Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (9) Četnički biznis: 50.000 šubara za Krajinu!

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (9)

Četnički biznis: 50.000 šubara za Krajinu!

Pripremile: e-Novine
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Da je sreće, svi bi Srbi nosili ovo na glavi: Paspaljeve mušterije u dalekoj Australiji

Da je sreće, svi bi Srbi nosili ovo na glavi: Paspaljeve mušterije u dalekoj Australiji

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Trgovac šubarama: Mile Paspalj, krajiški biznismen u dilu sa popom Đujićem

Photo: Stock

STENOGRAFSKE BELEŠKE SA SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE, ODRŽANE 12.3.1993.

DOBRICA ĆOSIĆ: Ima tu jedna teška pozicija – to je pomoć Krajinama. Tu je i rat, a tu je i narod. Slobodan je u pravu. Imamo li nekakvu kontrolu nad upotrebom sredstava?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sa tim raspolaže njihova Vlada. Mi hapsimo i naše ministre; nadam se da će i oni tamo neke stvari da raščiste.

ŽIVOTA PANIĆ: Evo jedan podatak: doneli su odluku da kupe 50 hiljada šubara. Onaj ko neće da stavi šubaru na glavu, mora da ide od njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je prosto neverovatno, ali proverićemo. Koja je krajina donela tu odulku?

ŽIVOTA PANIĆ: Republika Srpska Krajina – Zečević, Paspalj…

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni su idioti, hoće da liče na četnike.

PAVLE BULATOVIĆ: Paspalj je pola vremena za pregovaranje u Njujorku utrošio na konsultacije i otvaranje trgovačkih veza za kupovinu 15 hiljada šubara.

DOBRICA ĆOSIĆ: Sa Đujićem je razgovarao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka se nose u…!

DOBRICA ĆOSIĆ: Da, ali ako neko naruči šubare, to neko mora da kontroliše ko može da da pare.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu ste u pravu, to mora da se vidi. Međutim, najveći deo pomoći koju mi šaljemo je hrana.

* Nastavak feljtona u ponedeljak 20. juna

star
Oceni
4.52

Видовдан на русской земле

pravliga.com

Die Bundesregierung verweigert auch 70 Jahre nach dem deutschen Überfall auf die UdSSR sowjetischen Kriegsgefangenen eine Entschädigung – NEMAČKA VLADA ČAK I POSLE 70 GOD. PREPADA NA SSSR NE PRIHVAĆA PLAĆANJE ZAROBLJENICIMA RATNU OŠTETU

Newsletter vom 20.06.2011 – Völkerrechtlich zulässig

BERLIN (Eigener Bericht) – Die Bundesregierung verweigert auch 70
Jahre nach dem deutschen Überfall auf die UdSSR sowjetischen
Kriegsgefangenen eine Entschädigung. Dies geschieht ungeachtet der
Tatsache, dass Hunderttausende Rotarmisten in KZ-ähnlichen Lagern
interniert waren und unter mörderischen Bedingungen Zwangsarbeit für
deutsche Landwirtschafts- und Industriebetriebe leisten mussten. Zwar
sah die im Jahr 2000 von Berlin eingerichtete Stiftung „Erinnerung,
Verantwortung und Zukunft“ Entschädigungszahlungen an überlebende
Zwangsarbeiter vor; gefangene Rotarmisten wurden jedoch ebenso wie die
„Italienischen Militärinternierten“ aus dem Geltungsbereich des
Stiftungsgesetzes herausdefiniert. Versuche überlebender sowjetischer
Kriegsgefangener, auf dem Rechtsweg Entschädigungsansprüche geltend zu
machen, wurden von deutschen Gerichten stets abschlägig beschieden –
mit der Begründung, dass „Zwangsarbeit nach dem Völkerrecht zulässig“
gewesen sei.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58091

ko je ovde varvarin?

Истог дана када је Канада изручила највише бомби  и другог смртоносног арсенала на незаштићену Либију- једна од најдивљачкијих рушилачких демонстрација се одиграла у канадском граду Ванкуверу. Да ли је све то повезано на неки начин? Да ли ми можда проп…оведамо једну ствар код куће, а свуда другде се понашамо друкчије? Не само да је вероватно, већ је готово сигурно, да ми управо то и чинимо. Канадски филмски режисер Мајкл Мур, у свом најчувенијем филму „Куглање за Колумбину“ је повукао веома убедљиву паралелу, где је рекао нешто отприлике овако: „Док ми код куће учимо нашу децу да је насиље недопустиво, и да они треба да своје неспоразуме решавају на мирољубив начин- ми идемо свуда по свету и почињемо ратове против малих и беспомоћних земаља…“ Господин Мур је потом својој публици указао на следећу чињеницу: „Оног дана када се десио масакр у „Колумбини“ (где су америчка деца убијала америчку децу), назад 1999-те; Истовремено се одиграо најдивљачкији НАТО напад над беспомоћним српским градовима, далеко од наших кућа, тамо негде на Балкану… То је управо оно, где Западна цивилизација има проблем сама са собом. Дупли стандарди! Дупли стандарди у моралу, у политици, у образовању- скоро свуда… Ипак да не скочимо пребрзо на неке закључке. Западна цивилизација је још увек најмоћнија и најутицајнија „цивилизација“ на свету. Њена моћ и утицај леже пре свега у војној, а потом у финансијској и економској супериорности према остатку света. Али, ту је управо и место где све то и престаје… Западна друштва нису руковођена моралом или етиком, већ радије новцем и аутократском влашћу, која се често сакрива иза отрцане фразе о „демократији и слободном друштву“. Сећам се догађаја 2008, када су албански сепаратисти са Косова, охрабрени подршком Западних сила, прогласили независност од Србије (Наравно да се тако нешто не би никада десило, да претходно нису Западне НАТО државе започеле илегални рат против Србије 1999, и потом окупирале тај део српске територије протерујући преко 300,000 српских цивила са Косова). Велике демонстрације су избиле у Београду, главном граду Србије. Стотине хиљада огорчених патриота, младих и старих, су се слили на београдске улице, да демонстрирају против отвореног нарушавања територијалног и уставног суверенитета земље. Маса је одмах идентификовала подстрекиваче и организаторе горње илегалне сецесије, и народ је у огорчењу напао западне амбасаде у Београду… Западни медији су одмах окривили, не само српску власт, већ и целу нацију. Медијска опсесија са „српским дивљацима“, „барабама“, „хулиганима“ и „криминалцима“, је била праћена демонизацијом целог српског народа, и била је очигледно планирана и злонамерна- и по мом мишљењу, по својим размерама и малициозности, једино је могла да се пореди са анти-јеврејском Наци пропагандом са почетка 1930-их. И ево нас данас овде у Ванкуверу, у Британској Колумбији, у западној Канади. Много више уличног разарања и штете него онда у Београду, много више дивљаштва и варварских аката, град „спаљен“ и у „рушевинама“- али за дивно чудо, готово нико да те канадске злочинце назове правим „именом“, и скоро свако покушава да умањи размере тог „догађаја“, кривећи за све шачицу хулигана. Како сад то? Па цео свет је гледао уживо, да су се, буквално хиљаде младих варвара, очигледно „ухрањене“ и размажене градске „деце“, из средње класе, или боље стојећих породица- очигледно  забављале својим злочињењем, и чак снимале видео и фото успомене својих злодела попут ратних сувенира, властитим скупим „електронским играчкама“. И на крају испада да се све „то“ десило, само зато што је њихов омиљени хокејашки тим изгубио утакмицу!? Уништавање целог градског центра, клање ножевима, пребијање људи, пљачкање, спаљивање аутомобила… и све то због једног неспособног хокејашког тима који је изгубио утакмицу? Да ли је то најава смака света? Или је тај смак већ започео, а да нас нико није обавестио? Да приведем крају, ову „параду“ мог размишљања… Овај ванкуверски „догађај“, заједно са многим другим, сличним „догађајима“ који су се одиграли у Западној хемисфери- најснажнији је свакако био Оркан Катерина и пратећа поплава у Њу Орлеансу, у Америци, када су „цивилизовани“ американци, након свега пар недеља слома правног система и закона, почели буквално да одсецају главе једни другима- само потврђује моју теорију да Западна цивилизација није способна да постоји и опстане као цивилизовано друштво, без новца и аутократске „демократске“ владе. Иронијом судбине- Западне силе не само да уништавају традиционалне вредности и морал у земљама Трећег света, агресивно ширећи (употребом финансијских и економских инструмената присиле, али у задње време све чешће и употребом оружане силе): глобализацију, „демократизацију“ и законе „слободног тржишта“- да би истовремено уништавали те вредности и код куће, тако што их подређују корпорацијским интересима и владавини новца! Како изгледа та друга страна „новчића“ (стварно лице) морала и хуманости, у једном типичном Западном друштву „двоструког морала“, сви смо били у прилици да се у то осведочимо пратећи уживо дивљаштво на ванкуверским улицама. То ружно лице Западног друштва, јесте лице друштва у коме су скоро све традиционалне и породичне вредности уништене или потиснуте у други план (и то је управо оно што се припрема и нама кроз „европизацију“) и где се све подређује законима новца и утренираној послушности према ауторитету државе. Ако је један од та два носећа стуба тог система вредности ослабљен или уништен- „западњаци“ онда постају већи дивљаци него сви други „незападњаци“ заједно. Видели смо то у Ванкуверу, у Њу Орлеансу, у Лос Анђелесу, и многим другим местима, безброј пута. Али као што сам већ рекао, најгоре нас изгледа тек очекује… Дакле, да ли је Ванкувер уистину „бољи“ од Београда?Mehr anzeigen