:

СНС је скупила око 306.000 потписа за расписивање референдума по питању измене члана Устава о броју посланика. Председница Славица Ђукић Дејановић је потом изјавила да то неће да износи на дневни ред јер о томе треба да се изјасне и народни посланици. Чиста лаж:

На захтев већине свих народних посланика ИЛИ најмање 100.000 бирача Народна скупштина расписује референдум о питању из своје надлежности, у складу с Уставом и законом,
Предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.
Члан 108 Устава

Да пише И онда би председница била у праву. Срећом пише ИЛИ. Она је прекршила Устав. Пример њене самовоље и деловања супротно Уставу. Зашто сви народни посланици, посебни из СНС нису на то реаговали? Чак ни управа ни председник СНСа!

Свако има право да, сам или заједно с другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе и да од њих добије одговор када га тражи.
1. став Члана 56 Устава

У додатку је одговор из Скупштине на поднети захтев за смену Тадића. Он јасно говори да председница Скупштине неће да изнесе на дневни ред тај захтев (који је истовремено достављен у целости председнику сваке посланичке групе, и о томе је сваки народни посланик појединачно писмено обавештен званично преко писарнице Народне скупштине: сви су остали пасивни!). Ми имамо право да предлажемо и тражимо одговор. Они дају формалан допис који није одговор (додатак овде). Јер одговор је да Скупштина каже да ли ће да покрене
поступак разрешења Председника, и (ако неће) да га образложи.

Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.
1. став Члана 107 Устава

Овај члан се не односи на право (предлагања) покретања поступка разрешења Председника. Ово наводим да би сте били свесни да Устав нигде не одређује број бирача довољан да Скупштина буде обавезна да покрене тај поступак. Једина уставна и законска основа су следеће уставне и законске одредбе:

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, или успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
Члан 2 Устава

Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи:
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
3. и 4. став члана 114 Устава.

Устав је највиши правни акт Републике Србије.
Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни с Уставом.
2. и 3. став Члана 194 Устава

Народни посланик дужан је да поштује Устав, закон и Пословник.
Члан 45 Закона о Народној скупштини

Досадашњи рад и понашање народних посланика са становишта поштовања Устава и закона (по овом питању, на пример) не даје никакву наду да ће у Скупштини најмање 167 посланика да подржи захтев и покрене уставни поступак за смењивање председника Тадића, барем све дотле док се не суоче с масовним захтевом народа и многих институција. То може да буде исказано масовним потписивањем петиције/захтева да скупштина спроведе поступак, што сматрам да је најбољи начин. Зато вас потпуно подржавам.

Ово шаљем у јавност да би вас подржало што више људи својим потписима и да вас подржи што више организација.

Сваки државни службеник, на челу с председником Републике, затим члановима Владе, народним посланицима и судијама, је посебно одговоран да поштује и спроводи Устав и закон. Зато је његово огрешење о Устав и закон много веће тежине него осталих држављана. Нико не сме да спроводи противуставне/протизаконите одлуке, наређења, упутства, да подлеже таквим претњама, уценама,….

Сваки државни службеник, пре свега председник Републике, затим чланови Владе, народни посланици, судије, војници и полицајци, који делује противуставно раде на уништавању државе и покоравању народа одузимањем му слободе и уставних права…..

Нека добијемо оно, онако и онолико што смо, како и колико заслужили.

Љубомир Т. Грујић

Његово Преосвештнство, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије обавио је чин монашења

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

 

 

Ове године је празник Рођења Пресвете Богородице у Љуљацима прослављен са особитом радошћу и духовним весељем. Као што се пред крај лета убирају плодови труда на пољима вредних земљорадника, тако се и у нашој Епархији, коју вредно обрађује њен духовни обделатељ и пастир епископ Артемије, милошћу Божјом убирају духовни плодови сазрели за духовну жетву. Наиме, уочи Мале Госпојине, након празничног бдења, служеног у част овог великог хришћанског празника, Његово Преосвештнство, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије обавио је чин монашења, постригавши две искушенице, Маријану Ђурић и Бисерку Шапоњу у чин мале схиме. Том приликом оне су добиле монашка имена Меланија у Ефросинија.

Овом свечаном и радосном чину присуствовало је доста верника као и монаха и монахиња наше богоспасаване Епархије у прогонству. Битно је и занимљиво истаћи да се епископу Артемију у његовом пастирском, епископском радном веку након овог монашења навршио својеврсни јубилеј, јер је у свом многотрудном епископском раду замонашио укупно двеста двадесет монаха и монахиња. Гледајући труд и плодове рада овог Старца и Авве у епископском чину, можемо само поновити псаламске речи „Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу“ (Пс. 118, 16) и прославити Бога који и у овој духовној помрчини коју носе времена у којима смо, подиже своје истинске слуге у нашем народу.

Комплетан прилог са видео записом и фото галеријом погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/bogosluzenja/ljuljaci/523-monasenje-na-malu-gospojinu.html