ШТРАЈК У ПЕС СУРДУЛИЦА СЕ НАСТАВЉА Фабрика за вешање

ШТРАЈК У ПЕС СУРДУЛИЦА СЕ НАСТАВЉА

Фабрика за вешање

Горан М. Антић

После дописа на десетине релевантних адреса у власти, радницима ПЕС-а је пукло трпило, па су прошлог уторка, 16. новембра, њих стотину сели у два аутобуса и отишли у престоницу, право пред Агенцију за приватизацију, да од надлежних лично заискају правду

 

У Агенцији су нас лепо примили: штрајкачи у БеоградуУ Агенцији су нас лепо примили: штрајкачи у БеоградуПризор испред бивше “Заставе ПЕС” у Сурдулици, изазива мучнину – по хладној новембарској киши, око убоге ватрице седе десетине радника у зимској одећи, под капуљачама и, као, греју се. Нема за нас овде божеогрејиште, кажу. Радници ПЕС-а су већ 200 дана у штрајку, нови власници Сергеј Куштимов из Русије и Андреј Димитријевић из Београда не хају, а Агенција за приватизацију већ месецима, еуфемистички речено, тактизира  око коначног разрешења овога хропца.

ВЛАСНИКОВ ЋАЛЕ

После дописа на десетине релевантних адреса у власти, радницима ПЕС-а је пукло трпило, па су прошлог уторка, 16. новембра, њих стотину сели у два аутобуса и отишли у престоницу, право пред Агенцију за приватизацију, да од надлежних лично заискају правду.

Суштина овог протеста види се у допису Агенцији, у коме се између осталог каже: “Будући да ни после три године од продаје ДП Застава ПЕС, ни после 195 дана штрајка нисте нашли за сходно да коначно прекинете агонију и фабрике и радника, јер нисте имали довољно храбрости да коначно признате да је ова приватизација катастрофална те да донесете одлуку о њеном раскиду, већ сте опет дали купцима неки рок од седам дана, и ко зна колико пута још ћете то радити, револтирани штрајкачи су коначно одлучили да дођу у Београд, пред зграду Агенције, и протестују”.

КО ЈЕ “ЗАПАЛИО” ВОЛВО
-У суботу, 20. новембра, дакле у нерадни дан, око 11,45 сати – каже Драган Ђорђевић – из круга фабрика украдено је фабричко возило, марке “волво“. Сумњамо да је тада изнета и значајна финансијска документација, као и вредни делови машина. То су штампане плоче, електронски “мозак” машина, који је у набавци коштао око 17.000 евра. Симптоматично је да се то догодило на неколико дана пред доношење одлуке о судбини приватизације ПЕС-а у Агенцији за приватизацију. Поднели смо пријаву МУП-у.

Аутобусе је обезбедио председник СО Сурдулица, Новица Тончев, а почетак протеста испред Агенције обележила је непријатност.

-Ко нам је пожелео “добродошлицу” испред зграде Агенције –нико други, него отац једног од власника, Андреја Димитријевића, и то како? Најпогрднијим речима и псовкама, увредама и понижавањем. Знамо га, сваке године проводи по три летња месеца на Власини, у нашем одмаралишту које је његов син узео у бесцење. Полиција га је чувала, нису ми дали ни да одем до чесме да се напијем воде, кажу  “идеш да бијеш оног чичу” – каже штрајкач Јовица НЕШИЋ.

Штрајкачи се затим са огорчењем обрћу на лик и дело Андреја Димитријевића, купца 49 посто капитала ПЕС-а.

Нека дође Андреј да ме скине: Тонка БорисоваНека дође Андреј да ме скине: Тонка Борисова-Ко је он – каже један од штрајкача – поједини Сурдуличани су га препознали са Кипра, где је прво брао поморанџе, па био избацивач у ноћним клубовима. А како је ушао у фабрику? Па, био је телохранитељ функционера СРС, па га је ту довео бивши председник општине, радикал Станислав Момчиловић. Кад је дошао, куче није имало за шта да га уједе, ни визит карту није имао, преко ноћи су му одштампали. Бизнисмен!

ЈОШ МАЛО ВРЕМЕНА

Петочлану делегацију ПЕС-а примио је лично директор Агенције за приватизацију, Владислав Цветковић, и директорка Сектора за контролу и спровођење уговора о приватизацији, Јулијана Вучковић.

-Димитријевић нас је предухитрио – дан пре него што смо ми дошли, он се појавио у Агенцији. Значи, неко му је дојавио. Доставио је некакву делимичну документацију знатно после продужених рокова – каже Драган Ђорђевић, вођа синдиката Независност у фабрици.

Утисак преговарачког тима ПЕС-а је да је Агенција врло уздржана у доношењу коначне одлуке о судбини ове приватизације.

-Само купцу продужују рокове – каже Ђорђевић – већ четврти или пети пут, а ништа не предузимају. Током разговора, највише их је интересовало да ли постоји нека могућност да се преговори између купца и штрајкача наставе.

Штрајкачи, међутим, одбијају такву могућност, сматрајући да друга страна само купује време, док не исиса све из фабрике; после је свеједно. Кажу да Владу, односно Агенцију као њен орган, с једне  стране притиска ЕУ због, по њима, недовољног броја приватизација у Србији, а с друге, пак, руска амбасада, која је против раскида приватизационог уговора.

ЧОВЕК НИЈЕ ‚ТИЦА

Усред разговора вашег извештача са штрајкачима, напољу је почела некаква фертутма. Имало се шта и видети – дугогодишња радница ПЕС-а, Тонка Борисова, инвалид рада, која је у овој фабрици, на послу, тешко повређена, па радила на пословима чистачице скраћено радно време, па после приватизације добила отказ, попела се на дрво испред фабрике, седи на танкој грани, са ужетом око врата.
-Скини се, бре, одатле – моле је штрајкачи – нису они вредни тога!
-А да ли сам ја вредна – одговара Тонка са дрвета – жена, инвалид, градила сам ову фабрику, сада цепам дрва по кућама за двеста динара, да се прехраним!
Ови доле сада примењују другу тактику:
-Добро, седи на то дрво, али макар скини то уже око врата, мож‘ да се омакнеш, и стварно да се обесиш!
-Не! – одговара Тонка – нека дође Андреј да ми скине конопац, и да ме спусти одавде!

-Љубазно су нас примили – каже Ђорђевић – не могу да грешим душу. Али, садржина разговора са директором Агенције Цветковићем не обећава много. Наиме, он је тражио “још мало времена” да се прегледа документација и једне и друге стране, како се, по његовим речима, не би пренаглило са одлуком Агенције. Ми смо апеловали да поново погледају записник Пореске управе Врање, по коме су утврђене финансијске малверзације купца, у вредности око 23 милиона динара. Сада чекамо четвртак, 25. новембар, када ће, наводно, Агенција донети одлуку.

Последњи преговори између купца и штрајкача одржани су 8. јула, и од тада су обе стране ушанчене.

-Ништа није испунио – каже Ђорђевић – па му ништа више не верујемо. Ипак, 13. октобра били су заказани још једни преговори, и то у згради СО Сурдулица. Шта ћемо ми у општини, он је купац, ми смо радници, дај да разговарамо у фабрици. Али, ипак смо отишли, сви штрајкачи су били ту, наша делегација је чекала да уђе. Полиција нас није пустила, а Андреј Димитријевић нам је кроз прозор општине показивао средњи прст. И због тога преговора више не може да буде, нема сврхе, јер ништа од претходних договора ни изблиза није испоштовано од стране купца.

Сада су обе стране на суду, радници туже купца због неисплаћених зарада, купац тужи раднике због “нелегалног штрајка”. По свему судећи, одлука Агенције за приватизацију ће бити преломна, али како је натерати да је донесе? Но, ни четвртак није далеко, па ће се видети од каквог се дрвета кашике дељу.

 

АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ
ОДЛУКА ЗА НЕДЕЉУ ДАНА
– Агенција врло пажљиво прати дешавања у ПЕС-у – каже Душан БЕЛАНОВИЋ, директор Сектора за комуникације Агенције за приватизацију – што доказује и чињеница да је делегацију штрајкача примио лично директор Цветковић. Али, решење није једноставно, и купци имају своје аргументе. Недавно су поднели врло озбиљна документа о пословању фирме, уговореним пословима, али тврде да не могу да их реализују због штрајка.
Овде се поставља питање – да ли би уопште било штрајка, да купац испуњава своје обавезе према радницима?
– Он тврди да испуњава – каже Белановић – али то ће утврдити комисија Агенције. Ми продужавањем рокова за испуњење уговора о приватизацији само покушавамо да не дође до раскида уговора, јер то је нужно зло. Иначе, примедбе штрајкача да то чинимо из не знам каквих побуда, апсолутно не стоје. Па, ми смо поништили 25 посто приватизација у Србији, када смо утврдили да се крше уговорне обавезе. Не искључујем ту могућност ни у ПЕС-у, али треба сачекати да стручне службе утврде чињенично стање. То неће трајати дуже од недељу дана.

 

Werbeanzeigen

REZULTATI JUBILARNIH, DVADESETIH PESNIČKIH RUKOVETI – NAJBOLJA PESMA TODORE ŠKORO

 

REZULTATI JUBILARNIH, DVADESETIH PESNIČKIH RUKOVETI

 

 

NAJBOLJA PESMA TODORE ŠKORO

 

 

Jubilarne, dvadesete pesničke rukoveti koje tradicionalno organizuje ugledni Krajinski književni klub iz Negotina ove godine okupile su rekordan broj pesnika, njih skoro sedam stotina iz zemalja regiona, ali i iz celog sveta u takmičenju za najbolju pesmu za ovu godinu. Pesničku rukovet  Mokranjčevog i Hajduk-Veljkovog grada na kraju je zaslužila  pesnikinja iz Beograda, Todora Škoro pesmom „Pismo kćeri u tuđini“ koja je osvojila prvo mesto, druga je pesma dr Rajka Gliba iz Zadra „Silazak kao uspon“, a treća pesma Branke Vojinović-Jegdić iz Podgorice „Tavani“.

 

U saopštenju organizacionog odbora ove manifestacije se kaže:

 

Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 682 rada iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Srpske, Slovenije, Bugarske, Makedonije kao i iz Australije, Francuske, Austrije, Švajcarske, Kanade, književnika poreklom iz regiona. Žiri u sastavu prof. dr Ljubiša Rajković Koželjac, predsednik, članovi prof. Tomislav Milošević, i prof. Slađan Mihajlović, izabrali su troje finalista međunarodnog festivala poezije „Pesničke rukoveti“: Todoru Škoro iz Beograda i pesmuPismo kćeri u tuđini, dr Rajka Gliba iz Zadra i pesmu Silazak kao uspon, Branku Vojinović Jegdić iz Podgorice i pesmu Tavani.

Žiri je pohvalio sledeće autore: Dušana Ružića iz Paraćina i pesmu Očev vinograd, Primoža Vesnika iz Ljubljane i pesmu Tesnac u srcu slavenskih sudbina, Nevenu Bošnjak Čolić iz Beograda i pesmu Opstati, Suzanu Stupar iz Prijedora i pesmu Dnevnik predvečerja, Senahida Nezirovića iz Tuzle i pesmu Branko Miljković, Ani Stojkovu Ivanovu iz Plovdiva i pesmu Posle noći, Miloša Marinkovića iz Niša i pesmu Da ne postoji kiša, Milana Jankovića iz Požarevca i pesmu Žižak – ateista, Gordanu Radovanović iz Banja Luke i pesmu Zaveštanje i Draganu Đurković Tošić iz Čačka i pesmu Tražim zrno u čoveku.

Žiri je odlučio da je ovogodišnji laureat međunarodnog festivala poezije „Pesničke Rukoveti“ Todora Škoro iz Beograda i pesma Pismo kćeri u tuđini.

Svi odabrani radovi biće objavljeni u posebnom e-book izdanju časopisa za književnost, umetnost i kulturu Buktinja a časopis prosleđen autorima koji su u njemu zastupljeni.

Završna smotra festivala, dodela nagrade i predstavljanje pobednika pred negotinskom publikom održaće se u drugoj polovini meseca septembra.

 

Pobednica “Pesničkih rukoveti” Todora Škoro ovim povodom je izjavila.

“Seobe u ratu, seobe u miru, pečalbarske seobe, ali I one negeografske, nego intelektualne, duhovne, emocionalne, usud su, čini mi se, našeg više nego ijednog naroda na svetu. A svaka seoba je bolna. Onome ko odlazi, više onome ko ostaje. A majkama, mišljah, njima seoba dece dođe kao prva smrt posle kloja ona druga, konačna, bude tek nešto  neosetno, skoro željeno. Od te misli, od te slike mnogih majki-čekalica bez nade potekla je ova moja pesma. Izišla iz mene, onako na narodnu, slična tužbalici ili molitvi, ali drukčije I nije moglo. Sad, kad je ta pesma ovenčana nagradom , ona više kao da nije samo moja, ja I želim da ona bude dete svih majki koje čekaju svoje otišle sinove I kćeri. Darujem je njima, od srca!”