Лела Марковић
КРОЋЕЊЕ РЕЧИ
Пред капијом отвореном
ђогат и вранац стали,
дизгине ми оба нуде
ал` ми колан нису дали.
У тмини се немир буди
вранац њишти, ђогат рже,
да напојим поље равно
песма ме из снова трже.
Мук ноћи и глас јутра
одјахаше на испашу,
под извором месечине
ја замених делибашу.
Па оседлах дивље речи…
Од мене су ати хтели
да постану топот песме
црно слово и лист бели!
Werbeanzeigen
Filed under: POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Srpstvo |
Kommentar verfassen