REČ NA ODRU MILANA NONKOVIĆA održao ZORAN KOLUNDŽIJA Izdavačka kuća Prometej

Драга и поштована породицо, Драги пријатељи,

Иако сам последњих недеља знао за Миланово тешко здравствено стање морам да кажем, а верујем да ћете се сви сложити, тешко је поверовати да таква енергија, коју је имао наш Милан, може једноставно да сагори. Видео сам у протекле две деценије како се деца рађају и полако претварају у одрасле особе, видео сам себе у огледалу  са све више седих, али Милана од 1990, кад смо се упознали, па до последњих недеља, увек сам видео истог и по лицу и по стасу и, што је најважније, по живости и спремности за рад. Сјајан мотиватор за друге, велика позитивна енергија, стална активност, једном речју ако се за неког могло рећи – ЖИВА ВАТРА, то је био баш Милан Нонковић.

Занимљиво је и лепо што прво ваља рећи да је у Милановом животу увек било градње, радости, напретка, путовања и трајних пријатељстава.

Од среће у несрећи у детињству, када је остао у рату без оца, али за длаку остао жив, заједно са својом мајком и браћом Илијом и Душаном, иако су већ били одређени за стрељање, после избегличког живота, школовања, гастарбајтовања, увек хармоничног живота са својом Тонком, Милан је ипак највише проживео у Новом Саду и напору да у нашу некада већу, па до данас све мању земљу, пренесе што више квалитетних светских знања која омогућавају нашим предузећима бољу конкурентност на укупном тржишту. Импресиван је разултат остварио – поменућу само најмаркантније – десетине великих фирми у великој Југославији са рационализованом производњом са сензациналним повећањем производних резултата, бројни извештаји са ласкавим оценама у највећим медијима, студијски боравак у Јапану, касније бројни одласци у Шведску, довођењење у Југославију Шигеа Шинга, творца јапанског привредног препорода, а потом и Клауса Хермлиха, Швеђанина, светски признатог стручњака за организацију производње и повећање продуктивности, десетине хиљада преведених страница стручног текста, седам објављених књига којима смо се заједно бавили у Прометеју, што превода што копродукције са Хермлихом, десетине семинара, хиљаде оспособљених стручњака… Увек је радо говорио Милан: Немојте нам поклањати рибу, – научите нас да пецамо! И сам је примењивао то гесло и све које је он едуковао научио је да мисле својом главом, да уочавају, предвиђају и решавају проблеме у производњи. Огромна је лична заслуга Милана Нонковића што је прави  западњачки однос према раду уносио у нашу средину и подизањем укупног стандарда пословања све нас чинио бољим.

Пропаст једног друштвеног уређења донела је мукотрпно рађање нечег новог, на моменте готово наказног а опет пуног прилика и изазова. Одједном се пословни живот и свет драматично променио.

И док је у најтежим годинама другог светског рата постојала нада, док се живело време изградње земље, време полета, па чак и у тешким деведестим годинама, вредни људи попут Милана налазили су мотиве и радили одговорне послове; последњих година дошли смо у неки вакум где је све некако неодређено и као туђе, и, како пре неки дан прочитах код Исака Адижеса, рекло би се да се Србија одрекла сама себе.  Та чињеница је неумољива и тешко је поднети и  то је помало али свакодневно убијало и нашег Милана. Био је убеђен, уосталом, као и сви ми, да као и у спорту, тако и у привређивању можемо бити међу најбољима на свету. Није он једини чије су знање и енергија у овој земљи постали непотребни и то га је чинило несрећним.

Сада се  наш Милан придружује својим  прецима и сели се у наша сећања, а одавно је већ заслужио место у привредној историји Југославије и Србије. Заокружио се његов животни пут. Иако је ово сада једна врста опроштаја немамо права да се препустимо само тузи. Зато је добро поменути да је Милан мир и задовољство проналзио уз своју Тонку, у својој породици и међу својим бројним пријатељима и поштоваоцима. Иза себе је оставио велики резултат, бринуо је о својим најближима, оставља своје вредне Гоцу и Срђана, доживео је и науживао се дружења са унуцима –  Сандром, Ксенијом и Луком, а то је најважније и зато сам сигуран да одлази са осећањем испуњености и остварености.

У мом послу, који мање почива на комерцијалним правилима, а више на љубави за књигу, Милан је, за две деценије Прометеја, био мој ненадокнадиви, наоко можда невидљиви саветник, несебичан и незлобив. Увек спреман да помогне и то не само саветом већ и личним физичким ангажовањем.

Огромним људским богатством населио је наше животе Милан Нонковић и за све што је за нас учинио наш Милан – нека му је вечна хвала и слава!

Нови Сад,                                                           Зоран Колунџија

02. јун 2011.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: