REČ NA ODRU MILANA NONKOVIĆA održao ZORAN KOLUNDŽIJA Izdavačka kuća Prometej

Драга и поштована породицо, Драги пријатељи,

Иако сам последњих недеља знао за Миланово тешко здравствено стање морам да кажем, а верујем да ћете се сви сложити, тешко је поверовати да таква енергија, коју је имао наш Милан, може једноставно да сагори. Видео сам у протекле две деценије како се деца рађају и полако претварају у одрасле особе, видео сам себе у огледалу  са све више седих, али Милана од 1990, кад смо се упознали, па до последњих недеља, увек сам видео истог и по лицу и по стасу и, што је најважније, по живости и спремности за рад. Сјајан мотиватор за друге, велика позитивна енергија, стална активност, једном речју ако се за неког могло рећи – ЖИВА ВАТРА, то је био баш Милан Нонковић.

Занимљиво је и лепо што прво ваља рећи да је у Милановом животу увек било градње, радости, напретка, путовања и трајних пријатељстава.

Од среће у несрећи у детињству, када је остао у рату без оца, али за длаку остао жив, заједно са својом мајком и браћом Илијом и Душаном, иако су већ били одређени за стрељање, после избегличког живота, школовања, гастарбајтовања, увек хармоничног живота са својом Тонком, Милан је ипак највише проживео у Новом Саду и напору да у нашу некада већу, па до данас све мању земљу, пренесе што више квалитетних светских знања која омогућавају нашим предузећима бољу конкурентност на укупном тржишту. Импресиван је разултат остварио – поменућу само најмаркантније – десетине великих фирми у великој Југославији са рационализованом производњом са сензациналним повећањем производних резултата, бројни извештаји са ласкавим оценама у највећим медијима, студијски боравак у Јапану, касније бројни одласци у Шведску, довођењење у Југославију Шигеа Шинга, творца јапанског привредног препорода, а потом и Клауса Хермлиха, Швеђанина, светски признатог стручњака за организацију производње и повећање продуктивности, десетине хиљада преведених страница стручног текста, седам објављених књига којима смо се заједно бавили у Прометеју, што превода што копродукције са Хермлихом, десетине семинара, хиљаде оспособљених стручњака… Увек је радо говорио Милан: Немојте нам поклањати рибу, – научите нас да пецамо! И сам је примењивао то гесло и све које је он едуковао научио је да мисле својом главом, да уочавају, предвиђају и решавају проблеме у производњи. Огромна је лична заслуга Милана Нонковића што је прави  западњачки однос према раду уносио у нашу средину и подизањем укупног стандарда пословања све нас чинио бољим.

Пропаст једног друштвеног уређења донела је мукотрпно рађање нечег новог, на моменте готово наказног а опет пуног прилика и изазова. Одједном се пословни живот и свет драматично променио.

И док је у најтежим годинама другог светског рата постојала нада, док се живело време изградње земље, време полета, па чак и у тешким деведестим годинама, вредни људи попут Милана налазили су мотиве и радили одговорне послове; последњих година дошли смо у неки вакум где је све некако неодређено и као туђе, и, како пре неки дан прочитах код Исака Адижеса, рекло би се да се Србија одрекла сама себе.  Та чињеница је неумољива и тешко је поднети и  то је помало али свакодневно убијало и нашег Милана. Био је убеђен, уосталом, као и сви ми, да као и у спорту, тако и у привређивању можемо бити међу најбољима на свету. Није он једини чије су знање и енергија у овој земљи постали непотребни и то га је чинило несрећним.

Сада се  наш Милан придружује својим  прецима и сели се у наша сећања, а одавно је већ заслужио место у привредној историји Југославије и Србије. Заокружио се његов животни пут. Иако је ово сада једна врста опроштаја немамо права да се препустимо само тузи. Зато је добро поменути да је Милан мир и задовољство проналзио уз своју Тонку, у својој породици и међу својим бројним пријатељима и поштоваоцима. Иза себе је оставио велики резултат, бринуо је о својим најближима, оставља своје вредне Гоцу и Срђана, доживео је и науживао се дружења са унуцима –  Сандром, Ксенијом и Луком, а то је најважније и зато сам сигуран да одлази са осећањем испуњености и остварености.

У мом послу, који мање почива на комерцијалним правилима, а више на љубави за књигу, Милан је, за две деценије Прометеја, био мој ненадокнадиви, наоко можда невидљиви саветник, несебичан и незлобив. Увек спреман да помогне и то не само саветом већ и личним физичким ангажовањем.

Огромним људским богатством населио је наше животе Милан Нонковић и за све што је за нас учинио наш Милан – нека му је вечна хвала и слава!

Нови Сад,                                                           Зоран Колунџија

02. јун 2011.

Ove nedelje na www.koreni.net mozete procitati:

Ove nedelje na  www.koreni.net   mozete procitati:

 

Emisija „Debata“ na televiziji B92 sudila i pre Haga

 

Ćuti dok Kandićka priča!

 

Šta je sramnije bilo, da li ponašanje voditeljke „Debate“ na B2, nedorasle ovakvom zadatku, ili ponašanje Borke Pavićević i Nataše Kandić? Koja prava i čija prava su one zastupale? Kako je moguće da je stradanje 12 beba u Banja Luci sa početka rata samo deo rata, a Srebrenica ratni zločin?

 

 

 

 

 

 

 

Zabranjen „Nacionalni stroj“, šta sa „Našima“, „Obrazom“ i „1389“?

 

Ideje ostaju

 

Može li sprska vlast zabranom postojanja jedne organizacije da zabrani i postojanje ideja koja ta organizacija propagira. Naravno, da ne može. Zabranili su „Nacionalni stroj“, ali ne mogu zabraniti neonacističke ideje koje poklonici iste organizacije zastupaju.

 

 

 

 

 

 

 

Ministra Srđana Srećkovića počela da „rastura“ sopstvena stranka

 

Počela demontaža!

 

Ono čemu se svekolika srpska dijspora odavno nadala, da će „utišani“ premijer Mirko Cvetković najzad smeniti (Ne)Srećkovića, to sada umesto njega čini Srrećkovićeva stranka, „vlasnik“ Minstarstva vera i dijapsore – SPO. Unutrašnjim trvenjima Srećković je izložen pravim plotunima svojih dosadašnjih partijskih pajtaša. Za sada samo iz oružja malih kalibara, ali će verovatno uskoro zagrmeti i – topovi! Ukoliko ga svemoćni kadrovik SPO-a i predsednica iz senke, Dana Drašković, ne spasi, ode dijaspori još jedan „vlastelin“ niz vodu!

 

 

 

 

 

 

 

Status mladih, neafirmisanih donosilaca informacija u Srbiji

 

Ucenjeno novinаrstvo

 

Pisаti zа novine, internet portаl, rаditi nа televiziji ili rаdiju nije nimаlo lаk posаo. Pre svegа, može dа bude izuzetno fizički nаporno, аli psihički ume dа bude neizdrživo. Rokovi, potrаgа zа temom, nemogućnost dа se nаđe nаčin nа koji će se izrаziti misаo, sаmo su deo ogromnog problemа. Ipаk, novinаrstvo je zаnаt kаo i svаki drugi. Iskreno, vrlo je privlаčno ukoliko želite uvek dа budete obаvešteni o zbivаnjimа u svetu oko vаs, а još privlаčnije ukoliko nа tа zbivаnjа želite i možete svesno dа utičete. Većinа mlаdih ljudi svoje postojаnje uprаvo u jednom tаkvom nаstojаnju prepoznje i određuje.

 

 

 

 

 

 

 

Šta smo dobili, a šta izgubili hapšenjem generala Ratka Mladića?

 

Mnogo smo dali, ostalo je Kosovo

 

Decenija i po bila je potrebna da vlasti u Srbiji uhapse generala Ratka Mladića optuženog za ratne zločine na području Srebrenice. Od kada je stupio u prostorije Specijalnog suda u Srbiji više ništa nije kao pre. Opet se Srbija podelila, ovoga puta na one koji pravdaju hapšenje, oronulog i obolelog generala i one koji svoj gnev zbog toga izražavaju protestima na ulicama Beograda, Novog Sada, Banjaluke i ostalih gradova širom Srbije i Republike Srpske.

 

 

 

 

 

 

 

Okolina Srebrenice, maj 92. godine

 

Ime Boga

 

Odlomak iz prve knjige trilogije u pripremi, „Ime Boga“, autora Radeta Milenkovića, a koja je kako sam autor kaže, pisana iz ljudske potrebe. Više od 70% napisanog zasnovano je na svedočenjima i sudskim dokumentima i podacima iz Federacije Bosne i Hercegovine. Užas koji je harao oko Srebrenice od samog početak rata, a čije su žrtve uglavnom bile srpsko civilno stanovništo okolnih sela, prećutkivano je godinama i decenijama…

 

 

 

 

 

 

 

Predstavnik Srpskog saveza Švedske u Skupštini dijaspore Srđan Mladenović

 

Otvorena ruka

 

Srđan Mladenović rođen je u Švedskoj pre trideset i četiri godine. I umesto da uživa u svim blagodatima dobrog života u švedskom gradu Upsala, ovaj mladić je odlučio da bude Srbin. Glavom, bradom, rečju i delima. Jer, od  svoje dvanaeste godine osetio je kako je teško biti ono što si rođenjem i postojanjem – patriota i pravoslavac.

 

 

 

 

 

 

 

Obama, Libija i Srbija

 

Izdaja onoga što jesmo

 

Krajem marta ove godine, braneći prvi rat koji je pokrenut za njegovog mandata, predsednik SAD Barak Obama izjavio je da su SAD intervenisale u Libije „da bi sprečili pokolj civila koji bi ostavio mrlju savesti čovečanstva i bio izdaja onoga što jesmo“. On je tada odbacio direktan napad na Gadafija, upozoravajući da bi „pokušaj da se ovaj vojno zbaci sa vlasti bila skupa greška“.

 

 

 

 

 

 

 

Srpska Crnja pronašla put razvoja

 

 

 

Niče zelena grana

 

 

 

Iako na „kraju sveta“, tik uz samu Rumunsku granicu, donedavno nerazvijena i besperspektivna, Đurina varoš pronašla put oporavka i potvrdila da naše selo baš i nije osuđeno na propast, ako se zna, ume i hoće boljitak. Izgradnja bazena i sportske sale kasne više od godinu dana, a niko, čak ni investitor, ne zna da li će i kada izgradnja biti nastavljena.

 

 

 

 

 

 

 

Mladić – star i nemoćan

 

Drpanje ispod stola: priznaj da si kriv!

 

Dok je hrvatsko državno tužilaštvo održavalo susret tužilaca „iz regiona“ na Brionima, kome je prisustvovao i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, sa druge (istočne) strane zapadnobalkanske stigla je „radosna“ vest da su tog jutra srpske „specijalne jedinice“ uhapsile generala Mladića. Navodno, Mladić je uhvaćen u ranim jutarnjim satima u kući svog rođaka, u selu Lazarevu, kod Zrenjanina.

 

 

 

 

Tadićev plan za medije: Sve pod šapu DS!

POLITIKA

 

Napad na Alo! uvod u obračun sa slobodnom štampom uoči izbora

Tadićev plan za medije: Sve pod šapu DS!

Utorak – 07.06.2011

Grub napad predsednika Borisa Tadića na naš list, prema dobro obaveštenim izvorima „Alo!“, deo je plana skovanog u njegovom kabinetu da se zbog katastrofalnog rejtinga Demokratske stranke među biračima svi preostali slobodni mediji pre izbora pretvore u bespogovorni servis vlasti, koji će objavljivati samo informacije pogodne da se sakrije stvarno stanje u zemlji.

 

– Izbori se bliže i u Tadićevom kabinetu su shvatili da su doterali cara do duvara. Sad im je preostalo manje od godinu dana da poprave svoju sliku u očima građana, ali kako kada je situacija katastrofalna. Zato im treba apsolutna kontrola medija da friziraju stvarnost – tvrdi naš izvor blizak vrhu vlasti.
Urednici i novinari najuglednijih srpskih medija još jednom su izrazili zaprepaštenje Tadićevom namerom da uređuje sve medije. Glavni urednik najuglednijeg srpskog nedeljnika NIN Nebojša Spaić predsednikov pritisak na „Alo!“ i njegove vlasnike smatra „nastavkom obračuna s medijima, koji je Boris Tadić najavio još u izbornoj noći objavljujući svoju pobedu“.
– Ovo je samo nastavak tog potpuno pogrešnog razumevanja i sopstvene i uloge medija u društvu. Veoma zabrinjava što demokratski predsednik ovim povodom krši osnovna demokratska načela, ali pažljiva analiza pokazuje da je kod njega takvih prekršaja sve više i više. Nadam se da će predsednik shvatiti gde greši, izviniti se listu „Alo!“ i pustiti medije da rade svoj posao, a on neka malo više radi svoj – izričit je Spaić.

Njegov kolega, glavni urednik dnevnog lista „Danas“, Zoran Panović smatra da „mediji moraju biti slobodni baš kao i pravosuđe bez čega nema demokratije“.
– U Srbiji postoje mediji u kojima vlast ima vlasnički udeo i koji treba da zastupaju njene političke stavove, a što se privatnih medija tiče, država tu nema šta da traži – smatra Panović.
Poznati novinar Milomir Marić kaže da su iznevereni snovi onih koji su se borili za demokratiju u Srbiji.
– Činjenica je da smo se celog života borili za demokratiju, ali se naši snovi izgleda pretvaraju u karikaturu. Ja bih voleo da se Tadićeva izjava ispostavi kao jedan veliki nesporazum – rekao je Marić.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Vukašin Obradović kaže za naš list da nije uobičajeno da šefovi država kritikuju uređivačku politiku pojedinih privatnih medija.
-To se može protumačiti kao pokušaj pritiska. Loše je što se takva praksa u Srbiji zadržala zato što smo mislili da je to ostalo u vremenima koja su za nama. „Širenje antievropskog raspoloženja“ ne može se okarakterisati kao krivično delo. S druge strane, isto tako, mediji imaju odgovornost za ono što objavljuju, a i predsednik ima pravo da komentariše društvena zbivanja. Ipak, predsednikova odgovornost je daleko najveća – kaže Obradović.
Naše insistiranje da dobijemo zvaničan stav demokrata na Tadićev udarac ispod pojasa i juče je naišlo na muk s druge strane telefonske slušalice, a od stranaka vladajuće koalicije su se oglasili jedino Ujedinjeni regioni Srbije (URS) Mlađana Dinkića, koji naglašavaju da su sa našim listom uvek imali korektnu saradnju.
– Svako pred građanima odgovara za svoje izjave i postupke. Za razliku od političara, vi ste svaki dan na izborima, na trafici, tamo se takođe odlučuje šta je evropski, a šta nije. Neka narod kaže ko je u pravu – poručeno je iz Dinkićeve stranke.
Opozicioni DSS je juče svoju redovnu konferenciju za štampu posvetio Tadićevom napadu na „Alo!“
– Predsednik države je napao „Alo!“ samo zato što se usudio da govori o realnosti u Srbiji. Takvo ponašanje je nedopustivo za jednu demokratsku vlast, a pogotovo za predsednika države – saopštio je portparol ove stranke Petar Petković.

 

Dana: Nije „Alo!“ kriv za loše stanje u Srbiji!

Danica Drašković, koja je sa suprugom Vukom celu deceniju devedesetih provela boreći se za demokratska medijska prava, još jednom je ponovila stav da su sloboda medija i višepartijski sistem preduslov demokratije.
– Za to smo se borili poslednje dve decenije na sve moguće načine i podneli ogromne žrtve, pa se to ni na koji način ne sme dovoditi u pitanje. Ne znam šta je predsednik Srbije hteo da kaže, ali svakako je pogrešno kriviti medije i javnost za nesporno loše stanje u zemlji i zastoj na putu ka Evropskoj uniji. Svaka kritika vlade u tom smislu je opravdana i korisna – naglasila je ona.

 

Dačić: Mi smo se opekli

Principijelnu izjavu, kojom se zalaže za slobodu medija, dao nam i je ministar unutrašnjih poslova i lider SPS-a Ivica Dačić.
-Mi smo se opekli u prošlosti i zato mislimo da mediji u Srbiji treba da budu slobodni, da novinari rade svoj posao i nije dobro da se na njih vrše pritisci – kratko, ali jasno nam je rekao Dačić.

 

Žalio se na „Alo!“ antisrpskom listu!

Predsednik Srbije Boris Tadić za kuknjavu na neposlušne srpske novine odabrao je „Frankfurter algemajne cajtung“, jedan od čuvenih antisrpskih medija, koji je devedesetih bio najzaslužniji za širenje rasističkih stereotipa o Srbima kao „ružnim, prljavim, zlim“.
– Srbi su drski, surovi i neizlečivo skloni različitim prevarama, a uz to su bili za održanje „jugoslovenske kraljevine srpsko-vizantijskog kova“. Osim toga, dobrovoljno su se opredelili za komunizam! U srpskom ratovanju uočljiva je surovost, a u srpskoj politici drskost… Da li će zapadni svet poverovati i u ovu srpsku prevaru koja se zove Milan Panić…, samo su neke od teza objavljenih u ovom „uglednom“ listu. Dopisnici s Balkana obaveštavali su „svenemačku javnost“ i o „srpskom orijentalnom shvatanju prava“, o tome kako „srpski četnici najčešće napadaju dvaput: ujutru trezni, a posle podne pripiti“, te kako se Srbi „razumeju u ubijanje“… Ovo su samo neki od dokaza srbofobije novina kojima se predsednik Tadić izjadao.
Politički analitičar Jovo Bakić je svojevremeno u svojoj studiji suizdavača ovog medija Johana Georga Rajsmilera okarakterisao kao „jednog od glavnih nosilaca širenja negativnih heterostereotipa o Srbima u svenemačkoj konzervativnoj štampi“, što je potkrepio citatima iz njegovih izveštaja.
– Tih godina su za „Frankfurter algemajne cajtung“ izveštavali Johan Georg Rajsmiler i Viktor Majer, poznati po sejanju mržnje prema Srbima. To su ozbiljne novine krupnog kapitala, vrlo uticajne u nemačkoj političkoj i privrednoj eliti i utoliko je gore što su sebi dopustili stereotipiziranje čitavih nacija – kaže Bakić. „Alo!“ je juče kontaktirao i sa novinarom Mihaelom Martensom, koji je radio intervju sa Tadićem.
„‘Alo!‘ nisu novine, već đubre, s povremenim rasističkim, a najčešće primitivnim prizvukom. Ukoliko želite da saznate šta mislim o vašim novinama, pročitajte šta je Lav Trocki 1912. godine napisao o srpskoj štampi. To ilustruje šta danas imam da kažem o „Alo!“, razjario se novinar Mihael Martens, koji je u spornom intervjuu s Tadićem „Alo!“ nazvao nacionalističkim i ekstremističkim novinama. Mada smo vrlo uljudno pitali Martensa na osnovu čega je u sugestivnom pitanju Tadiću naš list optužio za zastupanje ekstremističke pozicije, nemački kolega je nastavio s uvredama.

 

Ministar Marković: Niko ne sme da se meša u uređivačku politiku novina!

Ministar kulture i informisanja Predrag Marković, ograđujući se da nije stigao da vidi jučerašnje novine, pa zbog toga ne može direktno govoriti o Tadićevoj izjavi, rekao nam je da će se odnosi izdefinisati kada bude usvojena „medijska strategija“, koju priprema njegovo ministarstvo.
– Ni u čijoj nadležnosti nije da se meša u uređivačku politiku medija – poručio je Marković.

 

Ešton: Tadiću, ne diraj „Alo!“

Da li će Boris Tadić dobiti šamar od Evropske unije, na koju se poziva dok pokušava da pod svoju čizmu stavi sve medije, znaće se u oktobru ove godine, kada će EU završiti svoj izveštaj i analizu stanja u medijima! Iz kabineta predsednikove „velike prijateljice“ Ketrin Ešton poručili su nama, ali i predsedniku Srbije, da je „sloboda medija garancija svih sloboda“!
Povodom Tadićevog sramnog karakterisanja „Alo!“ novina kao „antievropskih“ i „nacionalističkih“, samo zato što se zbog brojnih afera našao na tapetu, u kabinetu visoke predstavnice EU rekli su nam da je „Evropska unija protiv bilo kakvog oblika gušenja medijske slobode“, ali i napomenuli da je sve što se dešava u srpskoj javnosti pod budnim okom EU.
– Sloboda medija je jedan od najvažnijih principa koje EU poštuje i zahteva. To je prosto uslov i garancija svih sloboda – poručila je Maja Kocijančič, portparol visoke predstavnice za spoljnu politiku EU. Ona nije želela da komentariše ispade predsednika Srbije Borisa Tadića jer se, kako je napomenula, trenutno analizira stanje u domaćim medijima.
– U toku je priprema izveštaja i u oktobru ove godine ćemo izaći sa zaključkom koji će biti zasnovan na detaljnoj analizi stanja u medijima – objasnila je portparol Ketrin Ešton. Da li su u EU do sada zadovoljni funkcionisanjem medija i da li bi Srbija zbog Tadićevog ućutkivanja medija mogla da ostane bez kandidature nisu želeli da komentarišu dok izveštaj ne bude gotov.

 

Kolumnistu poslali na godišnji zbog pominjanja Tadića!

Da je Boris Tadić odlučio da sve srpske medije baci pod noge govori slučaj poznatog kolumniste jednog našeg dnevnog lista (ime mu ne objavljujemo iz egzistencijalnih razloga) , koji je samo zbog pominjanja njegovog imena po naredbi „odozgo“ poslat na prinudni godišnji odmor. Prenosimo deo teksta koji je predsedniku toliko zaparao uši, a odnosi se na njegovu pres konferenciju povodom hapšenja Mladića.
„… Konferencija za novinare na kojoj se pojavljuje samo jedna osoba – Boris Tadić! Za slabije upućene, izgledalo je kao da je on Mladića uhvatio goloruk… Na pitanja novinara nije odgovorio ništa, ogrnut u predizborni plašt slave pričao je malo na srpskom, a malo na unapređenom ‚adrijanačortanskom‘… Bez prevodioca, bez koncepta, bez ozbiljnosti… Kao u prolazu! Kao Meri Cetinić! Smešno!“
Reče kolumnista i ode kući da dobro razmisli pre nego što „njegovo“ ime sledeći put pomene.

 

Totalni mrak

O medijskoj cenzuri u Srbiji dovoljno govori činjenica da jučerašnje saopštenje „Alo!“, povodom napada Borisa Tadića, nije preneo nijedan list, televizija, niti novinska agencija.

 

Glas naroda

Tadićev sramni pokušaj cenzure „Alo!“ naišao je na žestoku osudu naših čitalaca. Tako je „Alo!“ sajt juče bio zatrpan komentarima podrške, ali i gnušanja javnosti zbog gušenja slobode medija od strane demokratskog predsednika. Izdvajamo samo neke od njih.

Kakav je to predsednik da tako pljuje medije. Strašno. On je mislio da treba samo da pišete da u Srbiji teče med i mleko, a ne kako narod umire od gladi. Muka mi je od njega. Samo napred, odlični ste! (Dragica)

Svaka čast za „Alo!“! Samo napred, ne dajte da se ugasi istina. Inače veoma demokratski pokušaj čoveka koji se zalaže za demokratske vrednosti u ovoj državi, a u stvari voli staljinističke metode. „Alo!“ će i dalje da se čita, a dotični je odavno pročitan. (Dejan)

Bravo, ljudi. Imate moju podršku. Po difoltu, izgleda da svi moraju da imaju simpatije za kvartet: Šaper, Krle, Tucko i Boki. (Pavle)

Hvala za objektivno informisanje. Zalaganje da mediji ostanu nezavisni i slobodni je princip demokratije, zar to nije deo programa za izbornu kampanju? Koliko je meni poznato, istina je da ‘’Alo!’’ treba da ostane takav kakav je! Bravo i velika podrška! Hvala. (Snežana)

Bravo za “Alo!”. Ja ne kupujem vaše novine samo ih nekada pročitam na internetu i nisam stekao utisak da ste antievropski. Pre bih rekao da ste proevropske novine i ja koji sam protiv ulaska Srbije u EU vam čestitam na ovakvoj reklami jer verujem da će vam se tiraž drastično uvećati. (Đole)

Tadiću, “lepotane”, izađi na ulicu, pa vidi šta ljudi misle o tebi i da njihovo mišljenje ne zavisi samo od jednih novina. (Kale)

Svaka vama čast! Razotkrili ste sve afere korupcije u zemlji i to je problem DS-a. Neka Tadić odgovori na pitanje “Šta je sa trgovinama listama čekanja na onkologiji Vojvodine…?” To je pitanje za njega i njegovu svitu, a to je otkrio “Alo!” još 2009. Moj predlog je da svaki dan u vašem listu izlaze sve afere na koje treba dati odgovor. Pozdrav, vaš verni čitalac još od vremena kada su bile najveće novine po formatu, a izgleda da su najsrčanije i najveće i po sadržaju. Pozdrav i samo tako… (Milan)

Neuporedivo je gore vreme i vlast, a i gušenje medija, nego devedesetih. (Goran P.)

Ovaj Tadić je reinkarnacija Broza. Želi da sve novine pišu po njegovoj zamisli. Tadića ćemo da proglasimo za najvećeg sina naših naroda i Evropske unije. (Aleksandar)

 

V. Papović – R. K. – B. M.