Glas Dijaspore predstavlja mladu pesnikinju Tijanu Trklju

  • Tijana TrkljaTijana Trklja

    • Trešnje moga djeda
    • Djede moj,
      Trešnje.
      Sto si ih posadio
      U vrhu našeg vrta.
      Eno stasale.
      Kao djevojke za udaju.
      Bjele im se vjenčanice,
      Poput ivanjskih noći
      Punih mjesečine…
      Prozračno im krošnje istkano,
      Od naših osmjeha ,ispricanih priča.Djede,
      One uspomenom mame,
      Sjećanja mi prizivaju…
      Oprosti djede…
      Ali…
      Ne mogu,da ne zaplačem
      Pod njihovim velom uspomena,
      Koji vode do tebe .
      Tijana TrkljaMoja molitva Ocu Simeonu dobricevskomoja molitva Ocu Simeonu DobricevskomRiječi moje , danas uz vjetar plove
      Dok zvone zvona, Duh Sveti slazi,
      Na jezero zeleno,na zelenu treavu
      Na goru zelenu i dječiju kosu plavu.Oče Simeone,
      Poslušaj rijeci moje
      I srce dok pomilovanje tvoje zove.
      Izbavi tugu iz duše ove …
      Molim te Oče daj mi osjecaj novi.Oprosti Oce,
      Oprosti Sveti.
      Sto gresno gledam u oči poslanika tvoga,
      što možda tražim ne moguća djela,
      što slomljena stojim kao cijela .

      Ne vidim svjetlost bez pomoći tvoje ,
      Ne čujem pjesmu bez molitve ove ,
      Ne vidim juče , danas ni sjutra ,
      Bez imena tvoga i pomoći Boga blazenoga .

      Tijana Trklja
      Noć želja

      Očiju punih straha,
      Otvaram prozor…
      U lice mi dunu ledeni vjetar…
      Osjećam da mi mrzne pogled.

      Snežne pahulje
      Ne čujno su padale,
      S neba.
      Blistajuci kao kristali,
      Na mjesecini,sto se …
      Tu i tamo probijala kroz
      Oblak.

      Beznacajne rijeci lete,
      Na jedan tren…
      Trgnuh se !
      Prepoznah te riječi na vjetru.

      Koža sa lica spade,
      Ostaše samo oči ,
      Ukočene u noci.

      Tijana Trklja

  • Izgubljena kazaljka vremenaNisam imalaDovoljno mana,

    Da bi me voljeli.

    Samo sam umjela

    Uvijek iznova prastati,

    I razumjevati.

    Imala sam i ja svoja osjecanja,

    U njima nije bilo gorcine…

    A,zbog bola sam postala

    Izgubljena kazaljka vremena…

  • Autor Tijana Trkulja

 

Zaboravi oci kestena

von Tijana Trklja, Samstag, 26. November 2011 um 11:07

List,je pao…

Suzu mi je poslao.

Jesen je dosla,

Druga godina je prosla.

 

Kisa se sprema,

Zivotna olovka drijema.

Magla oko‘ mene,

U maglu prelazi moje vrijeme.

 

Uspomene?

U dnevniku stoje…

Kroz srce provlace ,

Rijeci tvoje.

 

Na platnu kesten drijema,

Oko tinja protiv vremena.

Vrijeme protice ,

Papir u maglu skrece…

 

Ne tinja nista,

Samo jedan list pada,

Nosi poruku;

U zivotu si razlozi su ,

Bez razloga,

Slucajnosti su okolnost vremena…

Za tebe je poruka;

Zaboravi oci toga kestena !!!

Werbeanzeigen

OVAKO SE PREMA SRBIMA PONASAJU SVUGDE U (zapadnom / islamskom) SVETU. TOME MNOGO POMAZE POLITIKA VLADAJUCEG REZIMA U BEOGRADU.

PREDGOVOR

Kao urednik Glasa Dijaspore koji živi već 41 god. u nemačkoj mogu samo potvrditi ovakva iskustva i u Nemačkoj-Tada sam držao svoju privatnu radnju- Mnogi nemci su me pitali šta sam? Kad sam im odgovorio; čovek kao i svaki drugi, priupitali su, ne to već šta si po narodnosti; musliman, srbin ili hrvat? Dešavalo se da su mi kao srbinu izlazili iz radnje lupajući vratima iz gneva i protesta kao da me nisu decenijama poznavali-za njih sam bio srpski zločinac-Deca su mi i u gimnaziji imali sličnih neprijatnosti-Tako me je sin priupitao, šta smo mi ? kad sam ga pitao zašto pita rekao je da ga je nastavnik pitao pošto se zove Nonković. Rekao sam sinu, po mami si nemac po meni si srbin ali nastavniku možeš reći da smo u prvom redu ljudi a da si i srbin, možeš mu reći jer nema razloga da se stidiš-Nato mi je sin odgovorio, Tata bolje je da to ne reknem, ( da je srbin) jer ima razloga. Svugde u svetu i ne samo u Norveškoj smo ocrnjivani sa totalnom režijom medija kako štampe tako i televizije!

Za većinu naroda u svetu smo mi srbi genocidan narod! Srbija je jedna od najbogatih zemalja u evropi gledajući po resorsima i glavi stanovnika. Nije potrebno da idemo bilo gde po svetu već samo jedno nam je potrebno! Svaku vladu koja nije u stanju u roku od godinu dana da obezbedi pristojan život svojim državljanima, dostojanstven čoveka treba složno najuriti i birati novu sve dok ne shvate političari da ne mogu jednom stražnicom u dve fotelje sedeti radi svojih ličnih koristi služeći više interesima iz vana, svojim nalogodavačima nego svojem narodi-jedan narod a dva gospodara jedna raja dva harača plaća! Ulazak u Evropu nije rešenje u dobrobit svoga naroda već u dobrobit tudjeg da nam još komotnije vršljaju, podčinjavaju i izrabljiju. Srbiju nije potrebna Evropa već je Evropi potrebna Srbija! To bi trebala vlada da je prava i jasno reći! Itali ja je nudila Titu da im unajmi vojvodinu da će njom hraniti 60 miliona italijana i 20 miliona jugoslovena! A sad nije ova vlada u stanju da prehrani sa istom tom vojvodinom niti sedam miliona srba! Ko još tu ne veruje da je nešto pokvareno i da smrdi riba od glave tome nije više za pomoći-neka onda bira ovu vladu pa će videt kako će mu biti ali onda neka se više nikom ne žali-Uzdaj se narode use i u svoje kljuse i terajte svaku vladu sa trona sve dok ne dodje prava!

============

ZORICA MITIÆ Pisma iz (ne)prijateljske Norveške

INTERVJU | MARA KNE®EVIÆ KERN | JUL 21, 2011 AT 23:03


Razgovarala Mara Kne¾eviæ Kern

„Mene nije sačekala romantična, prijateljska Norveška, već jedna optužujuća, prema Srbima vrlo kritična  Norveška… Svi su me mrko gledali… Propaganda je bila do te mere jaka da su moju decu napadali u školi, a bosanske izbeglice su tvrdile da ću kao lekar da ih ubijem. Noću su dolazili pred moja vrata sa norveškim pristalicama i vikali: „Ubice, idite kući!“ Policija u to vreme nije mogla, a možda ni smela da nam pomogne… Srbi idu po svetu sa pečatom ratnih zločinaca, što je jako teško skinuti sa sebe. Vi koji živite u Srbiji to niste u stanju da shvatite i smatrate da ćete ulaskom u EU uspeti da popravite svoj status. To je velika zabluda… Mnogi Srbi se u Norveškoj stide da kažu da su Srbi, a svako otvaranje novina za nas predstavlja šok – nikad ne znamo šta će novo da izmisle o nama“, kaže u intervjuu za „Pečat“ lekarka koja je kao dobrovoljac učestvovala na ratištima širom bivše Jugoslavije

Dr Zorica Mitiæ je roðena u Beogradu. Tokom raspada Jugoslavije osetila je potrebu da ode na rati¹te kako bi kao lekar dobrovoljac pomogla ljudima koji su se zatekli na ratom zahvaæenim podruèjima. Svoj Ratni dnevnik objavila je u knjizi „Iz Krajine koje vi¹e nema“ (1996). Institut za knji¾evnost i umetnost stavio je ratni dnevnik u red najvrednijih ratnih zapisa. Knjiga je objavljena na norve¹kom i danskom jeziku.
Dr Mitiæ danas radi kao lekar na jednoj norve¹koj klinici, ima dve kæerke i nastavlja borbu za istinu o ulozi Srbiji u graðanskom ratu, pi¹e, prevodi i bavi se istra¾ivaèkim novinarstvom.

Vi ste u norve¹koj javnosti poznati kao borac za istinu o Srbima, pa ne èudi ¹to se va¹e ime na¹lo na listi saradnika reditelja Ole Flyuma, koji je svojim filmom o ratu u Bosni uznemirio tvorce srebrenièkog mita. O kakvom se filmu radi?
Na filmu je radila izuzetno profesionalna ekipa. Pored Ole Flyuma, koji je za svoja dela dobio niz nagrada, na filmu je radio i njegov saradnik – engleski re¾iser Dejvid Hebdit, dugogodi¹nji saradnik Bi-Bi-Sija i mnogih britanskih TV stanica. Posle desetogodi¹njeg rada, filmovi „Grad koji je mogao da se ¾rtvuje“ i „Tragovi iz Sarajeva“ prvi put su prikazani na norve¹koj TV aprila 2011. godine. Ovi dokumentarni zapisi uvode sasvim nove elemente u dosada¹nju sliku o ratovima u Bosni i Hercegovini, prikazujuæi prvi put srpske ¾rtve i muslimane kao zloèince, ¹to je uticalo na bitnu promenu crno-bele slike o proteklom ratu u Bosni i Hercegovini, u kojoj su lo¹i momci uvek i iskljuèivo bili Srbi, a ¾rtve iskljuèivo „jadni“ muslimani. Bosanski muslimani i njihovi mentori profesionalizovali su ulogu ¾rtve i na njoj su zaraðivali i jo¹ uvek pridobijaju svetske simpatije, a  verovatno i svaku drugu podr¹ku. U Olinim filmovima prikazani su u¾asni zloèini mud¾ahedina nad Srbima u Bosni, dokumentovani njihovim dnevnicima (prevela sam ih za potrebe filma), kao i izjave srpskih svedoka – meðu kojima je svedoèenje oca kojem su doneli obezglavljenog sina… Logièno je ¹to ove ¾rtve muslimani kriju i ne priznaju, ali je sramno ¹to se u Srbiji za njih ne zna, i ¹to se sistematski radi na tome da se o njima ni ne sazna. Olinu ekipu niko ne mo¾e da optu¾i za pristrasnost i zbog toga ¹to su u realizaciji filma kori¹æeni uglavnom muslimanski izvori, a meðu saradnicima su bila i dva muslimanska novinara: Esad Heæimoviæ i Mirsad Faziæ… Oni su èasni ljudi, koji su tokom rata bili anga¾ovani u muslimanskoj vojsci èime su – kako sami ka¾u – odu¾ili svoj dug domovini, a sad hrabro odu¾uju svoj dug istini, otkrivajuæi skrivenu stranu ovog rata… Njima su posle objavljivanja filmova pretili smræu, pa su morali da se ograde od njihovog sadr¾aja, kao ¹to su mnogi ha¹ki svedoci pod pretnjama odustali od svedoèenja u korist Srba.

Kojim propagandnim metodama se slu¾i bosanski muslimanski lobi u Norve¹koj?
Pre svega – oni su u Norve¹koj daleko brojniji od Srba i dobro organizovani. Muslimani iz Bosne imaju Bosansko islamistièko udru¾enje koje okuplja oko 80 odsto od 16.000 Bo¹njaka u Norve¹koj, a u Oslu je izgraðena njihova najveæa d¾amija u koju dolazi 8.000 ljudi. Formirali su grupe koje sistematski prate ¹tampu i munjevito reaguju na sve ¹to je napisano ili izgovoreno protiv njih. U svojim komentarima su veoma agresivni, upu¹taju se u liène kvalifikacije protivnika ne pokazujuæi nikakvo interesovanje za istinu. U njihovom pona¹anju dominiraju ostra¹æenost i mr¾nja i to je tu¾no. Meni su nedavno uputili ozbiljne pretnje, pa sam bila primorana da ih prijavim policiji, koja je sluèaj predala sudu. Te njihove grupe orkestrirano napadaju sve i svakoga ko se usudi da izgovori ne¹to ¹to se ne uklapa u sliku o srebrenièkom „genocidu“. Oni su veoma aktivni i u srpskoj ¹tampi, u razlièitim diskusionim forumima, u kojima diskutuju pod srpskim imenima i tako stvaraju la¾nu sliku o javnom mnjenju u Srbiji. U Norve¹koj ¹tampi se hvale kako je srpska javnost na putu da se sasvim promeni i sa njima usaglasi. Sluèajno sam se sa jednim takvim uèesnikom u debati susrela u srpskim, a potom u norve¹kim novinama. Nisam sigurna u kojoj meri srpske novine mogu da kontroli¹u one koji u njima diskutuju, ali je va¾no da èitaoci znaju da meðu diskutantima ima stranih krtica koje rade protiv srpskih interesa. Nedavno su bosanski muslimani koji ¾ive u Norve¹koj preko svojih politièkih prijatelja podneli norve¹kom Parlamentu zahtev o dono¹enju Rezolucije o Srebrenici, kojom bi se potvrdila kvalifikacija genocid. Ministar spoljnih poslova diplomatski je objasnio da Norve¹ka nema tradiciju dono¹enja politièkih odluka te vrste, uputiv¹i ih na Meðunarodni sud… To je zasad pro¹lo tako, ali bosanski muslimani neæe prestati da vr¹e pritisak na Parlament, pogotovo ne sada kada je sud u Hagu doneo presudu da Holandija plati od¹tetu izvesnom broju ¾rtava u Srebrenici. Odgovornost nad holandskim bataljonom u Srebrenici imao je Norve¾anin, kao komandant trupa UN u Tuzli.  Zbog toga je va¾no da Srbi izaðu sa svojom argumentacijom, ¹to æe olak¹ati i norve¹ki polo¾aj.

Da li film sadr¾i detalje koji nisu poznati javnosti?
Zavisi koliko je koga interesovala istina o Srebrenici. Reditelj je prikazao razgovor sa biv¹im komandantom policije Srebrenice Hakijom Meholjiæem, kao i sa komandantom vojske Srebrenice, pukovnikom Husom Salihoviæem, govorili su o èinjenicama koje  bi Srbija trebalo da poznaje. Prvo: Naser Oriæ je èinio zloèine nad Srbima oko Srebrenice, ali i nad muslimanima u samoj Srebrenici, a njegove ¾rtve se pripisuju Srbima. U filmu se iznosi sumnja da je Srebrenica bila prodata i da su je muslimani menjali za zonu oko Sarajeva. Dakle: masakr je bio naruèen i dogovoren izmeðu Bila Klintona i Alije Izetbegoviæa, koji je molio svoje da uvuku Srbe u zamku i da tokom borbi i sami pripomognu da se ubije ¹to vi¹e muslimana. Ovo se uklapa u poznatu Klintonovu pogodbu sa Izetbegoviæem, kome je obeæana NATO pomoæ ukoliko „obezbedi“ 5.000 muslimanskih ¾rtava.

Zbog èega su muslimani pristali da svedoèe u Olinom filmu?
Svedoci koji su pristali da govore pred kamerama smatraju da su la¾i pre¹le svaku meru i da se zloupotrebljavaju i protiv samih muslimana. Oni na ovaj naèin ¾ele da pomognu porodicama poginulih muslimana, koje imaju pravo da znaju da li je njihove drage ubio Naser Oriæ po narud¾bi njihovog voðe ili Srbi… To su rane koje najvi¹e bole. Muslimane su izdali muslimani, ubijali su ih takoðe muslimani, a ne samo Srbi – ovi filmovi su i njihova borba za istinu.

Do¹li ste do podataka da se odreðen broj „ubijenih muslimana“ slobodno kreæe po svetu?
Postoje dokazi o tome da se izvestan broj „ubijenih“ u Srebrenici – èija su imena la¾no pridodata spisku ¾rtava – slobodno ¹eta po svetu. Ima ih i po celoj Americi; neki izvori upuæuju na Sent Luis, Detroit, Hamtramck, a u Kanadi im je voða Ramiæ – on saraðuje sa braæom Ljevakoviæ, koji finansiraju d¾ihad u Bosni. Ovi podaci se mogu proveriti, dovoljno je da Srbija ili neko drugi zatra¾i spisak graðana u tim oblastima. Tako bi se bar do¹lo bli¾e istini… Svaki taksista u Sarajevu mo¾e da vam nabroji nekoliko imena sa spomenika ¾rtvama, za koja se zna da su la¾no upisana meðu mrtve, iako ti ljudi sada ¾ive u SAD ili Kanadi i ¹alju ¾eni dolare.

U poslednje vreme se pojavilo nekoliko znaèajnih autora koji demaskiraju isfabrikovani mit o „genocidu“. U kojoj meri je javnost upoznata sa ovim knjigama?
Mi najzad imamo nekoliko knjiga koje sistematski razoblièavaju mit o Srebrenici, ali su za sada nedostupne ¹iroj javnosti – kako u Srbiji, tako i van granica. Potreban je ogroman napor dijaspore i srpskih vlasti da se te knjige ¹to pre dostave na uvid osobama koje se bave ovom problematikom, kao i novinarima. Istorijski projekat Srebrenica je dao nekoliko knjiga: „Deconstruction of a virtual genocide. An intelligent person’s guide to Srebrenica“, Stefana Karganoviæa; „The martyrdom of Serbian Srebrenica“, Ljubi¹e Simiæa; „Spiritual Genocide“, Slobodana Mileusniæa; „The Star Witness“, Germinala Civikova; „The Srebrenica massakre“, Edvarda Hermana… Informi¹emo Norve¾ane koliko mo¾emo, ali vas podseæam da u Norve¹koj nema mnogo Srba. Zvanièna statistika ka¾e da nas je manje od 3.000, dok muslimana sa Balkana ima oko 30.000.  Ta nesrazmera stvara i disproporciju u informacijama koje Norve¾ani dobijaju o nama. Na¹i ljudi poma¾u na razne naèine, ali radije ostaju anonimni da se ne bi izlo¾ili neprijatnostima… Pre mene, javno su istupali samo novinar ®eljko Vukoviæ i fizièar Aleksandar Birovljev. Prvi put sam se oglasila 2001. godine i od tada odr¾ala preko 50 predavanja o ratu na Balkanu, pred vrlo ¹arolikom norve¹kom publikom i napisala preko 200 novinskih èlanaka.

Da li Norve¾ani shvataju istorijski kontekst u kojem se rat odvijao?
Norve¾ani malo znaju o na¹oj istoriji, pa ne znaju ni da su Srbi od davnina ¾iveli na celoj teritoriji Jugoslavije, u svim republikama, i da nisu u njih nasilno u¹li da prave „veliku Srbiju“, nego su branili svoja ognji¹ta. Za njih je to komplikovano, pa lako prihvataju la¾i koje im se serviraju da su Srbi iz Srbije i¹li da otimaju komade Hrvatske i Bosne za sebe. Na¾alost, srpski politièari se nisu nimalo anga¾ovali da te la¾i demantuju.

©ta èeka Srbe u EU ukoliko prihvate nepostojeæu krivicu?
Verujem da Srbija neæe uæi u EU dogod nosi peèat zloèinaèkog naroda. Niko ne voli zloèince… Radi buduænosti na¹e dece mi moramo da se borimo za istinu i neprestano podseæamo da je rat na Balkanu bio vrlo komplikovan i da je meðu svim uèesnicima bilo i zloèinaca i ¾rtvi. Nedopustivo je da se samo jedna strana optu¾i za zloèine, a da niko ne reaguje na progon 400.000 Srba iz Hrvatske i 350.000 Srba sa Kosova… Sve srpske ¾rtve nastale u Bosni i tokom bombardovanja Srbije preæutane su i bagatelizovane, a sutra æe – ako se ne pobunimo – neko zbrisati Republiku Srpsku i oduzeti nam jo¹ neke delove zemlje. Pitam se za¹to 3.250 srpskih ¾rtava u Srebrenici vredi manje od oko 3.000 muslimanskih ¾rtava na istom mestu? Ne pristajem da moja deca ¾ive sa ¾igom genocidnog naroda, sa ¾igom zloèinaca iz Srebrenice – i zato tragam za istinom. Zbog istine se anga¾ujem i pi¹em – hoæu da znam koliko je ljudi poginulo u toj nesreænoj Srebrenici; nesreænoj – kako za muslimane, tako jo¹ nesreænijoj za Srbe. Na njoj se slomila èitava srpska nacija, a muslimani manipuli¹u i profitiraju na zajednièkoj tragediji. Hoæu da znam u èijem interesu se gradi strategija, po kojoj je smrt sedam miliona bespomoænih Jevreja isto ¹to i smrt nekoliko hiljada naoru¾anih muslimana u Srebrenici? Ko se to podsmeva holokaustu?

Kakve su reakcije u javnosti posle objavljivanja Olinih filmova?
Atmosfera u javnosti se vidno promenila; sad kad su izneti i drugaèiji argumenti, koje je izlo¾ila jedna neutralna strana, u medijima se pojavljuju  razumniji sagovornici. Meðutim, Srbi jo¹ uvek imaju ogranièeni medijski prostor za odbranu istine, pa to za njih rade Norve¾ani, stali su u odbranu napadnutog Ole Flyuma. Sreæom, veæina ljudi je izgubila poverenje u medije i okrenula se internet stranicama na kojima mogu da doðu do informacija sa vi¹e strana. Posle prikazivanja filma, na NRK stranici je bilo 267 komentara… Uprkos verodostojnosti materijala, autori su tu¾eni na dve instance i s nestrpljenjem oèekujem ishod. Ovi filmovi ne negiraju zloèine koje su poèinili Srbi, oni èak ne zalaze u raspravu o broju ¾rtava… veæ samo otkrivaju da postoje i srpske ¾rtve i daju im priliku da progovore.

Va¹e sumnje su usmerene ka neverovatnoj igri brojeva.
Ako moj kolega patolog dobije iz Haga 3.500 izve¹taja, koji predstavljaju nalaze za 1922 mrtve osobe, kako onda govorimo o 8.000 mrtvih.  Gde su ostali le¹evi? Ako znamo da se 28. muslimanska divizija krvavo borila protiv Srba u toj zoni, gde su poginuli iz tih borbi? Ti poginuli ne bi smeli da se raèunaju u ¾rtve  navodnog genocida. Ako se èitava prièa o streljanjima bazira na svedoèenju svedoka koji je kasnije progla¹en za neuraèunljivog, ¹ta da pomislimo o Sudu koji tako funkcioni¹e? Mnogo je pitanja koja su ostala otvorena, a sve glasnije i glasnije ih postavlja gospodin Stefan Karganoviæ, advokat koji vodi Istorijski projekat Srebrenica. Na njihovoj veb stranici (http://www.srebrenica-project.com/) mogu se naæi knjige koje dokumentovano potkopavaju mit o „genocidu“.

Vi ste Hipokratovu zakletvu ispunili odlaskom na front, meðu ranjenike. Tamo ste bili svedok stradanja srpskog naroda.
Kao lekar dobrovoljac bila sam na rati¹tima biv¹e Jugoslavije i svojim oèima videla posledice zloèina prema Srbima. Sad neko tvrdi da ih nije bilo i da nema srpskih ¾rtava. To je la¾. U Kninu sam 1991. godine u bolnici srela pukovnika Ratka Mladiæa. On nas je ubeðivao da æe rat brzo da stane i da niko nije lud da uni¹tava tako lepu zemlju. Kako se prevario! Tokom boravka na frontu pisala sam dnevnik – da bih olak¹ala du¹u i ostavila trag za potomstvo o onom ¹to sam videla i do¾ivela. „Duga“ je objavila (u èetiri nastavka) neke delove tog dnevnika, zahvaljujuæi  Vanji Buliæu. Kasnije sam vi¹e puta bila gost u Vanjinim „Crnim biserima“. On me je uvrstio u svoju knjigu „100 mojih bisera“. I ja njega mogu da stavim meðu bisere slobodnog novinarstva. Nije ih mnogo u èitavom svetu, ali ih ima… ©to se mog javnog anga¾mana u Norve¹koj tièe – do¾ivljavam ga kao zadatak, ali i kao misiju za odbranu istine – ne srpstva, nego istine!

Kako su Norve¾ani primili va¹ Ratni dnevnik i u kojoj meri ste dobili njihovu podr¹ku?
Objavljivanjem ratnog dnevnika (preveden je na dva jezika) ¾elela sam da prika¾em nakazno lice rata, èije su ¾rtve sva tri naroda. Mnogi Norve¾ani su to na vreme shvatili i stajali su uz mene kad mi je bilo najte¾e… Jedan od njih je moj kolega i biv¹i ¹ef, dr Steinar Berge koji se vremenom pretvorio u veæeg Srbina od mene. Dobila sam medijski prostor upravo zbog toga ¹to ne zastupam nijednu stranu veæ se borim za istinu, koja æe na kraju, verujem, ipak pobediti… Pored Norve¾ana, uz mene su i prijatelji iz drugih zemalja, posveæeni borbi za istinu. Sudbina Srbije je velika opomena svima… To je razumeo i moj pobratim – musliman iz Iraka, on se svim snagama bori protiv muslimanskog fundamentalizma, a tu su  i mnogobrojni Srbi – meðu kojima ima oko 200 lekara, jo¹ vi¹e sestara, in¾enjera, doktoranata, operskih pevaèa, muzièara. Poznati norve¹ko-srpski orkestar „Rakija“ svirao je na promociji mog dnevnika, kao i na promociji Isidorinih „Pisama iz Norve¹ke“.  Sve su to ljudi koji rade svoj posao najbolje ¹to mogu i tako prkose antisrpskoj propagandi. Ali, nije nam lako i nije lako nikome ko dolazi iz Srbije.

Iz kojeg miljea se vrbuju Srbi anga¾ovani na antisrpskoj propagandi?
Kada su se Olini filmovi prikazali u Norve¹koj, odmah su se oglasili bosanski muslimani, ali i Helsin¹ki komitet za ljudska prava, njihov hronièni branilac. Predstavnici ove organizacije i pojedinci iz redova norve¹ke „intelektualne elite“ koji ih podr¾avaju, veæ  20 godina ¾ive od antisrpske propagande i na njoj profitiraju; na njoj su se dobro etablirali i realizovali. Olini filmovi su ih uzdrmali upravo zbog jakih argumenata koji demantuju njihovu dosada¹nju propagandu, pa su i njihove reakcije histeriène i prilièno neartikulisane.
U ¹tampi se u poslednje vreme pojavljuju prilozi izvesne Gorane Ognjenoviæ, na iznenaðenje samih Norve¾ana otvara teme koje vreðaju oseæanja antifa¹ista i po¹tovalaca tradicije srpsko-norve¹kog prijateljstva. Poku¹ava da uz pomoæ „novog“ istorijskog konteksta dopuni virtuelnu sliku o „zlim“ Srbima, pozivajuæi na preispitivanje broja Srba u norve¹kim logorima za vreme Drugog svetskog rata. Ovo razvrstavanje mrtvih prema etnièkoj pripadnosti zasmetalo je i samim Norve¾anima. Mnogi se pitaju kome je danas potrebno rasplitanje zajednièke ratne istorije na koju su njihovi potomci ponosni i u èijem interesu je istra¾ivanje etnièke pripadnosti nacistièkih ¾rtava koje le¾e pod istim kamenom? Ova osoba je pro¹irila NVO repertoar otkriæem „srpskih zloèina nad Jevrejima“ u  Drugom svetskom ratu, ne propustiv¹i da spomene lik i delo Sonje Biserko, sa kojom je potpisala peticiju protiv odluke Meðunarodnog suda da  Srbija nije kriva za de¹avanja u Srebrenici, iza koje stoje 52 – uglavnom muslimanska intelektualca.

Vi ste se u Norve¹koj realizovali u svojoj profesiji, imate obezbeðenu egzistenciju i ugled. Zbog èega sve to stavljate na kocku?
U Norve¹ku sam se doselila januara 2000. godine i odmah se zaposlila u jednoj bolnici kao lekar. Zemlju fjordova i snega zavolela sam iz Isidorinih pisama, ali na¾alost – mene nije saèekala romantièna, prijateljska Norve¹ka, veæ jedna optu¾ujuæa, prema Srbima vrlo kritièna  Norve¹ka. Naèelnik moje slu¾be bio je politièki veoma anga¾ovan i svaki dan nas je bombardovao „Milo¹eviæevim zverstvima“. Svi su me mrko gledali i morala sam da se branim. Propaganda je bila do te mere jaka da su moju decu napadali u ¹koli, a bosanske izbeglice su tvrdile da æu kao lekar da ih ubijem. Noæu su dolazili pred moja vrata sa norve¹kim pristalicama i vikali: „Ubice, idite kuæi!“ Policija u to vreme nije mogla, a mo¾da ni smela da nam pomogne. Zbog tih neprijatnosti vratila sam svoju decu u Srbiju. Srbi idu po svetu sa peèatom ratnih zloèinaca, ¹to je jako te¹ko skinuti sa sebe. Vi koji ¾ivite u Srbiji to niste u stanju da shvatite i smatrate da æete ulaskom u EU uspeti da popravite svoj status. To je velika zabluda… Mnogi Srbi se u Norve¹koj stide da ka¾u da su Srbi, a svako otvaranje novina za nas predstavlja ¹ok – nikad ne znamo ¹ta æe novo da izmisle o nama. Sad sam norve¹ki graðanin, Norve¹ka je moja nova domovina i boriæu se svim sredstvima za pravo norve¹kog naroda na istinu.

Prevoðenjem Isidore Sekuliæ na norve¹ki doprineli ste da se nit norve¹ko-srpskog prijateljstva ne prekine.
Prevodom i objavljivanjem Isidorine knjige „Pisma iz Norve¹ke“ nastavila sam da gradim kulturni most izmeðu moje dve domovine. Mnogi drugi kulturni poslenici su taj most  zapoèeli… Sad se trudim da u taj most ugradim i deo koji se odnosi na moju struku, pa sam  u tom smislu prevela 10 norve¹kih struènih knjiga i one se upotrebljavaju u obrazovanju medicinskih sestara – kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Odr¾ala sam i jedan Seminar o bolu na VMA i napisala „Priruènik za terapiju bola“… Spremam se da uskoro sliènu akciju organizujem za medicinske sestre u Ni¹u.

Da li ste razmi¹ljali o ponovnom ¹tampanju Ratnog dnevnika? On bi danas bio dragocen podsetnik na dogaðaje koje ¾ele da nam istisnu iz kolektivnog pamæenja.
Nisam zainteresovana da taj dnevnik ponovo izaðe u Srbiji… To je ¹tivo za buduænost. Dnevnik neæe pobeæi, on je pisan iz dana u dan i uvek æe moja deca moæi ponovo da ga izdaju. Mene on boli…u njemu je jo¹ mnogo neisplakanih suza obiènog èoveka, kojeg su u ovom ratu smrvile kako istine, tako i la¾i, a najvi¹e ravnodu¹nost.

WELT – EU – PRESSE… WIRD … NUR … EINSEITIG … BERICHTET?

> WELT – EU – PRESSE… WIRD … NUR … EINSEITIG … BERICHTET? >>AUCH – WIR – ORTHODOXE – CHRISTEN … „WEHRLAND – KRAJINA“ … KLAGEN … DIE – MÖRDER von 400 – Opfer von 03. 08. 1995 in Stadt KNIN und weitere 85.000 Tausend Orthodoxer Christen von 1991-1995, die KATHOLIKEN – KROATIEN & CIA – USA – NATO – EU zu Verantworten haben: Ihre Historische schuld bleibt, weil dieser sinnloser Morden zugelassen wurde und unsere Opfer -Christen immer noch als III. Klasse behandelt werden?
dusan marko backo – bogunovic
>Balkan – Esperanto: >> Siromasan medju bogatima, zivlji medju mrtvima ! <Deutsch: >>Arm unter Reichen, lebendig unter Leichen ! <English: >> Poor among the rich, alive among the dead!<<