ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ
Мој народе што вечито патиш,
тако су нам многи говорили,
у прошлости, када су се
за место, под сунцем, за тебе борили.
И када је Шантић речи прозборио:
„Ми знамо судбу и све што нас чека,
но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи…“
„Још си уз нас света мајко, коју муче…
све у нашој крви твоје реке хуче.“
Дучићу, и још увек „муње у мачева севу,
сви ветрови у нашем осветничком гневу“.
А Ракићу ти си говорио, када си нам
ово оставио: „Данас нам кажу,
деца овог века,
да смо недостојни историје наше,
да нас захватила западњачка река
и да нам се душе опасности плаше…“
„Остајте Овде!….“ узвикнуо Шантић
„Од своје мајке ко ће наћи бољу?!“
Погледајте сами поља и пропланке
овде вас свако познаје и воли…
“ Било је то у некој земљи сељака…“
– тужно рече Максимовић Десанка,
„умрла је мученичком смрћу чета ђака…“
То мора сачувати генерација свака.
Ви, који нам у наслеђе остављате
многе поуке прошлости,
остајете наше звезде водиље
због српске слободе и будућноти.
Милан Марковић – Миле
Filed under: POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Srpstvo | 1 Comment »