ČUJEŠ LI POETO

BELA RUŽA

POŽELEH TE

ODKUD JE TO TAKO

IZVAN SVIH NORMI – LJUBAV U KIŠI

Šta ćeš noćas imati na sebi – bez slike

Šta ćeš noćas imati na sebi-Dušan Nonković

Šta ćeš noćas imati na sebi

stojeći pred vratima snova

svilu,crnu,crvenu ili boje badema,

obučena samo mirisom jorgovana

„Imaću,

venčanicu satkanu nitima sunca

ukrašene pogledom košute i žarom oka,

čežnjom ljubavi u srcu i duši

uz pratnju pesme belih labudova

SPLET PESAMA POD NASLOVOM SAN U SNU


Dobro jutro cvete jutarnje rose moje!

Glava zagrljena
na mom ramenu spava
dojka na mojim grudima, usna trepavicama milovana
izpružena noga dodiruje moju, dužinom merdijana
druga polusavijena, preko mojih kukova!
Uz hiljadu crvenih ruža zagledah zoru, novoga jutra
Reče, dobro jutro cvete u zori! Latico života moga!

CVRKUT RADOSNIH PTICA

ko žubor u venama mojega srca

U uglu oka moga šarena duga prekrila pola neba

Na usnama slana rosa trag prošle zanosne noći

Predivne provedene sa tobom prve su misli ovoga jutra!

NOĆAS JE NEBO GRMELO

Bljesci gromova osvetljavaše nebo krčeći put zvezdama
Grmilo je, nebo se lomilo na sve strane je sevalo
Nebo se zvezdama otvori a usred njega i naša trepetnica
Gledala je bujicu iz koje je reka nastajala
Te noći slismo se u bujnu reku ljubavi i postasmo
jedno te isto!
A, zvezda trepetnica nam se smešila.

Tvoje usne ljubiše trepavice moje

A, moje šetaše nabujalim grudima

zanesene, nektrom tvoga tela

umivenog u rosi  zanosnog mirisa

znoja tvoga nežnog tela…
Zaspaše umorne od šetnje i sreće na tvojim grudima

Nežna ruka mi kosu milovala u zori procvetalog jutra!

ZA TREN POSTA

LLUBAVI IMA ILI JE NEMA

LLUBAVI IMA ILI JE NEMA

Ljubav nije nikom namenjena

već samo sudbinom udeljena

ljubav se ne osvaja ratovima

nit se može sačuvati lancima

Ljubav zna dotaći i uteći

a isto tako zna i ostati

nikom nije na večnost data

nit je nekom zagarantovana

Ljubavi ima ili je nema

nekad je na kraćima a nekada

na dugim stazama, zaljublena

ostane ko leptir mirisu verna

Mirisima opijena ostaje večna

i verna mirisima cveta svoga

a njega isto tako ima il nema

na kraćim il dužim relacijama

Sve zavisi od sunca oblaka i okova

od iskrica zenice oka koje žare

voljene duše da se ljubav ne utrne

dali će večna biti zavisi od čari

koju niko nezna da objasni…

Ljubav nije ničije pravo

a još manje nečije vlasništvo!

može al ne mora večno da traje

isto tako može kratko

i za sva vremena da izčezne

Autor Dušan Nonković

RAZGOVOR GLISTE I VRANE

RAZGOVOR GLISTE I VRANE

Reče glisti vrana
ti si krejatura glupa
bez glave bez znanja
možeš bit samo hrana

glista se trže i reče
znam više od tebe i
u zemlju da pobegnem
plodnom da je učinim

nemoj da me pojedeš
ako već tako moraš
pojedi od mene pola
a možeš uzeti i više

dva tri četiri dela
ostavi mi delićak da
ti budem ponovo cela
ti neznaš ono što ja

ako nas gliste pojedeš
cele neće biti dogodine
nijedne za tvoje tičiće
vrana pametna krene dalje

poučena od gliste odlete
svome jatu da svima kaže
gliste su nam veoma važne
tako vrane dobiše predikat
da su posebno pametne ptice

DN