Diplomatski šamar: Beograd šokiran retorikom i zahtevima Angele Merkel Debakl Borisa Tadića

Diplomatski šamar: Beograd šokiran retorikom i zahtevima Angele Merkel

Debakl Borisa Tadića

Velièina slova: Decrease font Enlarge font
Svevi¹nji, poslednja diplomatska nada: Boris Tadiæ, molitva za severno Kosovo  i kamione preko pet tona koji ne podle¾u carinskom pregledu

Svevi¹nji, poslednja diplomatska nada: Boris Tadiæ, molitva za severno Kosovo i kamione preko pet tona koji ne podle¾u carinskom pregledu

Photo: Vesna Anðiæ

Politièki uragan koji je u vidu Angele Merkel protutnjao Beogradom ostavio je za sobom u ru¹evinama dosada¹nju politiku aktuelnog srbijanskog re¾ima, a njegove kljuène aktere u potpunom ¹oku. Iako je prvobitnu potpunu paralizu misli i akcije naknadno smenila kanonada, za domaæu upotrebu namenjenih, poruka predsednika i njegovih èau¹a, na delu je samo jo¹ jedan beznade¾an poku¹aj da se verbalnim egzibicionizmom prikrije oèigledno uru¹avanje Tadiæeve kule od karata, godinama unazad graðene na temelju zazdanim od jeftinih politièkih la¾i i obmana

Nema panike, zar ne vidite moj osmeh: Sonja Liht u ulozi Tadièevog bensedina

Photo: FoNet/Zoran Mrða

Dva dana nakon prvobitnog ¹oka koji je meðu akterima srbijanske politièke scene usledio po odlasku nemaèke kancelarke iz Beograda, usledila je prava lavina poruka re¾imskih glasnogovornika koje karakteri¹u poku¹aji relativizacije vi¹e nego jasnih poruka koje je Merkelova javno saop¹tila, ali i najavom povlaèenja zvaniènog Beograda u mraènu mrzovolju i po svoj prilici neku vrstu predizborne samoizolacije.

Dok je ¹okirani predsednik danima tragao za sopstvenim viðenjem najnovijeg pora¾avajuæeg razvoja dogaðaja, mnogobrojni, njemu odani minsitri, ambasadori, politièari susednih dr¾ava, kvazianalitièari i biv¹i ambasadori, juri¹om su, preko stranica srpske ¹tampe, pohitali u frontalni napad na znaèenje i znaèaj poruka koje je Merkelova saop¹tila, tra¾eæi prostora za njihovo slobodno interpretiranje. Prva je u tom e¹alonu nastupila Tadiæeva miljenica Sonja Liht izjavom da je “upskos tvrdom stavu Angele Merkel kandidatura Srbije do kraja godine zagarantovana”.

Gostujuæi na DS-B92, Lihtova je poruke nemaèke kancelarke nazvala “spiskom ¾elja”, od kojih se nekima mo¾e izaæi u susret, a o nekima se mora ozbiljno razgovarati. Na istoj talasnoj du¾ini na¹ao se i Ivo Viskoviæ, Tadiæev ambasador u Berlinu, èovek koji je na to mesto do¹ao tako ¹to je svoj profesionalni kredibilitet ¾rtvovao na oltaru Jeremiæeve “pobede” u UN. Viskoviæ smatra da Nemaèka od “Srbije oèekuje ne¹to ¹to nije politièki realno – da se odrekne Srba na severu i da ka¾e pri¹tinskim vlastima da doðu sa svojim institucijama, a to je crvena linija ispod koje nijedan politièar ne mo¾e da ide”.

Dok je srspki ambasador u Berlinu davao intervju u Beogradu, njegov ¹ef Vuk Jeremiæ se obreo u Banjaluci gde je u tandemu sa Miloradom Dodikom poruèio da neæe pristati na dvostruke ar¹ine koje meðunarodna zajednica primenjuje prema Srbiji. Nad “svetskom nepravdom” uèinjenoj Srbiji lamentirao je i Bo¾idar Ðeliæ, èovek koji je od pomahnitalog Jeremiæa preuzeo poslove evropskih integracija, rekav¹i da “zahtev za ukidanjem institucija nije u skladu sa evropskim demokratskim principima”.  Ne¹to koèoperniji bio je dr¾avni sekretar u Minstarstvu za Kosovo Oliver Ivanoviæ koji je poruèio da stav Nemaèke jeste za respekt, ali da “mi pre svega imamo srpski ustav, srpske nacionalne i dr¾avne interese i oni su za nas ideje vodilje”.

Opreznije stavove izneo je jedino biv¹i ambasador u Parizu Predrag Simiæ koji je za uslove koje je u Beogradu izrekla Merkelova, a koji se tièu ukidanja paralelnih institucija i pro¹irenja delovanja Euleksa na celu teritoriju Kosova, reako da nisu novi, ali da “iznenaðuju jer su stigli br¾e nego ¹to je bilo oèekivano”.

Nije valjda da æete nam zabraniti ¹verc: Boris Tadiæ rukama poku¹ava da objasni Angeli Merkel veliku tajnu srpske ekonomije

Photo: BETA

Posle nekoliko dana æutanja napokon se oglasio i sam Boris Tadiæ, podsmeha vrednom izjavom da Srbija ima “prirodno pravo da postane èlanica EU”. I dok su se oni pismeniji graðani s pravom pitali o filozofskim izvorima predsednikove ideju o postojanju prirodnog prava za èlanstvo neke dr¾ave u jednoj meðunrodnoj organizaciji, Tadiæ je od svojih sunarodnika ponovo zatra¾io podr¹ku za “politiku koja te¾i EU, ali i podrazumeva èuvanje dostojanstva Srbije i njenih graðana, na¹eg identiteta i postojanja na Kosovu i Metohiji” kojom æe kako je naglasio pobediti “novi talas defetizma i nesportskog duha”.  Ne negirajuæi znaèaj stavova zvaniènog Berlina, Tadiæ je njihovu ozbiljnost ubla¾io porukom da je sa Angelom Merkel dogovorio nastavak “dijaloga o spornim piranjima”.

Da upalim sveæu za Ahtisarijev plan: Boris Tadiæ u potrazi za Martijem koji bi nam danas dobrodo¹ao, ba¹ kao i plan Z-4,  nesmotreno odbijen

Uprkos interpretacijama zvaniènog i poluzvaniènog Beograda jasno je da je Angela Merkel samo javno potvrdila ono ¹to je veæ bilo jasno u trentuku kada je Goran Had¾iæ bio u avionu za Hag – da je kosovsko pitanje stavljeno na vrh liste prioriteta koji Srbiju oèekuju do kandidature za èlanstvo u EU. Naknadna nagaðanja o moguænosti pregovora oko nivoa saradnje koju Srbija treba da uspostavi sa Kosovom plod su lepih ali nerealnih ¾elja Beograda, koje je mo¾da bilo moguæe uvrstiti u dnevni red pre skoro dve godine, ali nikako nakon ¹to je kosovski uslov ojaèan javnim izno¹enjem od strane Merkelove i kredibilitetom zvaniène nemaèke politike. Jedina nejasnoæa u pogledu iznetih stavova ostala je po pitanju moguænosti da Srbija uz neke manje ustupke dobije formalnu kandidaturu bez datuma pregovora do kraja godine, ¹to bi srbijanskom re¾imu predstavljalo kakvu takvu slamku spasa pred predstojeæe izbore, ali takva kandidatura za Srbiju su¹tinski ne bi predstalvjala korak napred na putu ka EU.

Kada je u proleæe  2008. godine podr¹ku srpskih glasaèa pridobio njihovim svesnim obmanjivanjem o moguænosti realizacije politièke formule “I Kosovo i Evropa”, Tadiæ je jasno kalkulisao procenom da bi do narednih izbora mogao dA dobije status kandidata i datum pregovora tako ¹to æe u odgovarajuæem trenutku u Hag isporuèiti Ratka Mladiæa i Gorana Had¾iæa. Istovremeno, re¹avanje kosovskog pitanja trebalo je odlagati u nedogled, po moguænosti do ulaska Srbije u EU kada bi ucenjvaèki potencijal Beograda u odnosu na Pri¹tinu znaèajno porastao. Iluziju da Srbija u EU mo¾e da uveze zamrznuti konflikt pojaèavalo je nekritièko povlaèenje analogije sa sluèajem Kipra, uprkos opredeljujuæoj èinjenici da su nezavisnost Kosova priznale 22 kljuène èlanice EU, a nezavisnost severnog dela Kipra nijedna!

Sve smo mogli mi, samo da ste Srpkinja sa Kosova: Tadiæ se jada Merkelovoj

Photo: BETA

Pored pogre¹nih osnovnih postavki, znaèajan èinilac strategije Beograda postalo je, za evropsku perspektivu Srbije, potpuno irelevantno odsustvo konsenzusa unutar EU po pitanju Kosova. To ¹to zahtev za priznanjem nezavisnosti Kosova nije mogao da se pojavi kao formalni uslov same Unije nijednog trenutka nije znaèilo da je tako ne¹to nemoguæe prilikom opredeljivanja svake od 22 èlanice koje tu nezavisnost priznaju.

Kada je poku¹aj  neekvivalentne politièke trgovine ha¹kim beguncima definitivno propao, postalo je jasno da ni od politike “i Kosovo i Evropa” neæe mnogo toga ostati. Sada je Nemaèka na dnevni red stavila politièku formulu “Kosovo pre Evrope” u kojoj æe Srbija morati da uradi sve izuzev da formalno prizna nezavisnost svoje nekada¹nje ju¾ne pokrajine. Situacija se, nakon poslednjih incidenata na severu Kosova, uprkos povr¹nim uveravanjima beogradskih i nekih evropskih kvazianalitièara, dodatno pogor¹ala na ¹tetu Srbije èak toliko da bi se slobodno moglo reæi da incidenti nisu bili uzrok veæ posledica strate¹ke nemoæi Srbije koja postoji jo¹ od 1999. godine i kapitulacije Milo¹eviæevog re¾ima pod bombama NATO saveza.

Ironija sudbine je htela da formalni, u su¹tini beznaèajan ustupak Beogradu u pogledu priznavanja kosovske nezavisnosti, postane jedini rezultat politike koja je praznu formu pretpostavila ¾ivotnoj su¹tini i koja je ¾ivotu u la¾i podredila stvarne nacionalne interese i evropsku perspektivu Srbije. Ne treba, meðutim, imati iluzije u to da æe kljuène èlanice EU insistirati na po¹tovanju teritorijalnog integriteta Kosova i da Srbiji u pogledu zahteva za punom normalizacijom (sa izuzetkom formalnog priznanja i razmene diplomatskih misija) neæe biti èinjeni nikakvi ustupci.

A dan je tako lepo poèeo: Angela i Boris, friends

Photo: BETA

Ono ¹to bi graðane Srbije i evropske partnere najvi¹e trebalo da zabrine jeste oèigledno odsustvo odluènog voðstva i ideja unutar Tadiæevog re¾ima i to u trenucima kada se njegova politika, jasnije nego ikada, oblikuje izmeðu èekiæa EU i nakovnja domaæe javnosti koja se godinama hranila samoobmanjivanjem i uzgajanjem la¾nih predstava o sopstvenoj neupitnoj ispravnosti i uroðenoj pravednosti. Vreme je dalo za pravo onima koji su tvrdili da Tadiæ nema ni hrabrosti niti intelektualne i moralne snage za otklon od jevtine demagogije i kalkulantske politike kojom je svojim sunarodnicima uzalud protraæio èetiri dragocene godine ¾ivota. Umesto ¹to od svojih politièkih poverilaca tra¾i podr¹ku za jo¹ jedan mandat politici koji je unapred osuðena na propast i odsutvo rezultata, Tadiæ bi u interesu srpskog dru¹tva trebalo da odstupi po¹to je suvi¹e vremena proveo na Andriæevom vencu za ono malo dobrih stvari koje je uèinio, ako je takvih uop¹te i bilo. Njegova ostavka kao predvodnika koji simbolizuje politiku koja je do¾ivela potpuni debakl, postala je najvi¹i nacionalni interes i uslov dalje evropske perspektive Srbije.

———- Forwarded message ———-
From: Jeremija Krstic <krstic.jeremija@gmail.com>
Date: 2011/3/8
Subject: Pocelo ispunjavanje uslova za pocetak pregovora sa Siptarima!
To: info@eparhija-prizren.org

Priština provocira Beograd: Neizvestan početak razgovora

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122168/Pristina-provocira-Beograd-Neizvestan-pocetak-razgovora

Artemijevi monasi napadnuti Molotovljevim koktelima

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/122040/Artemijevi-monasi-napadnuti-Molotovljevim-koktelima

Artemija hoće da izopšte iz crkve

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122273/Artemija-hoce-da-izopste-iz-crkve

Odbor Srpske pravoslavne crkve (SPC) za Kosovo i Metohiju najavio je da æe protiv monaha Artemija, zbog nepo¹tovanja odluka najvi¹ih crkvenih instanci, biti preduzete adekvatne crkveno-kanonske mere, a prema reèima koordinatora Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibora D¾omiæa, to bi moglo biti li¹enje mona¹kog èina, pa i izop¹tenje iz crkvene zajednice.

 

Bogoslu¾enje u „katakombi“ u Beogradu

 

„Za Artemija kazna bi mogla biti li¹enje mona¹kog èina i vraæanje u red svetovnjaka ili privremeno ili trajno izop¹tenje iz crkvene zajednice, a za jeromonahe, sada¹nje svetovnjake bi to znaèilo privremeno ili trajno izop¹tavanje iz crkvene zajednice“, rekao je D¾omiæ povodom te najave, ali i sve uèestalijih pretvaranje privatnih objekata u „crkve i katakombe“.
D¾omiæ, meðutim, ka¾e da u ovom trenutku niko sa sigurno¹æu ne mo¾e da tvrdi kada æe protiv monaha Artemija i ra¹èinjenih jeromonaha, odnosno svetovnjaka biti pokrenut crkveno-sudski postupak, jer je to pitanje iskljuèivo u nadle¾nosti njihovih nadle¾nih episkopa. Postupak pokreæu episkopi nadle¾ni za teritoriju na kojima su oni nastanjeni, kazao je D¾omiæ.
Ra¹èinjeni vladika Artemije je, uprkos zabrani, nastavio sa redovnim èinodejstvovanjem u crkvi u ¹umadijskom selu Ljuljci.

 

 

On je, kako je navedeno u saop¹tenju Odbora za KiM, pored la¾nog predstavljanja i samotitulisanja imenom episkopa ra¹ko-prizrenskog, nastavio da ¹iri neistine i neosnovano anatemisanje svih koji se ne sla¾u sa njegovim tumaèenjem pravoslavlja, kao i da unosi duh nemira, duh nerazumnog pona¹anja, duh la¾ne revnosti za veru, duh razbijanja sabornosti. Najzad, monah Artemije i njegovi sledbenici pretvaraju stanove u verske objekte za molitvu, a poslednji takav sluèaj se dogodio u nedelju u sred Beograda, navodi se u saop¹tenju Odbora za KiM.
D¾omiæ obja¹njava da pripadnicima klera, dakle, episkopima, sve¹tenicima i monasima, nije dozvoljeno da bez blagoslova nadle¾nog arhijereja podi¾u hramove ili da, u privatnim stanovima, otvaraju bogoslu¾bena mesta kao svojevrsne „parasinagoge“. Za takve prestupe, sveti kanoni i druga va¾eæa crkvena pravila predviðaju najstro¾e kazne, kazao je D¾omiæ.
Kada je reè o pretvaranju privatnih stanova u „crkve i katakombe“ na „potezu“ su dr¾avni organi, kazao je D¾omiæ, jer je, kako je rekao, to pitanje regulisano dr¾avnim propisima koji su u ovom sluèaju, grubo prekr¹eni.
D¾omiæ je uveren da æe ta „beogradska Artemijeva katakomba“ vrlo brzo biti zatvorena kao ¹to se veæ u nekoliko sluèajeva na Kosovu i Metohiji i digodilo.
Napomenuv¹i da je tu reè o dve vrste prestupnika, D¾omiæ je objasnio da nadle¾nost nad njima u prvom stepenu imaju eparhijski crkveni sudovi, a u drugom i poslednjem stepenu Veliki crkveni sud SPC.
On je ukazao da postupak poèinje odlukom nadle¾nog episkopa da se protiv poèinioca crkvenih prestupa pokrene postupak i nalogom eparhijskom crkveno-sudskom tu¾iocu da, na osnovu dokaza, pristupi pisanju optu¾nice. Prema njegovim reèima, optu¾nica se sa dokazima dostavlja eparhijskom Crkvenom sudu, a sud je dostavlja onome na koga se ona odnosi. Optu¾eni ima pravo da u roku od 14 dana dostavi svoj odgovor. Ukoliko odbije da dostavi odgovor, a primi optu¾nicu, pravila propisuju da optu¾eni priznaje krivicu. Ukoliko optu¾eni odbije da primi optu¾nicu, Crkveni sud æe mu postaviti zastupnika po slu¾benoj du¾nosti, kazao je D¾omiæ i dodao da je crkveno-sudski tu¾ilac du¾an da u optu¾nici predlo¾i neku od propisanih crkvenih kazni.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: