Das Thema lautet: „Die deutsche Sicherheits- und Verteidigungspolitik aus Sicht der Bundeswehr“

Newsletter vom 05.07.2011 – Forschungspartner

BERLIN/DRESDEN (Eigener Bericht) – Eine Forschungsgruppe der
Technischen Universität Dresden erarbeitet Empfehlungen für den Umgang
der Bundeswehr mit ihren kriegsbedingt traumatisierten Soldaten.
Erklärtes Ziel der vom Bundesverteidigungsministerium mit einem
Millionenbetrag finanzierten Studie ist es, psychische Störungen bei
in Afghanistan eingesetzten Militärangehörigen „frühzeitig“ zu
erkennen und „adäquat“ zu behandeln. Weitere kriegsmedizinische
Untersuchungen befassen sich mit der Erforschung potenzieller
biologischer Waffen; als Auftraggeber firmiert in diesem Fall das
„Wehrwissenschaftliche Institut für Schutztechnologien“ der
Bundeswehr. Parallel dazu kooperiert die TU Dresden eng mit namhaften
deutschen Rüstungskonzernen. Bei alljährlich auf dem Campus
stattfindenden „Bonding-Messen“ werben diese gezielt um akademischen
Nachwuchs. Flankiert werden rüstungstechnische und wehrmedizinische
Forschungsarbeiten von entsprechenden Lehrveranstaltungen. Für das
laufende Semester hat ein sogenannter Jugendoffizier der deutschen
Streitkräfte ein eigenes Seminar angekündigt. Das Thema lautet: „Die
deutsche Sicherheits- und Verteidigungspolitik aus Sicht der
Bundeswehr“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58102

Werbeanzeigen

MAĐARI TRAŽE VOJVODINU, AL` SRBI NE RAZUMEJU MAĐARSKI

MAĐARI TRAŽE VOJVODINU, AL` SRBI NE RAZUMEJU MAĐARSKI

von Srdjan Balmazanu, Dienstag, 5. Juli 2011 um 21:36

 

 

Veliki antisrpski hepening na severu Srbije, u Kanjiži (Magyarkanaizsa) je prošao u miru zahvaljujući brojnoj policiji i tome što Srbi ne razumeju šta Mađari traže jer ne govore mađarski. Naime, od 09. – 11. jula je u vojvođanskom banjskom turističkom centru Kanjiža održan muzički festival koji je nosio samo jednu poruku – a to je otcepljenje dela, ili po mogućnosti čitave Vojvodine i njeno pripajanje Mađarskoj.

– Novinar, ovde mogu da rade šta hoće kad mi ništa ne razumemo,

kaže policajac iz interventne jedinice iz Kikinde koja je došla da obezbeđuje koncert.

– Mogu da kažu pobijmo svu policiju i mi bi odreagovali tek kada bi neko od nas pao. Mi smo iz intervente ovde poslati a da nemamo pojma zašto. Šefovi su nam samo rekli da je koncert visokog rizika, a ovdašnji Srbi da sviraju neonacisti. Novine ništa ne pišu, šefovi nam ne govore mađarski, a mi u punoj pripravnosti. Prava katastofa, i da nije tužno bilo bi smešno, kaže ovaj policajac koji je želeo da ostane anoniman jer nemaju pravo da daju izjave za štampu.

 

Zvaničan naziv festivala je „V Délvidéki EMI tábor” što u prevodu znači „V festival ujedinjene mađarske omladine u južnom kraju“. Tokom tri dana kroz kamp je prodefilovalo nekoliko hiljada posetilaca, većinom vojvođanskih Mađara, a bilo je gostiju i iz Slovačke, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i naravno Mađarske. Da su svi oni došli da slušaju predivne mađarske pesme uz koje se igra, peva i lumpuje, niko ne bi rekao ni reč, ali je više nego očigledno da su svi oni u Kanjižu stigli da daju podršku pojedinim političkim strukturama koje zagovaraju otcepljenje dela ili po mogućnosti i čitave Vojvodine od Srbije i pripajanje Mađarskoj.

 

Najžalosnije je što niko iz vojvođanske ili iz srpske vlade o tome nije rekao ni slova.

Posebno je tužno što je srpska štampa praktično prećutala ovaj događaj, iako su na njemu učestvovale ultranacionalističke grupe poput skin heads bendova «titkolt elenálás», romantikus… Da apsurd bude potpun, na kraju je ispalo da su Srbi krivi što su ugrozili Mađare jer policija ipak nije pustila da u Srbiju uđe ultranacionalistička grupa „Karpatija“ pošto članovi tog benda nisu prešli granicu. Nakon toga u pojedinim srpskim medijima osvanuli su čak naslovi poput «napadi upereni protiv vojvođanskih Mađara?» jer su to stavovi koje su na konfereciji za štampu izneli predstavnici organizatora kampa, savez «Rakoci».

 

Tužna je Srbija koja mora da se pravda pred onima koji hoće da im uzmu deo teritorije pošto je jedini TABLOID imao prevodioca na koncertu i pošto smo se uverili da sem retkih izuzetaka nije bilo pesme koja nije bila politički obojena za sva tri dana trajanja festivala. Ostaje nam samo da zaključimo da par hiljada posetilaca ovog kampa imaju prevashodnu želju da sever Vojvodine postane Mađarska, a mnogo manju želju da uživaju u muzici. Gotovo bez uvijanja za TABLOID o tome govori predsednik kanjiške organizacije saveza «Rakoci» Karolj Poša:

 

– Evidentno je da je mađarski rock sastav “Karpatija” najpopularniji među mađarskom omladinom u Vojvodini i to što srpske vlasti nisu dozvolile da članovi tog benda uđu u Srbiju je dokaz da ovde nema demokratije. Mi smatramo da smo uspešno organizovali skup i zato smo uvereni da će i VI «Delvidek» biti održan u Mađarskoj Kanjiži.

 

Na naše pitanje da li smatra da je povreda demokratije to što je srpska policija zabranila osvedočenoj neonacističkoj grupi „Karpatija“ da svira i kako komentariše naziv festivala „skup ujedinjene mađarske omladine u južnom kraju“ Poša je otvoren:

 

– Ko je vama Srbima kriv što ste izgubili Kosovo? Vojvodina je srpska reč i mi tako ne možemo da zovemo naš južni kraj ili «Delvidek». Neosporna je istorijska činjenica da je sve do 1918. Vojvodina pripadala Mađarskoj kojoj su jednostavno Trijanoskim sporazumom od nje oteti delovi teritorija u Ukrajini, Slovačkoj, Rumuniji i naravno Srbiji. Zbog toga nije ništa čudno što ste na koncertu videli momke koji su na majicama nosili iscrtane mape velike Mađarske. To je naša istorija i tu ništa nije bilo protiv države Srbije – kategoričan je i ciničan Poša.

 

To što je na ulazu u kamp bio ispisan grafit «SRBIJA APARTHEJD», što je čitav koncert bio prožet simbolima i zastavama zabranjene mađarske garde, što su gotovo svi tekstovi pesama na koncertima govorili o navodnom ugnjetavanju Mađara u Srbiji po tvrdnji Poše nije ništa sporno u odnosu na državu Srbiju. Neki poput repera Fanka Delija iz Kečkemeta bili su i žešći od „Karpatije”, tako da je verovatno po shvatanju Karolja Poša demokratija da Srbi prihvate sve poruke sa koncerta i da se mirno isele iz «južnog kraja».

 

Nikakav problem u fašističkoj žurci nije video ni portparol kanjiške opštine Oto Rerig, koji nam je samo rekao da opština nije ni dinar dala za manifestiju mada je, kako on kaže, lično podržava. Inače, razočarenje zbog ne dolaska «Karpatije» je bilo veliko, naročito među najzagriženijim ekstremistima u kampu nakon što se pročula vest o nedolasku «Karpatije», pa su tada gotovo masovno počeli da napuštaju kamp tako da je jedan od policajaca iz intervente brigade to prokomentarisao «JEBEŠ FAŠISTE KAD IM JE OD IDEALA VAŽNIJI FUDBAL» aludirajući na to da je baš u vreme predviđeno za početak koncerta „Karpatije“ počeo i finalni meč sa svetskog fudbalskog prvenstva Španija – Holandija. Međutim, oni koji su ostali i te kako su ispoljavali svoje emocije đuskajući u ritmu ratničkih truba uz Fankija Delija i grupe STRATEGIJA koji su zatvorili ove «muzičke svečanosti».

 

Reper Fanki Deli je podizao tenziju pesmama i pričom o porobljenosti Mađara u Vojvodini koji navodno ne gledaju mađarske kanale što je potpuna laž, jer se svaki kanal koji se emituje u Mađarskoj može nesmetano gledati u Vojvodini. Uz refrene: «Kad krenuu Mađari, nek čuje ceo grad…», «Došao je kraj lepim vremenima, sad znamo šta sledi», «Kad prođe ova noćna mora za Mađare…», «Nećemo da vam damo ni jedno selo što je naše, jer nećemo da budemo čopor ovaca…», « Mađarski čovek je žrtva, mađarska policija je s nama, ostali su nam neprijatelji…» uz te i ostale stihove đuskalo je na stotine mladih dok su se viorile zastave zabranje mađarske garde.

 

Sve vreme trajanja festivala Kanjiža je bila prepuna policije a malobrojnim Srbima, ali i mnogim Mađarima svi ti dani nisu bili prijatni. Vlasnik najposećenijeg kafića „Kruna“, u koji vikendom ne može da se uđe, ogorčen je na celokupnu situaciju u opštini, ali i čitavoj Bačkoj gde živi nešto manje od 300.000 Mađara. Dragan Bogić za TABLOID kaže:

 

– Za sve su mnogo krivlji kokalni mađarski političari od mađarskog naroda, jer potpaljuju nacionalističke strasti sa pričama o navodnoj ugroženosti Mađara, dok se u isto vreme Srbima od starne ovdašnje policije zabranjuju proslave na trgu nakon uspeha nekih naših sportista, a nedavno je bio slučaj i prebijanja momka koji je nosio srpsku zastavu nakon pobede nad fudbalerima Nemačke. Takva njihova politika i kod Srba, ali i kod dosta Mađara izaziva zebnju i strah, dok je njima jedini cilj da se uvale u svoje fotelje i da vladaju po sistemu «zavadi pa vladaj». Oko 30% posetilaca mog kafića „Kruna“ su Mađari i stvarno u njemu nije bilo nikakvih problema i svi se vesele većinom uz srpsku narodnu muziku. Međutim, dođe mi da sve prodam i odem odavde u centralnu Srbiju, iako sam odrastao u Kanjiži, jer ne mogu više da gledam kako gradski čelnici tendeciozno potpiruju nacionalnu mržnju, a sve im to odobrava pokrajinska i republička vlast zbog navodnog mira u kući. Suštinski se proizvodi nemir koji u sebi krije veliko zlo. Meni je nekoliko Mađara reklo da je sramota to što se radi pošto su ljudi svesni da ako se duh pusti iz boce neće biti dobro ni Srbima ni Mađarima. Bolje da su pedere pustili da maširaju gradom od ovih razularenih fašista u vojnim uniformama i sa majicama koje bude sećanja na strašnu prošlost na ovim prostorima koju su doživeli naši roditelji. U raciji 1942. u ovim krajevima ubijeno je na hiljade Srba, a onda je 1945. došla srpska osveta gde su možda stradali i pojedini nevini Mađari. Jedino čim se tešim je da dosta ovdašnjih Mađara ipak nije naselo na fašistički hepening u organizaciji ovdašnjih opštinskih čelnika, što ih je sigurno razočaralo jer su oni spremili toliki kamp pošto su verovatno očekivali da će se u njega sliti svi Mađari sem onih u gerontološkom centru. Još jadnija je srpska vlast koja sve trpi radi nekakvog lažnog reda u kući. Kanjiža je uz blagoslov srpske vlasti jedino mesto u zemlji koje ima dva oficijalna naziva. Na srpskom ona se zove Kanjiža, a na mađarskom Mađarkanjiža. Inače je ona to ime imala u istoriji samo za vreme Hortijeve vlasti između 1941-1944. godine i posle Hortija to je ponovo dozvolio DOS.

 

Dragoslavova supruga Gorica takođe je imala neprijatna iskustava sa vlastima u Kanjiži, pa joj je «pozlilo što je Srpkinja».

 

– Ja sam otišla kod savetnika predsednika opštine Zoltana Čikoša da tražim da mi se produži radno vreme lokala za vikend, a on mi je rekao da neće. Iznervirana zbog tako njegovog drskog odgovora upitala sam ga jer to zato što sam Srpkinja, a on je rekao da jeste i da ako mi nije dobro mogu da se selim iz Kanjiže. Mene je to toliko pogodilo da mi je kod njega u kancelariji pozlilo i pala sam. Odmah su me odvezli u bolnicu gde mi je pomogla doktorica Majoroš, inače Mađarica, koja mi je dala inekciju i prepisala još 15 jer je videla da sam od stresa dobila veliki herpes. Kada je čula razlog, doktorica je bila veoma ljuta na čelnike kanjiške opštine i doslovno rekla: «ja jesam Mađarica, ali oni su sramota i niste prvi koji su imali takve neprijatnosti».

 

A neprijatnosti u Kanjiži imaju i Mađari koji se ne vladaju onako kako bi trebalo da se vladaju prema mišljenju mađarskog političkog vrha, posebno u odnosu na Srbe. Zbog toga ih njihovi sunarodnici na vlasti zapliću gde stignu. Vlasnik špedicije iz Kanjiže, Đerđ Juhas priča:

 

– Ja sam oduvek ovde imao problema jer sam poštovao državu u kojoj živim, a mnogi iz mađarskog političkog establišmenta rade sve protiv nje i za to su još i nagrađeni. Meni katolički pop nije hteo da krsti ćerku jer sam se odazvao na mobilizaciju 1991, a nedavno mi je komandir ovdašnje policije, Titus Rekecki, oduzeo legalno naoružanje koje sam posedaovao i to pištolj TT, karabin i lovačku pušku pošto sam navodno remetio mir na sopstvenom salašu kraj Horgoša. Žalio sam se republičkom MUP-u i odgovorili su mi da sam u pravu i da je komandir kanjiške policije prekršio pravila službe, ali ja nisam dobio svoje oružje nazad. Svi moji problemi nastaju što otvoreno govorim šta mislim o svim dešavanjima ovde, kao što sam i rekao da je trebalo zabraniti ovaj fašistički kamp a ne samo dolazak „Karpatije“.

 

Najbolji dokaz da su oni koji su dozvolili nazovi kamp, odnosno fašističko divljanje potpuni politčki diletanti je pesma koja se čula u kampu, ali koju Srbima nije imao ko da prevede. Nekolicimna momaka u vojnim uniformama i sa gitarama pored kojih se nalazila mađarska zastava na kojoj je pisalo „slobodan južni kraj“, pevušila je staru mađarsku fašističku pesmu Hortijeve garde: „Horti Horti a rácokat hord ki Hitler Hitler a zsidokat vid el…“, što u prevodu znači „Horti, Horti, Srbe iznesi Hitleru, Hitleru Jevreje odnesi…“

Samo nekoliko metara odatle stajali su srpski policajci koji nisu razumeli ovu pesmu i sekirali se što ne mogu da prate finalnu utakmicu svetskog prvenstva. „Karpatija“ tu i nije bila potrebna jer je cilj bio postignut i bez nje. Srbima se istorija ponavlja jer je ni ne znaju i samo da ne bude kasno kada nam sve postane jasno i kada nam prevod neće ni biti potreban. 

Gefällt mirGefällt mir nicht mehr · · Teilen

  • 2 Personen gefällt das.
    • Mira Đukanović-Jolović

      Jel se lajkuje nesta, kad se sadrzaj ne lajkuje? Mislim – jel tokaz istog misljenja ako ne lajkujem, ali lajkujem tvoje misljenje o ovome i sto si postavio na zid? :-)) Aaaaaaaaaa – jesam li komplikovana. Al‘ nek‘ sam. Bolje. hahahahaaa DEB…ELI LAJK. I – ne, ni ja nepricam madjarski i nemam namjeru. Sta se mene tice – dajte im svima drzavu, pa nek ih prime u tu strasnu zajednicu. Grci ce rado pricati, kako je to profitalan klub, kao i stanovnici drugih drzava…… ko se zadnji smije, najsladje se smije.