AKADEMIK BUROVIĆ U CRNOGORSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI

 

 

  Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

 

 

AKADEMIK BUROVIĆ

U CRNOGORSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI

Ima nekoliko nedelja što je akademik, prof. dr Kaplan Burović otsutan u svom stanu u Ženevi (Švajcarska). Kao prethodnih godina, tako i ove, otišao je na Balkan radi štampanja njegovih dela. Ove godine nosi sa sobom ništa manje već 7 (sedam) novih knjiga. Neke su od njih već u ruke čitalaca. Druge su u procesu štampanja, dok im on stoji grafičarima štamparije nad glavom iz više razloga.

Pre neki dan pozvaše Akademika Burovića u Crnogorskoj Akademiji Nauka i Umjetnosti (CANU). On se prijavi kod sekretarice, koja mu reče:

-Predsednik Akademije je momentalno zauzet. Dok on završi sa strankom razgovor, idemo u kabinet akademika Zorana Lakčevića, pa tamo pričekajte malo.

Kad uđoše u kabinet Akademika Lakčevića, sekretarica ga pretstavi:

-Gospodin dolazi iz Švjcarske. Pričekaće ovde kod vas dok se oslobodi gospodin Predsednik da ga primi.

Akademik Zoran Lakčević se odmah diže na noge i, pružajući mu ruku, upita ga:

-Ko ste vi?

Akademik Burović, pružajući mu svoju desnicu, reče:

-Ja sam…

U tom momentu primeti na stolu Akademika Lakčevića svoje delo BUROVIĆI – porodična istorija. Prstom leve ruke odmah pokaza na knjigu i reče mu:

-…ovaj!

Nije stigao ni da se rukuje sa Akademikom Lakčevićem kad mu ovaj, umesto rukovanja, baci ruke oko vrata, zagrli ga bratski i reče mu:

-Vi ste Akademik Burović?!…E-e-e, sve sam mogao zamisliti, ali ovo, da će mi Akademik Burović doći ovako u kabinet, to nisam ni pomislio, ni zamislio!

Dok se sekretarica vrati u njenoj kancelariji, njih dvoje nastaviše razgovor, u koji odmah upadoše i drugi, prisutni. Svi su bili radoznali da upoznaju ovog vanrednog čoveka, koji je prošao pešice kroz jugoslovensku i albansku Golgotu, gde su ga svesno, sasvim svesno i sasvim nevinog, osudili kao disidentnog književnika na 43 godina monstruoznog zatvora, u stravičnon Burelju (Albanija), deset puta ga na živo odrali, tražeći od njega da porekne svoju srpsko-crnogorsku nacionalnu pripadnost, jugoslovensko džavljanstvo, svoja društveno-politička ubeđenja, pa i očinstvo svojoj masakriranoj deci, na što im je on odgovorio sada svima poznatim prezrenjem, preneto još 1995. preko RTV BEOGRADA (Srbije): PIČKA VAM MATERINA ALBANSKA SOCIJAL-FAŠISTIČKA I ŠOVINISTIČKA BAGRO! MIČITE RUKE SA KOSOVA, JER JE BILO I JESTE NAŠE!

Preko svega, Akademik Burović je aktuelno poznat širom sveta kao najveći savremeni albanolog, autor albanoloških teza (od Albanaca nazvane „crne teze“!), pa i autor preko 100 privatno izdatih knjiga, koje razdaje na poklon, što nije učinio ni grof Lav Tolstoj, vlasnik nekoliko sela i na hiljade kmetova u carskoj Rusiji. Istina je da su i pretci Akademika Burovića bili grofovi, pa i vlasnici 14 sela u opštini Herceg Novog, vlasnici čitave oblasti Burovina u Boki Kotorskoj i na hiljade kmetova, ali Akademik Burović je od njih nasledio samo grofovsku titulu, jer su Burovićima u Boki konfiskovali sve nepokretno i pokretno još 1797. austrougarski okupatori, protiv kojih su se borili ne samo muškarci ove rodoljubive porodice, već i žene, kćerke, deca, pa su u Boki svi istrebljeni do jednog. Spasili su se samo oni koji su uspeli da izbegnu na Cetinje, gde iz katoličanstva prelaze u pravoslavlje, kao i neki koji su izbegli u Grčkoj i, razume se, oni koji su se od vremena preselili u Italiji, na teritoriji Mletačke Republike, u Veneciji, a u svojim vremenom kupljenim kućama, palatama i imanjima. Aktuelno, od kad je izašao iz albanskog zatvora, Akademik Burović živi kao politički emigrant u Ženevi, gde mu je 2006. dato i državljanstvo. Izdržava ga švajcarska vlada, koja mu daje jednu sirotinjsku penziju, koliko da ne umre od gladi, a od koje on, stežući kaiš, izdvaja zalogaj za zalogajem da bi platio štampanje njegovih knjiga.

Razgovor o njegovom životu i stvaranju prekide sekretarica, koja se vrati i reče Akademiku Buroviću da ga čeka gospodin Momir Ðurović, predsednik CANU. Sa Akademikom pođe kod Predsednika i akademik Zoran Lakčević, koji, posle kratkog razgovora Akademika Burovića sa Predsednikom, predloži da na jednoj katedri CANU Akademik Burović održi predavanje u vezi porekla Albanaca, sa posebnim akcenton na poreklo ovih u Crnoj Gori, za što je Akademik Burović, preko svojih mnogobrojnih izdanja dokazao svetski da je kompetentniji od bilo koga. Njegove albanološke teze je preko interneta komentarisao i Universitet New Yorka, pa mu ih je i objavio pod naslovom THE STANCES OF KAPLAN BUROVICH ABOUT THE ALBANOLOGICAL PROBLEM, ESPECIALLY ON THE ORIGIN OF THE ALBANIAS (New York 2005). Predsednik Ðurović se odmah složi, a i Akademik Burović prihvati to. Akademik Lakčević se zaduži da odredi dan kad će Akademik Burović doći u Podgorici za to predavanje, kao i za procedualne i tehničke pripreme tog predavanja.

Po završenom razgovoru sa predsednikom CANU, koji je prošao u srdačnoj atmosveri obostranog razumevanja, Akademik Burović zamoli Akademika Lakčevića da mu pozove taksi za aeroport, jer je već bio izvadio kartu za Beograd, gde su ga čekali ne samo njegovi pravoslavni Burovići, Nebojša i Aleksandar, već i njegov veliki prijatelj Milovan Brkić, glavni i odgovorni urednik beogradskol lista TABLOID.

Akademik Lakčević ga isprati do taksia, gde ga opet zagrli kao rođenog brata. Pošto se vrati u svoj kabinet i sede za stolom, upre oči u knjigu BUROVIĆI – porodična istorija i upita sebe:

-Je li moguće da sam malo pre bio sa Akademikom Burovićem, da smo se zagrlili, ili…ili ovo sanjam?!

Luka TOMOVIĆ

Werbeanzeigen

NEZNAM – Autor Dušan Nonković

DŽ.F.KENEDY

http://vimeo.com/8186037

ZABRANJENA ISTINA O SREBRENICI (FORBIDDEN TRUTH ABOUT SREBRENICA)

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WUK1-CL4rpk#at=918

Тадић спроводи завршни чин признања илегалне шиптарске државе

Тадић спроводи завршни чин признања илегалне шиптарске државе и помаже сепаратистима да спроведу културни геноцид над српским народом

von Srdjan Balmazanu, Dienstag, 12. Juli 2011 um 09:32

Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2.јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008. године.

 

Ана Филимонова, 10 јул 2011

Већ сама чињеница да је за шефа делегације за разговоре са Приштином постављен Борислав Стефановић, који има звање политичког директора у Министарству иностраних послова Србије говори да је Београд преговорима са косовским властима пришао као преговорима две посебне државе.

Сада је јасно да су сва патетична уверавања представника коалиције на власти о томе да „Србија никада неће признати Косово“, да „признање не представља услов за ступање у ЕУ“, да „Србија сада ни на који начин не признаје Косово“ и сл. чињена искључиво за „унутрашњу употребу“. А суштина је остала непромењена – признање косовских сепаратиста од стране Београда представља услов за пријем Србије у ЕУ. То категорично тврде представници САД и самог Евросавеза, то захтева и бундестаг Немачке, наводећи да у супротном Немачка неће подржати кандидатуру Србије за чланство у Евросавезу и прецизирајући да пакет мера, који говори о признању де-факто треба да буде поднет и Бриселу, и Вашингтону. Српски званичници грубо и без имало гриже савести покушавају да тај захтев објасне на другачији начин, али је механизам за признавање укључен и за групацију која влада Србијом и служи интересима „глобалистичке елите“ не постоји пут за повлачење.

Треба одати признање језуитској оштрини ума, са којом се гура косовска независност!

„Пета рунда“ преговора је довела до шиптарског слободног коришћења личних карти и регистарских бројева аутомобила. Административну границу са Србијом они ће сада прелазити са пасошима који се издају у Приштини, а на основу њих полиција Србије ће издавати одговарајући документ. И супротно – при уласку грађана Србије на Косово са личним картама полиција Косова ће издавати одговарајући документ. И уз возачке дозволе ће се „прилагати“ пропратни документи српске полиције. За аутомобилске регистарске бројеве је измишљен лукав маневар: на Косову ће постојати две врсте таблица. Једну ће издавати УНМИК, са ознаком „КС“ (Косово), а другу – косовска власт, са ознаком „РКС“ (Republika Kosova). У Србију ће смети да уђу аутомобили са ознаком „КС“. Тако је питање, главно за Албанце – слобода кретања – решена: приштински пасоши и возачке дозволе биће „упаковани“ у пропратни српски документ.

Слобода кретања – то је била једина ствар која је потпуно осујећивала све напоре приштинских власти за потврђивање независности Косова. Албанци су, да би ишли у иностранство, морали да имају српска документа и да се због тога обраћају државним органима у Србији. У српској компетенцији су остајале и институције за издавање личне документације грађана, а сада и за та питања Београд овлашћења преноси на „независно Косово“.

Даље: у пасошима које ће издавати Приштина за косовске Србе њихова презимена ће се завршавати на „и“, а не на „ић“, држављанство ће бити „косовско“. Та одлука директно води ПОНИШТАВАЊУ српске нације у том делу Србије и омогућава да се после две или три генерације појави званична тврдња да на Косову Срби нису никада живели. Осим тога, Србима су почели да одузимају пасоше које је издало Министарство унутрашњих послова Србије. Министар унутрашњих послова Косова Бајрам Реџепи је изјавио да су сви Срби Косова обавезни да прибаве пасоше које издају албанске власти. Српска документа на Косову се проглашавају за нелегална и њих Приштина неће признавати, без обзира на било какве изјаве о билатералном карактеру прихваћених договора. Уколико пасоше буде одузимала Приштина – а ради се о важећим пасошима – то ће омогућити нов талас фалсификовања српских пасоша и безгранично фалсификовање српских исправа чиме ће окривљавати Србе за криминалне радње, које то обезбеђује. (Путовања са фалсификованим српским пасошима).Даље, Приштина даје налог: све паралелне институције морају бити затворене до 1. новембра [1]. Процес асимилације Срба са Албанцима – шиптарима се потпуно залауфао.

Истовремено Приштина почиње да заоштрава ситуацију и да врши репресије према косовским Србима, како би их асимилирали и потпуно растворили у албанској средини. Генерални директор косовске полиције Решат Малићи је почетком јула дао отказе четворици командира полицијских пунктова на северу Косова (сви су Срби). Општина Косовска Митровица није донела такву одлуку и она је европској мисији ЕУЛЕКС поднела захтев за сторнирање одлуке „Министарства за унутрашње послове Косова“. Међутим, ЕУЛЕКС, као и до сада, одбија да испита оптужбе за намерну албанизацију српског становништва. А ствар се своди на окончање етничке чистке коју је започела терористичка Армија за ослобођење Косова деведесетих година 20. века.

****

Други правац офанзиве на српски народ на Космету представља ревизијаисторије, уништење духовног и културног наслеђа Срба.

Србија је по свим одликама претворена у протекторат ЕУ, а даље ће се њена територија одузимати у мањим јединицама и предавати на управу директно Бриселу.Србе понижавају на сваком кораку. Тако је 28. јуна (на Видовдан!) Француска, уз активну помоћ америчке делегације, на 35. заседању Комитета УНЕСКО у Паризу предложила, у суштини, да се Србима одузме не само територија Косова, већ и сва њихова духовно-историјска баштина. Према француском предлогу четири српска православна манастира, која су ушла у списак светског наслеђа УНЕСКО и која се налазе под сталном претњом – Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка треба да буду проглашени за „средњовековно наслеђе Косова“. Аргументација албанске стране: „То и јесте наслеђе Косова, државе, коју је признало 76 земаља света. И оно је на нашој територији“ [2]. Државе – чланице Комисије УНЕСКО – на челу са Француском (све су оне признале Косово као независну државу) су водиле огорчену дводневну борбу како би били избрисани и трагови помињања било какве везе тих српских православних светиња са матицом – Србијом. За сада им операција није успела. На страну Србије су стали представници 11 земаља-чланица Комисије, укључујући и Русију и Кину. Против француског предлога иступили су и представници арапских држава, запрепашћени лицемерјем „хришћанске“ Француске – земље која је забранила јавно ношење фереџе и паранџе, а то значи да је одлучила да институционално штити своју земљу од вере коју сматра за потенцијално опасну по њу, а која се при том не либи да Србији одузима њено хришћанско наслеђе.

За стицање статуса кандидата за чланство ЕУ Србија плаћа делом своје територије. Запад, поборници „Велике Албаније“ и садашње српске власти, рука под руку, завршавају „посао САД на Балкану“. Поступци режима Б.Тадића директно подривају уставне основе, према којима Косово и Метохија представљају нераскидиве делове територије Србије. Већ је јасно да Београд признаје Косово чак и не ради пријема у ЕУ, које се у видљивој будућности не предвиђа у следећих 8 година, већ ради „дисциплине“ – извршења директива Вашингтона и Брисела. Ради се о неопозивој капитулацији државе Србије.

Они, које ће постигнути „договори“ највише и потпуно погодити – Срби Косова и Метохије – одреаговали су жестоко. Скупштина Савеза општина Аутономне покрајине Косово и Метохија је 3. јула изјавила да припрема захтев тужилаштву за покретање кривичног поступка против Б.Стефановића, обзиром да споразуми које је он закључио представљају „најтежи облик националне издаје“, јер признање докумената псеудо-државе представља и признање да је то учињено [3].

Индикатор чињенице чијим интересима служе постигнути договори служи реакција Вашингтона: заменик председника САД Џо Бајден је поздравио договор Београда и Приштине, по ко зна који пут изјавивши да „подржава независност, територијалну целовитост и суверенитет Косова као мултиетничке демократије“. А шта је Србија до сада била, ако није, и још увек је, МУЛТИЕТНИЧКА ДЕМОКРАТИЈА, у којој безбедно живи и ради много различитих националности.

Русија са својим шупљикавим федеративним уређењем (њен комшилук састављен од „обичних“ области и „суверених“ република) би према свему што се дешава на Косову требало да се однесе са појачаном пажњом – на Косову се прорађује универзални модел ликвидације националне државности.

Тај модел изгледа овако: споља се свим могућим средствима подржавају сепаратистички покрети – сепаратистичке творевине се претварају у „независну државу“ – сепаратистичке вође стају на чело нове „државне творевине“ – територија псеудодржаве је потребназа коришћење у високопрофитном нарко-трафикингу – у новоствореној „држави“ се одржава потребан ниво конфликтног потенцијала у облику сталних размирица између кланова – учвршћују се везе локалних криминално-мафиозних структура са регионалним и европским клановима ( постоје, на пример, подаци о оснивању руско-албанских злочиначких групација) – у току свега тога постоји стални процес тоталног брисања трагова историјског пребивања државотворног народа на наведеној територији – над читавим регионом се учвршћује војно-стратешка контрола САД, као КРУНА основне идеје.

У вези са косовским питањем руска дипломатија је постављена у компликован положај и зато што се, у своје време, Москва одлучила на „подршку позицијама Београда“, уместо да прати норме и принципе међународног права. Таква формулација се испоставила као врло рањива и Запад је, управљајући вољом и поступцима својих београдских „подређених“, то и показао на задивљујући начин.

А „Република Косово“ је, изгледа, започела одбројавање до њеног „де-факто“ признања од стране Србије…

SVETSKE TAJNE KRIZA I RATOVA

SVETSKE TAJNE KRIZA I RATOVA

Desile su se strašne stvari
Jednom malom poštenom narodu
Jednoj državi svetu od primera
Koja nikom nije nešto skrivila
Okomiše se na nju silne države
Jer tako htedoše njihove vodje
Izmišljajući kojekakve razloge
Samo da bi svoj narod prevarile
Zločinačke namere narodu skrile
Da bi po nalogu elitne mafije
Takozvane svetske vlade iz senke
Nesmetano krize i ratove stvarale
Imperiju svoga bogatstva širile
Insajdersku prednost sebi stvorile
Znajući prvi gde će stvarati krize
Gde će ratovi biti zametnuti
Da bi znali prvi po kojoj ceni
Kupovati i prodavati akcije na berzi
Prije krize za koju se još ne zna
Da će kriza biti, skupo prodavati
A usred krize jeftino kupovati
Po oporavku države od nametnute krize
Akcije skupo prodati da bi ih mogli
Posle ponovo izazvane krize i rata
Iznova jeftino kupovati
Pa jednog dana kad se rat smiri
Cena akcije poraste na berzi
Proda se papir za basnoslovno mnogo
Pa se počne sa krizom kolo nanovo
Sa stvaranjem kriza i novih ratova
Samo da bi vladari iz senke bili
Još bogatiji silniji i bezobzirniji
Zbog tih geostrategijskih interesa
Nastrada i mala ali poštena zemlja
Srbija

Autor Dušan Nonković