KONACNO NESTO LEPO O SRBIMA – KO SMO I GDE SMO DANAS?!?

KO SMO I GDE SMO DANAS?!?

S`postovanjem,

D. R.

******************************************************************************************************

„Nemaèki protestantski sve¹tenik o Srbima“ Fridrih Grisendorf
Opro¹tajna propoved jednog evangelistièkog pastora
(Propoved koju je odr¾ao nemaèki protestantski sve¹tenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.)

Fridrih Grizendorf, biv¹i dvorski sve¹tenik koga je nemaèki car Vilhem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 taèaka njegovog programa o samoopredeljenju naroda bio je i vrlo obrazovan èovek. Umro je 1958.godine. Pred odlazak u penziju kao pastor crkve u Evensburgu odr¾ao je svojim parohijanima ovu propoved:

„… Na¹a otad¾bina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Mo¾da su imali bolji materijal, vi¹e vojske, bolje vojskovoðe. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Meðutim, ima ovde meðu nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lep¹u, drugu pobedu. Pobedu du¹e, pobedu srca, pobedu mira i hri¹æanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo poznavali, neko malo, a neko ni toliko. Ali smo takoðe dobro znali ¹ta smo mi èinili u njihovoj otad¾bini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog na¹eg ubijenog vojnika, koji je inaèe predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to èinili, veæ smo sa blagonaklono¹æu posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Hrvati (usta¹e) i Italijani, i Arnauti, i Bugari i Maðari. A znali smo da se ovde meðu nama nalazi 5.000 Srba koji su nekada predstavljali elitu dru¹tva u svojoj zemlji, a sada lièe na ¾ive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba ¾ivi verovanje da „ko se ne osveti – taj se ne posveti“, i mi smo se zaista pla¹ili osvete tih srpskih muèenika. 
Bojali smo se da æe oni posle kapitulacije na¹e zemlje èiniti s nama ono ¹to smo mi njima èinili. ®ivo smo zami¹ljali tu dramu i veæ smo u ma¹ti gledali na¹u decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zami¹ljali smo ubijanje ljudi, pljaèku, silovanje, ru¹enje i razaranje na¹ih domova. Meðutim, kako je bilo?
Kad su pukle zarobljenièke ¾ice i kada se 5.000 ¾ivih srpskih kostura na¹lo slobodno u na¹oj sredini, ti kosturi su milovali na¹u decu poklanjajuæi im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otad¾binu u crno zavili. Tek sada razumemo za¹to je na¹ veliki pesnik Gete uèio srpski jezik. Sada tek shvatamo za¹to Bizmarkova poslednja reè na samrtnoj postelji be¹e – Srbija! 
Ta pobeda je veæa i uzvi¹enija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, èini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani na njihovom Svetosavskom duhu i junaèkim pesmama, koje je na¹ Gete toliko voleo. Ova pobeda æe vekovima ¾iveti u du¹ama Nemaca, o toj pobedi i Srbima koji su je odneli, ¾eleo sam da posvetim svoju poslednju sve¹tenièku propoved“.

„Parohijski Glasnik” organ Srpske pravoslavne crkvene op¹tine u Diseldorfu, Br.5 iz 1980., g. Str.7.

 

Werbeanzeigen