Izetbegović mi nudio pare da ćutim o Srebrenici

Sarajevo 22. 09. 2011

PRESS RS

Hakija Meholjić potvrdio da mu je nuđen novac

Izetbegović mi nudio pare da ćutim o Srebrenici

Bivši ratni komandant policijskih snaga i član Ratnog predsedništva u Srebrenici Hakija Meholjić izjavio je da mu je lično Alija Izetbegović nudio novac kako ne bi javno govorio o ponudi Bila Klintona da NATO vojno interveniše protiv Srba nakon što srpski vojnici uđu u Srebrenicu i ubiju 5.000 muslimana.

Slika 1
hakija meholjic

Meholjić je ranije, u ekskluzivnom intervjuu za Press RS, rekao da mu je nuđen novac u zamenu za ćutanje o razgovoru koji je Izetbegović u septembru 1993. vodio sa delegacijom Srebrenice u sarajevskom „Holidej inu“. On našem listu nije želeo da kaže ko mu je nudio novac, ističući da mu je zbog toga glava u torbi i da brine i za bezbednost svoje porodice, ali je u utorak, gostujući u magazinu „Crta“ BHTV-a, ipak otkrio i taj detalj.

– Jeste, nudili su mi pare da ćutim o Klintonovoj ponudi, ali u tome nisu uspeli. Po mene je kolima došao Alija Hasić i rekao mi da Izetbegović želi da me vidi. Razgovarali smo tri i po sata. Nisam uzeo ništa jer sam nepotkupljiv čovek – rekao je Meholjić.

On je ponovo optužio muslimanski vojni i politički vrh da je prodao Srebrenicu i kao potvrdu ispričao sadržaj razgovora koji je vodio sa Ibrahimom Tepićem, Srebreničaninom koji je za vreme rata bio dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu i član Glavnog štaba tzv. Armije BiH.

– Nasamo smo pričali. U jednom trenutku Tepić je zaplakao, udario šakom u staklo i rekao: Hakija, Srebrenica je prodata! Uskoro nakon pada Srebrenice Ibrahim je umro ovde u Sarajevu – naveo je Meholjić. Odbio je da negira svoje izjave iz norveškog filma „Srebrenica – izdani grad“, zbog kojeg su, kako je izvestila BHTV, preteće poruke dobijali i Esad Hećimović i Mirsad Fazlić, sarajevski novinari.

– Nas je zaprepastilo ono što nam je Izetbegović rekao u vezi s Klintonovom ponudom. Sve sam to detaljno zapamtio, iako su kasnije pokušali da mi isperu mozak, ali u tome nisu uspeli – naveo je Meholjić.

On je potvrdio i navode iz filma prema kojima je srpski napad na Srebrenicu isprovociran napadima muslimanskih snaga iz demilitarizovane zone na okolna srpska sela.

– Kao član ratnog Predsedništva Srebrenice nisam znao da je došla naredba da grupe diverzanata upadnu u srpska sela. Tu nije bio Naser jer je on već bio otišao iz Srebrenice, već njegov zamenik Ramiz Bećirović. On mi je rekao da je za te napade dobio naredbu od Generalštaba. To su, možda, bili ti izazovi koje je neko namerno režirao – zaključio je Meholjić.

Z.Ž.

komentari (6)

pošalji komentar

Darko Trifunovic [neregistrovani] (22. 09. 2011, 15:12:24)

Tuzilastvo za ratne zlocine Republike Srbije

Smatram da je potpuno normalno i profesionalno da Tuzilastvo za ratne zlocine Republike Srbije saslusa ovog coveka u svojstvu svedoka. Dogadjaji oko Srebrenice se morau razotkriti i uloga gospodina Bila Klintona. On vise nije Predsednik SAD i podleze krivicnoj odgovornosti.

pošalji odgovor

BH Magistar [neregistrovani] (22. 09. 2011, 16:06:20)

Hakija govori istinu !

Kao Načelnik SJB Srebrenica i član ratnog predsjedništva Srebrenice Hakija je bio prisutan svim sjednicama savjeta odbrane i sl. Hakija Meholjić nije čovjek koji je izdajnik Bosne i Hercegovine. To je patriota koji je rame uz rame sa svojim borcima branio Grad Srebrenicu. To je čovjek sa prve crte linije odbrane. Danas je svima postalo jasno da je Alija prodao Srebrenicu i žrtvovao Muslimanski narod u toj enklavi. Srbi su ušli i počinili Genocid na nedužnim civilima dok su se vojne jedinice 28 Divizije uz borbe i proboje uspjele izvući prema Tuzli. To je gola istina Srebrenice, koju netreba kriti niodkoga. Diverzantske jedinice 28 Divizije ARBiH dobile su komandu da isprovociraju napad VRS na Srebrenicu i da se povuku sa linija odbrane grada. Potpuno jasno šta se posle događalo. General Mladić naivan i polupismen u Srebrenici je učinio Genocid a na svemu tome najviše je profitirao Alija Izetbegović.

pošalji odgovor

PRAVDA [neregistrovani] (22. 09. 2011, 20:13:08)

ISTINA BOLI

Kada već sve znate,zašto ne kažete koliko je vojnika 28divizije pošlo u proboj prema Tuzli a koliko njih se uspjelo probiti.Da se tako napokon zna tačan broj ubijenih u proboju a ne to sve da se pripisuje brojci streljanih musliman.U filmu se govori o 2000 streljanih i preko 4000 poginulih u pokušaju proboja iz enklave.Ako je to sve tačno u šta i ne sumnjam onda pada u vodu teza o genocidu.Još da neko ispriča priču (istinu) o Markalama i da se stavi tačka o ratu u bosni.Izgleda da će i tu istinu morati da iznesu strani mediji jer je u Bosni na sceni zavjet ćutanja.

pošalji odgovor

miso-tona [neregistrovani] (22. 09. 2011, 20:14:22)

danas je lako biti pametan

ali cinjenica stoji,kao sto ste napisali.General Mladic je ispao polu-pismen i sto mu je trebalo ono u kamere da urla:posle 300g.poklanjam grad Srebrenicu-pobeda nad dahijama i sl.LJaga je pala na nevini srpski narod sa obe strane Drine, a boga mi i sire-dalje,a Hag nece povucu onu fatalnu rec Genocid.To ostaje nazalost,a sve ostalo prekriva trava zaborava u bratoubilacko-komsiskom ratu na prostoru BiH.SAMO DA KRV NE PRORADI ZA 15-20GODINA-OSVETA?bojim se i strah me,verovali ili ne?

pošalji odgovor

mister x [neregistrovani] (22. 09. 2011, 21:21:54)

meholjic

krajnje je vrijeme da policija bosanska uhapsi ovog covjeka za sirenje lazi,neistina i prikrivanja ev zlocina,znaci ima se elemenata,ovako neko da baca ljagu na najveceg sina bosne i hercegovine je nezabiljezeno u njenoj povjesti,zasto se cuti?

pošalji odgovor

Sandzo [neregistrovani] (22. 09. 2011, 21:57:50)

Laze ka vlah (srbin)

Koliko li je para dobio za ovakve lazi.Ispod trideset hirada nije manje sigurno.Alija umro pa sad moze da laze ko sta hoce.

pošalji odgovor

PREGLED IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE ZIVE SRBI, KAO OSNOVE ZA STABILIZACIJU I POVECANJE BROJA SRPSKOG STANOVNISTVA U VASOJ OPSTINI I SIRE – Autor Jovan Ilić

                       PREGLED 

IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI  OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE  PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE  ZIVE  SRBI, KAO OSNOVE ZA  STABILIZACIJU  I  POVECANJE  BROJA  SRPSKOG  STANOVNISTVA   U VASOJ  OPSTINI  I  SIRE, obrazlozenih u VII TEMA, i to :

_____________________________________________________________________________________

                                                                  TEMA  VI

 

IZGRADNJA MALIH UNIVERZALNIH FIKSNIH SUSARA I NABAVKA MANJE MOBILNE SUSARE I STRATESKA NASA ORJENTACIJA KA SPRAVLJANU DEHIDRIRANOG (SUVOG) POVRCA I VOCA I DRUGOG JESTIVOG SAMONIKLOG BILJA, ZACINSKOG I LEKOVITOG BILJA, ITD. PORED IZNETOG U TEMAMA I-VII _____________________________________________________________________________________                                                                                                                                                                                                                                                                         Ovde Vam iznosimo PRVI deo iz TEME VI koji govori ,,u kratko,, o potrebi imanja mikro ,  susara i susenja voca i povrca, itd. bilja, ali ista TEMA je obradjena u jos DVA dela=za koje smatram da ih je najbolje po mogucstvu objaviti ,,dan za danom,, , jer tehnicki sam bio prinudjen, da isto podelim na ukupno TRI dela (tako da ti delovi nemaju vise od 5 strana), kao sto sledi:

 

I DEO

Za kod potrebe izgradnje-imanja mini univerzalnih fiksinih i molbilnih susara iznosi se i da je isto nuzno jer: mi imamo nikakve puteve kojom prilikom se nase povrce I voce, takvim putevima vrlo ostecuje i ono tada ne valja za susenje, kao i radi toga i radi drugog, stoji vrla potreba da se izgrade mini jeftine-vrlo isplative (pa i strateski u svakojakom smislu) Fiksne univerzalne susare na drva i slicno drvetu (bez uglja) kod npr. nasih seljana I njihovog interesnog Udruzenja vocara, ili I vinogradara Vase Opstine – do cca 40-50 kg po Vasim selima (ne onih primitivnih susara).

 

A, sve kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje bez dima, jer kazu najnovija istrazivanja da dim u sebi  sadrzi izvesna kancerogena jedinjenja (ako nam je volja mozemo ga I malo odimiti-meso i ono od mesa, jer ova susara ima takvu tehnicku mogucnost, cija gradnja – koja ce nas maksimalno do kostati oko 1000 eura ,,ukoliko drzimo ruke u dzepovima,,) kod interesno udruzenih seljana nasih krajeva, kako bi se moglo da se ,,Eko,, sasusi razno ,,poljo,, i drugo bilje, a i tako  sacuva duze ono malo sto nam je ,,rodilo,,, kao i da nas ne bi ucenjivali razno-razni nakupci, itd. o tome.

Pa seljani kojima zemlja nije plodna, prvenstevno bi bas trebali da otpocnu sa gradnjom Fiksnih mini univerzalnih  susara, kako bi duze sacuvali ono ,,malo,, sto im je na odnosnoj zemlji rodilo u odnosu na seljane kojima je zemlja plodna-ija, ali isto mogu da urade jos bolje i nasi seljani kojima je zemlja plodna-ija.

Kao sto se ovde iznosi, oni bi, pored toga sto bi susili svoje proizvode, mogli bi da suse i razne sumske plodove i zacinsko i lekovito bilje, itd., a i da otpocnu sa bavljenjem delatnoscu sa seotskim turizmom ili da je istome pridodaju i dalje po svemu ovde iznetom.

                                 

Zatim, kasnije da se organizuje I formira otkup toga sasusenoga voca, povrca i bilja, da se nabavi univerzalna mobilna susara cca 250-300-500 kg od strane Udruzenja, pa da ona kruzi od vocara do vocara.                                                                  

Npr. kao kod vocara u SO Rekovac u Srbijikoja mobilna susara je izgradjena po projektu Masinskog fakulteta u Kragujevcu za oko 5000 eura, koji fotos mobilne susare smatram da imam i koji bi poslao E-mailom… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vase Opstine, da kada dodju do upotrebljive informacije o ovoj mobilnoj  susari, da  me izveste E-mailom i gde se tada osuseno voce moze da se transportuje na neku daljinu ovom mobilnom susarom zakaceno za auto kuku nekog terenskog auta (npr. za LADU RIVA) i pri tom ne treba, dakle, nikakva ambalaza za pakovanje, kao i vrlo je važno da sušenom voću/povrću ne moramo dodavati nikakva hemijska sredstva i konzervanse kao što to često radimo kad voće/povrće ukuvavamo ili ga kiselimo kako nam se ne bi pokvarilo.                                     

 

Zato se osušeni proizvodi smatraju zdravom hranom.                                                    

A dobro je znati da gotovo svako voće ili povrće sušenjem možemo konzervirati.

 

Ali, jos su znacajniji navodi koji ovde slede, a I u sledecem pasusu: ,,Gledno,, i sa ove strane, jeftina gradnja Fiksnih mini univerzalnih susara za voce, povrce, sumske plodove i druge zdrave hrane ili i za susenje lekovitog bilja, vrlo bi doprinela nasim poljoprivrednim proizvodjacima (posredno i svom stanovnistvu) da svoje ubrane poljoprivredne proizvode sacuvaju tako sto bi ih konzervirali susenjem: da ih ne bi ubuduce prodavali ,,bud zasto,,; ili da je ne bi bacili kao neupotrebljivu robu; ili da izbegnu situaciju da ih je bolje baciti nego prodavati radi velikih troskova prodaje, jer voce i povrce su u vreme berbe u pravilu najjeftiniji samo zato, sto poljoprivrednici obicno moraju da prodaju svoju robu po bilo kojim uslovima, svesni da ce im ona propasti (ako je nemaju gde odgovarajuce cuvati, pa tu ,,muku,, seljana upravo ,,obilato,, koriste razni nakupci vodjeni svojom zaradom da bi od njih kupili robu za ,,bagatelu,,); ili da izbegnu situaciju da ih u odredjenom trenutku nemaju kome prodati (ni nakupcima-jednostavno nema ih) i da ih radi toga sacuvaju, kao i da ih lakse i duze mogu cuvati i sacuvati za svoje i druge potrebe za u razno-raznim pa cak i u vanrednim situacijama.

 

Osim toga, cena osusenog gajenog voca (npr. slucaj osusene vocne vrste Aronije-sibirske borovnice, a vrlo trazene), povrca i sumskog voca i drugih ,,besplatnih,, sumskih plodova sa lekovitim i zacinskim biljem bilo ne gajenim-gajenim, neuporedivo je cak veca u odnosu na sveze plodove koje van senzone ili u odnosu na smrznuto voce (sem kod neosetljivih vocnih plodova na transport ciji broj je vrlo mali, jer voce brzo propada ukoliko nemamo posebne opreme, makar avionom da se to prevozi), sto prednje pruza mogucnost odlicne zarade.                                

 

(NAPOMENA: Npr. Lako se plod Aronije-sibirske borovnice suši na suncu ili u hladu sa sve peteljkama /pa kad se osuše sa peteljlki skidamo njen plod/ ili bez peteljki /pojedinacno predhodno ubran njen plod – ,,zrno po zrno,,/, a bez bojazni da će se plod ove vocne vrste pokvariti i satrunuti, ali ih treba pokriti npr. guscom gazom, da ih muve ne bi eventualno onecistile, kao i plodove ove vocne vrste mozemo osušiti u termickoj susari, a normalno u nedimnoj.                                                                                                                                              

 

U celom svetu vlada velika potražnja za plodovima  Aronije-sibirske borovnice.

Posle prezentacije ove biljke u emisiji za poljoprivrednike ,,Znanje na poklon,, TV B92 od 08.08.2010.g., javio se potencijalni kupac za 5 tona suvih plodova Aronije-sibirske borovnice za izvoz u Ameriku.                                                        Pa je isto smatram, dobra šansa za izvoz, za u mnogo zemalja!                                                                                                                                 Kao i od ovog osusenog ploda ili od njenog osusenog lisca /kad u jesen ucrveni i pocne da opada njen list/ moze  se kuvati okrepljuci caj, gde je za litar ovog caja, potrebno samo 3-4 njena osusena crvena-zrela lista na litar kljucale vode, koju samo poklopimo i sa liscem ostavimo da se prohladi, ocedimo, a potom mozemo po zelji i da ga malo zasladimo ili… /i od njenih plodova  tri puta za redom mozemo kuvati caj, a nakon toga iste  plodove kasikom, naposletku mozemo pojesti kao kompot./).                                                                                                                                                                                      

 

Verovali mi ili ne proizvodjaci, skuplje je npr. smrznuto voce u odnosu na suvo voce (isto je za i kod povrca i kod drugog jestivog bilja), jer se upravo ubrano voce cuva na vecim minusnim teperaturama u odnosu na suvo voce.

Npr. za suvu sljivu, tj. njegovo smrzavanje i posle cuvanje tog smrznutog voca se non-stop trosi visa kolicina struje i drugih energija, kao I specificne ambalaze, potreban je veci skladisni prostor, a suvo voce zauzimaa manji prostor, (pa jos  ako ga sameljemo), dosta ljudske radne snage treba dok se ona uskladisti na smrzavanje, a itd. puno drugog rada i sredstava (nekada se dugo ceka da se formira na trzistu veca cena, a dotle…, gde uz to u hladnjacama starije generacije, unistava unutrasnja struktura voca, sem kod vocne vrste Aronije-sibirske borovnice, jer iza njenog zamrzavanja, dobijamo za 5-6%  vise njenog soka, a iza presovanja radi dobijanja soka ostaje nam njena opna-drob, koju mozemo dalje iskoristi na mnogo nacina).

Uz to, veoma je skupa investicija izgradnje jedne prosecne kvalitenije, a vece hladnjace (10 puta i vise hladnaca kosta koja je napred pomenuta, nego jedna prosecna kvalitenija, veca susara, a da ne iznosim u odnosu na izradu-gradnju-kupovinu, tzv. ,,ULO,, hladnjace sa kontrolisanom atmosfverom i temperaturom), rad radnika stalno zaposljenih i senzonaca, ambalaze, raznih zastnih sredstava i mera (kako robe, tako i objekta i oko njega) i higijenskih sredstava, transportnih sredstava, itd. mnogih drugih sredstava.

 

(NEPOMENA: I pored toga u radu hladnjača, moramo otkloniti, smatram mali deo problema kod povrtarstva i voćarstva, kao i za koje smatram da mozemo otkloniti bez nekih poteskoca i koje ne zahtevaju puno novaca, a efekti toga bi bili ogromni, i to:                                                                                                                                        a)  Nekontrolisan i tolerisan rad hladnjača bez upotrebne dozvole i minimalnih sanitarno-higijenskih uslova za rad, kao i rad bez obavezne primene medjunarodnog HACCP standarda i Ruskih standarda ili i HALLAL standarda za kod muslimanskih zemalja, kao i po drugim standardima.                                                                                     To ne daje dobar signal spomenutim zemljama – našim kupcima, da u Srbiji postoji insitucija koja se brine o kvalitetu i brendu srpskih proizvoda i zaštiti ljudi, koji ce da konzumiraju naše proizvode.                                                                                                                                                                                             b)  Nekontrolisano plaćanje otkupljivača povrća i voća u kešu i bez fiskalnih kasa ili bez obaveze plaćanja uzgajivača preko računa.).

Zatim, mnogo je prituzaba I opravdanog reagovanja od strane onih koji bi da se bave seotskim turizmom, jer gde su instalirane hladnjače po selima, tu nema seotskog turizma, jer hladnjače prilikom svog rada-svojim ventilatorima, proizvode oveću buku, posebno ukoliko se one nalaze u seotskim sredinama.

Ipak, moram izneti, da ovim tekstom, nisam protiv izgradnje hladnjaca, vec naprotiv, jer i da bi iskorišćenost bila zadovoljavajuća i veca potrebna je daljna izgradnja hladnjača I hladnjača sa jos modernijom tehnologijom, itd.

Npr. Odnosna potreba imanja sto veceg broja hladnjača je izrazena jer I u Valjevu postoji hladnjača za sušenu šljivu, ali ona trosi daleko manje struje, jer radi na daleko manjim teperaraturama nego sto slucaj sa svezim vocem.

A, I Srbiji dosada imamo par komada tzv. ,.ULO,, hladnjaca sa kontrolisanom atmosfverom i temperaturom iz koje voce, povrce I drugo bilje kao da je upravo ubrano.

 

Kao i da se radi i smrznuto uz suseno voce i povrce, jer hladnjace upravo omogucavaju da se u vecoj kolicini odmah u potrebi osusi voce i povrce kome je odavno prosla senzona, a koje je nas seljanin dao hladnjaci-hladnjaca je otkupila isto voce i povrce ili da se malo zastane sa izgradnjom skupih hladnjaca i usmere buduca sredstva za pocetak u male hladnjace i manje susare koje rade na pogon obnovljive energije uz ,,Eko,, susenja voca, povrca i drugog bilja, kao ili i bar da se sa strane hladnjaca intezivira otkup suvog voca i povrce , kao i drugog korisnog bilja, ali  i da ona i dalje prima voce i povrce , kao i drugo na zamrzavanja uz istovremenu gradnju manjih susara.

 

Sve ovo ne cudi, da na ivici rentabiliteta, posluju mnoge nase hladnjace (gde im npr. u nekim slucajevima pripada  20% od vrednosti voca cuvajuci voce vocara i drugo jestivo bilje /sa kojima hladnjacari svake godine imaju problema, jer svake godine izvozom ostavarena cena nije ista, a sa druge strane su tu vocari, povrtari nasi seljani koji su mnogo para i  rada ulozili u proizvodnju tog voca ili drugog ,,poljo,, bilja, pa se sa ,,punim,, pravom bune, ali obicno ni jedni, ni drugi nisu krivi/ ili jos najcesce hladnjacari i voce otkupe, sprovodeci ceo postupak potebnog zamrzavanja voca i drugog uz oklanjanje i ,,skartnog,, voca, dugog cuvanja toga voca,povrca i drugog bilja uz veliku potrosnju: pocev od ogromne cene kostanja investucije za izgradnju te hlladnjace, od vece potrosnje struje i mnogo drugog, tj. itd. oko njega i drugog i drugog bilja, gde je veliki znak ,,?,, da li cemo se ,,pokriti,, sa dobijenom izvoznom cenom).

                                                                                                                                                                                                               Kao i ne cudi da su na kraju, jedinacne cene/kg smrznutog voca i drugog su normalno vece, jer je ulozeno u raznim fazama puno sredstava i energenata, rada i vremena,do faze kada treba da se izveze to smrznuto voce i drugog, obicno na vecim udaljenostima-u druge zemlje, sto  opet izuskuje specificno opremljena-rashladna transportna sredstva, a ovako, ponovno navodim, recimo donji primer, porebe nabavke-kupovine univerzalne mobilne susare npr. sa cca  250-300-500 kg voca, pa da ona kruzi od vocara do vocara, gde pri tom mi mozemo kao hladnjaca, da sa tim vocarem zakljucimo dugodisnji kooperatski Ugovor npr. sa zasnivanjem ili bez zasnivanja radnog odnosa, sve dok odnosni Ugovor traje, kao i sve prema poslovnoj politici hladnjace.  

 

Kako je ta cena vrlo visoka u celom svetu, suseni proizvodi predstavljaju vrlo perspektivan izvozni proizvod.

Pri tome je posebno znacajna ekoloska ocuvanost nase Srbije i njene prirode, zbog svetskog trenda potrosnje ne zagadjene i zdrave hrane, pa suseno voce i povrce ima sve vise ljubitelja, gde je isto pokrenuto potrebom za zdravim nacinom ishrane bogatom vitaminima i mineralima.

 

Nemogu, a da uz ovu temu neiznesem nuznu mikro preraradu, naseg (ne) gajene ,,poljo,, hrane u selu, kao sto sledi:                                                                                                                                                                                                                                      

REC, DVE… O POTREBI VRLO MALE PRERADE  NASE (NE) GAJENE ,,POLJO,, HRANE U SELU

Tada, ukoliko bi izgradili mikro (najmanji)-mini, mali preradivacki pogon u nekom u selu, moglo  bi se sve sto proizvedemo u selu, prodavati po visestrukoj ceni, nego da se samo sveze voce u gajbama prodaje i da neko na ,,zapadu,, skida kajmak.                                                                                                                                                                                        

 

,,Zasto da prodajemo npr. samo smrznute maline=(ali mi smo  2010.g. uvezli 800 tona maline-tog voca, koji je izvozni nacionalni brend Srbije ili svaka 4-ta flasa vina je proizvedena kod nas, dok ostale tri uvezli smo I po pravilu vino koje je losijeg kvaliteta, a uvozimo cak I psenicu, kako to iznosi G-din Milan Prostran prema podacima Privredne komore Srbije, sto je sve objavljeno u  ,,Novostima,,-2011.g ), kupine, a da ne ne napravimo sok, dzem, komot od suvih sljiva, vino, itd. ili zasto od nasih paprika po selima ne bi spravljali ajvar ili zasto da ne sasusimo nase ubrano gajeno ili samoniklo bilje, a time da izvrsimo jednostavnu doradu gajenog i samoniklog voca bogatog pektinom (dunja, jabuka, kruska, sljiva, visnja, kupina,pa i malina borovnica, sipurke, npr. osusenog vocnog minjona-osusenog vocnog sira, itd.), pa da izvezemo tom ,,zapadu,, kao ili i itd.,,.!???

To jest, zasto da tudjin-stranac ostvaruje visestruki  profit od naseg voca (pa I povrca), koje mi npr. voce posle tako preradjeno nase sortirano po krupnoci, pa oprano i uglancano voce ili itd., gde ga cesto ponovno kupujemo-uvozeci to isto nase voce ili povrce, ali koje tada ,,daleko,, skuplje kosta, gde pritom nas seljanin u Srbiji propada…, a i nas kupac to isto nase voce ili povrce je prinudjen, da isto skuplje placa.                                                                                                           

Ili valjalo bi raditi ,,celovitiproizvod,,=npr. kompot od suvih sljiva (suve sljive su ,,poluproizvod,, u odnosu na kompot od njih), jer Italijani od nas otkupljuju suve sljive za 1,2 Eura za kilogram iste bez kostica, da posle oni na svom trzistu prodaju konzervirani  kopmot od suvih sljiva kupljenih kod nas u teglice cca 200 gr tog kompota za 4 eura-,,Umeju da zarade, pa se pitam sto mi Srbi isto nebismo uradili !?,, , gde smatram da to mi mozemo Italijanskom trzistu prodavati za daleko nizu cenuI tako  izvesti svoju sljivu koja je BREND kod nas Srbiji-imamo preko  1 milion stabala sljive.

 

Na taj nacin bi imalo dosta ljudi da zarade od svog tog voca ili od povrca.

 

Naravno da se ne bi oni obogatili ali bi koristili postojece potencijale, a i imali bi se i odredjene ,,poljo,, financijske olaksice i bezpovratna sredstva-subvencije, ma koliko malo da iznose, ali sdruzeni mozemo skupiti visu sumu novca svojim malim subvencijama, nego sto se po istom da pojedicu.                                                               

 

(NAPOMENA: Resen je celokupan problem za i oko transporta malih kolicina proizvedene roba u nasim selima, koja podrazumeva zbirni izvoz robe u jednom kontejneru koji se transportuje na strano trziste gde se roba potom ,,razbija,, na manje porudzbine i salje dalje razlicitim kupcima, npr. preko 1-dne spediterske kompanije-privrednog subjekta Lagermax koja posluje u Srbiji, kao i npr. da od njih trazimo I  izvoz u pored tzv. ,,zapadnih zemalja,, u EU i izvoz u Rusiju, kao I drugim muslimanskim zemljama /Turska, Iran, Bliskoistocnim I drugim zemljama…/ -pogledati njen Internet sajt: www.lagermax-aed.rs /za postojanje neke druge spediterske kompanije-privrednog subjekta koji bi vrsili  ove vrste poslovnih usluga nasim mikro-mini,malim privrednim subjektima iz agro biznisa kada svoju robu hoce da izvezu, ja ne znam/.

Ova spediterska kompanija-privredni subjekt posluje pored Beograda i u svim svojim regionalnim centrima: Novom Sadu, Nisu, Paracinu i Cacku, raspolaze sa znacajnim distributivno-logistickim skladistima i sa potrebnim vrstama transportnih sredstava.).               

 

Gde se I zajedno, potom, mozemo  obratiti za podrsku I pomoc za kod obedjenja npr. dela nedostajucih sredstava za izgradnju mikro preradivackog pogona ili pak za kod izgradnje mikro univerzalne susare na cvrsto gorivo, kako bi smo ,,konzenvirali,, nase povrce, voce, lekovito I zacinsko bilje, kao I sumske plodove, sve susenjima bez dima, a I ako je susena sljiva samo ,,poluproizvod,, trebalo bi da istu susena sljivu, dalje pradujemo, npr. u kompot od susena sljiva u teglicama ili da te susene sljive punimo sa jezgrom oraha umesto kostice, itd.

Savet
                                                                                                                                                                                                Profesionalni kuvari često koriste suve šljive kada u poslasticama žele da smanje mast i kalorijsku vrednost.                                                                                                                            Pire od suvih šljiva može da bude zamena za maslac, ulje i margarin, a to se ne odražava na ukus.                                                                                                                      

Recept za pire je jednostavan: ispasirajte 25 suvih šljiva bez koštica zajedno sa 6 kašika vode.                                                                                                                                                   Kašika ovog pirea zamena je za jednu kašiku ulja.

U mikro montaznom preradivackom pogonu npr. velicine do cca 50 m2 u selima Srbije, itd., bi se imale obavezno zaposliti 60-80% mlade zene, a do 20-40% muskarci.

 

A i ujedno i na ovakav nacin bismo bili u mogucnosti da po nasim selima da vise interesno uposlimo nasu omladinu na nasem imanju ili i da vise zaposljavamo nasu omladinu u mikro preradivackim pogonima sa instaliranom susarom, jer cim nema odgovarajućih poslova omladina se brzo pretvara u neradnike, uz druge negativnosti koje isto nosi, kao I na kraju I radi toga nam je broj novoredjene dece mali=gde nam se skole po selima gase, pa kada se skole po selima ugase, ubrzo se gase I nasa sela.

 

UKOLIKO, UBRZO ZAJEDNICKI  ISTO NE SPRECIMO, NESTACE NAM SELA I NASA DRZAVA.  

                                            P R E G L E D 

IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI  OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE  PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE  ZIVE  SRBI, KAO OSNOVE ZA  STABILIZACIJU  I  POVECANJE  BROJA  SRPSKOG  STANOVNISTVA   U VASOJ  OPSTINI  I  SIRE, obrazlozenih u VII TEMA, i to:                                                        

_____________________________________________________________________________________                                                                                                                                                               

                                                               TEMA  VI

 

IZGRADNJA MALIH UNIVERZALNIH FIKSNIH SUSARA I NABAVKA MANJE MOBILNE SUSARE I STRATESKA NASA ORJENTACIJA KA SPRAVLJANU DEHIDRIRANOG (SUVOG) POVRCA I VOCA I DRUGOG JESTIVOG SAMONIKLOG BILJA, ZACINSKOG I LEKOVITOG BILJA, ITD. PORED IZNETOG U TEMAMA I-VII _____________________________________________________________________________________                                                                                                                                                                                                                                                                         Ovde Vam iznosimo DRUGI deo iz TEME VI koji govori ,,u kratko,, uglavnom o strateskom spravljanju suvog voca, povca i bilja, ali ista TEMA je obradjena u jos DVA dela=za koje smatram da ih je najbolje po mogucstvu objaviti ,,dan za danom,, , jer tehnicki sam bio prinudjen, da isto podelim na ukupno TRI dela (tako da ti delovi nemaju vise od 5 strana), kao sto sledi:

 

II DEO

 

Dalje, npr. pecenje u susari domaceg hleba-pogace-proje ili jagnjeta, ili praseta, itd. koja je mnogima pravi dozivljaj…, kao i tako bi se otpocelo i sa bavljenjem seotskim turizmom ili gde je on prisutan istom bi smatram bio vrsen na intezivniji nacin-povecalo bi istu ponudu – koja uz to smatram, da ukoliko poprimi prilikom  njene izgradnje spoljni izgled ,,mini veternjace,, (onda bi to bio ,,pravi i puni pogodak,,).                                                          Odn. ona bi bila ,,ukusna,, i oku i samo bi upotpinila izgled, inace prelepih krajolika Srbije, tj. Vas kraj je posebno prelep krajolik i bogat prirodnim lepotama, odn.,,Bogom je dan,, za dobar odmor svakog coveka iz mnogih gradova,  po nasim ,,Eko ,, selima sa obiljem cistog vazduha, vode I mira, gde bi im se mogla ponuditi zdrava hrana gajena u Vasim selima, itd.  sa njenim divnim ljudima koji su  inace, ljudoljubivi, prijateljski nastrojeni, ljubazni, srdacni, gostoprimljivi…                                                                                                                                                                                                                                                                                              

 

(NAPOMENA: Posedujem fotokopirani projekt mini univerzalne fiksne susare, ali posto ona predstavlja necije autorsko delo, ne smem po Zakonu, da fotokopiju projekta ove susare da je dalje dajem.

Nego, po istome i ja sam u medjuvremenu iznasao, na njoj neka poboljsanja: slobodnom rukom sam je nacrtao i zamislio kao ,,malu veternjacu,, , gde uz to mozda sam ,,pronasao,, na trzistu i novi gradjevinski materijal koji moze mozda da jos vise pojeftini njenu gradnju I da ona bude izolovanija-toplotno jos efikasnija,  uz ugradnju toploto i vlago metra, citljivog sa spoljne strane, kao i unutar komore za susenje sa ugradjemim mini termo ventilatorom i sa njenim termo osvetljem, ili i… ili i moze u krajnem slucaju i bez ugradnje, svega napred iznetog /nego I to se treba utvrditi sa nekim gradjevinskim inzinjerom, artihtektom ili I sa projektantom uz angazman, drugog potrebnog strucnog ljudstva ovde u Nisu/, kao i za i oko ove susare susenja i imam jos toga napisanog o potrebi njene gradnje i o nekim postupcima-nacinima susenja, pakovanja i cuvanja kod voca, povrca, pecuraka, zacinskog i lekovitog bilja, itd.!?                                     

 

Ali  posto namera bi mi bila da tu zamisao projekata dam Vasem kraju, tj. nekom u Vasoj Opstini ili ovde spomenutom Fondu/Agenciji ili nekom Vasem interesnom udruzenju sa jedne strane, a sa druge strane, mogla bi da se npr. u Vasoj Opstini iznadju i za ovo omanja sredstva  i otvorio ziro racun u Vasoj Opstini  kako bi se platio Projktant za ovu susaru kod nekog projektanta-biroa ovde u Nisu, kao I zatim za umnozavanje i za distribuciju-dostavu tog projekta susare do svakog zainteresovanog iz Vaseg kraja/, sto bi posle ista refundirala kod spomenutog Fonda/Agencije, itd. o tome.                                                                                                                                                                        

Sve bih to ispitatao sa nekim ovlascenim Projektantom /gradj. inzinjerom ili i sa nekim artitehtom/ ovde u Nisu.

Takodje, posedujem i kratku fotokopiranu publikaciju koja sadrzi  recepte, prakticne  savete za samostalno spravljanje i cuvanje mesa i mesnih  preradjevina u domacinstvima, npr. sremske kobasice, kulena, sunkarice, tirolske,  kranjske kobasice, letnje kobasice, srpske kobasice…, kao i  moze da posluzi za za spravljanje barene kobasice-domace virsle, domace hrenovke, domaci parizer, domace salame /cak i kako napraviti domacu jetrenu pastetu/…, ali na njoj ne stoji ime autora, a inace ne bi smeo da isto dalje distribuiram shodno pozitivnom propisu.

 

Nego nadam se, doci cu u brzom vremenu I nekako do adrese autora i ove publikacije… , ali ujedno bih zamolio sve ljude koji su iz ili poticu iz Vaseg kraja da kada dodju do upotrebljive informacije o istoj, da me izveste E-mailom.).                                                                                                                                                                                                                       

                                                                                                                                                                                           

Trebalo bi da  npr. da se I fiksna, a posebno mobilna susara koristi po potrebi  i u toku cele godine – 8 do 10, pa i svih 12 meseci u godini, jer i  u hladnijim vremenskom periodima, moze se susiti koren raznih lekovitih biljaka (koprive, gaveza-konjskog repa-kilnjaka, maslacka  i drugih korenja, grana-cica, listova, cvetova ili i plodova  raznih lekovitih biljaka namenjenih ljudskom zdravlju za kod mnogobrojnih po pravilu blazih bolesnih stanja  ili i zdravstvenih tegoba), kao ili i za sprovodjenje tzv. ,,Eko-bio zastite,, u vocarstvu, povrtarstvu, pa i u ratarstvu, posto iza ovih susara ostaje dovoljno pepela od drveta-od ostataka slicnih drvetu-pepeo od bilja.

 

Pa pored kreca, komposta i pepeo, nam moze posluziti, kod popravljanja kvaliteta naseg neplodnog kiselog zemljista za gajenje mnogih vrsta bilja, sem bilja koje zahteva kiselost zemljista  (npr. u brdovito-planinskim predelima), ali smatram da bi najbolje bilo posipati u zimskom-sneznom i vlaznom vremenu kao oko sljiva, tresanja…, ili ukopavanjem istog, kao  i koje voce postaje sladje, a neki kazu i visnje su tada manje kiselije.                                                                                                                                                                Uglavnom, valjalo  bi da se pridrzavamo saznanja iz naredne napomene.                                                                   

 

(NAPOMENA: ,,Pepeo drveta kao djubrivo,,                                                                                                                                                              ,,Koristan pepeo                                                                                                                                                                                                                    Mnogi vocari su u dilemi da li pepeo drveta utice na prinos kosticavog voca.                                                                                         Strucnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voca, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast. Pepeo je proizvod sagorijevanja organske materije.                                                                                                                       Prema tome, on je neorgansko djubrivo nastalo sagorevanjem organske mase.                                                                                                                                                                                                U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najvise soli kreca, kalijuma I magnezijuma.                                                                                                 Kalcijum pomaze da pravilno rastu i obrazuju se kostice, a kalijum pomaze da se lakse obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu.                                                                                                                                                       Pepeo ima izuzetan znacaj za smanjenje kiselosti zemljista, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina – strukture agregatnih cestica,cime se postize rastresitost  zemljista.                                                                                                                                                                  On povecava propusnost vode, pa se tako izbegava prevlazivanje, a povećava i kolicina vazduha u zemljistu, poboljsavanjem poroznosti i aeracije zemljista.,, – kaze    dr Ivan Ninkovski.).                                                                           

 

Znano je  da su nasi seljani I drugi, prinudjeni da svoje voce stavljaju u kace da im nebi ono propalo koje se ostecuje, osim toga i u transportu na nasim losim putevima, pa ga tako koriste po pravilu u velikom broju pecu rakiju.                                                        

 

Takodje STOJI, DA i prema novom Zakonu o rakiji, nas seljanin u Srbiji vise ne moze od 01.01.2010.g. da prodaje svoju proizvedenu rakiju na pijaci, ni po kafanama, kao i niti firmama-(ne sme da se vrsi otkup rakije od za to  ne registrovanog proizvodjaca), gde uz to mora da ispuni odredene Zakonske uslove, a nema nikakvih problema ukoliko mu spravljena rakija sluzi za licne potrebe (sem ukoliko je  ne  proizvede preko 1000 l ), pa ubuduce od nasih seljanina I od drugih, sa pravom mozemo ocekivati da ce vise u buducem vremenu ulagati u susare (ponovno se iznosi da za ovu vrstu susare treba najvise do 1000 eura, gde otprilike za kazan sa opremom za pecenje rakije treba toliko, ako ne i vise…, a plus se mora imati shodno Zakonu odgovarajuca prostorija, tj. procenjem slobodno, da treba oko 15-20000 eura —ako ne i vise—, zatim da ima tehnologa, itd. o tome, a sve zavisno od kolicinske mogucnosti ,,pecenja,, rakije).                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

                                                                                                                                                                                                                              Pored gore iznetog, ujedno se isto predlaze i iz razloga, jer je tehnologija da se sacuva sveze voce do izvoza i njene distribucije u izvozu, bas skupa za nase ,,poljo,, privredne subjekte, a tek za naseg seljanina                                 (s obzirom da se izvozom svezeg voca najvise prihoduje zbog potraznje istog, nego valja imati odgovarajucu opremu), gde posebno jesu veoma skupe tehnologije-hladnjace sa  niskim  nivom  emisije  kiseonika kojih imamo vrlo malo, npr. dosada svega  10-tak od drugih 216-220 hladnjaca koliko imamo ukupno dosada u Srbiji, kao i potrebna bi bila specijalna-odgovarajuca prevozna razna transportna sredstva i cije posedovanje ili iznajmljivanje puno kosta.

 

Suprotno, iznetom u predhodnom pasusu, gradnja-montaza mini susara ne kosta mnogo i ona su i vrlo isplativa investicija (pa i npr. manjih mobilnih univerzalnih susara, ovde predlozenih), kao i normalno je, da se podrazumeva se da se ona koristi, sto bi cak I drzava valjalo da ,,forsira,, , kao I u to bi valjalo da se ukljuce banke, ali sa manjim a razumnim kamatama.                 

 

Iz svih ovde iznetih razloga, prelazem susenje voca (i povrca i drugog) u potrebnim kolicinama, ciji postupak u vecini slucajeva po nasim selima je poznat ili lako mozemo da dodjemo do ponovnog saznanja o susenju istog ma koliko ono eventualno ima neke specificnosti (po potrebi obucimo se, zasta nam treba vrlo kratko vreme, itd. o tome).                                                                        

 

(NAPOMENA: Potvrdu gornjeg za nivo poljoprivede u Srbiji ili npr. u Kursumlijskom kraju, itd., a posredno ,,u opstem smislu te reci,, i potpuno, nalazim u kazivanjima nasih eminetnih umnih ljudi I strucnjaka, kao npr. sto nas uvazeni  Prof. dr Petar J. Markovic, akademik, u intervjuu za casopis,,Zelene strane,, 2007.g.-Tribina u naslovu – ,,Manjak izvozne pameti,, iznosi:

 

,,Kada bi Srbija imala strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda, Srbija bi mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih svetskih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca, a i voca.,,.

Pa on dalje istim povodom, navodi:

,,Prvi primer imamo u Italiji, koja je prva u svetu po otkupu svih vrsta zive stoke, ali i po izvozu obuce i drugih koznih proizvoda. Drzava, naravno, pomaze ovakvu izvoznu strategiju, jer od zive stoke dobija sirovinu za industriju koze.                                                                                                                                                                                        Meso im prakticno ostaje besplatno.

Dakle – profit ostvaruju izmedju sirovina i gotovih proizvoda.                                 

/PS. Cuo sam da se pitanjima pravljenja Italijanskih cipela —inace skupih—, rade se bas od koze 1-ne krave, gde dobiju 100 cipela=50 pari, kao i da od krave pored koze i mesa –  sve se od krave iskoristi, npr. i rogovi=rozeno brasno za i oko ,,Eko-bio,, djubrenje u poljoprivredi…/.

Drugi primer imamo u Holandiji. Ona ne proizvodi ni zrno uljanih kultura, ali je jedan od vecih proizvodjaca ulja u Evropi.                                                                                                                                                                                                         

Treci primer su SAD. One su najveci izvoznik psenice, ali i veliki uvoznik. Sta i zasto je uvoze? – Amerika uvozi tvrdu psenicu tzv. ,,tritikum durum,, koju je uspesno selekcionirao nas veliki Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Oni od uvezene psenice prave razne vrste biskvita, keksova i testa. To govori da i Amerika ima svoju strategiju poljoprivrednog izvoza.                                                                                                                                                                          

I jos samo jedan primer: Tajland, jedna relativno mala drzava na obalama Pacifika, ipak ima svoju strategiju izvoza poljoprivrednih proizvoda. Tajland izvozi ribu, jer ostvaruje najveci ulov na svetu. Izvozi je u Nordijske zemlje, kao zamrznutu, a posle koju mi u Srbiji uvozimo i trosimo je od tih istih Nordijskih zemalja.

 

Konacno, i Srbija mora usvojiti sopstvenu strategiju izvoza poljoprivrednih roba.

Velika traznja za dehidriranim /suvim/ vocem i povrcem, vlada u Evropi i SAD.

 

Da stvarno poseduje strategiju izvoza, Srbija bi vec uveliko proizvodila dehidrirano-suseno povrce i voce.

Ono ima veliku prednost nad smrznutim ili preradjenim proizvodima, jer sacuva sve vitamine kojim je povrce i voce posebno bogato.,,.

/PS. Svo povrce pre susenja treba kratko do 5 minuta napariti, sem beli luk i paprike, a voce pre susenja ne treba naparivati, sem sljive je prethodno na minut napariti ih da bi se njene opne-kozice ,,skinuo,, njen vostani sloj jer se potom sljiva brze susi ili kuva, kao i npr. kod visnji one su posebno vrlo ukusne kad se osuse, pa su one zbog toga vrlo trazene./.

Ogromni potencijal Srbija poseduje u sumarskim plodovima, dalje kaze on I iznosi primer da sa nesto boljom organizacijom, bili bismo cak prvi po izvozu sumske borovnice.

Srbija nije na listi 20 velikih proizvodjaca borovnice, a nase sume su prebogate njome.

U jesen, npr. sume Crne Trave=koja je pri potpunom izdisaju, a spada sa Bojnikom u red  najsrjomasnije Opstine Srbije se prosto poplave od borovnice /i po mnogim nasim sumama I u Opstinskim krajevima koji po statistci Srbije, ne spadaju u krug najnerazvijenijih Opstina u Srbiji, npr. neke sume u Aleksinackom  kraju se takodje se prosto poplave od borovnice/.                                                                                                                                                                                                                                         

 

Dakle, tako bi Srbija mogla da dospe u sam vrh 20 najvecih proizvodjaca dehidriranog /suvog/ povrca  i voca i zasto onda Srbija po njenim regionima ne otpocne sa izgradnjama manjih susara po nasim selima?

One ne traze velike investicije i brzo se otplate. 

Izgradnjom malih susara po reonima Srbije, bili bismo prvi u svetu i po izvozu nasih sumskih plodova i drugih  pecurki… Pola povrsina u Srbiji su poljoprivredne oranice I livade, a druga polovina je pod sumama.                                                                      Nase sume su u cistoj, prirodnoj sredini: zbog toga su nasi zdravi sumski plodovi veoma trazeni na svetskim trzistima. Sumski darovi prirode su i divlje jabuke i kruske, od kojih se mogu proizvoditi vocni sokovi bogati vitaminima i raznim mineralima.  Te robe mogu biti nezamenjiva hrana za decje ustanove, bolnice i narod generalno.,,.

 

Na osnovu iznetog u prednjoj izjavi naseg uvazenog prof.dr Petara J. Markovica, akademika, primecujem da nam vrlo hvali to malo-nesto bolje zdruzene I interesne organizacije ne samo po pitanju tog dehidriranog /suvog/ povrca i voca, nego i kod svega drugog vezanog za poljoprivredu u Srbiji, itd., a posebno u  /naj/ nerazvijenim reonima-krajevima Srbije, pa jos jednom apelujem zdruzimo se ljudi, jer je u zajednickom delovanju  ljudi ogromna moc…

 

Zatim, nas uvazeni prof. dr Miladin M. Sevarlic sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Drustva agrarnih ekonomista je 2010.g. I mnogo decenija pre, on i ovo Drustvo bezuspesno dosada ukazuje:

,,Da strategija razvoja poljoprivrede nasih ruralnih podrucja /sela/ ne moze da se bazira na konceptu dominacije meretropolizacije /Beograda/ ili razvoja nekoliko /vecih/ urbanih centara uz drustveno-ekonomsko visedecenijsko zapostavljanje 85% teritorije /manjih mesta sa ogromnim brojem sela/ na kojoj zivi 55% stanovnistva Srbije.,,.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   

A izneo je i da je: ,,Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Teodor Sulc, prilikom promocije i dobijanja tog znacajnog, najveceg priznanja, izrekao je najvecu pohvalu poljoprivredi  i  selu, odnosno agrarnoj ekonomiji.                                

On je rekao: ,,Siromastvo je pokazatelj nepoznavanja  ekonomike poljoprivrede,,.

                                                         

Dakle, nije jedna zemlja  siromasna zato sto je agrarna, nego zato sto se neracionalno ponasa u oblasti agrarne proizvodnje, zakljucuje nas uvazeni prof. dr Miladin M. Sevarlic.    

                                                                                                                                                                           

Dalje i nas uvazeni dr Drago Cvijanovic, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Beograd za magazin ,,S MEDIA,, od 24.08.2010.g. , kaze:                                                                                                                                                      

,,Da drzava mora da nadje nacina da se stvori kriticna masa gazdinstava koja bi se bavila ozbiljnom poljoprivrednom proizvodnjom da bi se ona povecala, a tim i potrosnja.,,.                                                                                                                          Gde, potom iznosi i: ,,Da su nasa sela su ostarila, mehanizacija nam je u mnogim mestima dotrajala, kooperantski odnosi su se usled losih privatizacija pokidali, agrarni budzet je mali…

A to je doprinelo da je Srbija postala zemlja koja sve vise zavisi od uvoza hrane.

Da bi se to popravilo,drzava treba da nadje konsenzus sa svima koji ucestvuju u poljoprivrednom sektoru,ali i da odredi strateske proizvode za proizvodnju.

 Po mom misljenju, to bi trebalo da budu junetina, voce i povrce i semenske kulture, a nikako kukuruz. Kukuruz treba da ide u izvoz samo kroz meso, ili kao preradjevina.,, .

 

ALI medjutim, uvazeni G-din Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije za Agrepres-2011.g. iznosi porazavajuci podatak: ,,Da  smo izvozili kukuruz (u 2011. godini 1,7 miliona tona) a da uvozimo svinje.,,.

KAO DA RADIMO U KORIST SVOJE STETE !?

 

Zatim, i nas uvazeni prof. dr Zarko M. Ilin, sa Poljoprivrednog fakulteta u N.Sadu, (iako nista ne kaze direktno o strategiji nase poljoprivredne proizvodnje, isto bi valjalo da to bude kao 1-dan dobar primer nase izvozne strategije) koji kaze: ,,Za Holandski crni luk da su veliki njegovi gubitci u tezini od vadjenja i kod njegovog cuvanja, gde je za primer uzeo njegovo cuvanje u supi-dvoristu: ,,izvadjen luk tezi 1.IX.=30 t, a vec 1.XI.=18 t, kao i naredne godine 1.III. vec ovaj isti luk tezi 7 t.,,. Pogledati S-aiit: http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/prezentacije/berba.pdf.              

 

A i kazu: ,,Da crni luk I kod cuvanja u skladistu zna da bude-biva napadnut plamenjacom, gde dolazi do njihovog propadanja-truljenja njihovih glavica u znacajnoj  meri  koje se uklanjaju bacanjem, kao i  gde tako nesvesno se izaziva da  ponovno sledece vegetacine godine dodje do zaraze luka I drugog bilja plamenjacom.,,.                                                                                                                                                                                       

 

Smatram da je i zbog sprecavanja ove zaraze plamenjacom i velikog ,,kaliranja,,-gubitka u tezini luka, krajnje vreme da je da bar ½ crnog luka osusimo narezano u kolutove debljine oko 0,5-1,2 sm i slicno, cim ga izvadimo npr.1.IX. /kod susenja istog ne trebamo da ga sortiramo i gde nam za  1 kg osusenog luka treba oko   10 kg svezeg, ali npr. ako se jelom trazi 100 gr svezeg luka upotrebljavamo 10 gr osusenog luka, gde nam uz to ostaju ostaci istog za spravljanje vrlo kvalitetnog prirodnog kompostnog djubriva —ukoliko je zdrav od plamenjace—, kao i tek drugo povrce, pa i voce, pa i od suptrata koji nam ostaje nakon branja gajene pecurke-npr. od bukovace /,,zdravi,, blokovi ovog supstrata mogu biti polagani kao izvrsna i ,,besplatna,, stocna hrana kojoj ne trebaju nikakvi dodaci, a ostali blokovi ovog supstrata mogu posluziti  za spravljanje i to bas izuzetnog kvalitetnog prirodnog kompostnog djubriva.

 

KAO I UVOZIMO SUVI MLEVENI CRNI LUK u prahu iz dalekih zemalja cak iz Kine, a susene kolutove iz Egipta ili iz Indije. Uvozimo suseni a mleveni u prahu paradajz iz Kine, i cveklu mlevenu u prahu ili iz Kine, a kolutove-ili u kockama suvu cveklu i sargarepu cak iz Egipta ili iz Indije ili iz ,,EU,, kao i mnogo drugog susenog povrca /suseni drobljeni ili samleti u prah spanac, persun…/ i mnogo drugog susenog voca u komadicima ili i drobljenog ili i mlevenog voca u prahu ili kao konzerve-tegle kompota, slatkog, pekmeza, djema, marmelade ili ukiseleno povrce (interesanto je cak i to da se u ,,velikom,, delu isto preradjuje od naseg povrca i voca, koje smo vec  izvezli /,,navodno,,/, gde nam pri tom isto vracaju natrag u preradjenom stanju, koje po znatno vecim cenama isto uvozimo), ali uglavnom ,,pljuste li pljuste,, nasa devizna novcana sredstva koja se time trose na bezvezan nacin, koju robu lako moze da proizvede nas seljanin ili neki nas preduzimljivi covek u svom malom-mikro preradjivackom montaznom pogoncicu do 50 m2 uz udruzivanje sa drugim nasim ljudima po selima I drugim mestima.              

Jos nismo uvozili sljivu, ali u novinama ,,Vecernje Novosti-10.08.2011.g.,, je objavljena vest da smo uvezli loseg kvaliteta osusenu sljivu cak iz dalekog Cilea, da se ona iskljucivo prodaje i da se sada ona nalazi na nase trpeze, dok nasa kvalitetna sljiva kao ,,BREND voce,,-kojeg imamo obilato=preko milion stabala sljive, nek propadne I nek se nadje na otpadu, kao i da cemo tek jesenas 2011.g. jesti uvezenu loseg kvaliteta suvu sljivu iz Cilea.

 

Takodje, u istim novinama je izneto: ,,Ko zna, taj i zaradjuje,,-PROŠLE 2010.g., Italijani su otkupljivali našu suvu šljivu za 1,2 evra po kilogramu, a onda od nje pravili kompote, koji se u italijanskim radnjama prodavali po 4 evra za konzervu od 200 grama.

Pa bi valjalo preraditi neko od voca i u ,,celovitiproizvod,,=npr. kompot od suvih sljiva /suve sljive su ,,poluproizvod,, u odnosu na kompot od njih, a nekada smo  upravo po komptima od raznog voca bili nadaleko poznati po raznim svetskim zemljama/, jer Italijani od nas otkupljuju suve sljive za                         1,2 Eura za kilogram iste bez kostica (I ono sto je tek najgore tu iz Cilea smo 2011.g. da smo uvezli veoma losu suvu sljivu za istu cenu od 1,2 Eura koju cemo jesanas 2011.g. tek jesti, a koja je vrlo slabog kvaliteta u o odnosu na nasu, jer ona posto smo nasu izvezli nedostaje nasem trzistu te suve sljive – sljivu koja je BREND kod nas Srbiji-kaonsto je gore izneto da imamo je na preko 1 miliona stabala sljive kao sto su javile novine- ,,Vecernje Novosti-2011.g.,,), da posle oni na svom trzistu prodaju konzervirani  kopmot od suvih sljiva kupljenih kod nas u teglice cca 200 gr tog kompota za 4 eura-,,Umeju da zarade, pa se pitam sto mi Srbi isto nebismo uradili !?,,.

STOGA, POCNIMO DA  ZARADJUJEMO  NA NASU SUVU SLJIVU  UMESTO ITALIJANA, JER SU ITALIJANI NA NASU SUVU SLJIVU BEZ KOSTICA, KOJU SU OD NAS ZA KG KUPILI ZA 1,2 EVRA, A PRODAJU JE KROZ KONZERVIRANI  KOMPOT ZA PREKO 20 EVRA/KG (zaradili dodatnih oko 20 Evra, jer im teglicu istog od 200 gr kosta 4 evra), JER I U TOM KOMPOTU IDE VODA I DRUGO, SMATRAM OKO 30 %, PA UKUPNA CENA IDE I PREKO 20 EVRA ZA KILOGRAM KOMPOTA OD NASIH SUVIH SLJIVA KUPLJENIH KOD NAS!    

Gde pritom, ujedno smatram da bismo mi mogli da Italijanskom trzistu prodavati za daleko nizu cenu i tako  izvesti svoju sljivu koja je BREND kod nas Srbiji=imamo je na preko 1 miliona stabala sljive.

Uvozili smo i uvozimo svo ,,kontinentalno,, povrce i voce=bilo u sirovom ili bilo u susenom i drugom preradjenom-doradjenom stanju, umesto da tu manju preradu-doradu obavi nas seljanin ili  nas domaci privredni subjekat u nekom malom-mikro montaznom pogoncicu do cca 50 m2,  gde bi uz svakakako nas krajnji kupac kupio nasu robu i sigurno prosao jeftitinije, kao i uz to mnogi nasi seljani i privredni subjekti bi takodje ostvarili adekvatnu zaradu i odnosna novcana sredstva bi  u zemlji  se dalje ,,okretala,, i tako mnozila.

 

Zatim, i sasuseni list koprive mozemo da sameljemo u prah, pa da tako dobijemo prasak za bolje uspevanje biljaka, a i da ga upotrebimo umesto vestackog azotnog djubrivo i za zastitu, a isto mozemo da uradimo sa suvim gavezom-konjskim repom-kilnjakom, pa da ga koristimo umesto kalijmovog djubriva, itd.   

 

Ili mozda i jos bolji primer ,,PROTIV UVOZA,, – iznet od domacih ekonomskih obrazovanih ljudi je, a uz gornje:                                                                                                 ,,Da kada damo 100 dinara za domaci proizvod, cesto i  95 dinara ostaje u zemlji i ide na troskove proizvodnje, na plate radnika, na investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije, bezbednost, a samo 5 dinara odlazi putem profita-zarade u dzepove vlasnika nekog privrednog subjekta, ma  koje on nacije ili vere bio.

A kada damo 100 dinara za uvozni proizvod, cak 80 % iznosa moze izaci iz novcanih tokova Srbije.,,.                                                     

 

OVO JE VISE, NEGO PORAZAVAJUCI PODATAK I SAZNAJNA CINJENICA, S OBZIROM DA UVOZIMO ,,SVE I SVASTA,, GDE MI TO MOZEMO  DA LAKO PROIZVEDEMO NA NASIM NJIVAMA, JER ODAVNO POSEDUJEMO TA ZNANJA KOJA SU POZNATA NASIM SELJANIMA, ITD.!

 

Nadalje, smatram da i u Vasem kraju ima da se pronadje ,,bogatstvo,, kao sto npr.: ,,Po Kursumlijskim sumama ima mnogo, divljeg voca /kruske, jabuke, tresnje, lesnici, oskoruse, drenjine, maline, kupine, jagode, sipurci, sumske borovnice, crni i crveni glog/ od cega moze da se dobije kvalitetni osuseni proizvod ili od koga moze da se napravi kvalitetan sok, dzem, slatko,  jabukovo sirce, rakija i razni melemi. 

Da veoma unosno zanimanje Vasih stanovnika postalo je sakupljanje gljiva /vrganji, lisicarke…/ i mnoga domacinstva vise zarade od njihove prodaje nego od poljoprivrede.                                                                                                             Da ima velikih kompleksa livada bogatih su raznovrsnim lekovitim biljem /kamilica, kantarion, lincura, kleka, bokvica, majcina dusica, hajducka trava, beli slez, kopriva…/ koje se nedovoljno sakuplja,, , sve kako kazu Kostic A., Gligorijevic R., Tankosic R., 2000.g.).

J.I.                 

    PREGLED 

IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI  OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE  PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE  ZIVE  SRBI, KAO OSNOVE ZA  STABILIZACIJU  I  POVECANJE  BROJA  SRPSKOG  STANOVNISTVA   U VASOJ  OPSTINI  I  SIRE, obrazlozenih u VII TEMA, I to:___________________________________________________________________________________

                                                                  TEMA  VI

 

IZGRADNJA MALIH UNIVERZALNIH FIKSNIH SUSARA I NABAVKA MANJE MOBILNE SUSARE I STRATESKA NASA ORJENTACIJA KA SPRAVLJANU DEHIDRIRANOG (SUVOG) POVRCA I VOCA I DRUGOG JESTIVOG SAMONIKLOG BILJA, ZACINSKOG I LEKOVITOG BILJA, ITD. PORED IZNETOG U TEMAMA I-VII _____________________________________________________________________________________                                                                                                                                                                                                                                                                         Ovde Vam iznosimo TRECI deo iz TEME VI koji govori i dalje ,,u kratko,, uglavnom o strateskom spravljanju suvog voca, povca i bilja, kao i o nekim organskim aspektima…, ali ista TEMA je obradjena u jos DVA dela=za koje smatram da ih je najbolje po mogucstvu objaviti ,,dan za danom,, , jer tehnicki sam bio prinudjen, da isto podelim na ukupno TRI dela (tako da ti delovi nemaju vise od 5 strana), kao sto sledi:

 

III DEO

 

Takodje, mini univerzalna fiksna susara moze da nam posluzi kao pekara za pecenje domaceg hleba, jagnjica, prasica, itd. i za spremanje jela npr. pod sacem-crepuljom; ili kao otvoreno ognjiste za pecenje jela na raznju.

 

Zatim, ili da se jelo skuva u kotlicu sa verigama; ili kao rostilj; ili da izradimo u sklopu nje i cesmu; da i za svoje potrebe mozemo u njoj da sasusimo meso i mesne preradjevine pocev od trajnih i polutrajnih  raznih kobasica.

Ili i da u njoj sasusimo, npr. i od povrca: boraniju-maunu, grasak, papriku iseckano osucenu, crveni, crni, beli luk I praziluk narezan na kolutove ili u listice, pa osusen moze I da se samelje u prah, itd. od povrca (iseckano i uz malo soli, neprocenjivo je u spavljanju jela), kao i drugo jestivo ili i korisno samoniko bilje za nase razno-razne potrebe.

 

(NAPOMENA: Npr. u tzv. ,,Juznoj Srbiji,, uglavnom suše papriku /one komade koji nisu za prodaju kao konzumne/, šargarepu, celer, paškanat, itd.

Zatim, tu ima nekoliko proizvodjača začina, tzv. ,,vegete,, koji bi bili potencijalni kupci sušenog povrća, a Leskovac, Nis i okolina bi Vam  bila odlicna sirovinska baza.

Tada kupujete ono povrće koje je praktično škart jer nije po standardima-sitno je i sl., ali pošto se ono secka za sušenje je odlično.).


Ili i mozemo da osusimo razno voce npr.: visnje, sljive, jabuke, kruske, dunje, divlje jabuke i kruske, Aroniju-sibirsku borovnicu i drugo voce i slicno, kao i upotrebiti i za susenja npr. raznih samoniklih i ,,besplatnih,, sumskih plodova (borovnice, pecurke, sipurke…), a i aromaticnog, lekovitog bilja i zacinskog bilja ili i njihovog korenja kojih ima u obilju smatram u Vasem kraju, uz izneto u prethodna dva pasusa, bez navoda iz napomene.

(NAPOMENA: ,,Sezona je susenog voca                                                                                                                                 Stariji ljudi bili su vrlo mudri kad su rekli da na stolu stalno treba stajati zdela sa suvim vocem i orasastim plodovima.                                                                                                                                                          Suvo voce je vrlo pozeljno na stolovima, prvenstveno kao izdasan izvor kalorija, a isto tako i raznih zastitnih materija.                                                                                                                                                                                                    U svakodnevnoj ishrani, vrlo cesto zaboravljamo na suseno voce cija sezona upravo pocinje.

Suseno je voce veoma ukusna, zdrava i hranjiva namirnica. Cesto je zapravo ono jos ukusnije od svezeg voca, jer materije koje odredjuju ukus plodova koncentrisanije su u suvom  vocu nego u svezem plodu /najbolji primer toga je suva visnja, kajsija, sljiva, smokva, borovnica, brusnica, pa I   jabuka, kruska npr. narezana kao ,,cips,,…/.    

Iz tih se razloga suseno voce cesto naziva prirodnim bombonom.

Mozete ga koristiti kao takvo, ili njime mozete obogatiti zitarice za dorucak, keks, kolace, sladolede, itd.                                                                                                                                                 Kroz vekove su ljudi susili svoje voce da bi ga sacuvali za kasniju upotrebu.

Konzervisanje voca tim procesom je jos uvek korisno, ekonomicno i isplativo .,,.).
                                                                                                                                                                                                                                          Osuseni plodovi imaju veliku prednost nad ukuvanim, ukiseljenim ili smrznutim  proizvodima, jer tako oni sacuvaju  hranljive materije, vitamine i ostale korisne sastojke, a kojim je znano da je voce i povrce posebno time bogato, kao i isto se skoro u 100%-tnom procentu namakanjem u hladnoj vodi i kuvanjem (ili i na 1-dan i na 2-gi nacin) mogu vratititi u prvobitno stanje i tad je osuseno voce jos lepse, a osuseno povrce jos ukusnije, nego sto je pre bilo.                                                                                                                                                 Ili pak ako zelite li suvom vocu, pa u nekim potrebama i povrcu vratiti sok i svezinu za nekoliko trenutaka, drzite plodove npr. u cediljki iznad vode koja kljuca.                                                                                                                                                      Po potrebama nase i ostale domacice u kuhinji mogle bi da upotrebe isto u raznim receptima kao da je isto upravo ubrano-kupljeno na pijaci.                                 

 

Pa tek kasnije da se npr. radi i spravljanje susenog vocnog minjona-susenog vocnog sira /bez mleka, butera-margarina- masnoca ili brasna/od sezonskog gajenog voca bogatog sa pektinom ili od ovakvog voca koje je vec uskladistenog nase hladnjace, ili i od  sumskog voca i tada nam ne treba da bude od prvoklasnog voca /jer znano je da voce nizih klasa ide obavezno na dalju preradu, a upravo to je slucaj kod ovog osusenog vocnog minjona-vocnog sira, tj. posredi je prerada ovakvog voca, sto je narocito znacajno uvek, a posebno u  vrlo susnim ili u vrlo kisnim godinama/.                                        

 

(NAPOMENA: Na posletku i razbijene drvene kostice visnje,sljive, kajsije…, pa eventalno i od mnogo drugog-od tzv. ,,BIO,, mase uz kupovinu vrlo male masine za paletiranje-briketiranje, na dalje mozemo isto koristiti za spravljane paleta -briketa za svoje potrebe /kazu da se kod susenja da se energenta-drva-nafta-gas-struja…, tj. da utroseni energenti sa  35-40% ucestvuju u strukturi kostanja u kg nekog sasusenog voca-bilja/, kao i ujedno mozemo: da sasusimo  tzv. ,,pektinasto voce,, npr. za potrebu izradu osusenog vocnog minjona-osusenog vocnog sira i da nam sluzi i za zagrejanje poslovnih prostorija, gde za prednje je vazno, da ne moramo da kupujemo drva i druge energente, a i gde tako sebi prilicno pojeftinjujemo stanovanje ili i poslovanje-rad po istom ili pak kosctice voca se lako mogu prodavati cak i kao trazena sirovina za spravljanje aktivnog uglja.).  

                                                           http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0350-2155/2005/0350-21550551251O.pdf  – nova Cacanska najrodnija sorta sljive ,,Mildora,, i to vrlo dobre i za susenje, a otporna  na najopasniju bolest sljive ,,Sarku,, zbog cega se sljiva krci i spaljuje.

 

Voce bogato sa pektinom, je: kao npr. sto su kupine, sumske i kultivisane borovnice, Aronija-sibirska borovnica /sve one se predhodno moraju lagano ispresovati, tako da od njih dobijemo sok I ovaj suseni vocni minjon-suseni vocni sir, gde se isti tada moze spravljati npr. sa jos 1-im vocem koje je bogato sa pektinom/, jabuke i kruske /mogu i divlje/-NPR. STARE SORTE JABUKA: ,,KRSTOVACA,, ; ,,SUMATOVKA,, —koju posebno izdvajam, zbog izuzetne socnosti i ukusa, ne krupne, /ali nije ni sitna, vec je ,,osrednja,, /, lepog oblika i crvenog izgleda-podseca na crveni ,,Delises,, , a izutno je otporna i dugo traje; ,BUDIMKA,, ; ,,SUMNJACA,, ; ,,POPADINKA,, ; ,,PEROVKA,, ; ,,KOLACARA,, ITD., ili STARE SORTE KRUSAKA: ,,KARAMANKA,, ; ,, VODENJAK,,- /,,jeribasma,,/; ,,VIDOVACA,, ; ,,KALUDJERKA,, ; ,,ARAPKA,, ,,JAGODINJACA,, ; ,,SAVIJACA,, ; ,,LUBENICARKE,, ; , ITD. , ili dunje, ili…                                                                                                                                                       

 

ALI ONE SE UOPSTE NE PRSKAJU SE RAZNIM ,,HEMIKALIJAMA,, , STO SE SADA UVIDELO DA TREBA JESTI ZDRAVU HRANU koja nije sticena sa razlicitim ,,hemikalijama,,  KAKO U SVETU, TAKO I SVE VISE KOD NAS.

Kao i nezamarljivo je ako voce ima neku  zutu ,,pegicu,, npr. jabuka sto je razlog nase duze izlozenosti ,,bombardovanju  reklamama,, kojima smo ,,podlegli,, –  vec naprotiv, ako neko voce ima neku  zutu ,,pegicu,, je bas vrlo beznacajno, s obzirom da se npr. da se jabuka mora da se hemijski prskaju, neke cak i do 17 puta u vegetacionoj godini, i to ako isto toga dana, ne spere kisa iza toga prskanja – sto je premnogo, jer ostale vocne vrste ne zahtevaju toliki broj prskanja, a ili i npr. sorta jabuke ,,DELISES,, je nastala  u toplijoj Kaliforniji-u SAD, pa su normalno one u Evropi i posebno u nasem kontintalnom klimatu manje otpornije, manje socnije i sa  manje vitamina i  mineralo, koje jabuke i druge moramo obilno  prskati i uz imati adekvatne prskalice/.

Kajsije, breskve, drenjine I dunje=sorta tzv. ,,leskovacke,, dunje  se po pravilu, uopste se ne prskaju /bolesti bilja ih ne napadaju, ali virusi mogu, iako je isto retko/, visnje /tresnje ne, ali moze da se posto se ispresuje-iscedi tresnjin sok, da nam opna-kozica ploda tresnje posluzi za spravljanje ovog suvog vocnog minjona-sira, ali tada obavezno sa 2-im vocem bogatim pektinom, npr. visnja, jabuka, ili itd. sto ujedno se preporucuju, jer opna-kozica ploda tresnje u sebi sadrzi ,,bio,, celulozu-nerastorljiva biljna vlakna u vodi koji je vazan za cisenje organizma od toksina i drugih stetnih elemenata, za ciscenje krvnih sudova, zeludca, creva, i za mnogo drugog, kao i ima u sebi vrlo redak organizmu potreban mineral bor koga jos ima u Aroniji-sibirskoj borovnici, grozdju I paradajzu vaznog zbog njegovog delovanja na električnu aktivnost mozga sto povećava motorne i mentalne aktivnosti kod coveka i vaznog za izgled mladalacke koze starih lica I za gustinu kostiju koji vrlo pomaze, kalcijumu fluoru, pa i gvozdju, itd. da se sto vise ugrade u nase kosti/, sljive, sipurke…

A manje pektina u sebi imaju I jagode I maline ali i ta problematika se lako razresava, ako napravimo vocni gustin od zelenih ili jos nedovoljno zrelih jagoda ili malina, jer i drugo zeleno ili jos nedovoljno zrelo, tzv.,,pektinasto,, voce – koje u sebi ima tog nama potrebnog pektinau odnosu na gore nabrojano voce, itd./.

 

Uz izneto, nuzno vam dajemo adresu jednog rasadnika gde mozete nabaviti puno starih Srpskih sorti jabuka I krusaka, Rasadnik ,,Voce Promet,,; Petrovic Dragic; Vinca Topola – Oplenac; telefon: 034/ 826-064, sto vam ujedno dajemo ovaj kontakt, kako bismo svi zajedno sacuvali nase autohtono, a otporno, socno i ukusno voce.

 

INACE, ZA SADA, PREDLAZEM KAO VISE MOGUCU VARIJANTU, DA SE KORISTI GORNJE                               TZV. ,,PEKTINASTO VOCE,, , A PRSKANO VOCE, ALI U NAREDNOM PERIODU PREDLAZEM, DA VISE SADIMO OTPORNE STARE SRPSKE SORTE VOCA, KAO I DRUGE PRIRODNO OTPORNE VRSTE VOCA (povrca i drugog bilja).

 

Sredstvo za zgrusavanje, tzv. ,,pektin,, , smatram da, nikako ne bi trebalo da koristimo onaj gotovi kupovni sintezivovani-cisti-vestacki-hemijski, pektin u prahu ili bar smanjimo njegovu upotrebu, jer je to lose i nije potpuno prirodno, kao i sto je od velike vaznosti, sve gornje je losijeg ukusa i slabijeg kvaliteta, ukoliko se s njime sprema, vec napravimo svoj vocni zgrusivac tzv. ,,vocni gustin,, ili na kg voca upotrebimo do 20 % suvog voca, odn. isto posebno bi doslo i do izrazaja, kod susenog vocnog minjona- susenog vocnog sira!                                                                                

 

Ili  /npr. i kod ovog suvog vocnog minjona-vocnog sira, se moze u sezoni grozdja upotrebiti i njegova kozica-opna zrna koja ostaje nakon dobijanja sire, posto se izmulja i izpresuje grozdje za spravljanje vina da se korisititi u mesavini sa drugim vocem za spravljanje istog vocnog minjona-vocnog sira /, gde tako dobijamo ujedno i vino od grozdja i ovaj suseni vocni minjon-suseni vocni sir.                       

 

Aronija-sibirska borovnica unutar ploda ima vrlo sitna zrnca=4-5 komada, koje kada se jede i neoseca se, vec naprotiv, ono je vrlo korisno za zdravlje, jer obiluje korisnim masnim ,,Omega,, 3 kiselinama, koje su vrla preventiva srcanom i mozdanom udaru i za drugo – valjalo bi ovde, npr. da procitatate S-ait: http://www.armedina.com/ i http://www.aronija1.blogspot.com (njeno semenje je sitnije nego, npr. kod jagoda, malina i drugog jagodastog-bobicavog voca) i korom se prokuva i zasladi i tako se dobija džem, kao i gde isto tako tada mozemo da dobijamo i sok od ove vocne vrste iIi od nje jos i vino, sirce…

Takodje, isto tako mozemo i npr. posto se laganim presovanjem izpresuje sok Aronije-sibirske borovnice /sto je jos bolje, jer se nema problema sa kosticama kao kod obicno zrnevlja-ploda grozdja/ i npr. u presi namenjenoj za presovanje grozdja, odn. od Aronije-sibirske borovnice=njena kozica-opna-drožda i zrnca, koja nam ostaju nakon dobijanja soka, moze-gu se korisititi u mesavini sa drugim vocem i samostalno, kao i za spravljanje suvog vocnog minjona- suvog vocnog sira (posebno se zalazem, da se gornje spravlja sa ostatkom opne-droba Aronijesibirske borovnice uz dodatak sitno reckanih  ili nastruganih i neprskanih, starih sorti jabuke i krusaka, pomenutih u predhodnom pasusu, ili i dunje, ili i npr. sa /ne/ gajenim drenjinama, ili…, jer je ljudima dosta hemijski prskane hrane-raznih pesticida-insekticida-herbicida).

 

LJUDI KOJI SE HRANE HEMIJSKI NE TRETIRANOM ,,POLJO,, HRANOM, SU ZIVAHNIJI, ZADOVOLJNIJI SU, A I VRLO JE KOD OVIH LJUDI PRIMETNO ODSUSTVO NERVOZE I  MANJE I TO BAS SE ONI RAZBOLJEVAJU OD NAJTEZIH BOLESTI, KAO I CAK NEKA ISTRAZIVANJA ,,GOVORE,, , DA SE TADA,  POTUPUNO ODKLANJA RAZBOLJEVANJE OD NAJBANALNIH BOLESTI.

 

Inace, trebalo bi da se pristupi gradnji ovih mini susara, ali tada koje bi tako bile blize npr. kod vocnjaka,u pogledu obicnog susenja voca, gde mora da se obavezno odabere najbolje-prvoklasno voce, kao i kako bi svoj ,,poljo,, rod brzo osusili, da im se ubuduce voce ne steti prilikom transporta, aIi kao sto je napred izneto kod ovog vocnog minjona-vocnog sira ne treba da imamo tzv. ,,prvoklasno voce,, vec moze ono sitno, ali je potrebno da samo ono nije trulo, gde eventualna ostecenja pre spravljanja istog, trebamo da uklonimo i dobro ocistimo, sem kod voca koje je previse nagnjeceno,  a I kod njega nozem mozemo ostaviti ,,zdrav,, deo toga voca, jer se isto svakako predhodno mora kuvati, pa onda osusiti.

Potom, kada je javljano na TV-ima u ovoj 2010.g. da je u pojedinim a u mnogim krajevima ,,besnelo,, veliko nevreme i da je grad ,,obrao,, mnogo nase voce i sljivu, ,,palo mi je na um,,  da bi se koliko-toliko umanjila steta nasem seljaninu i drugim plantazerima koje nemaju skupe protivgradne mreze je da npr. mogu da se koriste i zelene-nedovoljno zrele sljive ocicene od ostecenja nozem i od drugog, kada ih ,,obere,, grad ili drugo nezrelo voce /sem tresanja/ bez secera, a u vecim kolicinama istog uz omanje koriscenje secera i ukuvano i sterilisano,za spravljanje vocnog gustina koga stavljamo posebno u tegle kojega upotrebljvamo kasnije kada zrene u svojoj senzoni neko voce ili od smrznutog zrelog voca koje je vec uskladisteno u nasim hladnjacama, koji se dodaje ostalom vocu kada se sprema dzem, marmelada ili suseni vocni minjon-vocni sir gde nam treba 1-an de toga vocnog gustina, koga mesamo sa  9 delova zrelog voca, cime se i potrebno vreme za pripremu istog skracuje, pa je potrebno da se potrosi energenta.

 

Takodje, ili i da se od gradom ostecenih biljaka od kojih nema ,,nista,, naposletku, moze da se napravi i gore spomenuto prirodno djubrivo i u cvrstom i u tecnom stanju, da ne bismo ubuduce kupovali sve skuplje i po zdravlje stetno vestacko djubrivo.

Ako se hrana suši direktno na suncu – gubi ukus i boju…dakle definitivno se ne suši tako.

Hrana se suši u tami izložena strujanju vrelog vazduha…

 

Informativno mnogim privrednim i drugim subjektima, ipak iznosim da najbolje bi bilo da se susenje svega od voca i povrca vrsi u novo projektovanoj susari sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu-Eадреса :  mbab@polj.ns.ac.rs, za koju smatram da nije mnogo zahtevna kod cene njenog kostanja-u modelu susare sa kombinovanim susenjem-osmotskim i konvektivnim susenjem voca i povrca.

Gde je postignut cilj da se proizvede suseno voce visokog kvaliteta neagresivnom tehnologijom, uz istovremeno obezbedjivanje niskih troskova proizvodnje, tj. postinuto je susenje biomaterijala na bazi solarne energije i energije dobijene sagorevanjem rezidbenih ostataka iz vocarstva ili koriscrnjem svojih spravljenih paleta-briketa od ,,BIO,, mase sa Vaseg poseda, gde je brzo susenje postignuto sa  najmanje mogucom temperaturom od 40 C*, pa je i sva kolicina sacuvanih vitamina i nutrijenata u vocu i povrcu 100%-no sacuvana /u drugim susarama ta potrebna temperatura za susenje voca, povrca, itd. je najcesce za 1/3 vise potrebna u odnosu na ovu novu susaru, koja je inace vec instalisana i u Subotici – sto sam Internetom saznao/.                                       

 

Takodje, I po gornjem iznetom u predhodnom pasusu, saznao sam Internetom da je istu projektovala grupa profesora sa  Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu /dr Babic Mirko, dr Babic Ljiljana, dr Matic-Kekic Snezana, Pavkov Ivan, dipl. ing. mr Karadzic Branislav/, sto je to njihov naucni rad koji je objavljen jos 2005.g.

 

 

Pa ovim putem pozivam  Vasu Opstinu i Vase ljude ma gde da su, da I oni uzmu ucesca u tome da se kod Vas izradi takva susara; ili da zatrazi podrsku i pomoc Vasa Opstina od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu sa Ministarstvom nauke Republike Srbije, Beograd, sto se kod  Ministarstva nauke Republike Srbije, vodi pod br. 06889: Projekat o razvoju osmotske susare za voce i povrce, kao i eventualno zatraziti podrsku i pomoc i od samog grada Novom Sada po istom.

A sada, sasvim licno, zamolio bih Vas da I mene izvestite kako da se dodje do ovog modela susare sa kombinovanim susenjem-osmotskim i konvektivnim susenjem voca i povrca.).

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              

Na kraju po ovoj temi kratko treba reci samo: Da zbog nedostataka prerade /i susenje povrca i voca, kao i drugog gajenog ili samoniklog bilja je prerada, pa jos ako ih i dalje meljemo, ili…, sto nam kao znanje nije neznano, pa I eventualno ga obnovimo ili prosirimo ga/, gde uz to  nam je nepovoljna struktura setve i gajenja povrca i voca ili ono sto nam je rodilo ne umemo da isto duze sacuvamo (nasi stari nisu imali ni frizidera, ni zamrzivaca ni hlanjaca, ni velikih susara, itd., ali su isto radili mnogo bolje, nego mi sada sa ovom ,,tehnikom,,), pa nam mnogo toga sa nasih njiva propadne, kao i gde se i zbog toga vrsi  istovremeni znacajani uvoz hrane.

 

ISTOVREMENO IMAMO MNOGA ZNANJA STO U ,,NEKU RUKU,, PRINUDJENO PONAVLJAM NE BI LI DOSAD IZNETOM PRIDAO SE VECI ZNACAJ, A I UZ TO STOJI DA IMAMO MNOGIH NE ISKORISCENIH MOGUCNOSTI ILI I CAK I NE DOVOLJNO KORISTIMO POSTOJECE KAPACITETE, ALI U SVEMU ZA I OKO POLJOPRIVREDE I HVALI NAM NESTO MALO BOLJE UNUTRASNJE ORGANIZOVANOSTI, PA SVAKO OD NAS BI TREBALO DA SE PONASA BAR PO DOMACINSKIM PONASANJU, JER  OVDE NISU POTREBNA NEKA VELIKA EKONOMSKA I DRUGA ZNANJA, KAO I UKOLIKO MISLIMO DA IH NEMAMO PONOVNO IH NAUCIMO, STO SE JEDNAKO ODNOSI I NA STICANJE NEKIH NOVIH ZNANJA. 

,

                

                                   

ДС упутио Западу поруку да им се дрма власт!

22. 09. 2011 | 15:58

ДС упутио Западу поруку да им се дрма власт!

tadic487 ds ДС упутио Западу поруку да им се дрма власт!

Београд – Демократска странка данас је у кратком саопштењу за јавност упутила поруку америчком председнику и Европском парламенту да постоји реална опасност да следеће године та странка оде с власти а да је замене „мрачне снаге прошлости које би могле цео регион да одведу у нове ратове“.

Наиме, будући да ситуација на окупираним територијама све више измиче контроли и да је више него очигледно да савезници окупљени око НАТО алијансе имају јасан план да потпуно одвоје окупиране територије од Србије, па и северне делове у којима још како-тако функционишу српске институције, ДС је објаснио да уколико се настави с тако очигледно чврстом политиком да се на ову странку не може више рачунати.

„Укратко“, каже се на крају саопштења „контролисање Срба на КиМ и екстремистичких група неће више бити могуће ако власт преузме било која друга странка из садашње опозиције. Штавише, врло је вероватно да ће те странке не само блокирати пут Србије ка уласку у ЕУ, већ ће врло вероватно силом покушати да спрече отцепљење јужне српске покрајине. Због тога, молимо вас, смирите мало лопту па своје намере одложите макар док се не одрже наредни избори. Били бисмо вам врло захвални“.

ЛДП је поздравио овај потез Демократске странке, а Чеда Јовановић је изјавио: „Ово као да сам ја писао“.

(Извор: Печат/ Васељенска ТВ)

Повезане вести:

  1. Власт формира три предизборне колоне
  2. СНС: Власт одавно знала где је Младић
  3. СНС: Власт је крива за суноврат државе
  4. Ако се не бранимо, шаљемо лепу поруку о себи

VIDEOFILM KOJEG BI TREBALO DA POGLEDA SVAKI DRŽAVLJANIN SRBIJE ! – POZIV VOJSCI SRBIJE I POLICIJI DA UHAPSE BORISA TADIĆA DO DRUGOG OKTOBRA…

http://vimeo.com/29441525

НЕЦЕНЗУРИСАН И ОБЈЕКТИВАН ВИДЕО ИЗВЕШТАЈ МИЛОВАНА ДРЕЦУНА СА „ЛИЦА МЕСТА“ О ПОСЛЕДЊИМ ДОГАЂАЈИМА НА КОСМЕТУ- ИЗВЕШТАЈ КАКАВ НИКАДА НЕЋЕТЕ ВИДЕТИ НА РЕЖИМСКОМ РТС-у…

http://www.youtube.com/watch?v=cHO4w8bVzK4&feature=player_embedded

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА

ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.com

 

РАШЧЛАЊАВАЊЕ СРЕБРЕНИЧКЕ СЛАГАЛИЦЕ…

После недавне одлуке хашког суда (холандског, не МКТБЈ) у предмету Нухановић и Мустафић, којом се напокон признаје принцип да холандска држава може да сноси одговорност за понашање или нечињење својих војника у Сребреници, стање духова у Холандији се усталасало. То је сасвим разумљиво зато што са становишта холандских пореских обвезника ова одлука представља Пандорину кутију. Она у техничком смислу у великој мери  поправља перспективе Мајки Сребренице и наше невладине организације у односу на парнице које и оне и ми посебно водимо против холандске државе и Уједињених Нација за непружање заштите муслиманском, односно српском, становништву за време рата на подручју Сребренице. Кажемо „у техничком смислу“ зато што је корист обема страна од недавне одлуке, мада велика, ипак само процесног карактера. Та одлука крчи пут за даље правне радње, али она не гарантује никакав одређен исход. На подносиоцима и даље лежи обавеза да холандско судско веће убеде да јесу у праву по меритуму својих тужби.

Што се тиче тужбе коју су поднеле Мајке Сребренице, њена суштина је изражена у захтеву да држава Холандија треба да исплати одштету за 8,000 погубљених жртава које 11. јула 1995 њен батаљон није одбранио, и то у износу од 25,000 евра по глави. Надокнада штете коју Мајке захтевају од низоземског краљевства износи 200 милиона евра.

Као што је сасвим природно за штедљиве Холанђане, они сада у вези са догађајима у Сребреници почињу да постављају многа скептична питања преко којих су прелазили када им није претила финансијска опасност.  „Са тако  огромним издатком који лебди на хоризонту, јавност би имала разлога да заузме врло критичан став и да захтева да се сви докази брижљиво испитају. Зашто плаћати преживелим сродницима жртава које уопште нису биле убијене у околини Сребренице тог јула? Исто тако, потпуно је разумљиво ако порески обвезници не би били склони да одштету плаћају породицама погинулих војника. Према томе, уколико би стварно дошло до таквог сценарија биће неопходно објективно установити стварни број убијених цивила, укључујући војноспособне мушкарце и дечаке који су били жртве злочина погубљења. Извесан број истраживача већ годинама ‘вапи у пустињи’ да је цифра од 8.000 погубљених крајње преувеличана и немогућа,“[1] гласи један од њихових коментара.

Ма колико то некима ружно и безосећајно звучало,  Холанђани резонују овако: „Ако већ треба некоме да платимо одштету, онда бар желимо да знамо за шта и за колико плаћамо.“  За 8,000, 5,000, 1,500 или 750 жртава? Позивање на пресуде Хашког трибунала као доказ да је ствар већ испитана и пресуђена и да је даља расправа излишна по свој прилици Холанђане неће много импресионирати  у новој правној ситуацији када им прети перспектива једног тешког финансијског ударца. Зато би се поборници званичне сребреничке приче најзад у холандској судници могли наћи у несвакидашњем положају, а то је да им махање монтираним пресудама ад хок политичких судова, макар се они такође налазили у Хагу, више неће бити довољно да их поштеди обавезе да своје тврдње поткрепе убедљивим доказима.

Ако пред холандским судом Мајке Сребренице буду инсистирале на  својој верзији догађаја, и то на начин и са аргументацијом како оне то већ дуже времена раде, ми предвиђамо да се процес неће завршити повољно по њих.   Преиспитивање  досијеа Сребреница у Холандији које је на помолу обухватиће најмање четири важне димензије овог питања па зато Мајкама препоручујемо, пре него што се појаве на суду, да добро ураде свој домаћи задатак.

[1] Прави размери муслиманских губитака. Поред правне квалификације злочина, да ли се ради о геноциду или о нечем другом,  централно питање у сребреничкој расправи односи се на то да ли је утврђен број особа из енклаве које су по преком поступку непосредно после 11. јула 1995 као ратни заробљеници  биле погубљене, кршећи њихов положај  заштићених лица према међународном праву. Мада је  у  теорији то посебно питање, овај број ипак има релевантност у односу на правни опис дела, посебно ако желимо да докажемо тезу о геноциду. Конвенција о геноциду не предвиђа минималан број жртава, то је тачно, али несумњиво је да постоји психолошки праг најмањег броја жртава који би требало да буде утврђен да би оптужба за геноцид са становишта здравог разума имала смисла.

То је нешто што имплицитно признају и заговорници тезе о геноциду и судска већа која су стала на њихову страну. Констатација геноцида ретко се везује за укупан број Муслимана у БиХ; она се најчешће доводи у везу са бројем становника у енклави. У популацији од око два милиона тврдити да би губитак од 8,000 представља геноцид делује прилично неубедљиво. То је највероватнији разлог зашто у предметима Крстић и Поповић већа Хашког трибунала свој закључак да се у сребреничкој енклави  јесте догодио геноцид не износе у односу на укупну муслиманску популацију Босне и Херцеговине, већ за референтну величину узимају становништво   енклаве од приближно 40,000 особа. У односу на тај укупан број, наводно погубљење 8,000 становника психолошки неупоредиво упечатљивије делује.

Према томе, стварни број муслиманских жртава представља прво и основно питање. Ми смо се њиме исцрпно позабавили и у оквиру тог истраживања урадили смо нешто што су већа МКТБЈ необјашњиво пропустила да учине: ми смо једини до сада прегледали и пажљиво проанализирали целокупан форензички материјал тужилаштва. Резултат тог испитивања био је шокантан. Полазећи од предпоставке да званичан наратив одговара истини, очекивало би се да ће по образцу рањавања скоро сви аутопсијски извештаји (или „случајеви“) форензичких стручњака тужилаштва, њих укупно 3,568, пружати једнозначну слику која указује на погубљење. Али након брижљивог испитивања испливало је неколико чињеница које се не могу ускладити ни са судским пресудама ни са опште прихваћеним предпоставкама на ову тему. Пре свега, ту није било ни близу 3,568 тела зато што је један „случај“ могао да се састоји од само неколико форензички безначајних костију. Друго, на основу материјалних података садржаних у форензичким извештајима које је поднело тужилаштво, у свим масовним гробницама које су се односиле на сребреничка погубљења било је укопано укупно 1,920 појединаца. То је далеко испод цифре од 8,000 колико се у исхитреним медијским текстовима и политички обојеним изјавама тврдило да их је тамо требало бити. Треће, у оној мери у којој јесте било могуће утврдити образац рањавања, чак и у овој драстично смањеној популацији укопаних особа указале су се значајне подгрупе од по неколико стотина појединаца са разноврсним повредама. Неке од тих повреда (или како смо их ми назвали, „образци рањавања“) биле су конзистентне са погубљењем, али многе друге биле су у складу једино са предпоставком да су те особе  погинуле током борбених дејстава. Према неумољивој сумарној статистици, у 77 одсто случајева у сребреничким масовним гробницама које су ексхумирали стручњаци Хашког трибунала или је начин смрти било немогуће утврдити или су расположиве индиције убедљиво указивале на смрт током борбених дејстава. Најзад, ту је била и посебна категорија од укупно 442 лица који су имали повезе преко очију и везане руке, што је практично искључивало сумњу да они јесу били жртве погубљења. Мада уопште не доводи у питање да је био извршен злочин, ово сложено чињенично стање најозбиљније ставља под знак питања олако прихваћену предпоставку да се заиста ради о 8,000 погубљених жртава.[2]

Пошто се примена класичне форензичке методологије показала узалудном јер се помоћу ње није успело документовати очекивани број лешева, на суђењу Поповићу и осталима прешло се на ДНК упаривање као главно доказно средство (или механизам дезинформације) за потврду до сада непоткрепљене тврдње да је 8,000 становника Сребренице било погубљено по кратком поступку. Задатак креирања таквих доказа поверен је International commission for missing persons у Тузли, или ICMP. ICMP је на суђењу Поповићу педантно предочила закључак да је у својим лабораторијама „идентификовала“ 5,336 жртава Сребренице. Ако та цифра заиста има онакав значај какав јој приписује тужилаштво,[3] то свакако представља велики напредак у односу на раније статистике.

Постоји, међутим, неколико озбиљних проблема са оваквом тврдњом. На првом месту, то је њена релевантност, или тачније научни легитимитет на начин како се користи. У кривичном поступку као што је сребренички кључни подаци су начин и време смрти, а не идентитет покојника. (Овај последњи податак свакако да јесте важан, али то је у првом реду за породицу а не за сам процес.) ДНК анализа нема начина да разликује особе које су вероватно биле погубљене од оних које су страдале током борбених дејстава. Ради се о круцијалној разлици: смртни исход у борби није кривично дело, убијање ратних заробљеника јесте. Класична форензика, која укључује преглед посмртних остатака и израду подробног аутопсијског извештаја, може да направи ту разлику; ДНК анализа не може. Друго, чак и тако из необјашњивих разлога списак наводно „идентификованих“ особа није никада  био објављен од стране Трибунала, који се у пресуди ослања на бројчане податке које му је доставио ICMP, нити је то учинио примарни извор тих података, а то је ICMP. Све чиме располажемо јесте гола цифра, непотврђена допунском информацијом било какве врсте. Зашто би неко систематски тајио резултате успешно обављеног посла идентификовања жртава? Треће, шта год се дешавало у лабораторијама ICMP у Тузли и другим местима, то је потпуно изван могућности било кога да сазна или провери. Главни објекат у Тузли нема међународну акредитацију за ДНК лабораторије, што значи да у њој нико није извршио инспекцију и да руководство те лабораторије никоме није показало задовољавајуће доказе да је професионално оспособљено да се бави својим задацима. Што год они рекли, то се може прихватити искључиво на веру.

Хашки трибунал управо је тако и поступио у својој пресуди у предмету Поповић и нема разлога за сумњу да је спреман да опет поступи слично у предметима Караџић и Младић. Што се јавности тиче, од њих се очекује да прихвате шта им се каже и да не постављају сувишна питања.

Толико, дакле, о 8,000 сребреничких жртава и о доказима који постоје у вези са њима.

[2] Српске жртве. Следећа значајна димензија Сребренице односи се на жртве о којима се не говори, а то су српске жртве. Трик помоћу којег су оне искључене из разматрања изводи се врло ефикасно.  Хронологија релевантних догађаја сужава се на три дана у јулу 1995, док се трогодишња дешавања која су томе претходила потпуно игноришу.

Током тог трогодишњег периода који је претходио масакру Муслимана 1995. неколико десетина српских села у близини Сребренице било је нападнуто и уништено од стране муслиманских оружаних снага из енклаве.[4]

Према подацима „Холандског института за ратна истраживања“ (NIOD), ти напади „…су се одвијали по устаљеном образцу. Прво су Срби   били истерани из етнички мешаних градова. Онда су били нападнути српски заселци окружени муслиманским местима и на крају су била прегажена и преостала српска насеља. Становништво је убијано, а њихови домови похарани, спаљени или дигнути у ваздух.“ Услед тога „процењује се да је у овим нападима између 1,000 и 1,200 Срба побијено или помрло, док је њих око  3,000 било рањено. На крају је од првобитних 9,390 становника Срба у подручју Сребренице остало само њих 860…“[5]

Ове ни мало занемарљиве цифре ретко су удостојене макар површне пажње у расправама о Сребреници, али њихова релевантност у односу на догађаје од јула 1995. је неспорна. Пре свега, зато што је управо то проузроковало ону „накупљену мржњу“ коју је командант Унпрофора, генерал Филип Моријон, јасно осетио и за коју је недвосмислено рекао да представља последицу тих „ужасних покоља.“[6] Друго, зато што су ти погроми створили мотив, психолошку основу, за освету над перципираним злочинцима, што је уследило у јулу 1995. Ове контекстуалне чињенице најозбиљније доводе у питање тезу о олако и напречац донетој одлуци да се изврши геноцид над Муслиманима. За оно што се догодило 1995. године оне сугеришу једно врло убедљиво алтернативно објашњење.

Прека потреба да се покољ српског становништва Сребренице и околине прикрије и да се од њега по сваку цену одврати пажња јавности и судских органа очитује се у бурним протестима који се подижу сваки пут када неко покуша да то питање постави на дневни ред. Најчешће то се осорно одбацује као „релативизација геноцида.“ Али они који настоје да жртве друге заједнице гурну под тепих управо јесу ти који безочно релативизују. Признати у апсолутном смислу подједнаку вредност и достојанство свих људских живота без разлике, а не само припадника наше групе, а нарочито у једном безумном рату као што је био онај недавни у Босни, то је једини праведан и пристојан став који цивилизована особа може да заузме.

Изгледа мало вероватно да ће такав став ускоро доћи до изражаја у редовима присталица званичне линије у вези са Сребреницом. Два примера ће бити довољна да то илуструју. На наше огромно запрепашћење открили смо да су USAID и друге међународне агенције за помоћ и реконструкцију које су већ дуго времена присутне у сребреничком крају своју помоћ условљавале тако да би она требало бити усмерена искључиво на кориснике Муслимане, а да становници српске националности буду изричито искључени. Мотивација за такав поступак је да се они први званично сматрају жртвама, док су они други агресори и стога немају право на бенефиције. Како се неки српски сељак из села на 5 километара од Сребренице, чија је кућа била разорена а укућани побијени од стране наоружаних суседа Муслимана, уклапа у профил „агресора,“ тешко је схватити. Други пример односи се на „Босански атлас ратних злочина“[7] који је припремио „Центар за истраживање и документацију“ из Сарајева. Овај монументалан и у поређењу са другим сличним покушајима у целини освежавајуће поштен статистички приказ сукоба, ипак крахира када је у питању Сребреница.

У односу на Сребреницу творци Атласа понашају се као да су принуђени да се оглуше о сопствене научне претензије и као да им је наметнута обавеза да поштују нека строга неписана правила, кршећи властите методолошке принципе. Атлас се упорно држи цифре од 7,000+ сребреничких жртава погубљења мада уопште (супротно својој пракси на другим местима) не приказује персонализовани картон са личним подацима сваке жртве. У односу на сва друга политички мање „осетњива“ ратна попришта Атлас о жртвама износи појединачне податке; једини изузетак је Сребреница. Даље, посета одељку „Инциденти“ на  интернет презентацији Атласа открива запрепашћујућу чињеницу: са изузетком Кравице, ни једно српско село у околини Сребренице које су током рата у нападима разориле муслиманске снаге из енклаве у Атласу није приказано. Што се тиче Кравице, она је врло невољно била убележана тек на почетку ове године и после нашег инсистирања лично директору Центра, г. Мирсаду Токачи, да престане да игнорише патњу српске заједнице у Сребреници и да у свој Атлас унесе и њихова уништена села. У вези са тиме, доставили смо му подужи списак тих села, као и упечатљиво илустративну монографију о њима коју је објавио др Љубиша Симић.[8]  Али све до сада, са изузетком Кравице, ништа се од тих обећања није остварило.[9] То шаље јасну поруку да за присталице тезе о геноциду у Сребреници успешна афирмација злочина против Муслимана зависи од порицања злочина који су били почињени против Срба.

[3] Легитимни губици мешовите војноцивилне колоне у јулу 1995. Следећа веома битна димензија сребреничког питања којом би требало да се позабаве сви, а посебно Мајке Сребренице које ће сада имати обавезу да своје тезе доказују пред редовним судом (за разлику од специјално формираног ад хок трибунала), односи се на легитимне  губитке које је током пробоја из сребреничке енклаве претрпела колона 28. Дивизије Армије БиХ у јачини од 12,000 до 15,000 људи. После пада енклаве 11. јула 1995, пробој према територији под муслиманском контролом у Тузли био је предузет преко неприступачног терена и водио је кроз минска поља и честе борбе на заседама које су постављале српске снаге. Велики део јавности никада није ни чуо за ову важну епизоду нити располаже неким специфичним сазнањима о њој. За то заташкавање постоје врло јаки разлози практичне природе који леже у политичком интересу. У односу на званични наратив питање колоне је крајње експлозивно. Ево зашто.

Наша невладина организација, „Историјски пројекат Сребреница,“ објавила је податке из 33 изјаве које су дали преживели учесници пробоја 28. Дивизије. У тим изјавама наводи се 19 локација дуж путање пробоја колоне где су се одиграли борбени судари са српском војском и где је, по исказима које су ти очевици накнадно дали властима у Тузли, колона из Сребренице претрпела огромне људске губитке. Чињеницу да је „значајан број Муслимана погинуо у борбама“ потврдио је бивши главни истражитељ тужилаштва Хашког трибунала, Жан-Рене Руез.[10]  Руез је још појаснио да „што се тиче оних који су погинули у шуми, ми стојимо на становишту да су они живот изгубили у борби.”[11] То значи да се по међународном праву у вези са њиховом погибијом уопште не поставља питање кривичне одговорности. Војни вештак Хашког трибунала, Ричард Батлер, изјавио је под унакрсним испитивањем на суђењу Поповићу и осталима да је по његовој професионалној процени до 2,000 сребреничких Муслимана из колоне могло настрадати у борбеним дејствима током пробоја.[12] Постоје и друге процене, од којих можемо навести неколико. Начелник штаба Армије БиХ, Енвер Хаџихасановић  посведочио је у Хагу да је 28. Дивизија из Сребренице током пробоја имала 2,628 погинулих у борбеним дејствима[13] а мировни преговарач Карл Билт у својим мемоарима тврди да укупни губици муслиманске стране у пробоју износе „више од четири хиљаде.”[14] Најзад, у недавно емитованом норвешком документарцу о Сребреници редитеља Оле Флума интервјуисани амерички обавештајац, а сада професор на катедри националне безбедности на морнаричком колеџу (US Naval War College), Џон Шиндлер, износи своје сазнање да је у борбама током пробоја из сребреничке колоне погинуло око 5,000 људи, док је стрељаних заробљеника било „око 2,000.“[15]

Тачан број борбених губитака колоне вероватно никада неће бити утврђен али укупан закључак који произилази из пресека сведочанстава очевидаца и процена особа који су са стручног или званичног становишта о томе могли да се компетентно изјасне гласи да су ти губици били огромни.

То покреће нека врло акутна питања. Да ли се јавност намерно доводи у заблуду када се посмртни остаци људи који су погинули у борби приказују као да припадају жртвама погубљења? Какав механизам постоји, ако га уопште има, да се повуче разлика између ове две правно потпуно различите категорије? Ако се разликовање овакве врсте не прави зато што и ти борбени губици представљају кривична дела, како се онда објашњава чињеница да ни пред МКТБЈ у Хагу, нити пред Судом за ратне злочине у Сарајеву, нико никада није одговарао за наношење губитака колони? А ако се ту не ради о кривичном делу, како би у појединачним случајевима (са изузетком оних где се појављују повези преко очију и лигатуре) могли бити сигурни да је смртни исход био проузрокован противправно, стрељањем заробљеника, а не легитимно током борбених дејстава? Да подсетимо, терет доказивања увек је на тужилаштву, или у сваком случају на ономе који нешто тврди.

То је уједно наш трећи озбиљан изазов присталицама теорије да се у Сребреници догодио геноцид. Чак ако би  наша питања они игнорисали, пред холандским судом Мајке Сребренице сигурно неће имати могућност да их игноришу. Чињеница је да, поред погубљења, легитимна борбена дејства представљају други значајан узрок  смрти и обилан извор људских посмртних остатака на подручју Сребренице. Разумно објашњење њиховог присуства и места у општој шеми сребреничких догађаја мора се пружити. У противном, наратив за који се тврди да одражава ставове угледних међународних судских установа и одговорну научну анализу врхунских умова једноставно ће се урушити и показаће се као ништа више од грубе пропаганде.

Ако заиста постоји потреба за „позајмљивањем“ посмртних остатака са места погибије где су биле вођене борбене операције да би се количински попунили експонати у галерији геноцида, онда је званична сребреничка мантра, која се ритуално понавља већ деценију и по, зрела за систематско и свеобухватно преиспитивање.

[4] Предисторија Сребренице. Колико нам је познато, израз „предисторија Сребренице“ користио је по први пут норвешки филмски редитељ Оле Флум у свом сјајном документарцу „Сребреница: издани град.“[16] Тај израз врло је прикладан и зато га радо усвајамо. Он се не односи на догађаје из неолитског раздобља већ на махинације и прљаве политичке договоре водећих актера који су од краја 1993. године припремали терен за трагедију која је задесила муслимански народ у Сребреници. То представља још једну, највећим делом скривену, димензију овог крајње сложеног наратива.

У суштини, прича почиње у септембру 1993. у Сарајеву у периоду када је стање на ратишту било врло неповољно по Алију Изетбеговића и његову владу. На седницу владајуће странке СДА била је позвана и делегација из енклаве Сребреница. Према изјави једног од учесника на том скупу, тадашљег шефа сребреничке полиције Хакије Мехољића, за време паузе Изетбеговић је позвао делегате из Сребренице да им нешто саопшти. Изетбеговић је делегатима пренео да му је у наводном разговору са председником Клинтоном било предочено да уколико би се Срби дали намамити да заузму Сребреницу, која је тада већ постала значајан симбол у међународним оквирима, и да затим тамо „покољу“ 5,000 Муслимана, до тада уздржана америчка јавност толико би се разбеснела да би се најзад стекли услови за њену подржку војне интервенције САД на страни   Изетбеговићеве владе у Сарајеву. Да би предлог био привлачнији, људима из Сребренице било је речено да је већ постигнут споразум који је предвиђао да у оквиру коначне размене територија српско сарајевско предграђе Вогошћа припадне избеглицама из Сребренице као надокнада за претрпљене губитке.[17] Мехољић тврди да су присутни Сребреничани ову понуду са гнушањем одбили. Аутентичност и импликације овог шокантног предлога детаљно се испитују у наведеном документарцу норвешког редитеља Оле Флума.[18]

Пре него што се Мехољићево сведочанство одбаци, било би корисно размотрити неке од бројних „коинциденција“ које говоре у прилог његовој веродостојности. Из „Дебрифинга“ холандског батаљона види се не само да демилитаризација није била проведена, као што је било наложено уговорима постигнутим у априлу и мају 1993 на темељу којих је била успостављена безбедна зона под заштитом УН, већ и да се током читавог периода холандског присуства на овом подручју (фебруар 1994 – јули 1995) муслиманска војска енклаву некажњено користила као полигон за извођење напада на околну српску територију.[19] Скоро да је логично упитати се да ли су ти напади били замишљени баш да би испровоцирали управо онакву врсту силовите реакције која би могла послужити као оправдање за прижељкивану страну интервенцију. Како се окончање рата 1995. већ назирало, настала је потреба за „пеглањем“ неких територијалних рогобатности, и Сребреница је ту неизбежно дошла на ред. У априлу 1995. муслимански командант у Сребреници, Насер Орић, са својим војним руководством био је позван у Сарајево, наводно на „допунску обуку,“ што је енклаву у одбранбеном смислу практично обезглавило. Крајем јуна 1995. снаге из енклаве извеле су  напад на српско село Вишњицу, што је исцрпело стрпљење српске стране и она је убрзо затим почела да разматра планове за предузимање војне операције против енклава Сребренице и Жепе. Али однос снага у овом подухвату био је више него занимљив. Српски нападачи располагали су са око 400 људи (са још 1,000 у резерви) док се на супротној страни налазило око 5,500 војника 28.Дивизије АРБиХ. По процени војног посматрача УН Карлос Мартинс Бранка,[20] изненадно одбијање донедавно врло борбеног муслиманског контингента у Сребреници да пружи отпор Србима било је тешко разумети са обзиром на њихову бројчану надмоћ и погодности које им је за вођење одбранбених дејстава пружао кршовити локални терен. Али уместо да се бране, војноспособни мушкарци окупили су се у селу Шушњари  да би одатле пошли према Тузли у пробој дуг 60 километара, преко минских поља и  кроз српске заседе. Разуме се, да су пружили отпор открили би целом свету чињеницу да су били добро наоружани и ризиковали би губљење ореола невиних жртава. Што се тиче жена, деце и престарелих они су били остављени у бази УН уПоточарима. Могуће је да је то било учињено као мамац Србима да на њима изведу масакр који је многима у том тренутку био пожељан. Али шта год да је мотивисало такав поступак, ипак се ништа језиво није догодило. Српске снаге су око 20,000 неборбених становника енклаве  ставиле у аутобусе и безбедно су их евакуисале на муслиманску територију.

Шта је онда могао да представља масакр муслиманских ратних заробљеника? План Б, када је план А, покољ нејачи у Поточарима, пропао? Коме тај чин послужио? То је једно од кључних питања које захтева рационалан одговор. Као што је хашко веће у пресуди Крстићу логично приметило: „Са војног становишта одлука да се погубе мушкарци међу босанским Муслиманима несхватљива је…“[21] Веће затим наводи мишљење војног вештака тужилаштва Ричарда Батлера да је тешко замислити јачи адут за преговоре и размену од неколико хиљада заробљеника усред Поточара под надзором УН и уз присуство Међународног Црвеног крста.

Чак и овај кратак и непотпун сажетак позадине догађаја у Сребреници   указује на то да адвокати Мајки Сребренице неће имати лак посао пред холандским судом уколико Холандија буде одлучила да се упорно и до краја брани. Поред тога, произилази још један врло важан закључак. Потребна су додатна истраживања широког обима да би се разоткриле чињенице и фактори од кључног значаја, али којих се банални пропагандни сценарио о „три геноцидна дана у јулу 1995“ у Сребреници уопште не дотиче. У противном, ми нећемо доћи до задовољавајућих сазнања о тим догађајима никада.

Значајно је да се присталице званичног сребреничког наратива никада на научан и систематски начин (да не говоримо о поштеном) не осврћу на  наведене димензије сребреничке загонетке. Зјапеће рупе у званичној причи и нерешена питања која смо поменули императивно захтевају да сребреничком лобију не дозволимо да нас застраши или да нас заустави на нашем путу. Мир и добросуседски односи на Балкану не могу се остварити заобилажењем истине.

Пречице на том путу нема


[1] Rene Gremaux: „Хашка пресуда која улива наду српским жртвама,“ Нова српска политичка мисао, http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/haska-presuda-koja-uliva-nadu-srpskim-zrtvama.html

[2] За детаљну расправу о форензичким доказима, видети С. Каргановић и други, „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида“ (Београд, 2010), аутор др Љубиша Симић, поглавља III и IV:   http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2010/06/dekonstrukcija-jednog-virtuelnog-genocida_1.pdf

[3] Вреди истаћи да у својим јавним наступима ICMP никада изричито не тврди да је у питању нешто више од пуке идентификације, али истовремено ICMP се не ограђује од оних који његове резултате  користе на други, научно недопуштен, начин.

[5] NIOD Report, Part 1: The Yugoslavian problem and the role of the West, 1991 / 1994; Chapter 10: “Srebrenica under siege.”

[6] МКТБЈ, Тужилац против Милошевића, 12 фебруар, 2004, Транскрипт, с. 32031.

[8] Љубиша Симић: Страдање српске Сребренице [Београд, 2010], за адресу поставке на интернету видети фусноту 3.

[9] За видео запис обећања која је г. Токача јавно дао да ће свој Атлас допунити местима страдања српског народа у Сребреници, преслушати нашу дебату са њиме на Другом програму Радио Београда, http://www.youtube.com/watch?v=bLwadQTtFxI

[10] Интервју у листу “Монитор,” 19 април, 2001.

[11] Ibid.

[12] МКТБЈ, Суђење Поповићу и осталим.,  23 јануар, 2008, Транскрипт, с. 20251.

[13] МКТБЈ, Тужилац против Крстића, 6 април, 2001, Транскрипт, с. 9532

[14] Carl Bildt, Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia, Weidenfeld and Nicolson, London, 1998., с. 66.

 

[15] Видети документарац „Сребреница: издани град“ у фусноти 15, на 51:14 до 52:02  минута.

[18] „Сребреница: издани град,“ http://tv.globalresearch.ca/2011/07/srebrenica-town-betrayed, интервју са Хакијом Мехољићем, 27:40 до 29:50 минута.

[19] „Report based on the Debriefing on Srebrenica,“4 октобар, 1995, пар. 2.43 и  2.46.

[21] Првостепена пресуда, Тужилац против Крстића, пар. 70.