Фонд Слободан Јовановић

Фонд Слободан Јовановић
Билтен број 26

 

Представљање Фонда у Кикинди:

Представљање Фонда Слободан Јовановић и Видована на ТВ Рубин

Фонд

Уредници сајта Фонда Слободан Јовановић и сајта Видовдан, Бранко Радун и Душан Ковачев, гостовали су у емисији „Претраживање“ кикиндске телевизије Рубин, 28. јуна 2011. године, говорећи о значају Видовдана, о Слободану Јовановићу и раду Фонда Слободан Јовановић, као и о актуелним темама везаним за Војводину, Косово и Метохију, самит НАТО пакта… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Представљање трибине Фонда:

Трибина Фонда на сајту Global Research

Фонд

Приказ гостовања Љубомира Кљакића на трибини Фонда Слободан Јовановић под називом “Империја и њена пропаганда”, пренео је 7. јула сајт Global Research. Ова чињеница указује на велику пажњу са којом се прати рад Фонда у свету. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Косово и Метохија:

На Косову и Метохији тек 1`800`000 становника

Зоран Влашковић

Албанци последњи пут изашли на попис 1981. године. УНМИК и КФОР процењивали да на Косову и Метохији живи између 1,8 и 2,4 милиона становника. Приштина “пребројала” 2236000 а први прелиминарни резултати априлског овогодишњег пописа говоре да на КиМ нема ни 1800000 становника. Преостало још око 125.000 Срба а многе општине “без српског увета”. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Економска криза:

Велика западна криза и њене последице

Душан Пророковић

Велика западна криза, која је званично отпочела 2008. године, још увек је у својој почетној развојној фази. Она се не може решити постојећим инструментима, нити у оквиру садашњих институција, јер се управо међу њима крије и узрочник настанка кризе. Либерална концепција смањивања улоге државе у друштву и економији направила је већу штету него корист, јер се у пракси показало да се субјекти и појединци који контролишу крупни капитал понашају неодговорније од држава, а да је међународне организације-владине и невладине-значајно теже контролисати него било коју државну управу. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Европске интеграције:

Поруке хрватског чланства у ЕУ

Синиша Љепојевић

Неочекивани обрт у брзини пријема Хрватске у Европску унију (ЕУ) је наметнуо многа питања о садашњем стању Уније, будућности Балкана и плановима њене најмоћније чланице Немачке о будућој форми те европске интеграције.[1] У политичким круговима Уније је, међутим, приметно и извесно изненађење таквим обртом, иако су преговори са Хрватском почели још 2005. године и упркос већинском мишљењу да је њено чланство у Унији неизбежно. Откуда сад то, најчешће је било питање. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Јавне финансије:

Муниципалне обвезнице и војвођанско аутономаштво

Душан Ковачев

Почетком 2009. године, упозорио сам да ће паланачки менталитет војвођанске аутономашке бирократије пожелети да емитује новац чим потроши наше новце. До тога још није дошло, али је вероватноћа већа јер наших новаца више нема. Господари нашег задуживања су, као огледно добро, пред тај посао одабрали Град Нови Сад, а за његовог „ишпана“ одредили првог човека финансијске паланке. □ ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Спољна политика:

Шта Тадић није смео или хтео да научи од Алијева?

Драгомир Анђелковић

Не треба занемарити азербејџанске донације, на које се, када је страни новац у питању, више него понизна српска власт, лепи као на магнет. Међутим, не треба занемарити ни фасцинираност Бориса Тадића – који умишља да је мали Тито, вичан међународном балансирању. Таква политика је имала и своју енергетску димензију. Занимљиво је осврнути се на њу, али и делимично преко ње, сагледати азербејџански спољнополитички прагматизам у пуном сјају. И као контраст њему, до које мере је српски председник помешао спољнополитичке „лончиће“. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Медији:

Медији као симбол политичке кризе у Британији

Синиша Љепојевић

Медијски скандал у Великој Британији изазван новим-старим открићем да су новинари медијске империје Руперта Мердока прислушкивали мобилне телефоне познатих личности, политичара и обичних људи све више постаје изузетно озбиљан политички проблем. Они су и уходили људе, лажно се представљали и подмићивали полицију да би наводно дошли до ексклузивних прича а, у ствари, крајњи циљ је био политички. То шта су и за кога су радили Мердокови новинари је, у ствари, и симбол дугогодишње дубоке политичке кризе у Великој Британији. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Управљање јавним власништвом:

ЈП „Млађина предизборна патка“ ДОО

Иван Нинић

И сам Динкић признаје опште познату чињеницу, а то је да су сва ЈП до сада „странкама служила као партијски плен. „Али хајде да то данас променим, сада смо с тим догурали до дна“, патетично поручује Млађан Динкић, лидер странке „експерата“. Сваки концепт тзв. „деполитизације и департизације“ ЈП који се сервира од тандема Тадић-Динкић, у старту је осуђен на фијаско потпут обећања бесплатних акција од 1.000 евра, процват „Фијата“ у Крагујевцу, отварања 200.000 радних места, бољег живота грађана итд. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Корупција:

“Европска регијо”, да ли се стидиш Бојане Бокоров!?

Душан Ковачев

На жалост, медијска атракција, лаке теме и актуелности одлично служe владајућим медијима да јавности скрећу пажњу и са трајних, најтежих проблема пред којима су сви једнаки. Једна од њих је корупција у здравству. Зашто Војводина трпи корупмирано здравство? Где су нестали “наши новци” намењени овогодишњим инвестицијама у здавство Војводине? Зашто Војводину не забрињава прогон докторке чији посао је да њене грађане и сељаке годинама отима од смрти и која то жели да ради савесно? Зашто ћути Војводина? ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Национална политика:

Председниково разбијено огледало

Предраг Лепетић

Просте су чињенице пред којима се налазимо. Србија као држава мора умрети да би живела велика европска држава и нови европски поредак. Срби као народ морају нестати да би опстали супарнички ентитети који настају на отуђењу и покрштавању, рађању нових нација политичком вољом и српском изнудицом, повлачењем и безнађем, без организованог отпора. Антисрби као носиоци антисрпске политике би да убеде народ да је боље да живи сами затражимо и добовољно легнемо у гроб Уније… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Европске интеграције:

Шта ако ЕУ Србију услови признањем Косова?

Ђоко Ненадић

Запитајмо се шта би поменута Велика Британија урадила да се на њеној територији појави паравојна формација која ргује наркотицима, белим робљем и органима грађана Велса. Само је Влади Републике Србије наметнуто да развија добросуседске односе творевинтом званом Република Косово. Став целог света је једногласан: Са терористима се не преговара! Зашто се онда од Републике Србије тражи да поднесе крајњу жртву? Да се одрекне народа, вере, историје, територије. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Култура:

Ташмајданско-азербејџански парк

Драгана Трифковић

Ташмајдан је један од најзначајних културно-историјских простора у Београду. Садашњи изглед Ташмајданског парка резултат је краткорочних предизборних интереса председника Бориса Тадића и његове странке која је на власти у Београду. Уместо да градска влада новцем грађана финансира обнову парка с циљем да се сачувају и истакну културно историјске вредности тог простора, она допушта да нека друга држава истиче споменик своме диктатору… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Политички избор:

Избори

Миле Милошевић

Шта су избори? Спектакл? Формалност закулисне игре давно утврђених интереса (макар онолико колико су и сами политички актери у жижи, јер није ни мали, ни једноставан пут, ући и одржати се на политичкој сцени), или, процес одлучивања целе нације о политичком животу Државе? Провера и одлука: потврда или избор нове политике и људи. А о чему одлучује народ као демократска заједница. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Сатира:

Јовановић и Тадић предложени за афористичаре године

Милан Дамјанац

Председник Србије Борис Тадић и председник ЛДП-а Чедомир Јовановић данас су предложени за престижну награду „Афористичар године“ у организацији удружења грађана „Алтернатива нема алтернативу“. Наиме, Чедомир је право на номинацију стекао низом незаборавних изјава од којих су номиноване четири изјаве у четири различите категорије. Оно што је сигурно јесте да ће избор бити веома тежак а такмичење жестоко и неизвесно. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Благостање:

Добар живот

Миле Милошевић

Добар живот, искључиво зависи колико се човек уме «рациоанлно поставити» у односу на сад постојећа, а не нека пожељна правила друштвене игре у Србији. «Добар Живот» није загарантован за све људе, па чак ни за многе државе и народе. Већ сваки народ и њихове државе проналазе неки свој пут до њега, мање или више предодређене на успех. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

 

Грађанска врлина:

Савремене слутње случајности новог Орфеја

Миле Милошевић

Поредак је мир храбрих а не уточиште кукавица. Огромне су силе у човека. Темељ су и увек је у питању много више од «западне болести». Никад и нема стварне равнодушности према догађају живота, ни након «смрти Бога»; или у фукоовској интерпретацији процеса модернизације западних друштава надзором, кажњавањем, клиником. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Медији:

Челси Хендлер – глас “староновог” запада!

Урош Вукановић

Читајући неке социолошке чланке дошао сам до контрадикторног и врло занимљивог сазнања да је чак и расправа о кичу постала део кича. Како све то има логике нађох се у малчице незгодној ситуацији јер ми је намера била да између осталог говорим и о нисковредном стваралаштву што је једна од дефиниција кича. Ипак, у наредним реченицама акценат је на културолошкој селекцији између онога што ваља и онога што не ваља, коју колико примећујем, наш народ све више и више познаје. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Косово и Метохија:

Дудови који памте векове

Зоран Влашковић

Шам-дуд у порти Пећке патријаршије засадио архиепископ Сава II у јесен 1269. или у пролеће 1270. године , 223 године пре открића Америке или 120 година пре Косовског боја. Друга два дуда – мурика, један у порти цркве светог Ђорђа у Руднику код Србице, а други, кара-дуд поред Муратовог турбета на Газиместану, само су мало млађи и по предању су расађени од изданка пећког шам-дуда. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Војводина:

Рушење јерменске цркве у Новом Саду

Душан Ковачев

Једна од неистина војвођанског аутономаштва је да је „САП Војводина“ била некаква оаза толеранције различитости култура, религија и традиција. Истина је другачија. Пошто нису били у стању да створе корисну, лепу и напредну културу „новог доба“ коју су прокламовали, војвођански комунисти су олако уништавали туђу. Тако су током шездесетих година ХХ века уништили и јерменску цркву у Новом Саду, једини храм који је припадао том народу у читавој југоисточној Европи. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Мултикултуралност:

Зар није кривично дело рећи да је Куран “исламски мајн кампф”?

Драган Кнежевић

Новосадска бирократија тзв. “главног града” европске регије мучи се већ месецима како да прода градски водовод. Као у хорор филму, менаџери наше “Европске регије” су на Видовдан 2011. године смислили паклени план како да будућност свог “главног града” буквално преведу “жедну преко воде”. Наши аутономаши, који су себе називали “Коалиција за европску Србију”, омогућиће Европској банци, главном “усрећитељу” домаће несреће да временом постане власник нашег водовода који снабдева водом све грађане Новог Сада. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Промоција књиге:

“Француско-српски односи”

Драган Петровић

Француско-српски односи су током XIX и XX века поред билатералних релација, подразумевали и изукрштаност интереса најмање четири велика геополитичка чворишта тадашње Европе: Источно питање, француско-немачки сукоб од 1870-1945, геополитичко ривалство англосаксонских сила и Русије, те идеолошки сукоб Запад-Исток. Петровић је напоменуо да два века нововековне историје француско-српских односа представљају тему ове научне студије. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Трибина:

Трибина – округли сто у Руском дому, „Русија уочи избора“

Драган Петровић

У великој сали Руског дома, пред око две стотине посетилаца, одржана је трибина-округли сто на тему „Русија уочи избора“, у организацији Руског дома. Учествовали су: проф. Др Предраг Симић, проф. др Милан Бачевић, генерал др Бранко Крга, проф. др Бојан Димитријевић, проф. др Александар Фатић и мр Драгомир Анђелковић. Координатор скупа је био др Драган Петровић. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Трибина:

Трибина и округли сто о постсовјетском простору

Драган Петровић

У Институту за међународну политику и привреду, одржана је 21 јуна трибина – округли сто на тему Постсовјетског простора у којој су учествовали проф. др Сава Живанов, проф. др Драган Симеуновић, проф. др Божа Михајловић, др Горан Николић и др Драган Петровић. Водитељ трибине је била др Невенка Јефтић. Трибина је одржана поводом објављивања на тему Постсовјетског простора… ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

Афоризми:

Иванове Десетке: Лако је бити пета колона…

Иван С.

… кад ти леђа чува Шеста флота. ПРОЧИТАЈ ДАЉЕ>>

 

О Фонду

Фонд Слободан Јовановић је основан у Београду 26. септембра 2008. године у част и славу академика Слободана Јовановића. Фонд упознаје јавност са делом, визијама и стремљењима, овог, деценијама забрањеног и неправедно запостављеног великана српске научне мисли. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

„Kunst und Religion – Ein anderer Blick?“

„Kunst und Religion – Ein anderer Blick?“

Sasa Miskovic hat dich eingeladen · Teilen · Öffentliche Veranstaltung
Zeit
Mittwoch, 27. Juli · 19:00 – 20:30

Ort
Kirchstraße 14 21683 Stade-Bützfleth

Erstellt von

Weitere Informationen
„Kunst und Religion – Ein anderer Blick?“ Visionen des Kunstmalers Sasa Miskovic Die Ausstellung wird am Mittwoch, 27.07.2011, um 19:00 Uhr mit einem Einführungsvortrag des Künstlers Sasa Miskovic und mit Musik an der Orgel von KMD Hauke Ramm eröffnet. Veranstaltungsort: Kirche St. Nicolai Kirchstraße 14 21683 Stade-Bützfleth Eintritt frei Izlozba slika „Umetnost i religija – vizije slikara Sase Miskovica“ Izlozba predstavlja preko 20 sakralno inspirisanih i ikonografski motivisanih likovnih varijacija Sase Miskovica kao vid svedočanstva svetosti u svetovnom slikarstvu. Otvaranje izlozbe: Sreda, 27.07.2011 u 19:00h Izlozba traje do 15. septembra Mesto odrzavanja: Crkva Sv. Nikole Kirchstraße 14 21683 Stade-Bützfleth Nemacka Ulaz besplatan

Betreff: СЈАЈ И БЕДА ЉУДСКОГ ДРУШТВА-Аутор: Милан Марковић – Миле, Београд -ПРЕДГОВОР; Душан Нонковић, уредник Гласа Дијаспоре

Betreff: СЈАЈ И БЕДА ЉУДСКОГ ДРУШТВА-Аутор: Милан Марковић – Миле, Београд

PREDGOVOR; Dušan Nonković-urednik Glas Dijaspore
Hvala na ovoj izuzetno dobro i razumljivo napisanoj knjizi za koju lično mislim da vema objektivno opisuje današnju situaciju u Srbiji i svetu kao i povezanost izvesni faktora koji su odgovorni za ovu bedu u svetu!
Knjiga je za preporučiti svakom i svima da se čita kako bi narod srbije našao pravi put koji bi vodio u blagostanje i dostojanstvo.
Dodao bi , posle čitanja ovog štiva da je pravi put naroda Srbije da trezveno sagleda uzroke i posledice kako bi se zajedničkim snagama došlo do zadovoljavajućih rešenja-Ova knjiga Sjaj i beda…mogla bi da mu služi kao nepogrešivi putokaz u kojem pravcu kako da se ide.
Ja bih dodao; Ništa nije toliko loše a niti toliko dobro da se nebi moglo na bolje reformisati. Pod ovim motom bilo bi od sveopšteg interesa osnovati pokret za reforme kako bi bolje, sada a i u budućnosti, mogli bolje živeti! Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
PS: Ko je zainteresovan za tu vrste saradnje neka se javi ovde ili na : dusan.nonkovic@gmx.de

СЈАЈ И БЕДА ЉУДСКОГ ДРУШТВА
Аутор: Милан Марковић – Миле, Београд
( Наставак)

Након више од две деценије од распада СФРЈ долази до преиспитивања те прошлости. Док једни, актери преврата и верни капитализму као друштвеном поретку, настоје да се све, па и оно што је давало позитивне резултате, мења и замени „новим“, из прошлости превазиђеним односима, који су за собом донели и познату бољку тих времена, а то је корупција, па није ни случно, да се држава Србија нашла на најнижој лествици по свему, а то је напред наглашено, а посебно по корупцији. Она је захватила све поре друштва, а за собом је донела посбене мафијашке односе, који вређају људски ум. Све се зна; познато је ко су носиоци негативних процеса у Србији, али је српско друштво толико оболело да је немоћно спречити даље урушавање морала друштва. Носиоци таквог процеса доста дуго се одржавају у српском друштву и ако за собом доносе веома штетне последице.
На другој страни се одваја елита која је образованија и није оболела од западног сидрома, већ тражи нове излазе из онога што је наметнуто са стране, покушавајући да обнови оно што су умни стварали више векова, а безумни растурили. То је процес регионалне сарадње људских заједница који се добро познају и разумеју, чије је, створено јединство, покварио вечити противник тог јединства, а он се налази међу оним европским заједницама које су у прошлости, а и сада  имају, своје мрачне циљеве, на овом просроту. Зато будно прате све процесе и настоје да у свему они одлучују. Таква арбитража вређа и не ствара позитиввне односе, већ код народа задржава оно мишљење, што му је вечити аспиратор на његову слободу вршио и врши данас, па се никако не може отети осећањем усађеним у његову свест – узалуд вам је сваки покушај „испирања мозгова“, брисања историјских вредности и наметање нечега што је давно превазиђено и више ничему не служи.
У том вечитом сукобу „старог и новог“, „позитивног и негативног“ никако да се српска заједница ослободи великих подела које јој је прошлост усадила и тешко се ње ослобађамо, У време, док смо били под турском владавином, када су они који су се налазили на власти, а служили окупатору, или у време када су се ослободили окупаторске власти и створили независну државу, али су и тада били подељени, На јеној су страни биле присталице династије Карађорђевић, а на другој присталице диснастије Обреновић. Тако су ове две династије дуго одржавале ту поделу, прогањајући једни друге у борби за превласт. И цело то време је исцрпљивало српско друштво држећи га на најнижој лествици сиромаштва у Европи, јер су се у свим тим сукобима највише окористила бирократија и буржоазија похлепне Европе. То се продужи у току и после Другог светског рата, само се сада јављају нови сукоби, на место старих и долази до нове поделе и, „у сукоб измеђи ‘Партизана’и ‘Четника’ и то траје“, али је на помолу нови процес, који ће српско друштво, поново вратити на династичке сукобе, јер ће се у овом времену, са овим захтевима за преиспитивање прошлости, наћи „елита“ која ће заступати ону другу династију. Тако ће се српско  друштво стално налази у сукобима и поделама, јер то и одговара претендентима на ове просторе. Далеко би нас одвело да у овом контексту сада говорим ко је коме главе секао и ко је ком` господару служио. Све се то зна и неће се моћи прикрити пред историјом.
Занимљиво је и када утврдимо да и они који себе сматрају „мудром српском елитом“, на крају се покаже да нико није имун од ових подела и свако се некоме прикључује, а скоро да и није свестан тога, јер му је увек, испред лични интерес: да очува стечено или да нешто ново стече – државна заједница му је на другом месту.
После октобарских промена 2.000. године, елита која је заменила претходну уплела се у процест приватизације, а за то није била довољно спремна, па је дошло до крупних грешака и доста оптужујућих криминалних радњи, које је актуелна влас у спрези са разним групама, које се, по њиховом откривању називају „мафије“, али су дубоки корени тих спрега, да је и администрација ЕУ ставила озбиљну примедбу на један део промашених приватизација. У току су неки процеси који нас свакодневно изненаде вестима, да су неке познате личности дошле у сукоб са законом и нашле се пред судом. За чудо, са појавом кризе у многим се земљама откривају корупционашке афере и познате се личности налазе пред судом. Тако је, након дуготрајног корупционашког периода код многих држава, сазрела је потреба да се противу овог зла покрене друштвена акција.
Тек када откријемо многе спреге у просесу развоја савременог друштва долазимо до закључка да су сва кретања и процеси међусобом повезани. То се може открити само под условом да се повежу све коцкице тих кретања.Да се вратимо још једном на књигу др Џон Колмана, који на виоше  места истиче снажан утицај на догађаје које креира „Хијерархија завереника“. Тако он у својој књизи (издање 2006. „Народна књига“), на страни 128. наводи:
„Комитет 300 је врховно тајно друштво, састављено од недодирљивог владајућег слоја, који укључује енглеску краљицу, низоземску краљицу, данску краљицуи остале европске каљевске породице. На самрти енкглеске краљице Викторије, матријархата венецијанске пододисе црне аристократије, те аристократе су одлучили да се припадници светске аристократије, радси стицања власти у целом свету, „морају удружити“ са неаристократским, али невероватно моћним људима из пословног света, на светском нивоу, па су тако врата за стицање врхунске моћи отворена и, тако то енглеска краљица воли да каже „пучамству“.
Када се мало боље удубимо у садашња збивања и процесе који се догађају, на које делује та невидљива рука, па се и обични људи почеше бавити „истраживањем“ да би нам доказали како им лоза потиче од неке, из давнина, познате аристократске породице. Наста манија да се то докаже.
Скоро код свих државица, где су укинуте монархије и замењено другим, (републиканским) уређењем, а представници задњих, а и ранијих династија, који рефлектирају на трон, враћају се у земљу, очекујући тренутак да се на њега и врате. Одједном се поче придавати значај овом процесу, па се у пракси почеше примењивати потиснуте титуле, које се сада нападно примењују. Чак се титулишу неке личности и ако то закон још не дозвољава. И малим поводима, којима се  аристократија служе, важно јењ  да се нађу на окупу, истакну „свој сјај“ и свету „прикажу своју моћ“. И тако се оживљава једно време прошлости којег се аристократија не одриче, а посебно се доносе закони, које, рецимо, ЕУ намеће и тражи да се поврате добра тој аристократији која су им, под разним условима, одузета.
То је и разлог да сам испред навео, да нам се у будућности може догодити и нова подела на Карађорђевиће и Обреновиће.
Обичан посматрач може закључити како се на јавним скуповима „мали политичари савремене елите“ тискају и, настоје да се нађу у друштву било ког из редова „племства“, рачунајући да ће, могуће, уз његове скуте, и он „постати члан хијерархије завереника“, како би своју моћ очувао за своје потомке. Ту се нађу и они, који тренутно су заборавили шта су писали и говорили у прошлости, па се и они радо прилепе уз неког „племића“
А, што је свет запао у безнађе, мало се ко за то брине. У овом времену, где се човек, али онај обичан, нашао без посла и доспео у ситуацију да не види излаза како да то преживи, дотле онај олигархијски део друштва, још увек не осећа терет кризе. Криза се окомила на државу и од ње се тражи да то разреши. Онај, ко је за кризу и најмање крив, на крају ће сносити и најтеже последице.
Свемоћни центри олигархијске контроле су, случајно или намерно, довеле крупног играча (САД) да је више година  делио доларе са непостојеће гомиле, купујући и потплаћујући вазале, како би овладао већим делом Планете и постао суперсила света. Непостојећи  долари су трошени, док се кредитна спсобност  и неликвидност САД  није довела у питање. Анерика је признала да су јој ратови које је водила и води, задњих година, много коштали. Клинтон је Бушу (млађем) предао позитиван салдо, а овај је нештедимице трошио и Америку презадужио. Такав негативан салдо пренет је на Обаму  Стручњаци су проценили да ће Америка дужи низ година носити то бреме. У овом времену многи се питају: шта ће се догодити 2. августа уколико Америка остане без готовог новца, а Конгрес не изгласа најновије повећање горње границе задужења САД.
По критеријуму водећих америчких агенција, САД  би у том случају банкротирале и довеле себе и свет без преседана у историји.
Није случајно одређен 4. август  за неки преломни, тог четвртка за наплату стиже пакет америчких обвезница тежак 90 милијарди долара, ако повериоци тада не буду намирени у потпуности, нико у овом тренутку не зна каква би могла бити реакција оних који су, верујући у безбедност инвестиција у САД, остали кратких рукава.
Ако Америка изгуби свој високи рејтинг, постаје могуће да на домаћем терену, Американци  би се могли суочити са новим порезима, скоком каматних стопа, смањењем потрошње, падом инвестиција, новим скоком незапослености… али и осетним растом насиља међу гневним, осиромашеним становништвом – како процењује амричка штампа.
Како се држава Србија ослонила на посрнули долар којег је за многа улагања добила са непостојеће гомиле, можемо, али са зебњом, очекивати разрешење које може бити и кобније од овог данашњег, и ако нисмо ни чланице ЕУ нити НАТО-а, али изгледа нам да се садашња журба владајуће елите да се Србија што више приближи томе, како би рачунала да спас подели са осталима, иначе јој се може догодити много шта неповољно, и горе од овога.
Као што и други закључују, да, у случају америчког банкротства, ко би више веровао у амерички долар као неприкосновену глобалну резервну валуту или у америчке хартије од вредности као у најпоузданије новчано улагање.
Забринуто лице председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаме одсликава право стање у тој земљи.
Тако нам се „у пуном сјају“ приказује „вакционисани капитализам“, код кога је  много тога што не ваља нормалио. Виртуелни лепршави свет капитализма, кога потресају многи скандали само голицају јавност, коме се мало ко супроставља, јер је и сам запао у кризу  свемоћног  тријумфа банкарског неолибералног мишљења – у коме новац и профит мера свих вредности. Све што је плаћено је легално и нормално, па била то и глупост која вређа човеково достојанство. Системска  неправда је коначно нормализована, није потребан адвокат, спонтано га брани неолиберални морал лишен сваког конкурентног класног морала.

.

(Наставиће се)

СЈАЈ И БЕДА ЉУДСКОГ ДРУШТВА Аутор: Милан Марковић – Миле, Београд ( Наставак)

СЈАЈ И БЕДА ЉУДСКОГ ДРУШТВА
Аутор: Милан Марковић – Миле, Београд
( Наставак)

Након више од две деценије од распада СФРЈ долази до преиспитивања те прошлости. Док једни, актери преврата и верни капитализму као друштвеном поретку, настоје да се све, па и оно што је давало позитивне резултате, мења и замени „новим“, из прошлости превазиђеним односима, који су за собом донели и познату бољку тих времена, а то је корупција, па није ни случно, да се држава Србија нашла на најнижој лествици по свему, а то је напред наглашено, а посебно по корупцији. Она је захватила све поре друштва, а за собом је донела посбене мафијашке односе, који вређају људски ум. Све се зна; познато је ко су носиоци негативних процеса у Србији, али је српско друштво толико оболело да је немоћно спречити даље урушавање морала друштва. Носиоци таквог процеса доста дуго се одржавају у српском друштву и ако за собом доносе веома штетне последице.
На другој страни се одваја елита која је образованија и није оболела од западног сидрома, већ тражи нове излазе из онога што је наметнуто са стране, покушавајући да обнови оно што су умни стварали више векова, а безумни растурили. То је процес регионалне сарадње људских заједница који се добро познају и разумеју, чије је, створено јединство, покварио вечити противник тог јединства, а он се налази међу оним европским заједницама које су у прошлости, а и сада  имају, своје мрачне циљеве, на овом просроту. Зато будно прате све процесе и настоје да у свему они одлучују. Таква арбитража вређа и не ствара позитиввне односе, већ код народа задржава оно мишљење, што му је вечити аспиратор на његову слободу вршио и врши данас, па се никако не може отети осећањем усађеним у његову свест – узалуд вам је сваки покушај „испирања мозгова“, брисања историјских вредности и наметање нечега што је давно превазиђено и више ничему не служи.
У том вечитом сукобу „старог и новог“, „позитивног и негативног“ никако да се српска заједница ослободи великих подела које јој је прошлост усадила и тешко се ње ослобађамо, У време, док смо били под турском владавином, када су они који су се налазили на власти, а служили окупатору, или у време када су се ослободили окупаторске власти и створили независну државу, али су и тада били подељени, На јеној су страни биле присталице династије Карађорђевић, а на другој присталице диснастије Обреновић. Тако су ове две династије дуго одржавале ту поделу, прогањајући једни друге у борби за превласт. И цело то време је исцрпљивало српско друштво држећи га на најнижој лествици сиромаштва у Европи, јер су се у свим тим сукобима највише окористила бирократија и буржоазија похлепне Европе. То се продужи у току и после Другог светског рата, само се сада јављају нови сукоби, на место старих и долази до нове поделе и, „у сукоб измеђи ‚Партизана’и ‚Четника‘ и то траје“, али је на помолу нови процес, који ће српско друштво, поново вратити на династичке сукобе, јер ће се у овом времену, са овим захтевима за преиспитивање прошлости, наћи „елита“ која ће заступати ону другу династију. Тако ће се српско  друштво стално налази у сукобима и поделама, јер то и одговара претендентима на ове просторе. Далеко би нас одвело да у овом контексту сада говорим ко је коме главе секао и ко је ком` господару служио. Све се то зна и неће се моћи прикрити пред историјом.
Занимљиво је и када утврдимо да и они који себе сматрају „мудром српском елитом“, на крају се покаже да нико није имун од ових подела и свако се некоме прикључује, а скоро да и није свестан тога, јер му је увек, испред лични интерес: да очува стечено или да нешто ново стече – државна заједница му је на другом месту.
После октобарских промена 2.000. године, елита која је заменила претходну уплела се у процест приватизације, а за то није била довољно спремна, па је дошло до крупних грешака и доста оптужујућих криминалних радњи, које је актуелна влас у спрези са разним групама, које се, по њиховом откривању називају „мафије“, али су дубоки корени тих спрега, да је и администрација ЕУ ставила озбиљну примедбу на један део промашених приватизација. У току су неки процеси који нас свакодневно изненаде вестима, да су неке познате личности дошле у сукоб са законом и нашле се пред судом. За чудо, са појавом кризе у многим се земљама откривају корупционашке афере и познате се личности налазе пред судом. Тако је, након дуготрајног корупционашког периода код многих држава, сазрела је потреба да се противу овог зла покрене друштвена акција.
Тек када откријемо многе спреге у просесу развоја савременог друштва долазимо до закључка да су сва кретања и процеси међусобом повезани. То се може открити само под условом да се повежу све коцкице тих кретања.Да се вратимо још једном на књигу др Џон Колмана, који на виоше  места истиче снажан утицај на догађаје које креира „Хијерархија завереника“. Тако он у својој књизи (издање 2006. „Народна књига“), на страни 128. наводи:
„Комитет 300 је врховно тајно друштво, састављено од недодирљивог владајућег слоја, који укључује енглеску краљицу, низоземску краљицу, данску краљицуи остале европске каљевске породице. На самрти енкглеске краљице Викторије, матријархата венецијанске пододисе црне аристократије, те аристократе су одлучили да се припадници светске аристократије, радси стицања власти у целом свету, „морају удружити“ са неаристократским, али невероватно моћним људима из пословног света, на светском нивоу, па су тако врата за стицање врхунске моћи отворена и, тако то енглеска краљица воли да каже „пучамству“.
Када се мало боље удубимо у садашња збивања и процесе који се догађају, на које делује та невидљива рука, па се и обични људи почеше бавити „истраживањем“ да би нам доказали како им лоза потиче од неке, из давнина, познате аристократске породице. Наста манија да се то докаже.
Скоро код свих државица, где су укинуте монархије и замењено другим, (републиканским) уређењем, а представници задњих, а и ранијих династија, који рефлектирају на трон, враћају се у земљу, очекујући тренутак да се на њега и врате. Одједном се поче придавати значај овом процесу, па се у пракси почеше примењивати потиснуте титуле, које се сада нападно примењују. Чак се титулишу неке личности и ако то закон још не дозвољава. И малим поводима, којима се  аристократија служе, важно јењ  да се нађу на окупу, истакну „свој сјај“ и свету „прикажу своју моћ“. И тако се оживљава једно време прошлости којег се аристократија не одриче, а посебно се доносе закони, које, рецимо, ЕУ намеће и тражи да се поврате добра тој аристократији која су им, под разним условима, одузета.
То је и разлог да сам испред навео, да нам се у будућности може догодити и нова подела на Карађорђевиће и Обреновиће.
Обичан посматрач може закључити како се на јавним скуповима „мали политичари савремене елите“ тискају и, настоје да се нађу у друштву било ког из редова „племства“, рачунајући да ће, могуће, уз његове скуте, и он „постати члан хијерархије завереника“, како би своју моћ очувао за своје потомке. Ту се нађу и они, који тренутно су заборавили шта су писали и говорили у прошлости, па се и они радо прилепе уз неког „племића“
А, што је свет запао у безнађе, мало се ко за то брине. У овом времену, где се човек, али онај обичан, нашао без посла и доспео у ситуацију да не види излаза како да то преживи, дотле онај олигархијски део друштва, још увек не осећа терет кризе. Криза се окомила на државу и од ње се тражи да то разреши. Онај, ко је за кризу и најмање крив, на крају ће сносити и најтеже последице.
Свемоћни центри олигархијске контроле су, случајно или намерно, довеле крупног играча (САД) да је више година  делио доларе са непостојеће гомиле, купујући и потплаћујући вазале, како би овладао већим делом Планете и постао суперсила света. Непостојећи  долари су трошени, док се кредитна спсобност  и неликвидност САД  није довела у питање. Анерика је признала да су јој ратови које је водила и води, задњих година, много коштали. Клинтон је Бушу (млађем) предао позитиван салдо, а овај је нештедимице трошио и Америку презадужио. Такав негативан салдо пренет је на Обаму  Стручњаци су проценили да ће Америка дужи низ година носити то бреме. У овом времену многи се питају: шта ће се догодити 2. августа уколико Америка остане без готовог новца, а Конгрес не изгласа најновије повећање горње границе задужења САД.
По критеријуму водећих америчких агенција, САД  би у том случају банкротирале и довеле себе и свет без преседана у историји.
Није случајно одређен 4. август  за неки преломни, тог четвртка за наплату стиже пакет америчких обвезница тежак 90 милијарди долара, ако повериоци тада не буду намирени у потпуности, нико у овом тренутку не зна каква би могла бити реакција оних који су, верујући у безбедност инвестиција у САД, остали кратких рукава.
Ако Америка изгуби свој високи рејтинг, постаје могуће да на домаћем терену, Американци  би се могли суочити са новим порезима, скоком каматних стопа, смањењем потрошње, падом инвестиција, новим скоком незапослености… али и осетним растом насиља међу гневним, осиромашеним становништвом – како процењује амричка штампа.
Како се држава Србија ослонила на посрнули долар којег је за многа улагања добила са непостојеће гомиле, можемо, али са зебњом, очекивати разрешење које може бити и кобније од овог данашњег, и ако нисмо ни чланице ЕУ нити НАТО-а, али изгледа нам да се садашња журба владајуће елите да се Србија што више приближи томе, како би рачунала да спас подели са осталима, иначе јој се може догодити много шта неповољно, и горе од овога.
Као што и други закључују, да, у случају америчког банкротства, ко би више веровао у амерички долар као неприкосновену глобалну резервну валуту или у америчке хартије од вредности као у најпоузданије новчано улагање.
Забринуто лице председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаме одсликава право стање у тој земљи.
Тако нам се „у пуном сјају“ приказује „вакционисани капитализам“, код кога је  много тога што не ваља нормалио. Виртуелни лепршави свет капитализма, кога потресају многи скандали само голицају јавност, коме се мало ко супроставља, јер је и сам запао у кризу  свемоћног  тријумфа банкарског неолибералног мишљења – у коме новац и профит мера свих вредности. Све што је плаћено је легално и нормално, па била то и глупост која вређа човеково достојанство. Системска  неправда је коначно нормализована, није потребан адвокат, спонтано га брани неолиберални морал лишен сваког конкурентног класног морала.

.

(Наставиће се)

Hvala na ovoj izuzetno dobro i razumljivo napisanoj knjizi za koju lično mislim da vema objektivno opisuje današnju situaciju u Srbiji i svetu kao i povezanost izvesni faktora koji su odgovorni za ovu bedu u svetu!
Knjiga je za preporučiti svakom i svima da se čita kako bi narod srbije našao pravi put koji bi vodio u blagostanje i dostojanstvo.
Dodao bi , posle čitanja ovog štiva da je pravi put naroda Srbije da trezveno sagleda uzroke i posledice kako bi se zajedničkim snagama došlo do zadovoljavajućih rešenja-Ova knjiga Sjaj i beda…mogla bi da mu služi kao nepogrešivi putokaz u kojem pravcu kako da se ide.
Ja bih dodao; Ništa nije toliko loše a niti toliko dobro da se nebi moglo na bolje reformisati. Pod ovim motom bilo bi od sveopšteg interesa osnovati pokret za reforme kako bi bolje, sada a i u budućnosti, mogli bolje živeti! Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
PS: Ko je zainteresovan za tu vrste saradnje neka se javi ovde ili na : dusan.nonkovic@gmx.de