ŽENE U RATU – Izvod iz ratnog dnevnika jednog doktora, Autor Dr. Zorica Mitić

Deo mog ratnog dnevnika.

*Žene u ratu*

Glinski dani polako teku. Posao u bolnici nose žene. Njihovi zvonki
glasovi i osmesi lete po hodnicima, lepe se po licima ranjenika, vise sa ramena
umornih ratnika, na njihovim grudima završavaju neisplakane suze, pucaju
ljušture vezane obručima straha. Od žene sve počinje. Tu se ratnici
uvek vraćaju na pojilište, usred pustinje. U svim ratovima govori se samo o
muškarcima koji su u stroju pod oružjem, nabrajaju se njihova junaštva,
broje rane, a zaboravljaju se one – heroine svih ratova. Zaboravljaju se
one koje čuvaju kuće, decu, one koje gaje stoku, oru,  neguju biljke,
rađaju borce, hrane borce, hrabre ih i leče. Čitava pozadina fronta počiva na
ženama. Nestašni život viri iz nogavica pantalona koje je uveliko
prerastao, curi iz džepova, štrči kroz okraćale rukave. žene niko ne može
zaustaviti da budu žene. Pomno se prati kretanje frizera, juri mirišljavi sapun,
ostatak šminke, poslednje jaje se stavlja u kosu kao balsam. Divim se tolikoj
energiji i volji da se živi. Proći će i ovaj rat. Mnogi će osmesi
ostati skamenjeni na nebu nedoživljenog, vrištaće uplakane oči za izgubljenim
bedrima po ovom surom kamenjaru Like i po mekim padinama Banije i Korduna.
Noge će šetati po nekom drugom svetu, a patrljci će mučiti preživele
mladiće. Opet će se žena sviti da na toplom trbuhu nesreća zaboravi na
vreme, da se među belim butinama opet rađa život. Gledam ove ljude,
saterani do ruba provalije oni igraju kolo, kolo života, ne daju se nesreći. Ovde
je život i opstanak smisao za sebe. život druge sadržaje i ne traži.
Ljudi koje sam ovde zatekla vrte se u zatvorenom krugu već više od dve godine.
Izolacija, neizvesnost, strah od budućnosti, stalno prisutna opasnost po
goli život izmenili su ih sigurno. No, oni opet žive, punije i sa više
žara nego oni koje sam pre već dva meseca ostavila u Srbiji. Ogrezla sam u
novu ljubav, zavolela sam ove ljude i njihovu boju života. Produžujem
boravak.

*Sestra i doktor*

Mart je već otekao, april žuri. Gledam u predvečerje kroz prozor na
spratu.
Narandžasta boja neba probija se između upravne zgrade i borova, dole u
alejama nikle zelenkade. Golubovi umilno guču. Proleće je. Novo ratno
proleće za Krajinu, a daj Bože da ne bude predratno za Srbiju. Nejasno
postaje jasno, sve je jasnije a mutno postaje bistrije. Ova dešavanja
tako liče na uvod u III svetski rat. Čitav naš preostali život biće u
naporima da savladamo veliki užas i očaj uništavanja svega oko nas. Na ovim
prostorima rat traje već tri godine. Ljudi koji su ostali malo su napeti, osetljivi,
lako planu. Opterećeni su neizvesnošću, ali ipak žive. Upoznaju se,
druže, vole, žene i decu rađaju. život traje svom mogućom  puninom. Ništa mu
nije strano. Meni je bilo čudno na početku, a posle sam se oduševila kad sam
shvatila da uprkos govora oružja postoji i pesma ljubavi. Jagoda,
medicinska sestra i kolega Igor upoznali su se prilikom oslobađanja Kostajnice. Ona
je udovica od pre rata, ima dve devojčice. Mlada je, crnokosa a zelenooka.
Vatra! Dobra medicinsaka sestra. Kad je počeo rat jednoga dana su u njenu
ambulantu doneli deset leševa. Bili su to mladići, njene komšije.

– Radila sam kao automat, – kaže – nisam bila svesna da ih više nema.
Videla sam rane, rupe od metaka, ali bili su još topli, kao živi. Bili su
nekako tu, nisam sebi priznala da kontakta sa njima više nema. Sutradan su crne
zastave pokrile ulicu. Nije bilo vrata na kojima bih srela osmeh. Crne
marame prekrile su glave mojih komšinica. Smrt se uselila svud.
Definitivno mi je postalo jasno da više nema, nema osmeha u mom gradu, nema mojih
drugova. Sve se promenilo. I ja sam se promenila. Ostavila sam ambulantu i
sa momcima krenula napred. Biću im potrebna. Previjala je rane, spremala
pacijente za dalji transport, bodrila ih. Pored nje, žene, osećali su se
hrabrijim. Tu, nad jednim ranjenikom, u jeku borbe (snajperske paljbe),
sudarila se glavom sa jednim borcem.

– Idi dođavola, pusti me da ga vidim, ja sam medicinska sestra. – jeknu.

– Baš lepo sestro, glava vam je tvrda kao bosanski kamen. Ja sam
slučajno Dr Igor! – odbrusi borac.

Tad su se sreli prvi put, i prošlo je više od godinu i po dana… sreću
se i dalje. Ona živi u malom bosanskom mestu, radi kao sestra u Domu zdravlja,
čuva majku i dvoje dece. On luta frontom. Traži nešto… utišava
nemire i tuge. Izgubio je sve. žena ga je ostavila i otišla u Nemačku. Nije ovo
za nju, ona to ne može da podnese. On je mislio da se privrženost i ljubav
pokazuju baš u nesreći. Prevario se. Ostao je sam. Ili nije… ostala je
sa njim duša… duša njegova… poštena, odana pozivu, odgovorna. Nije se
pokajao. Sreo je nju, Jagodu. Ljubav je sevnula brže od puščanog metka. Pogledi,
dodir ruke, i rat je dobio novu boju. Ne mogu biti zajedno kad hoće.
Snalaze se, kradu vreme, bore se za sebe. On je došao jedne noći kod nas u
bolnicu, a ona je stigla pola sata posle toga. Prošla je pedeset kilometara po
mraku, kolima, sama. Jedan deo puta kojim idemo pod neprijateljskom vatrom
snajpera.

– Išla sam pet kilometara slepo po mraku bez svetla, tako sam rešila
problem snajperista. – kaže smejući se.

– Vredi! Volim ga, moramo da se vidimo. To je sve što ostane kad
materijalno nestane. Ljubav…

Oči joj sjaje… verujem joj… zavidim joj. Problem je smeštaj, gde će
njih dvoje. Dajem im moju sobu, a ja spavam u šok sobi, gde je jedan krevet
slobodan. Dara je otišla svom Dinu u Tušilović, a ja sam sama.
Navlačim paravan između sebe i pacijenta i ležem od prozora. Čitavu noć mi se
čini da me neko gleda sa terase kroz taj prozor, ali ne smem da ustanem. Strah me
u bolnici da navučem roletnu a ona je prešla toliki put. Šta sve može
ljubav?
Ujutru se smejem, on joj je nakačio šišarke kao minđuše, doneo je sa
planine, za nju. Prethodnih dana sneg je iznenada padao pa se naglo
otopio, putevi su čisti. Jagoda mora da se vrati, vikend brzo prođe. Bog misli
na zaljubljene. Rat jednu ljubav odnosi nekima, a drugu donosi. Njima je
doneo.
Ljubav će ih iznad stvarnosti dići. Ljubav će beznađe osmisliti.
Jagoda i Igor. Sestra i doktor. Bosna i Lika, zajedno u ljubavi, u ratu. Otišli
su, sređujući sobu našla sam zgužvan papir – njen rukopis. Pesma:

Skupljam tvoje poljupce sa ramena

nižem ih u sećanja.

Volim te stegnutih zuba

nemog jezika, drhtavih butina

od doživljene a nikom kazane

strasti…

Volim te danas za danas.

Znam! Sutra ne postoji!

Pitaš me:

Šta želiš?

Ne izgovaram ništa,

ničemu se ne nadam,

upijam u sebe tebe

danas za danas

sutra za nas, možda, ne postoji.

Volim te očima bez suza

ušima u kojima odjekuje nestvarni glas

iz daljine…

Samo moje usne znaju da si stvarnost

koža mi tobom diše.

Skupljam tvoje poljupce sa ramena

i nižem ih u

sećanja… sećanja…

„Weniger Demokratie wagen“

Newsletter vom 20.09.2011 – Weniger Demokratie wagen

FRANKFURT AM MAIN/BERLIN (Eigener Bericht) – Eine aktuelle
Buchpublikation aus einem der einflussreichsten deutschen
Zeitungsverlage fordert den Übergang zu „weniger Demokratie“. Das
aktuelle Regierungshandeln sei zu stark vom „lähmenden Einfluss der
‚Stimme des Volkes‘ (…) und des alles anzweifelnden
emanzipatorischen Zeitgeists“ geprägt, heißt es in der
Verlagsankündigung für die Schrift. Der Autor fordert deshalb
„Systemkorrekturen“ ein, um die „Politik effizienter zu machen“. Diese
„Korrekturen“ müssten in einem Rückbau demokratischer Partizipation
bestehen. Das Buch, das unlängst unter dem Titel „Weniger Demokratie
wagen“ veröffentlicht worden ist, wird intensiv von Sendeanstalten des
öffentlich-rechtlichen Rundfunks beworben, etwa vom sozialdemokratisch
geprägten Westdeutschen Rundfunk (WDR). Die Forderung nach dem Rückbau
der Demokratie in Deutschland wird seit geraumer Zeit in
einflussreichen Zirkeln der deutschen Eliten erhoben. Das jetzt
publizierte Buch trägt die Debatte in eine breitere Öffentlichkeit.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58150

GLAS DIJASPORE PREPORUČUJE:

https://dijaspora.wordpress.com/2011/09/19/dr-zorica-mitic-draga-dijasporo/

Tradicionalni Oktobar-Fest Uz muziku Vas očekuju ukusna hrana i točeno pivo! ULAZ: 5 EUR

Tradicionalni Oktobar-Fest

Uz muziku Vas očekuju ukusna hrana i točeno pivo!

 

ULAZ: 5 EUR

 

Srpsko kulturno-umetničko društvo „ORO“ e. V.
Heddernheimer Landstraße 151
(U1 – pravac Ginnheim, stanica „Heddernheimer Landstrasse“)
D-60439 Frankfurt
Tel. +49 69 13828500
www.oro-frankfurt.de
Folklor | Biblioteka | Kafić | Koncerti | Pozorište | Priredbe | Proslave | Akademije | Internetkafe | Kursevi | Žurke | Bioskop | Izložbe
Ako e-pošta od našeg društva nije poželjna, molimo Vas obavestite nas. Vaše adrese koristimo isključivo za slanje programa SKUD-a „ORO“ i ne činimo ih dostupnim kako pravnim, tako i fizičkim licima.

juga.design®

 

KK „BASKET IN“ S M E D E R E V O S R B I J A e-mail: predsednik@kkbasketin.com SRPSKOJ DIJASPORI

KK „BASKET IN“

S M E D E R E V O

S R B I J A

e-mail: predsednik@kkbasketin.com

 

 

SRPSKOJ DIJASPORI

____________________

 

Poštovani,

 

Kao Košarkaški klub, sa statusom udruženja gradjana i neprofitne organizacije u sportu – košarci, za bavljenje dece i mladih sportom, osnovan je 2007 godine.

 

Od samog uključivanja u takmičenje i obuhvata dece školom košarke– u okolnostima da su raniji klubovi u košarci, bili u poziciji da budu finansirani sredstvima iz budžeta Grada, te da je naš Klub, ali i na desetine drugih iz ostalih grana sportova, u sličnoj situaciji i položaju, ostao bez podrške iz budžeta i nadalje, postavlja se i pitanje njegovog opstanka na sportskoj sceni.

 

U poziciji smo da spas u cilju opstanka u vidu finansijske podrške ili pomoći, u smislu donacije ili osnova sportske saradnje sa klubovima u dijaspori, da se još Vama obratimio, ne bi li taj ishod promenio naš položaj u Gradu, u Srbiji ali i na sportskoj sceni i afirmaciji sporta medju decom.

 

Predstoji nam organizacija takmičarske manifestacije, sa mladjim kategorijama, pod nazivom: „Nadji vremena za košarku“ – koju treba da ove godine, organizujemo po treći put kao medjunarodnu (jer su u takmičenju učestvovale ekipe iz BiH  – MH i RS), a ove godine najavljuju odziv i ekipe iz RH i BJRM.

 

Bez finansijske podrške, nismo u mogućnosti da ovu manifestaciju organizujemo, te Vam se obraćamo, ako ste u mogućnosti da pružite izvesnu novčanu pomoć, a za uzvrat, mi bi smo u ime saradanje i daljeg programa od obostranog interesa, pružili adekvatnu vrednost kao ekvivalenta te podrške.

Zapravo, veoma smo zainteresovani za sportsku saradnju sa klubovima u dijaspori (u Evropi) te bi neki od njih, mogao i da bude naš gost i učesnik na takmičenju u okviru predstojeće manifestacije.

 

Kao novčana vrednost, potrebna za organizaciju takmičenja na zavidnom nivou, potrebno je izmedju 1.500 – 2.500,00 EUR, i taj iznos nije kao zahtev usmeren na pojedinca ili jedan Klub – već naš poziv za pomoć upućuje se na više desetina adresa, pretpostavljajući da će nekoliko njih, sa skromnim iznosima kao donacije, predstavljati dovoljnu osnovicu za pokriće troškova, što bi imalo za pretpostavku, da se takmičenje zakaže, najkasnije, za kraj oktobra 2011. u Smederevu.

 

O nama, našim aktivnostima i rezultatima, te ambicijama ili i programu – ne bismo Vašu pažnju na to usmeravali, već sve to i više od toga, pa i o problemima sa kojima se kao klub susrećemo u sredini u kojoj sportski delujemo, koja u većini nije spremna na poglede dalje od sopstvenog „dvorišta“ pa smo tu gde jesmo, do dolaska novih snaga na tim pozicijama, ali i do tada treba se zalagati za razvoj sporta i uključivanja većeg broja dece u sport, iz dobro poznatih razloga uticaja ulice i dr.

S toga, možete posetiti naš web sajt: www.kkbasketin.com ili www.nadjivremenazakosarku.com

 

U želji da sa kojim od klubova srpske dijaspore ili klubova u košarci iz dijaspore uspostavimo sportsku i svaku drugu saradnju, zahvalni smo vam i na samu pomisao i želju da nam pomognete, a ukoliko to i učinite – deca imaldi iz Smedereva, biće Vam dugo zahvalni i pamtiće Vaš dar njihivom zadovoljstvu u sportu, ali i mogućoj sportskoj sreći, kao budući uspešni košarkaši.

Na kraju, u ime dece i članova kluba, u ime njihovih roditelja – koji nisu u mogućnosti da finansiraju sve troškove koje pretpostavlja takmičenje, u ime rukovodstva Kluba i u svoje ime, upućujem Vam iskreni sportski pozdrav!

Smederevo, 14.IX 2011.                                                                      PREDSEDNIK UO KLUBA,

Ilić Miroljub, s.r.

PRAVO STANJE STVARI: Prilog sa barikada sa Kosova i Metohije – Zupce Datum: Tue, 20. Sep 2011 03:21:32

http://www.youtube.com/watch?v=NyXNId9X0mg&feature=player_embedded#!

ŠTA PIŠU BOŠNJACI; DODIK TRAZI SUVERENITET NAD CIJELOM BiH; HRVATSKA NAJVECI DOBITNIK U PRESUDI PERISICU; 742

REPUBLIKA BOSNA I HERCEGOVINA

ONLINE GLASNIK Nacionalnog kongresa Republike BiH – br. 742

10. septembar 2011.

SADRZAJ – CONTENT

1. DODIK TRAZI SUVERENITET NAD DAJTONSKOM BOSNOM, A BALIJE CE SE ZADOVOLJTI „EKONOMIJOM“

2. Dodik na Jahorini pretrpio debakl od „svojih“

3. Borba za bošnjacka mjesta u Vijecu ministara: Ahmetovic ima samo Dodikovu podršku!?

4. Presuda Perisicu, povoljnija za Hrvatsku nego za BiH

5. VAZNE POSLJEDICE PRESUDE PERISICU ZA BiH I JOS VAZNIJE ZA HRVATSKU
5.1 SOFTIC SE PONASA U STILU: „DRZTE LOPOVA!“
5.2 HRVATSKA VELIKI DOBITNIK U PRESUDI PERISICU

6. KAKO SE BRANI DRZAVA: BOG JE PROPISAO LJUDIMA OBAVEZU DA SE BORE ZA PRAVDU
6.1 I PCELE ZNAJU STA JE „DRZAVA“
6.2 I PCELE ZNAJU KAKO SE ZAJEDNICA BRANI
6.3 I SRBI I HRVATI HOCE CJELOVITU BOSNU I HERCEGOVINU

7. CETNICKE SLUGE U BRCKOM PONOVO HAPSE GRADJANE REPUBLIKE BIH ZBOG „VERBALNOG DELIKTA“

8. ISLAMSKA ZAJEDNICA BiH VODI NEMORALNU POLITIKU PA USKORO ISLAMSKE OBJEKTE NIKO NECE POSJECIVATI

9. MEHOLJIC O NORVESKOM DOKUMENTARCU: SVAKA RIJEC IZ MOGA SVJEDOCENJA JE ISTINITA

10. CERICEVA TALIBANIZACIJA „BOSNJACKIH“ ENKLAVA

11. Marko Perkovic: Tudjman i Hrvati su vas spasili od Milosevica! Sjecate li se???

12. Šeki Radoncic: VODITE RACUNA CIJE TEKSTOVE OBJAVLJUJETE

=================================================
Ovaj broj Glasnika se distribuira na preko 40,935 ispravnih adresa.

If you do not want to receive this Online Newsletter just reply with „UNSUBSCRIBE“ in the subject line.
_______________________________________________________________

1. DODIK TRAZI SUVERENITET NAD DAJTONSKOM BOSNOM, A BALIJE CE SE ZADOVOLJTI „EKONOMIJOM“

Republika Srpska u novom sazivu Vijeca ministara BiH želi cetiri ministarska mjesta, medju kojima inostranih poslova, bezbjednosti i pravde, izjavio je predsjednik RS Milorad Dodik.

– Osim Ministarstva inostranih poslova BiH, želimo da dobijemo i ministarstva bezbjednosti i pravde. Preko Ministarstva pravde BiH idu mnogi problemi u vezi sa funkcionisanjem sudova, neustavnosti Suda i Tužilaštva BiH – rekao je Dodik, koji nije naveo koje je cetvrto ministarstvo.

Dodik, koji je i lider SNSD-a je gostujuci sinoc na banjaluckoj Alternativnoj televiziji, istakao je da ce od cetiri ministra iz Srpske po dva biti iz SNSD-a i SDS-a, bez obzira na to što SNSD ima duplo veci broj poslanika u Parlamemntarnoj skupštini BiH.

On kaže da se u javnosti razgovori o formiranju Vijeca ministara BiH predstavljaju kao prica o borbi za fotelje i istice da je ta borba iskljucivo vezana za mogucnost da se preko tih pozicija provedu politike koje su važne.

– RS je imala ogromnu štetu kroz licnost Bošnjaka, konkretno Svena Alkalaja na poziciji ministra inostranih poslova BiH, zbog cega je važno da to mjesto pripadne RS, imajuci u vidu da po Ustavu BiH, Federaciji BiH ne može da pripadne više od šest ministarskih mjesta, odnosno RS cetiri u Vijecu ministara- obrazložio je Dodik.

Dodik je naglasio da ce „novi ministar inostranih poslova BiH, koji bude iz RS, imati zadatak da pošalje jednu novu poruku u ime RS, da rašcisti sa diplomatsko-konzularnom mrežom BiH koja je popunjena najviše ratnim kadrovima tadašnje bošnjacke obavještajne službe – AID-a“.

Govoreci o sastanku politickih lidera u Mostaru u vezi formiranja Vijeca ministara BiH, Dodik je naveo da je dogovoren novi susret 15. septembra u Sarajevu. Dodik smatra da se ti razgovori moraju vratiti u okvire Ustava i Dejtonskog sporazuma, navodeci da je možda jedini pomak to što bi predstavnici bošnjackih stranaka mogli povuci clan 48. cime bi mogao biti usvojen Zakon o popisu stanovništva na nivou BiH.

On je rekao da ce RS nastojati da vrati nadležnosti koje su joj oduzete neustavno i prenijete na BiH nametanjem i raznim odlukama visokih predstavnika, pocev od Suda i Tužilaštva BiH i mnogih drugih stvari.

Komentarišuci sastanak delegacija SNSD-a i SDS-a na Jahorini, kojem su prisustvovali predstavnici RS u zajednickim institucijama BiH, Dodik je rekao da sudija Ustavnog suda BiH Miodrag Simovic nije imao pravo da ignoriše taj sastanak, jer je na tu poziciju izabran od parlamenta RS.

Izvor: Avaz

—–
KOMENTAR: Ovako je jedan patriota Republike BiH prokomentarisao ovu vijest: „Ocigledno je cilj da Republika srpska uspostavi suverenitet nad cijelom BiH, vec nas tretiraju kao poslusnu koloniju. Pa zasto onda komplikovati situaciju, zasto se ne bi fino svi pridruzili Republici srpskoj?“

A drugi clan NKRBiH je slijedecim saljivim igrokazom komentarisao cinjenicu da Bosnjaci pristaju na Popis stanovnistva, a da „za uzvrat“ Dodik odmah ide jos dalje, trazi kompletan suverenitet nad BiH.

Igrokaz: KOMPROMIS NA BOSNJACKI NACIN

Medjunarodna zajednica kaze Bosnjacima i Srbima:

„Shvatite, morate napraviti kompromis. Pocnimo tako sto ce svaka strana napraviti po jedan korak.“

I onda Bosnjaci naprave korak prema Srbima, a Srbi naprave jedan korak unazad. Pa opet Bosnjaci korak prema Srbima, a Srbi korak nazad, i tako jos mnogo puta, i spusta se zavjesa, kraj je igrokaza, a oni jos nisu stali.

U stvari ovo savrseno odgovara istini. Bosnjaci stalno prave izdajnicke korake „dobre volje“, a da nikada ne traze nista za uzvrat, nego poslijie svakog koraka ide novi zahtjev ugorzenih „Srba“ i tako od Republike BiH i od Banja Luke na tockovima dodjosmo do Republike srpske, suverene drzava koja kontorlise cijelu Bosnu i Hercagovinu.

M. B i V. S.

______________________________

2. Dodik na Jahorini pretrpio debakl od „svojih“

Piše: Sedin Cenan
Izvor: Javno.ba, SUBOTA, 03 RUJAN 2011 23:29

Milorad Dodik je danas na Jahorini pretrpio potpuni debakl. Svesrpski sastanak bio je krnji jer je Dodikov poziv naišao na koletkivni bojktot srpskih pripadnika pravosudnih institucija BiH.

(…)

Naime,  pokušao je Dodik pod svoje ingerencije staviti cak i one koji ni po Ustavu BiH, a ni po zakonima, za svoj rad ne mogu biti odgovorni entitetskim celnicima. Predsjednik Ustavnog suda Miodrag Simovic i VSTV-a Milorad Novkovic nisu se pjavili na Jahorini i na taj nacin su sacuvali pravosudni stub BiH. Dodik je na Jahorini pokazao i da mu interesi Republike Srpske uopce nisu bitni te je bez sumnje nakon Jahorine prepoznat kao kukavica i razmetljivac, bez rezultata.

—–
KOMENTAR: Danas su Miodrag Simovic i Milorad Novkovic pokazali da su ljudi od integriteta, profesionalci pravnici koji znaju sta je pravna drzava. Borbu za Bosnu i Hercegovinu ce dobiti ljudi kao oni, tj. ljudi od integriteta iz sve tri konstitutivna BiH naroda, a pogan koje takodjer ima u sva tri naroda, a koju danas predstavljaju Izetbegovic, Tihic, Sadik Ahmetovic, Covic, Dodik i slicni ce zavrsiti na smetljistu.

M. B.

_____________________________

3. Borba za bošnjacka mjesta u Vijecu ministara: Ahmetovic ima samo Dodikovu podršku!?

Autor F. K., Avaz, 2011-09-03 18:14:00

Ahmetovic: Cime je zaslužio ljubav

Dok se ostali kandidati oslanjaju na podršku svojih stranackih lidera, Ahmetovic se najviše uzda u naklonosti predsjednika RS

Državna vlast još nije formirana. Kad ce, niko ne zna. No, kadrovi SDA vec su se odavno poceli otimati za ministarske pozicije u Vijecu ministara kojima se nadaju u ovoj stranci.

Borba je bespoštedna. Jednima je adut naklonost predsjednika SDA Sulejmana Tihica, drugima Adila Osmanovica, predsjednika Kadrovske komisije stranke. Treci racunaju na tajkuna Aliju Budnju, a poneki cak i na jaka opcinska uporišta.

No, Sadik Ahmetovic, ministar sigurnosti BiH u tehnickom mandatu, niti jednom od toga se ne može cvrsto nadati. Glasaca nema, a ni prevelike podrške u stranci. Medutim, Ahmetovic ima nešto što je rijetkost medu bošnjackim politicarima: misterioznu naklonost predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Kako i cime je zaslužio Dodikovu ljubav, kojeg još, otkad je sjeo u fotelju, zove „šefe“, može se samo naslutiti sjecajuci se duboko kompromitirajuce i osjetljive epizode s istragom SIPA-e od prošle godine koja je iznenada i ekspresno obustavljena.

______________________________

4. Presuda Perisicu, povoljnija za Hrvatsku nego za BiH

Autor: F. VELE, Avaz, 2011-09-07 06:26:00

Agent BiH u procesu pred Medjunarodnim sudom pravde (MSP) prof. dr. Sakib Softic smatra da je Haški tribunal oslobadjanjem bivšeg nacelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momcila Perišica odgovornosti za genocid u Srebrenici zapravo amnestirao državu Srbiju za pokušaj istrebljivanja Bošnjaka u istocnoj Bosni.

Efektivna kontrola

Prema njemu, presuda nije, a morala je potvrditi veze izmedu osudenog generala Perišica i njegovog kuma, ratnog zlocinca Ratka Mladica u vrijeme genocida u Srebrenici. Na taj nacin najdirektnije se sprecava revizija postupka koji je BiH pokrenula pred MSP-om protiv Srbije i Crne Gore za genocid. Jer, upravo su veze Mladica s vojno-politickim vrhom u Beogradu kljuc za reviziju cijelog slucaja.

– U presudi piše da je Perišic bio de iure nadredjen generalu Mladicu, ali da de facto nije vršio efektivnu kontrolu nad njim. To je ono cime ja nisam zadovoljan. Zapravo, iz svega proizlazi da se sud nije bavio utvrdjivanjem stvarnih odnosa izmedu Perišica i Mladica!? Zašto to nije ucinjeno? Ovo je bilo kljucno vrijeme kada je trebalo utvrditi stanje tih odnosa, to jest utvrditi da je Perišic i de iure i de facto bio nadredjen Mladicu i da li je ostvarivao efektivnu kontrolu nad njim – tvrdi Softic za „Avaz“, vjerujuci da ce Apelaciono vijece Haškog tribunala preinaciti presudu Perišicu u ovom dijelu.

Ubistva i progoni

Naglasio je da je utvrdjivanje odnosa izmedu Perišica i Mladica kljucno i za reviziju naše tužbe pred Medjunarodnim sudom pravde.

– To je kljucna stvar! Kljuc cijelog postupka koji smo mi vodili pred Medunarodnim sudom. Utvrdivanjem tih cinjenica bila bi utvrdena i odgovornost Srbije za genocid. Ujedno, bio bi to kljucni argument za našu reviziju – objašnjava Softic.

Zbog cinjenice da je Pretresno vijece Haškog tribunala ipak utvrdilo odgovornost Perišica „za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dijela, progona na politickoj, rasnoj ili vjerskoj osnovi i napade na civile u Srebrenici i Sarajevu“, Softic najavljuje da ce se presuda detaljno izuciti, potcrtavajuci da cemo „utvrditi sve detalje iz presude koji nama mogu koristiti“.

Je li propust napravio tužilac?

– Sud se bavio i odnosom Vojske SR Jugoslavije i vojske srpske Krajine. U istoj situaciji kao i u slucaju Srebrenice konstatira se da je Vojska Jugoslavije imala i de iure i de facto kontrolu nad vojskom srpske Krajine. Znaci da je u tom slucaju provedena istraga i utvrdeno stvarno stanje! U jednom slucaju se, dakle, nešto radi, a u drugom ne radi. Treba utvrditi da li je tužilac propustio da se utvrdi kakvo je bilo fakticno stanje u odnosima Mladica i Perišica. Dakle, da se vidi je li bilo do Tužilaštva ili Vijeca. Postoji odgovornost jednog od ta dva organa, jer naprosto nije provedeno utvrdivanje cinjenica – kazao je Softic.

__________________________________

5. VAZNE POSLJEDICE PRESUDE PERISICU ZA BiH I JOS VAZNIJE ZA HRVATSKU

Pise: Dr. Muhamed Borogovac

5.1 SOFTIC SE PONASA U STILU: „DRZTE LOPOVA!“

Jos prije mjesec dana nasi politicari su govorili, i Avaz objavio, da nema nista od obnove porcesa jer predstavnik RS u Predsjednistvu BiH nece dati saglasnost za obnovu procesa. To je cista laz, jer Republika BiH je pokrenula Tuzbu prije nego je i postojala RS. Dakle, Tuzba je starija od RS i RS je zatekla pravosnaznu Tuzbu, pa da bi se nesto promejnilo tj. da bi se UKINULA Tuzba, treba da Srbi dobiju saglasnost bosnjackog clana Predsjednistva.

Dakle, Tuzba za genocid protiv Srbije je iskljucivo u rukama Izetbegovica i Softica, koji je agent te Tuzbe i koji je zato jedini priznat od Internacionalnog suda Pravde (ICJ) u Hagu kao lice koje predstavlja BiH, tj. jedino lice iz BiH sa kojim ICJ zvanicno komunicira.

Dobra vijest je da ovim izjavama poslije presude Perisicu, Softic implicitno priznaje da je Tuzba u njegovim rukama. Losa vijest je sto njegove izjave zvuce kao da Softic trazi dlaku u jajetu da BiH ne obnovi Tuzbu za genocid protiv Jugoslavije.

Osim toga, besmisleno je da Softic kritikuje tuzioce sasvim drugog, sporednog suda (ICTY-a) koji je samo posredno povezan sa nasom Tuzbom na ICJ, jer je Softc tuzitelj na ICJ u Tuzbi Republike BiH protiv Srbije za genocid. Besmisleno je kriviti druge, jer je dokazivanje genocida Srbije kljucni Softicev zadatak kao tuzitelja na samom predmetu. A sjetimo se da je Softic trazio da sudjenje traje samo 4 sedmice, cime je u stvari sam sebi ogranicio mogucnosti dokazivanja genocida. Sjetimo se da je Prof. Boyle tada javno reagovao i kazao da je 12 sedmica minimum da se tako ozbiljna optuzba, kao sto  je genocid, dokaze.

5.2 HRVATSKA VELIKI DOBITNIK U PRESUDI PERISICU

Veoma interesantan je slijedeci citat: „konstatira se da je Vojska Jugoslavije imala i de iure i de facto kontrolu nad vojskom srpske Krajine“. Dakle, Hrvatska je ovom presudom dobila maksimum, jer Sud konstatira da je JNA bila i kreator rata i da je imala potpunu kontorolu tokom rata nad „vojskom  srpske Krajina“. Znaci nije tacno ono sto kaze Ivo Josipovic nedavno u Kninu da su u ratu u Hrvatskoj pobunjeni Srbi bili kreatori, tj. „okupatori“, a da ih je samo pomagao „dio JNA“, o cemu smo pisali u proslom Glasniku.

Izgleda da je i sud u Hagu manje pristrasan od Josipovica kada su Srbi u pitanju.

Osim toga, ova presuda koja nedvosmisleno dokazuje da je Jugoslovenska vojska izvrsila agresiju na Hrvatsku osigurava uspjeh hrvatske tuzbe za genocid protiv Srbije te zato dovodi Josipovica u veoma tesku poziciju medju Hrvatima, ako ponovo pokusa da dogovori sa Tadicem uzajamno ukidanje tuzbi. Naime, ako bi Josipovic dogovorio uzajamno ukidanje Tuzbi Srbije i Hrvatske, svakome bi bilo jasno da je cisti izdajnik jer bi tada trampio hrvatsku gotovinu, za srpsku potpuno neizvjesnu i neizglednu veresiju, tj. za bas nista.

_____________________________

6. KAKO SE BRANI DRZAVA: BOG JE PROPISAO LJUDIMA OBAVEZU DA SE BORE ZA PRAVDU

Pise: Senad Livadic

Esselamu aleikum! Ne znam da li je moje protestno pismo protiv fetve Rijaseta pokrenulo javnu raspravu o Rijasetu i konacno otvorilo oci vjernicima da Rijaset ne djeluje u najboljem interesu muslimana i Bosnjaka . Nije mi bila namjera da postanem „buntovnik“ ili “izdajnik” . Uzviseni Bog u Qur’anu kaze: ”Ima vas na zemlji vjernika, a i nevjernika“.  Dakle nje bitno da li je neko Bosnjak, Srbin, Hrvat ili Jevreji , itd., nego da li je vjernik.  Qur’an je objavljen kao uputa onima koji vjeruju.  Ono sto se naredjuje svim ljudima u Qur’anu jeste „ISTINA I PRAVDA“.  A Bogu je najdrazi dzihad „reci istinu pred nepravednim vladarom pa ako se zapocne i borba, onaj ko u toj borbi pogine smatra se sehidom“.

6.1 I PCELE ZNAJU STA JE „DRZAVA“

U vise Ajeta Uzviseni ALLAH nas upucuje da posmatramo stvari oko sebe, kako bi shvatili ALLAHOVU moc. Hvala ALLAHU stvoritelju svega, koji me je uputio da se pocnem zanimati pcelarstvom i razmisljati o slicnostima i razlikama  izmdju pcela i ljudi.  Pcelinja zajednica je sastavljena od  tri tipa jedinki, i ako bilo koja od te tri jedinke ne funkcionise kako treba,  pcelinja zajednica propada.  To su  pod jedan MATICA (obicno jedna); u ljudskoj zajednici to bi trebao biti PREDSJEDNIK drzave (jedan ,a ne tri). Pod dva, su  TRUTOVI,  oko 5% populacije. Trutovi mu dodju kao PARLAMENTARCI. Ne znam koliko trutova ima u nasem parlamentu u Bosni I Hercegovini? I pod tri, PCELE RADILICE;  to bi trebalo da u ljudskoj zajednici bude  stanovnistvo drzave. Posto trutovi jedu  tri puta vise meda od pcela, a nista ne rade, niti brane kosnicu, pcele kontrolisu njihov broj I drze trutove samo po potrebi.

Ponekad je potrebno zamijeniti Maticu, iz raznih razloga.  To uglavnom pcele obave same bez intervencije pcelara, ali taj process nekada uzme mjesec dana. Mi ovdje u Americi imamo priliku da nazovemo proizvodjace Matica i da nam  preko noci posalju novu  Maticu, da pcelinja zajednica ne zaostaje u radu. Kada  postar donese Maticu uz nju dodje i Certfikat tj. „diploma o strucnoj spremi“. Ako je Matica kvalitetna, pcele je prihvate i ona nastavlja rad. Medjutim ako Matica  ne zadovoljava kriterije kosnice, pcele je ubiju i izbace napolje. Dzaba joj diploma, pcele ne mozes prevariti.

6.2 I PCELE ZNAJU KAKO SE ZAJEDNICA BRANI

Jednom prilikom sam dobio poziv od jednog Bosnjaka u Micigenu, kojeg ranije nisam poznavao. Cuo je da se bavim pcelarstvom i zamolio me da mu pomognem, jer je i on htio  da nabavi pcele. Objasnio sam mu sta treba da nabavi od opreme. Kada je stigla posiljka sa pcelama, nazvao sam svog novog prijatelja i rekao da pripremi opremu kako bi instalirali „rojeve“.  Prilikom prenosenja pcela u praznu kosnicu iz kutije u kojoj su bile upakovane, nismo koristili nikakva zastitna sredstva. Cak je i dvogodisnja unuka mog novog prijatelja stajala nekoliko metara od nas i posmatrala kako prenosim pcele iz kutije (“paketa”) u kosnicu i kako prenosim maticu koja je dosla u odvojenoj kutiji.

Nakon nekoliko dana moj novi prijatelj je otisao da provjeri stanje. Napravio je samo jednu gresku, nije obukao zastitnu opremu . Kada je otvorio kosnicu, pcele su ga tako napale, da je morao potraziti spas u kupatilu kuce udaljene oko 80 metara. Znaci kad su pcele bile u kutiji (u paketu), bile su mirne jer paket nije kosnica (u slucaju ljudi – drzava), ali kad su jednom prihvatile Maticu i kada je uspostavljen sistem kosnice, pcele su branile svoju organizovanu zajednicu, kosnicu zrtvujuci svoje zivote.

Na svijetu postoji 36 vrsta pcela i kad bi se u jednu kosnicu sastavilo svih 36 vrsta pcela I jedna Matica (samo jedna), sve te pcele bi branile tu kosnicu, bez obzira kojoj rasi pripadaju. Neprijatelji Bosne znaju da dokle god Bosnom vladaju trutovi, nema ko da brani Bosnu. Trutovi ne brane kosnicu. Kosnicu brane samo pcele. Niko ne moze Bosnu braniti  izvana nego samo gradjani Bosne. Kao sto svaki roj medju pcelama ima maticu kakvu zasluzuje, tako i ljudi imaju vlast kakvu izaberu (kakvu zasluzuju). Bog nece promijeniti situaciju nekog naroda dok se taj narod sam ne promijeni. Sudbina svakog naroda je u njegovim rukama.

6.3 I SRBI I HRVATI HOCE CJELOVITU BOSNU I HERCEGOVINU

Mnogi takozvani Bosnjacki lideri sire lazi da se za cjelovitu Bosnu i Hercegovinu bore samo Bosnjaci, muslimani, a da drugi hoce da je rasparcaju. Kao pripadnik Rezervnog satava milicije grada Tuzle, znam da smo rame uz rame stajali muslimani, katolici i pravoslavci u odbrani nase nam zajednicke domovine. U toku rata, kao pripadnik II brigade III bataljona, 33% mojih saboraca bili su PRAVOSLAVCI. U razgovoru sa njima pitali smo ih kako se osjecaju kada pucaju na „svoje“? Boro nama veli: „Nije to problem nego mene brine kako  cete “ VI “ mene prihvatiti kad se ovaj rat zavrsi.“

Bio je i manji procenat Katolika u mojoj jedinici, jer je na teritoriji II korpusa djelovala u SASTAVU Armije BiH  115-ta brigada HVO „Zrinjski“. U sastavu115-te brigade HVOa bili su i borci iz  muslimanskih naselja Sibosnica, Nahvioci i Humci. Tako su se rame uz rame borili zajedno oni koji su Bosnu i Hercegovinu smatrali svojom domovinom. A onda TRUTOVI iz svakog naroda se obracunase sa pcelama iz svog naroda koje su branile zajednicku kosnicu (zajednicku domovinu).  Vrijeme je da se pcele obracunaju sa trutovima i da sebi nadju novu maticu kojoj ce njen roj (drzava) biti na prvom mjestu. Pcele znaju kako se brani kosnica.

_____________________________

7. CETNICKE SLUGE U BRCKOM PONOVO HAPSE GRADJANE REPUBLIKE BIH ZBOG „VERBALNOG DELIKTA“

Pise: Dr. Muhamed Borogovac

Patriota Republike BiH, Esad Hadzimuhamedovic lijepio je smrtovnice Republike srpske po Brckom, kako javljaju mediji iz RS. U smrtovnici se kaze:

„Ovim obavjestvamo da je danas, 2011. Godine prestala bitisati Republika srpska voljom patriota Bosne i Hercegovine. Pomena nece biti. Kao takva bice bacena u zaborav i smece istorije.

Ozalosceni: Ratni zlocinci“

Gornji tekst je duhovit i bezazlen u poredjenju sa npr. cetnickim skandiranjima u stilu: „Noz, zica, Srebrenica“, a za koja daytonska policija nikoga ne hapsi. Nedopustivo je da su cetnici zaplijenili kompjuter gosp. Hadzimuhamedovicu. Otkud im pravo da uzimaju covjekovu imovinu i da ga hapse zbog verbalnog delikta, koji ne bi smio postojati u demokratiji, gdje svako ima pravo da govori i pise o svojim politickim stavovima!

Gledajuci medije iz RS, postala nam je jasna cetnicka taktika u ovom slucaju. Naime, oni znaju da Hadzimuhamedovicu stvarno ne mogu nista zbog pomenutih plakata jer je pisanje politickih tekstova, ukljucujuci i plakate, njegovo pravo, njegova sloboda politickog govora. Zato, da bi ga mogli goniti, cetnicka propaganda njegovu individulanu akciju karaktarise kao organizovanu urotu neke (po njima subverzivne) grupe. Istina je, Esad je clan FB grupe koja se bori za povratak Ustava RBiH, ali njegova akcija nije bila plod neke direktive ili naredjenja izdatog od strane FB grupe, nego je to bila samo njegova inspiracija. On to djelo nije izveo ni po cijem nalogu ili komandi, kako bi to cetnici volili da mu prisiju da bi ga mogli goniti za organizovano antidrzavno djelovanje, kako se to radi u mracnim vremenima gdje nema slobode govora, nego vlada mrak pod drzavnim terorom „verbalnog delikta“.

Nemoralno je sto sada neki clanovi FB grupe prebacuju na FB grupu (tj. na sebe) kredit za Hadzimuhamedovicevo djelo, isturajuci FB grupu tako da stvaraju privid da se radi zaista o akciiji organizovanoj u grupi. Oni tako neoprezno dodaju cetnicima municiju, ne misleci o posljedicama za Hadzimuhamedovica. Esad Hadzimuhamedovic je samoincijativno uradio taj patriotski akt, on jedini snosi rizik i on jedini uziva kredit. Cak i da jeste grupa organizovala tu akciju, oni bi trebali sutiti o tome da pomognu Hadzimuhamedovicu, da ga prikazu kao licnost koja koristi svoje pravo na slobodu politickog govora.

Hadzimuhamedovic je imao pravo na taj akt po legalnom ustavu Republike BiH, kao lojalni gradjanin Republike BiH, i za to mu ne mogu prikaciti nikakvo subverzivno organizovanje. Sjetimo se clanova Ustava RBiH koji kazu da niko nema pravo priznati okupaciju ni djela teritorije RBiH i da je svaki gradjanin duzan boriti se za slobodu, teritorijalni integritet i Ustavni poredak Republike BiH.

U stvari, Hadzimuhamedovicava najbolja odbrana je da vec sada catnicima dade do znanja da ce se on braniti Ustavom Republike BiH, kao gradjnin lojalan Republici BiH, i moze biti siguran da ga nikada nece ni optuziti, jer se oni plase Republike BiH kao glogovog kolca. Oni znaju da bi se u jednom takvom sudjenu genocidna „Srpska“ nasla na optuzenickoj klupi legalne Republike BiH, tj. naroda lojalnog Republici BiH.

Sjetimo se u slicnom ispadu, takodjer zbog „verbalnog delikta“ postavljanja zastava Republike BiH i isticanja citata presude za genocid u Potocarima je daytonska policija uhapsila Ibrana Mustafica i oduzela mu njegovo privanto vlasnistvo, zastave Republike BiH, dok su slobodno u mezarje tada unosene  npr. Turske zastave. Napominjemo, cetnicke zastave su u Srebrenici danas redovno stanje.

Sjetimo se da je cetnicka policija Federacije, maltretirajuci nevinog covjeka Harisa Causevica na „informativnim razgovorima“ zbog verbalnog delikta sto je kazao u lice Tihicu da je izdajnik, od rokera Causevica stvorila „teroristu, vehabiju“ Causevica.

Ukoliko brcanski cetnici i njihove sluge uskoro ne vrate gosp. Esadu Hadzimuhamedovicu isparavan kompjuter obavijesticemo svjetsku javnost o ovome slucaju, tj. o ljudskim pravima u genocidnoj Republici srpskoj, kao sto smo obavjestavali i u slucaju Mustafica.

Ova epizoda jos jednom pokazuje koliko se cetnici panicno boje gradjana koji su lojalni Republici BiH, a koju cetnici sada zovu „takozvana Republika BiH“. Ako je „takozvana“, tj. nelegalna, imaginarna, sto se toliko plasite njenih patriota da ih odmah hapsite za „verbalni delikt“?

_____________________________

8. ISLAMSKA ZAJEDNICA BiH VODI NEMORALNU POLITIKU PA USKORO ISLAMSKE OBJEKTE NIKO NECE POSJECIVATI

Esselamu ‚Alejkum,

Fetva Naseg Reisa jos jednom pokazuje da oni koji trebaju da nas ujedinjuju i vode ka ispravnom vjerovanju i naprednijem zivotu uskladu sa casnim Kuranom, stavljaju interese pojedinaca ispred citave zajednice/naroda cak i po cijenu neispravnog tumacenja Kurana. Nazalost ova Fetva ne samo da nije uskladu sa nasom Bosanskom vjerskom kulturom i predavanjem nasih Imama prethodnih sto i vise godina, nego je u sukogu sa casnim Kuranom. Jos jednom se pokazuje da nase vodje su ti koji nas zbunjuju i daju razloge za neslaganje i razilazenje.

Nije ni cudo to sto imamo sve vise vjerskih objekata (Dzamija i Islamskih Centara), a sve manje posjetilaca!

Muharema K.

______________________________

9. MEHOLJIC O NORVESKOM DOKUMENTARCU: SVAKA RIJEC IZ MOGA SVJEDOCENJA JE ISTINITA

SREBRENICA – Nisam još gledao film “Srebrenica, izdani grad”, ali stojim iza svake reci, koju sam izgovorio i tom i drugom prilikom na temu izdaje nas Srebrenicana, rekao je za “Novosti” Hakija Meholjic iz Srebrenice, jedan od protagonista tog filma, koji je izazvao žestoke i negativne reakcije muslimanske dijaspore, ali i njihovih diplomatskih i politickih krugova.

Najviše bure su izazvale baš reci ovog Srebrenicanina, koji je, pored ostalog, preneo sadržaj razgovora koji je, sa delegacijom iz tog grada, imao kod muslimanskog lidera, Alije Izetbegovica, o sudbini Srebrenice. Naš sagovornik, na naše podsecanje šta je rekao u filmu, kaže da ne odstupa ni za jotu, vec precizira:

– Kod Alije smo bili u septembru 1993. godine, o tome zna i srpska vojska, a nismo otišli tek tako, vec u organizaciji Unprofora, helikopterom. Zbog naše posete Izetbegovicu zaustavljena su, tada, bila i borbena dejstva oko Sarajeva. To je sve suva istina, pa svedocanstva koja sam dao, tom i u drugim prilikama, dok je Alija bio živ su pouzdana da pouzdanija ne mogu biti.

Meholjic nikada nece zaboraviti, kako kaže, Izetbegoviceve reci, posle uobicajenog pozdravljanja “kako ste”, “kako ste vi”, “mi smo dobro”, “ja sam dobro”, koje mu, i danas, posle više od 18 godina odzvanjaju u ušima:

“Imam ponudu od Klintona da cetnici udju u Srebrenicu”, prenosi Meholjic Alijine reci. Onda je dodao da ce ‘cetnici’ poklati 5.000 muslimana i onda ce biti intervencija NATO snaga na srpske snage širom Bosne i Hercegovine. Ja sam skocio i rekao mu: “Ti si lud. Ti na klanjanje ideš, a ja ne znam šta ce biti sutra sa mnom.” Znam da je nepojmljivo što o ovome javno govorim, pretila mi je i opasnost da budem ubijen, ali tako je bilo. Druga ponuda od Alije bila je zamena Srebrenice za Vogošcu, a u to vreme Haris Silajdžic i Momcilo Krajišnik su crtali kartu na sarajevskom aerodromu, što smo kasnije saznali. Rekli smo mu da mi nemamo pravo da odlucujemo, u ime naroda, ni o kakvoj zameni teritorija.

Meholjic, koji je sada službenik u opštini Srebrenica, kaže da od istine ništa nije lekovitije, ne shvata zašto ona bilo kome smeta, kada ju je on saopštio znajuci sa kakvim sve rizicima može da bude suocen. U vreme ratnih dejstava kaže, nije bio u Srebrenici, vec je došao, kako kaže “posle demilitarizacije, kada je proglašena za zašticenu zonu OUN, i postao nacelnik Policijske stanice, u kom svojstvu je i bio kod tadašnjeg svog predsednika”.

– Cinjenica je, cista kao sunce, da smo mi Srebrenicani izdani i od medjunarodne zajednice i od Alije, što, medjutim, ne umanjuje odgovornost onoh koji su pocinili stravican zlocin – precizira Meholjic.

—–
KOMENTAR: Uobicajeni su filmovi na zapadu koji lazu o ratu u BiH i o „muslimanskom“ terorizmu, a da niko od BiH vlasti ne reaguje. Vec je uhodani shablon da se govori o „gradjanskom“ ratu, o „haosu“ u kojem je „svako pucao na svakoga“, u kojem su bile tri „zaracene strane“ i to „muslimani“ (a ne Bosnjaci) te bosanski Srbi i bosanski Hrvati. „Bosnjacke“ vlasti zatvaraju nevine ljude, muslimane, bez dokaza da su teroristi, i bez sudjenja ih drze godinama zatovrene, cime same „bosnjacke“ vlasti kreiraju sliku „muslimanskog terorizma“ u BiH.

Zasto se digla prasina bas oko ovoga filma? Zato sto je neko pokusao da se odmakne od ustaljenih (laznih) stereotipa i kaze makar nesto o sustini. Iz gornjeg Meholjicevog svjedocenja, a koje je on objavio i u Danima jos dok je Izetbegovic bio ziv, jasno je da je Alijina glavna briga bila kako da eliminise Bosnjacke enklave Srebrenicu i Zepu, da bi RS mogla biti konstituisana i to kao geografski kompaktna drzava. Alija Izetbegovic je kao i svaki cetnik bio odlucan da to uradi, bilo milom, tj. dobrovoljnim preseljenjem Srebrenicana u Vogoscu, bilo silom, tj. istrebljenjem. Znamo kako je zavrsilo.

Kada je pomenuti norveski film u pitanju, vjerovanto je taj film zlonamjeran, pristrasan u korist cetnika u vecem dijelu filma, ali za tako nesto BiH diplomatija ne bi dizala prasinu, kao sto je ne dize ni zbog mnogih drugih neobjektivnih filmova. Prasina se dize samo zbog onog malog istinitog dijela o Izetbegovicu zato sto se cetnicki agenti u bosnjackim vlastima plase da bi se spoznaja o pravoj prirodi cetnickog agenta Izetbegovica mogla prenijeti i u instranstvo na taj nacin.

A u interesu svakog gradjanina Bosne i Hercegovine je da i svijet sazna punu istinu o Aliji Izetbegovicu. Jedino tako ce svijet dosegnuti pravu monstruoznu dimenziju zlocina koji nam je ucinjen, nezamislivog do sada, da je cak predsjednik napadnute drzave agent instaliran od strane napadaca da bi genocidni projekat bio sto uspjesnije proveden.

Dr. Muhamed Borogovac

________________________________

10. CERICEVA TALIBANIZACIJA „BOSNJACKIH“ ENKLAVA

Prosljedjujem Vam pismo moga kolege, direktora izdavacke kuce Sarajevo Publishing, upuceno urednicima Slobodne Bosne i Nezavisnih novina i na mnoge druge adrese. Možda Vam može poslužiti kao kockica u mozaiku koji slažete.

(…)

Šimo Ešic

—–

JURIŠ REISA CERICA NA OBRAZOVANJE U FEDERACIJI BiH

Poštovana gospodo,

Vaš sam stalni citalac novina i ovo je prvi put da vam  pišem s molbom da vaše istraživacko novinarstvo  istraži projekt  reisa Cerica o islamizaciji i talibanizaciji osnovnog obrazovanja u Federaciji BiH, u kantonima ciju vecinu cine Bošnjaci.

Vec duže vrijeme je prisutan trend da ucitelji vjeronauke postaju direktori osnovnih škola. To je prisutno u svim kantonima, a najprisutnije u Zenicko Dobojskom kantonu gdje su ucitelji vjeronauke postali direktori u 15-20 % osnovnih škola. Prije postavljanja ove infrastrukture  uz pomoc muftije  tuzlanskog  i ministrice  obrazovanja Tuzlanskog kantona  gde. Suljkic instalirana je izdavacka kuca Nam iz Tuzle.

Uz obilatu pomoc  SDA ministara obrazovanja  Federacije BiH 2008. godine prilikom otkupa udžbenika otkupljeni su svi udžbenici izdavaca Nam iz Tuzle, cak i onaj sa vukom na grani  i time  osigurana sredstva za projekat reiza Cerica  talibanizacije obrazovanja. Te  godine  je ministrica Suljkic zloupotrijebila  svoju funkciju  naredivši  da se sa tržišta Tuzlanskog kantona izbace  svi izdavaci osim Nama i da je obaveza svih škola da rade iskljucivo po udžbenicima  Tuzlanskog  Nama, cime mu je osigurala 30 % tržišta bez konkurencije, vjerovatno za dobre novce koji su dati reisu Cericu.  Uslijedila su brojna reagovanja nastavnog osoblja i izdavaca, ali to niko nije htio cuti pa ni zvanicne vlasti koje su morale reagirati.

(…)

Rezultati  lobiranja hodža su u ovim kantonima urodili plodom pa su sa popisa  udžbenika  u školama skinuti svi izdavaci osim izdavacke kuce Nam iz Tuzle i na taj nacin široko otvorila vrata za islamizaciju, jer ce se nastava u naredne tri godine izvoditi po udžbenicima izdavaca Nam iz Tuzle.

U Unsko sanskom kantonu se dešavalo da ujuto osvane jedan spisak sa svim izdavacima u Federaciji BiH a, tada na scenu s lobiranjem stupaju hodže i u podne se spisak izmijeni i na spisku je samo izdavac  Nam Tuzla. Škole u kojima je to uradeno su cijela Bosanska Krupa, Bosanska Otoka, Jezerski, Bužim, u Cazinu  Prva osnovna škola Cazin, Osnovna škola Stijena, Donja Koprivna, Liskovac, Tržacka Raštela, Šturlici, u  Velikoj  Kladuši Todorovo, prva osnovna škola Kladuša, Mala Kladuša, Podzviz, Todorovska Slapnica, Vrnograc, Crvarevac, u Bihacu  osnovna škola Gata, Harmani I, Kamenica, Gornje Prekounje Ripac, Brekovica, u Kljuc osnovna škola Kljuc  grad, Velagici i Sanica. Direktor osnovne škole Kljuc grad je covjek koji vec cetiri godine za redom izbacuje sve izdavace u Federaciji BiH  tjerajuci nastavno osoblje da rade po udžbenicima  samo izdavaca Nam iz Tuzle u svim školama opcine Kljuc. Lobiranje hodža u korist izdavacke kuce Nam na Zenicko dobojskom kantonu je toliko da je Nam zastupljen s udžbenicima u 80% škola, i nastava ce se u naredne tri godine izvoditi po tim udžbenicima. Drastican primjer su direktori osnovnih škola Nemila, Stranjani i Željezno Polje koji su zabranili prezentaciju udžbenika renomirane izdavacke kuce Bosanska rijec iz Tuzle u tim školama. Finalizacija projekta je uprilicena za Unsko Sanski Kanton u restoranu Kostelski buk u Bihacu u cetvrtak 25. avgusta gdje je pod izgovorom promocije udžbenika geografije i historije  izdavacka kuca Nam organizirala iftar (sijelo) koji se pretvorio u jednonacionalisticki skup na kojem je najbucniji bio prof. historije, skromnog znanja te nauke, Fikret Midžic, inace direktor Historijskog arhiva u Bihacu.

Poštovani, sa svim ovim problemima u obrazovanju su upoznate vlasti u Federaciji BiH  koje ništa do sada nisu ucinile. Vas molim da istražite ovaj slucaj i da pokušate probuditi uspavane  vlasti  koje na ove pojave nisu reagirale a plašim se kad se probude da ce biti kasno.

S poštovanjem,

Mustafa  Alagic, Sarajevo Publishing,  Sarajevo

—–
KOMENTAR:  Za razumijevanje opisanih Cericevih akcija sustinska je recenica sa samoga pocetka Alagicevog pisma, gdje se konstatuje da Ceric provodi talibanizaciju „u kantonima ciju vecinu cine Bošnjaci“.  Time Ceric postize nekoliko ciljeva.

Najvazniji cilj je da se na taj nacin utvrdjuje daytonski pazar. Naime, uzimajuci dajtonske mrvice u rezervatima za „muslimane“ Ceric legalizuje cetnicki dio daytonskog pazara, cetnicku drzavu na pola BiH, stvorenu izdajom i genocidom, tamo gdje je nikad nije bilo. Ta politika sigurno nije u interesu Bosnjaka. Sta ce Bosnjacima neka talibanska dominacija u rezervatima. Ne zabravimo da po daytonskom pazaru Bosnjaci imaju samo izlovane enklave, tacnije rezervate, umjesto nekada jedinstvene drzave Republike BiH.

Zatim, Ceric na ovaj nacin kupuje lojalnost, tacnije potpunu pokornost ljudi kojima je ovim prljavim metodama obezbijedio financijska korist. Vjerovatno ce mnogi od njih biti njegovi glasaci na predstojecim izborima za reisa. Ceric ovako ucvrscuje svoju vlast u razbacanim rezervatima za muslimane, sto je u najboljem interesu cetnickog projekta, a ne muslimana niti Bosne i Hercegovine.

P. s. Postovani gosp. Esic, nadam se da ne zamjerite zbog skracivanja vaseg i Alagicevog priloga, jer sustina je ostala evidentna i iz ovoga sto je objavljeno. Bili smo prinudjeni na skracivanje i drugih priloga, buduci da je ovaj broj Glasnika prenapucen veoma aktuelnim dogadjajima. Cak nismo objavili neke znacajne clanke, ocjenjujuci da oni nece izgubiti na aktuelnosti do slijedeceg broja.

M. B.

_______________________________

11. Marko Perkovic: Tudjman i Hrvati su vas spasili od Milosevica! Sjecate li se???

Postovani gosp. Perkovic,

drago nam je da citate Glasnik. Slijedi najkraci moguci odgovor na vasu konstataciju-pitanje, preneseno gore kao naslov ovog priloga.

Bosnjaci i Hrvati u Bosni i Hercegovini, koji su u strahu od cetnickog noza uzeli oruzje u ruke su spasili sami sebe. Buduci da je borbeni moral ljudi koji brane gole zivote svojih porodica mnogo veci od borbenog morala osvajaca, JNA je dozivjela totalni poraz u BiH jos u prvim mjesecima rata. Nisu uspostavili ni jedan koridor do Banja Luke, te su se i kninski i banjalucki cetnici nasli u totalnom okruzenju. Nazalost, tada se angaziraju Izetbegovic i Tudjman i politickim spletkama omogucavaju cetnicima da zauzmu koridor kroz Posavinu.

O izdaji Posavine mozete procitati u mnogim medijima, a najbolje da procitate svjerdocenja samih branitelja Posavine, npr. slijedece svjedocenje objavljeno u Nacionalu

http://www.nacional.hr/clanak/33753/dok-je-padao-brod-tudman-i-susak-gledali-su-operu-u-hnk

Upitajte se zasto bi Tudjman i njegovi ljudi, Susak, Praljak itd. davali cetnicima koridor do Banja Luke i do srpskih krajina u Hrvatskoj, sto je bio najveci starteski cilj velikosrpskog projekta, ako je Tudjman istinski domoljub?

Spomenimo i Tudjmanovo naredjenje da se napadne HOS u Bosni i Hercegovini, a sto je pocelo likvidacijom generala Blaza Kraljevica poslije HOS-ovog oslobodjenja Trebinja.

I ne samo to! Tudjman je priznao „Republiku Srpsku Krajinu“ u Hrvatskoj, istu kao sto je Izetbegovic priznao RS u BiH. Hrvatsku je spasilo to sto su Hrvati imali kriticnu masu domoljuba, pa Tudjman nije uspio obuzdati patriotizam hrvatskih branitelja, te nije mogao dalje odgadjati Oluju. Ako hocete da ispravno ocijenite Tudjmana nemojte gledati sta je govorio, rijeci su jeftine, nego gledajte sta je cinio, tj. sta je dogovarao sa Milosevicem i onda potpisivao i zatim provodio u djela na terenu, od pada Posavine do ubistva Kraljevica, pomocu svoje paralelne (citaj: udbaske) linije komandovanja.

Hrvatski generali su istinski oslobodioci Hrvatske, a njihova zasluga nije toliko u samoj vojnoj akciji Oluja koliko u politickoj zrelosti da se nisu dozvolili iskontrolirati od strane Tudjmana i Suska, koji su vec dogovorili i potpisali podjelu Hrvatske, slicnu danasnjoj podjeli BiH. Ja mislim da su drakonske kazne Gotovine i Markaca odmazda sto se Oluja uopste dogodila suprotno svim dotadasnjim Tudjmanovim dogovorima i potpisima koji su svi garantirali „srpsku autonomiju“ u Hrvatskoj.

Na kraju, podsjetio bih sve one u Hrvatskoj koji smatraju da bi „Bosnjaci trebali biti zahvalni Hrvatskoj“ da osim gore nabrojanih akcija hrvatskog predsjednika protiv Republike BiH imaju na umu i cinjenicu da su cetnici, ukljucujuci i kninske cetnike, dozivjeli svoj odlucni poraz na Bihacu uoci Oluje. Neuspjesna cetnicka ofanziva na Bihac je bila njihov Staljingrad. Zahvaljujuci cetnickoj demoralizaciji poslije bihackog poraza, gdje su bili ulozili sve raspolozive vojne resurse Srbije, „Republike Srpske“ i „Republike Srpske Krajine“, Oluja ih je onako lako optuhala.

Dr. Muhamed Borogovac

________________________________

12. Šeki Radoncic: VODITE RACUNA CIJE TEKSTOVE OBJAVLJUJETE

Najljubaznije vas molim da povedete racuna cije tekstove objavljujete, kao naprimjer Milana Popovica od koga su se porodice deportovanih ogradile prije tri godine, koji pripada cetnickim krugovima koji su se otvoreno i direktno suprotstavili podizanju spomenika deportovanim Bošnjacima u Herceg Novom, koji velica glavnog lovca na Bošnjaka Slobodana Pejovica, a baš je taj gad zlocionac uhapsio i u smrt poslao trojicu brace Rikalo (Mithada, Huseina i Zaima). Uz to Popovic je sin oficira-kosovca JNA iz Peci. Od Ðukanovicevog režima je dobio je dva stana, o trošku Milove Vlade su mu štampane tri knjige, te je kao „režimlija“ na cetnickom Univerzitetu CG mjesecno primao pet plata.

Lijepo bi bilo da ga zamolite da objavi i tekstove kako je Ðukanovica branio od šverca cigareta.

Da bi vam sve bilo jasnije pogledajte na www.pobjeda.me/citanje.php?datum=2011-09-02&id=217731 , pa cete vidjeti o kakvoj je osobi, za njega ne mogu reci da je covjek, rijec.

Šeki Radoncic

P.S. Ako vam treba više podataka možete me direktno kontaktirati

—–

Postovani gosp. Radoncic,

Mi smo do sada dobijali vise clanaka, najcesce od novinara Monitora Veljka Koprivice, koji u sustini zastupa Popovicevu verziju, po kojoj je Pejovic nevin, zrtveni jarac, ali se nismo usudjivali nista objaviti jer zaista nismo imali dokaza ni za jednu ni za drugu verziju, te nismo htjli da se mijesamo u taj slucaj. Medjuitm, znajuci balkanske politicare, slijedeci Popovicev opis ponasanja crnogorkog rezima cini se veoma vjerodostajnim, pa smo na kraju odlucili da stavimo link do clanka “Covjek kojeg nema”. Slijedi taj citat:

“Svedocenje Momira Bulatovica nateralo je Mila Ðukanovica na novu strategiju. Sve do ovog momenta režim je primenjivao najjednostavniju strategiju. Strategiju totalnog ignorisanja. Od ovog momenta, on pocinje da koristi nešto suptilniju, ali jednako ocajnicku strategiju. Strategiju skretanja pažnje sa glavne na sporedne teme i aktere. Pa se tako sve cini samo da se iz slike zlocina uklone najodgovorniji. Vrh tadašnje i sadašnje vlasti. Posebno Milo Ðukanovic. Covek kojeg (u slici koja se fabrikuje) nema. Pa se ovo cudo onda produžava još vecim cudom. Sporednifikacijom. Eksplozijom sporednih prica i likova.

Broj sporednifikacija svakog dana se uvecava tako da ih je teško cak i samo pratiti. Tri se medju njima ipak izdvajaju. Najpre, to je jedan dokumentarni film, drugi istog autora, na istu temu, samo sada sa obrnutim predznakom. Obrtanje predznaka je trik koji pažnju javnosti svim silama nastoji da skrene sa krunskog na perifernog svedoka-insajdera. Sa Momira Bulatovica na Slobodana Pejovica. Sa vrha države, režima i vlasti, na policajca inspektora sa terena. A sve zbog onog treceg. Zbog Coveka kojeg nema. Koji po svaku cenu mora da ostane izvan slike rata i zlocina.”

Medjutim, dozvoljavamo  da to nije cijela istina. Zato nam je drago da ste  nam poslali ovu reakciju, da se cuje i druga verzija. Zato cemo objaviti ovu vasu poruku, na taj nacin ispraviti ako smo ucinili gresku, buduci da ce taj Glasnik otici na potpuno iste adrese.

Sto se  tice vaseg linka sa odgovorom Marka Vesovica na Popovicev clanak, nazalost u tom odgovoru se govori o Popovicevom karakteru, ali se ne govori nista predmetu spora tj. o deportacijama.

Pozdrav.

Muhamed

—–
RADONCICEV ODGOVOR:

Hvala vam na javljanju.

Usput, Jasenka Perovic predsjednica deportovanih ljudi je zbog šikaniranja porodica deportovanih Bosanaca, te velicanja ucesnika ratnog zlocina Slobodana Pejovica podnijele tužbu podgorickom sudu. Ja sam o tom Pejovicu snimio film „Heroj našeg doba“, predstavljen prošlog mjeseca na Sarajevskom filmskom festivalu u kojem preživjeli Bosanci svjedoce kako je bio brutalan tokom hapšenja muslimana i kako je licno u smrt odveo trojicu brace Rikalo. To u filmu svjedoci njihova sestra Elvira. Tokom oktobra film ce biti prikazan i na Federalnoj Televiziji.

Krivicnu prijavu za ucešce u ratnom zlocinu protiv Pejovica podnio sam licno ja Tužilaštvu Crne Gore, jer se radi o lovcu na Bosance i Hercegovce, a ne o humanitarnom radniku koji ih je spašavao.

Trebate znate i to da je tabloid Monitor i ekipa oko njega pokrenula pravu hajku protiv toga da se podigne spomenik deportovanim Bosancima i Hercegovcima u Herceg Novom (Njih 85 je ubijeno kako sam ja otkrio, nažalost drugi se time niko nije bavio). Upravo je Veseljko Kopriivica napravio intervju sa cetnikom iz Kanade prof. Srdom Pavlovicem, koji se tome prvi suprotstavlio. Nece  Crnogorci spomenik muslimanima koje su oni pobili.

Ta ista ekipa nažalost nije ovih dana ni rijec nije progovorila o inicijativi da se u CG podigne spomenik Pavlu Ðurišicu i Draži Mihajlovicu koji su tokom Drugog svjetskog rata u tri dana zaklali 8500 muslimana u CG.

I na kraju: Vešovic je objavio i važne cinjenice: da je sin oficira JNA iz Peci, Milan Popovic, tokom rata bio u Americi, da je od Ðukanovica dobio dva stana, da mu je Ðukanoviceva Vlada štampala tri knjige, da je istovremeno primao pet plata na Ðukanovicevom Univerzitetu, te mu citirao tekst u kojem brani Ðukanovica zbog šverca cigareta.

Od mene toliko, savjest mi je cista: iako vas ne znam, upozorio sam vas na cetnike i prevarante, a vi radite kako hocete.

P.S: Veseljko Kopriivica je tokom rata bio Ðukanovicev rezervista i Miloševicev vojnik na Dubrovniku. Tamo je, dakle, ucestvovao u agresiji na BiH, kada je napadao Ravno. O tome je cak i napisao knjigu „Sve je bilo meta“.

Šeki Radoncic
Organization Witness Sarajevo
Banjalucka 6, Sarajevo