ПОЗИВ НА ПРОТЕСТ

ПОЗИВ НА ПРОТЕСТ

Сведоци смо како се у Србији већ дуже време све лошије живи. Власт покушава да нас обмане паролом како је за све крива светска економска криза. Све више људи је у Србији на граници егзистенције. Привреда, захваљујући „буразерској економији“ доведена је на руб пропасти. Млади полако губе наду у бољи живот. Садашњи властодршци су успели да обезвреде и поштени рад и академска звања и веру у „боље сутра“.

Народ полако запда у апатију. Јавља се мишљење како су све партије и странке исте и да поштен човек нема за кога да гласа. Због тога је група истинских ентузијаста и родољуба оформила Народни покрет ОТПОР СВАКОЈ ЛОШОЈ ВЛАСТИ! Жеља нам је да пробудимо народну свест. Последњих неколико месеци окупљали смо појединце и групе и организовали се путем друштвене мреже Facebook. Дошло је време да са својим захтевима изађемо на улицу и упознамо народ са нашим радом.

ОТПОР СВАКОЈ ЛОШОЈ ВЛАСТИ практично има само један циљ- формирање социјално одговорне владе! Таква влада не сме бити плод некаквих козметичких реконструкција и закулисаних унутарстраначких договора! Наш покрет се активно залаже да једино народ има право, у овим одсудним и трусним временима, бирати своје представнике.

Народни покрет ОТПОР СВАКОЈ ЛОШОЈ ВЛАСТИ није политички субјекат, већ заступник народа. Зато ћемо на следећим изборима подржати само оне странке које су спремне да потпишу Уговор са народом!

За почетак нашег јавног деловања смо одредили 1.10.2011. године!

Тога дана ОТПОР СВАКОЈ ЛОШОЈ ВЛАСТИ организује МИРАН и НЕНАСИЛАН скуп. Место окупљања је споменик Кнезу Михаилу у Београду а време је симболичан термин 11:59!

Молимо вас да информацију о нашем скупу проширите међу, својим пријатељима, рођацима, комшијама! ЈЕР МИ ИМАМО ПРАВА НА ЖИВОТ ДОСТОЈАН ЧОВЕКА!

Више информација о нашем покрету и активностима можете наћи на Facebook групи ОТПОР СВАКОЈ ЛОШОЈ ВЛАСТИ!

Uprava

Otpor svakoj lošoj vlasti

POZIV NA MIRAN PROTEST – Narod je odgovoran za vladu koju bira on je mora i sam skloniti sa svoje grbače! – DN

ПОКРЕТ ВЕТЕРАНА – Како се Вук Драшковић руга суверенитету Србије на Космету?

Како се Вук Драшковић руга суверенитету Србије...
Српски културни Клуб 3. September 14:58
Како се Вук Драшковић руга суверенитету Србије на Космету? За њега је то комедија, а једина реалност је пут у Евро-Дембелију! Нови текст Мироја Јовановића, адвоката из Новог Сада. Више на сајту СКК…
Мироје Јовановић: ДЕМАГОГИЈА УЦЕЊЕНОГ ЧОВЕКА или Линије Драшковића Вука – Српски културни клуб | Срп

www.srpskikulturniklub.com

Вук Драшковић, пентагонски равногорац, који се раније представљао као српски родољуб, насрће на д

Radisav RISTIĆ: Vek pogroma nad Srbima – Prvi deo

Radisav RISTIĆ: Vek pogroma nad Srbima – Prvi deo

 

Radisav RISTIĆ: Vek pogroma nad Srbima – Prvi deo

Posted: 31 Aug 2011 12:26 AM PDT

 

Srbomržnja pravaša i klera

Nije tajna da odnosi Srba i Hrvata gotovo nikada u istoriji dva naroda nisu krasili prijateljski odnosi. Verske i političke netrpeljivosti, trvenja u vezi sa teritorijalnim rešenjima i nesuglasice oko tumačenja događaja iz prošlsti, bili su, pored ostalog, večni kamen spoticanja u življenju dva naroda. Sve te „kamene spoticanja“, kao prepreke zajedništvu koje su, inače, prihvatali obični ljudi, dolazili su iz takozvanih intelektualnih krugova, naročito, i pre svega, sa hrvatskih prostora. Posebno aktivni u izazivanju „zle krvi“ između Hrvata i Srba, bili su u 19. i 20. veku „pravaši“ – čelnici Hrvatske stranke prava Ante Starčević i Eugen Kvaternik.

Kasnije, dolaskom mlađih snaga na hrvatskoj političkoj sceni, stranku pod nazivom „Čista stranka prava“, preuzima srbofob i ultranacionalni radikal Josip Franko, koga Hrvatska i danas slavi kao neumornog borca za „hrvatsku samostalnost i neovisnost“. Pravac političkog delovanja stranke u kojoj je posebno mesto zauzimala odbojnost prema svemu srpskom, ogledala se, pored ostalog, u nametanju shvatanja da su svi slovenski narodi poreklom Hrvati. Ni u bilo kojoj varijanti nisu priznavali postojanje srpske nacionalnosti, a za Slovence su tvrdili kako su to „planinski Hrvati“.

I Starčević i Kvaternik nisu štedeli reči kada je trebalo ignorisati postojanje srpske nacionalnosti. Među brojnim svedočanstvima koja odslikavaju politički i srbomrziteljski lik Starčevića, „oca domovine“ i „utemeljitelja moderne hrvatske državotvornosti“, spada svakako i obraćanje Bošnjacima u kome kaže: „Bošnjaci, znajte da za sve vas ne ima budućnosti nego ako se budete priznavali i smatrali braćom jednog naroda i jedne domovine, ako se uputite da Bosna i Dalmacija bijahu i da opet moraju biti ognjištem hrvatske slave i veličine“. U nastavku im savetuje kako da se reše onih koji se nazivaju Srbima. S tim u vezi im poručuje da će te ciljeve ostvariti „ako u Bosni izopćite Srbe onako kako smo ih mi izopćili.
Velikohrvatske ideje „pravaša“ krajem 19. i u 20. veku, posebno uoči i tokom Drugog svetskog rata, prihvatile su i u praksi koristile ustaše s Ante Pavelićem na čelu.

Veliku podršku za antisrpske stavove i zlodela koja su činili nad Srbima, imali su od katoličke crkve. Među brojnim svedočanstvima o delovanju katoličkog klera, nedvosmisleno govore i reči nadbiskupa Alojzija Stepinca koji je u svom dvnevniku zapisao: „Da je veće slobode i dovoljno radnika, Srbija bi za dvadeset godina bila katolička“. Tu ocenu Stepinac je zapisao 1933. godine, neposredno po povratku iz Beograda gde je, u skladu sa ondašnjim zakonom, kao novoimenovani nadbiskup, položio zakletvu kralju Aleksandru. Zakletvu je, međutim, pogazio neposredno po uspostavljanju Nezavisne Države Hrvatske, pre kapitlacije Kraljevine Jugoslavije dakle, kada je pohitao da osnivanje „slobodne i nezavisne hrvatske države“ čestita Anti Paveliću i generalu Slavku Kvaterniku. Takav postupak se svuda u svetu naziva izdajstvom i krivokletstvom.

Time se, međutim, ne završava antidržavna delatnost sada već kardnala Alojzija Stepinca. Iako ga poratne vlasti nisu procesuirale za ispoljeno antisrpstvo i blagosiljanje zločinačkog ustaštva, on nije prestajao sa porukama uperenim prema novom državnom ustrojstvu. Pored ostalog objavio je „Pastirsko psmo“ u kome otvoreno napada novu državnu vlast čiji je tekst javno čitan u svim katoličkim crkvama u Jugoslaviji. Iziritiran takvim delovanjem Stepinca, oglasio se čak i Josip Broz pitanjem: „Zašto nikada nije objavljeno pastirsko pismo o ubijanju Srba, Židova i Cigana“.

Stav katoličke crkve prema srpstvu i Srbima nije se izmenio ni u toku versko-građanskog rata tokom devedesetih godina prošlog veka. Antisrpski stavove u to vreme javno je ispoljavao i Sveti Otac papa Jovan Pavle Drgi, koji je podržavao Klintonovu administraciju u bombardovanju Srbije tražeći da se „objavi rat ratu“. Zbog otvorenog zalaganja i blagoslova američkog bombardovanja Srba, koje je tražio „bez odlaganja“, papu su osudili mnogi intelektualci u svetu, pa čak i ljudi iz katoličke crkve. Tako, na primer, italijanski katolički sveštenik Albino Bizoto, kako prenose italijanski mediji, bombardovanje Srbije je osudio rečima „da ne razume one koji propovedaju milosrđe i vojnu intervenciju u isto vreme“

Hrvatski izlivi mržnje

Optužbe Hrvatske za genocid koji su Srbi, navodno, počinili nad Hrvatima tokom versko-građanskog rata na prostorima bivše SFRJ, više su nego licemerne. Pripisujući genocidnost Srbima, današnje hrvatsko rukovodstvo sa Ivom Josipovićem i Jadrankom Kosor na čelu, ima pored ostalog za cilj da, kao i njihovi prethodnici Mesić i Tuđman, prikrije očigledne i istorijski neoborive činjenice o zločinima Hrvata nad Srbima ne samo tokom sukoba u poslednjoj deceniji proteklog veka, već i o istorijskoj mržnji i dokazanim zločinima počinjenim nad Srbima pre i u vreme ratnih sukoba koji su obeležili dvadeseti vek. Zločine počinjene nad Srbima tokom “Bljeska” i “Oluje”, o kojima će kasnije biti više reči, Hrvati danas slave kao legitimne oslobodilačke postupke. To, svakako, ne ide u prilog jednostranim srpskim zalaganjima da se, posle svega, načine prvi koraci u produbljivanju dobrosusedskih odnosa. Hrvatima je do toga izgleda najmanje stalo, što je nedavno, na neki način, potvrdila i gospođa Tanja Fajon, poslanica Evrpskog parlamenta. Ona je, pored ostalog, snažno osudila napade Hrvata na Srbe povratnike, kao i brojne turiste koji su ove godine pohrlili na hrvatsku obalu Jadranskog mora. Otvoreno je rekla da su u Hrvatskoj prisutni “mržnja i nacionalstički ispadi”.
U Prvom i Drugom svetsko ratu, nijedan narod u Evropi, a i u ostalim delovima sveta, nije bio toliko izložen zverskim zločinima kakve su hrvatske vojne formacije počinile nad srpskim civilnim stanovništvom. Srbija je, naivno i na svoju štetu – ponajviše zahvaljujući svojim političarima, olako prelazila preko pogroma kojima je bio izložen njen narod tokom oslobodilačkih ratova koje je vodila protiv raznih zavojevača. A u tim zavojevačkim vojnim formacijama koje su tokom 20. veka dolazile sa zapada, redovno su se nalazili prema Srpstvu zločinački indoktrirani Hrvati. Mnoštvo neopozivih svedočanstva o tome ostavila su oba svetska rata, kao i sukobi novijeg datuma koji su rezultirali genocidnim akcijama “Bljesak”, “Oluja”, “Medački džep”… No, krenimo redom.
Kada je 1914. godine Austrougraska krenula u rat protiv Srbije, kolone zločinačke vojske prešle su preko Drine i Save, uverene da će za samo nekoliko dana baciti Srbiju na kolena. Tu vojsku su, poznato je, najvećim delom činili Hrvati, koji su posle poraza na Ceru, povlačeći se prema Drini i Kolubari, počinili nečuvena zverstva nad mirnim civilnim stanovništvom u selima i varošima Mačve i Podrinja. A to civilno stanovništvo predstavljali su starci, žene i deca. Narod na tim prostorima, više nego desetkovan, bio je žrtva ljudi koji su na razne načine pripremani za odiozan odnos prema svemu što je srpsko. Mada to hrvatski političari decenijama demantuju, te njihove demantije neopozivo demantuje zagrebačka štampa tog vremena, koja je prosto huškala svoje ljude – pripadnike austrougraske vojske, da nemilosrdno tamane Srbe. Evo nekoliko konkretnih primera.
Neposredno posle atentata u Sarajevu nad princom Ferdinandom i njegovom suprugom Sofijom, u hrvatskom “tisku” ne prestaju izlivi mržnje prema Srbima, posebno izraženim u listovima “Hrvatska” i “Hrvatski dnevnik”. Tako, na primer, list “Hrvatska” u broju 794 od 29. juna 1914. godine piše: “…I u našem krugu, na našem tijelu nalazi se sva sila krpuša i spodobi Srba i Slavosrba, koji nam prodaju grudu i more, a eto i kralja ubijaju! S njima moramo jednom za uvijek obračunati i uništiti ih. To nek nam bude od danas cilj”. Isti list, u istom broju, donosi i sledeće: “Ubojice, ime ti je Srbin! I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, što ga vetar natrunio po našem hrvatskom tlu, da radja zločin i zlobu, sije neslogu i razbojnički prolijeva krv… Srbi su ljute zmije od kojih si tek siguran onda kada im satareš glavu”. Sličnim sadržajima hrvatskom puku se obraća i “Hrvatski dnevnik” u broju 146, koji pored ostalog piše: “ Kad god se bude spominjalo jedinstvo Srba i Hrvata, svakom će Hrvatu zasjati pred očima krvavi lik nadvojvode Franje Ferdinanda što su ga ubili Srbi. Oba zločina su učinili fanatični Srbi, sinovi onog kletog plemena, koje svuda sije mržnju, klanje i ubojstva, koje gramzeći za vlašću podlo obara pred sobom sve, umišljajući da će time zastrašiti hrvatski narod…”
S tim i takvim porukama krenuli su hrvatski korpusi, divizije i pukovi na Srbiju. O tome kako su se proveli na Ceru, Drini i Kolubari, veoma je dobro poznato. Decenijama su, medjutim, u ime ugleda novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a zarad “bratstva i jedinstva” u zemlji socijalizma, prećutkivane sve strahote kroz koje je prolazilo stanovništvo onih mesta kroz koje su prolazili hrvatski delovi austrougarske vojske. O tome postoji niz dokumenata iz domaćih i stranih izvora kojima se nikako ne može da porekne autentičnost.

 

Pored brojnih izjava stanovništa koje je bilo izloženo nečuvenim pljačkama, paljevinama i masakrima, govori veliki broj vojnih izveštaja koji neopozivo potvrdjuju postojanje zločina. Posebno su, pri tome, dragocena svedočanstva Švajcarca dr Arčibalda Rajsa, kriminologa, koji je na licu mesta, u Podrinju i Mačvi, prikupljao podatke o zločinima austrougarske vojske. Pored ličnog uvida i razgovora sa preživelim stanovništvom, on je obavio razgovore sa velikim brojem austrougarskih zarobljenika, medju kojima je bilo najviše Hrvata. Dr Rajs je pored istraživanja zločinstava počinjenih nad civilnim stanovništvom, sakupio i mnogo podataka o postupcima sa srpskim vojnicima koji su dopali u zarobljeništvo svojih neprijatelja. Prostor ne dozvoljava da se opišu svi zločini počinjeni nad spskim stanovništvom, zbog čega ćemo se ograničiti samo na nekoliko najupečatljivijih, koji ilustruju sveukupnu bestijalnost, odnosno nečuvena zločinačka iživljavanja Hrvata, pripadnika austrougarske vojske.

Radisav RISTIĆ: Vek pogroma nad Srbima – Prvi deo je članak sa portala Srpskog kulturnog kluba

 

 

 

You are subscribed to email updates from Srpski kulturni klub
To stop receiving these emails, you may unsubscribe now.

Email delivery powered by Google