IZVORE VODE NE SMEMO PRODAVATI NITI IZDAVATI

Sent: Sunday, June 26, 2011 12:30 AM
Subject: Fw: VODA, poslati na sto vise adresa


Postovani prijatelji,

kao sto ste vec upoznati, u Srbiji je uveliko u toku priprema za privatizaciju vode i vodenih resursa. Jedan od oblika koji ce biti promovisani bice koncesija (izdavanje) izvoda na vise godina.

Trenutno 90% resursa pijace vode koje su date pod koncesiju ili privatizovane uglavnom kontrolisu samo tri svetske kompanije (koliko znam – u pitanju su nemacka, francuska i holandska kompanija – vise informacija na www.psiru.org). Ove kompanije imaju razlicite strategije pristupa interesantnim trzistima, ali ih karakterise korupcija, obmana i visoka eksploatacija izvorista.

Za 20ak godina voda ce biti najskuplji aktikal na planeti.

KAKO RADE?

Kada ove kompanije ne mogu da da ucestvuju na tenderima (zbog zabrane ili sl) one osnuju male „cerke“ kompanije u zemljama gde se prodaju izvorista i onda te „cerke“ kompanije ucetvuju u kupovini. Na prvi pogled se ne moze nikako razlikovati koja je kompanija iz zemlje a koja nije. Sve one imaju nase ljude kao direktore, i naš novac na racunu itd. I tako, kada se pojavi tender za vodu, neki nas Pera, Laza ucestvuje na tenderu, kupi izvor ili ga uzme pod koncesiju, mi mislimo nasa firma kupila kad ono…

STA JE OPASNO?

Opasno je, posebno kad su koncesije u pitanju (koje su vremenski ogranicene), jer kompanije koriste izvorista najvise sto mogu, isisavajuci ogromne kolicine vode u sto kracem vremenskom intervalu, da bi imale sto veci profit. Cesto se desava da zbog tolike eksploatacije presuse okolni izvori koji su podzemno povezani sa prodatim izvorom (primer Ugande/Urugvaja i CocaCola kompanije gde su kod velikog broja farmera presusili bunari jer je CocaCola ispumpavala ogromnu kolicinu vode).

STA MI MOZEMO?

Mozemo da nateramo nase politicare da promene politiku nase zemlje a u vezi sa prodajom ili izdavanjem pod koncesiju izvore pijace vode i firmi (vodovodi) koje su zaduzene za distribuciju pijace vode gradjanima.

Pokrenuta je online peticija: http://www.petitiononline.com/serwater/

Mozete je potpisati online, a na lista ce na kraju biti prosledjena medijima, politicarima i Vladi republike Srbije.

Ovo nije jedini nacin borbe protiv privatizacije vode. Uskoro cete cuti na vestima nove informacije…

Do tada, samo da Vas obavestimo da je jedan broj zemalja vec zabranio privatizaciju vode. Mi jos nismo – kao i obicno. Ali to ne znaci da ne mozemo!
———————————————————————————————————————————-

Ukoliko postoji jos skeptika koji ne znaju sta da misle o privatizaciji NASE vode, smo da dodam jos nekoliko cinjenica:
1. Do sada je u zemljama u tranziciji jedan od uslova „evropskih integracija“ bio privatizacija vode i sistema za dostavu pijace vode gradjanima (vodovodi). Medjutim, ukoliko se analizira poslovanje „novih vlasnika“ zakljucuje se da oni ne postuju zakone zemalja u kojima posluju, vec vrse grubu zloupotrebu eksploatacije vode i izvorista kako bi ostvarili sto veci profit. Cesto se desava da uslovi iz ugovora nisu ispunjeni, a kompanije kada ocene da im se vise ne isplati da budu u nekoj zemlji jednostavno odu u drugu zemlju, a propalu infrastrukturu vodovoda i sistema ostavljaju bez pardona…

2. Holandija je nedavno zakonom zabranila privatizaciju vode na svojoj teritoriji, tako da sada u Holandiji nije moguce kupiti ili uzeti pod koncesiju izvorista vode. To je VRLO VRLO IRONICNO, jer je jedna od tri najvece svetske kompanije za preradu vode upravo IZ HOLANDIJE. To znaci: nasu vodu ne damo u privatizaciju – cuvacemo nasa izvorista, a vodu drugih zemalja cemo da koristimo, pa kad njihovu potrosimo – pocecemo da trosimo nasu…

3. CocaCola je kupila izvor „Vlasinske Rose“. Ocekujte za par godina nestasicu pijace vode u tom regionu. CocaCola je pokusati da isisa sto vise moze vode za sto krace vreme, cime ce definitivno ostetiti podzemne rezervoare, koji su medjusobno povezani, i cesto zavise jedan od drugog. CocaCola je to isto uradila u Ugandi/Urugvaju (nisam siguran u kojoj zemlji to bese…) Samo, kada budemo svesni da su nas zeznuli, bice kasno…

I ako vec podrzavate ideju da IZVORE VODE NE SMEMO PRODAVATI NITI IZDAVATI potpisite online peticiju. Ukoliko se dovolja

Тадић одлучио да се бори за опстанак на власти „до последњег Србина“… Миодраг Новаковић

Тадић одлучио да се бори за опстанак на власти „до последњег Србина“…

Миодраг Новаковић

28 јун 2011

„Про-српски“ председник Тадић је „свачији“, само не српски…

…То је управо „индиректна“ информација која ових дана стиже из добро обавештеног магазина „Таблоид“. Наиме, према поверљивим изворима овог магазина, председник Србије и председник Демократске странке, Борис Тадић је недавно, „на затвореном делу седнице Главног одбора Демократске странке, одржаној у Смедереву… најозбиљнијим гласом са говорнице поручио:

„Идите од куће до куће и врбујте младе да гласају за нас. Они ће натерати и своје родитеље да их следе. Обећавајте им све што желе да чују, обећавајте им новац, посао, стипендије, државну службу, јер ако изгубимо изборе и одемо са власти, сви ћемо завршити у затвору, а неки од нас ће бити и убијени. Зато се борите да не предамо власт!““

Из прашњавих, али такође и тек недавно заведених архива,  на страницама наших слободних (али управо зато и недоступнх широј јавнсти) српских медија, ових дана све чешће освањују скандалозни и тешко оптужујући државни, дипломатски и партијски (владајуће коалиције) документи, за које је врло често примењива само једна одредница, а то је: ВЕЛЕИЗДАЈА!

Поред веома јавних „издајничких докумената“, попут: кривотворења резолуције Скупштине Србије о Косову, у Уједињеним нацијама. Или усвајања „геноцидне резолуције“ о Сребреници, опет  у Скупштини Србије. Или разних НАТО кодификација и стандардизација, срачунатих на увођење Србије у ову међународну криминалну организацију, мимо воље већинског становништва- активности која је недавно и званично потврђена објављивањем Тадићевог издајничког споразума из 2006, о „америчкој (НАТО) војној окупацији Србије (на страницама овог журнала), и да зло буде веће, и озакоњена од стране већинских издајничких елемената у Народној скупштини 2009…

Недавно обелодањене дипломатске депеше (из „Викиликс“ извора) су разоткриле пуне размере издаје српских националних интереса од стране Тадићевог однарођеног режима, у корист западних налогодаваца… Тако смо могли да сазнамо из тих докумената, како је Тадићев шеф кабинета Ратковић подучавао „америчке пријатеље“, како да „запечате судбину Републике Српске“; Како да се српској јавности кроз медијско испирање мозгова (Гебелсовог- читај Тијанићевог- типа) нетрпељивост према омраженом НАТО-у, преокрене у „љубав“; Како су спискови за хапшење српских родољуба прављени у америчкој и другим западним амбасадама; Како је још пре неколико година планирана наводна подела Косова- у ствари трајно одрицање од вековне српске земље;

…Како на најтајнијим седницама државног и војног врха Србије присуствују окупациони НАТО официри (којима је чак и уступљен цео спрат у Генералштабу Војске Србије), и како ЦИА, ФБИ, БНД и многе друге западне шпијунско-терористичке службе, уз Тадићев благослов отварају канцеларије у седиштима наших државних тајних и полицијских служби, које потом директно надзиру; Како се планира регионализација Србије по етничком кључу, тако да се осигура да Срби постану званична национална мањина у властитој држави… И још много тога, о чему је већ опширно писано на страницама овог журнала, као и у другим слободним српским медијима…

Ако и све то није довољно, онда треба само подсетити нашу јавност на недавне велеиздајничке потезе српског петоколонашког режима, који у овој фази отворено прелази „са речи на дела“. Тако ови „коалициони очајници“ на власти, у директним „међу-државним“ преговорима признају лажну државу Косово. Но, ако и то није довољно, недавно устоличени режимски гласноговорник (и не само издајник властитог народа, већ и властите партије) „Тадићев пендрек“ Ивица Дачић тргује са Косовом и Метохијом, ствара Велику Албанију, и још штошта, када мало више попије (под условом да се икада и трезни)…

У светлу свих ових добро документованих чињеница, јасан је очајнички тон велеиздајника Тадића у обраћању својим „демократским јастребовима“ на претходно споменутој седници Главног одбора ДС-а. То је тон губитника, коме је јасно „да нема више шта да изгуби“ даљом капитулацијом српских националних интереса пред својим западним господарима- Док властитом политичком капитулацијом, практично губи све!

А ми, браћо и сестре Срби!? Изгледа да је куцнуо час, да ставимо до знања велеиздајнику Тадићу, да и ми немамо више шта да изгубимо!

Па, ком обојци, ком опанци…

OTVORENO PISMO GRADONAČELNIKU MOSTARA g. BEŠLIĆ-U KAO I ODGOVORNIMA ZA GRAD MOSTAR

 

Poštovani gosp. Bešlić,

 

pozivamo se na jučerašnji razgovor dana 28/11/2005 uvaženog odvjetnika Josipa Muselimovića odanog prijatelja naših obitelji i naših pok. očeva odvjetnika Pere Znaora i Damjana Vlašića na razgovor sa Vama u vezi obnove naše obiteljske kuće.

 

Ovim putem Vam se obraćamo za zamolbom da nam pomognete pri ostvarivanja prava na povrat imovine u Mostaru, Bulevar narodne revolucije br. 53 i sanacije stambenog objekta na toj adresi.

Obraćali smo se gradonačelnicima, odnosno dogradonačelnicima, koji su obnašali tu dužnost prije Vas, pa nas je, npr. tako gosp. Oručević u pismo upućeno nama iz 10. mjeseca 1997. godine lično obećao, da će se zauzeti za obnovu naše kuće i uputio da se s našim zamolbama obratimo Općini Stari grad, što smo naravno i učinili, ali komunikacija i suradnja s gosp. Jurišinom nije nikada urodila plodom.

Također smo u 8. mjesecu 2004. godine, kada ste Vi obnašali dužnost dogradonačelnika, uputili zajedničku peticiju Gradskoj upravi, zajedno sa stanarima razrušenih stambenih objekata iz Bulevara narodne revolucije br. 49, 51 i 55, na koju nikada nismo dobili baš nikakav odgovor.

Prije otprilike 7 dana su nam u Uredu za urbanizam i graditeljstvo grada Mostara rekli da je jedini način da se naš problem riješi prijavljivati se na javne natječaje. Kao da to do sada nismo konstantno radili! Ali na nekima su obrazlagali da će u obzir ući samo veći objekti, a na nekima, pak, manji od našeg, odbijajući nas pri samoj prijavi. A nas je cetrnaest clanova obitelji Znaor i Vlasic

Gotovo je nemoguće nabrojati sve institucije i urede, na čija vrata smo kucali i natječaje na koje smo se prijavljivali u sve ove godine od potpunog uništenja objekta, međutim, bez ikakvog uspjeha.

Jedino nismo zaboravljeni kad je glasanje i uredno nam stizu obrazci za regisraciju biraca izvan zemlje na koje se mi uredno odazivamo i glasamo.

Svi smo, otkada smo bili prisiljeni napustiti Grad, u kojem smo bili cijelo vrijeme rata, sve do potpunog uništenja našeg stambenog objekta, živjeli u nekoliko europskih gradova kao izbjeglice, dok je taj status postojao, plaćajući stanarinu. I dan danas živimo kao podstanari, predobro upoznati s činjenicom što znači svaki mjesec zaraditi dovoljno novca da bi se platila stanarina i pokrili svi drugi životni troškovi, kao sto vidite u prilozenoj dokumentacij.. Jedna od clanova obitelji Vlasic -Anita ovog  živi kao podstanar čak u Mostaru, svom rodnom gradu. Cijelo ovo vrijeme nismo koristili nikakav alternativni smještaj u Mostaru, niti smo ikada zauzimali tudje stanove niti mogli ostvariti pravo na neku naknadu troškova stanarine.

Nije li to sramota? Grad Mostar je širokogrudno primio toliko ljudi sa strane i svima je pružio utočište, omogućivši im na razne načine da se u njemu skrase. Ne može li učiniti isto i s mostarskim obiteljima, koju se svoje živote provele u ovom gradu i čiji su očevi, odnosni supruzi zadužili ovaj Grad svojim životom i angažmanom? Zašto ostaviti nas da se „potucamo“ po svijetu i godinama živimo kao podstanari, kada nam je Grad čak i zakonom dužan omogućiti povrat ratom uništene imovine?

Želja svih nas jest vratiti se u naš rodni grad, jer parafrazirajmo našeg sugrađanina, „sunce tuđeg neba nas ne grije kao što to dolje grije“. Ne želimo više SAD, Njemačku, Srbiju ili Hrvatsku, želimo ostvariti pravo na povrat svoje imovine u našem gradu, u gradu u kojem su naši očevi i supruzi živjeli i radili kao njegovi istaknuti građani. Želimo se vratiti, jer iz Grada nismo otišli svojom željom, nego smo bili prisiljeni napustiti ga nakon potpune devastacije našeg stambenog objekta i nakon što smo već preživjeli šokove na prvoj liniji obrane, koje sigurno nikada nećemo zaboraviti.

Imamo izrađen čak i „Tehnički opis postojećeg stanja nosive konstrukcije s prijedlogom zahvata i mogućnostima sanacije“ iz 10. mjeseca 1997. godine čak i gotov projekat i sve urbanisticke dozvole za izgradnju koji je napravio Arhitektonski biro g-dina Paje Omeragića i koji smo mu platili tada 1500 Dm.. Od Vas tražimo da nam pomognete, jer to ne spada samo u Vašu eventualnu dobru volju, nego i u Vašu obvezu prema nama kao građanima grada Mostara, koji su lišeni svoje imovine i svojih prava, ali i prema Gradu, imajući u vidu činjenicu da se naš stambeni objekt nalazi na vrlo važnoj gradskoj prometnici u samom središtu Grada, koja predstavlja neku vrstu spojnice dviju strana Neretve i simbol suživota. Ne želimo da naš stambeni objekt, u kojem smo tolike godine živjeli, predstavlja atrakciju za turiste, koji će otići svojim kućama s fotografijama jednog malog još uvijek neobnovljenog dijela Grada! Ako će već privlačiti turiste, neka to bude zato što je obnovljen iz temelja, a ne zato što zjapi kao crna rupa među već obnovljenim objektima, kao pokazatelj konstantnog zanemarivanja naših zamolbi i naših prava!

 

 

Zamolbu podnosi:

–         Snježana Znaor  

S A O P S T E N J E Z A M E D I J E I J A V N O S T – Snezani Petrovic urucena nagrada na Bienalu u Italiji

S A O P S T E N J E  Z A  M E D I J E  I  J A V N O S T

Snezani Petrovic urucena nagrada na Bienalu u Italiji

Na X medunarodnom bienalu grafike u Italiji urucene nagrade „Acqui Print 2011“  – specijalna nagrada zirija za Snezanu Petrovic, graficarku iz Novog Sada

Od 19 juna. do 7. jula 2011. godine odrzava se deseto internacionalno bienale grafike u gradu Acqui Terme (Italija) www.acquiprint.it organizovano od strane Medunarodnog Bienala grafike i sponzorisan od strane Pijemonte regiona, pokrajine Alesandrije, grada Acqui Terme, Rotari kluba grada Acqui Terme itd.

http://www.acquiprint.it/images/stories/premio_2011_150.jpg

Jedinstveni projekat medunarodnog bienala okupio je umetnike iz celog sveta koji ce ovom prilikom predstaviti kulturnoj javnosti Italije svoja poslednja umetnicka dela iz oblasti grafike.

Za selekciju prispelih radova bio je zaduzen prestizni medunarodni ziri u sastavu: Gabrijela Locci (Italija), Giulia Napoleone (Italija), Brita Prinz (Spanija), Marta Raczek (Poljska) i

Anouk Van De Velde (Belgija).

U konkurenciji od 655 prijavljenih umetnika, medunarodni ziri izabrao je 223 umetnika iz 43 zemlje za ucesce na Bienalu, od cega je na kraju odabrano 25 finalista za uzi izbor za dodelu nagrada..

http://www.acquiprint.it/index.php?option=com_content&view=article&id=102&lang=it

http://www.acquiprint.it/index.php?option=com_content&view=article&id=101&lang=it

Na svecanoj ceremoniji odrzanoj u subotu 18.juna(GRAND HOTEL NUOVO TERME), urucene su nagrade za najbolja ovogodisnja ostvarenja na polju umetnicke grafike.

Glavna „Premio Acqui 2011“ nagrada dodeljena je graficarki Elizabet Dijamant (Italija) za rad u kombinovanoj tehnici pod nazivom „Apparenze“ (Nastupi), dok je drugo po rangu priznanje i specijalna nagrada zirija pripala graficarki Snezani Petrovic iz Novog Sada (Srbija) za rad u tehnici mecotinte pod nazivom „Pogled iz drugog ugla“.

Umetniku Marcin Bialasu (Poljska) pripala je nagrada „Tecno Elettriche CTE Spa“ za grafiku u tehnici bakropisa pod nazivom „10m2“. Nagradu Brachetto d’Acqui grupe dobila je graficarka Marija Blanka Saccomano (Argentina) za grafiku pod nazivom „A Human warmth“ (Ljudska toplina) u tehnici akvatinte. U kategoriji mladih umetnika, nagradu je osvojio Andrea de Simeis (Italija), grafika pod nazivom „Cavaliere rampante“ (Goropadni vitez) u tehnici suve igle i rezervasa. http://www.gdapress.it/it/?p=14645

Izlozba je realizovana na otvorenom prostoru u samom centru grada Acqui Terme, pod svodovima centralne zgrade u ulici 20. septembra (Via XX Settembre).

Ovo Bienale ima 20 godina dugu tradiciju; stvoreno je sa namerom da promovise Monferrato i grad Acqui Terme od strane institucija za kulturu i razvoj ovog regiona.Tokom vremena Bienale je prosirilo svoje horizonte, postalo je medunarodno takmicenje koje se pretvorilo u razmenu ideja, znanja i iskustva profesionalnih graficara iz razlicitih kultura, kao i promovisanje novih ideja i tehnika mladim generacijama koje imaju zelju da se bave ovom umetnickom disciplinom. Predstavljajuci radove umetnika iz citavog sveta, medunarodno bienale grafike ima za cilj da doprinese kao unapredenju i promociji savremene moderne umetnicke grafike, tako i predstavljanju zaboravljenih tradicionalnih grafickih vestina.

Italijanski mediji o Bienalu grafike „Acqui Print 2011“:

Reportaza sa svecane ceremonije i dodele nagrada

http://www.lancora.eu/?q=node/1485

Reportaza sa svecane ceremonije Bienala – strana 1.i 3.

http://www.lancora2000.it/archivio/2011/ANC20110726_25.pdf

Informacija o dobitnicima nagrada – strana 1. i 2.

http://www.lancora2000.it/archivio/2011/ANC20110619_24.pdf

S postovanjem,

mr Snezana Petrovic

aRt BoX – Contemporary Figurative Art

www.snezana-petrovic.com

tel. 060/04444-50

e-mail: snezana.petrovic@neobee.net