Eine Antwort

  1. ТАМНА СТРАНА СВЕТА
    (Пише: Милан Марковић, Сопот)

    Просто да човек не поверује у ком то времену живимо. Док су доскора кризна жаришта била позната, где су се изазивачи и други са стране, који се уплићу, били познати, а данас као да је цела планета у неком вртлогу, где и преко ноћи долази до кризе и сукоба. Свет је зашао у еру виртуелног хаоса, који нас подсећа на ‚трећи светски рат‘, као да је у току, где није познат главни фронт. Ратује се свуда и са различитим ‚убојним средствима‘, а жртва је мали човек, који је формално заштићен без гаранције.
    Капитал, а посебно мафијашки, нашао је велике могућности да се акумулира у профит који настаје мутним пословањем великих играча, шпекулацијама на берзама, посебно на маркетиншким услугама, подешеним законима и условима да се ово догађа, а то нас може брзо довести до правог трговачког рата.
    Професије које се баве шоу бизнисом, индустријом спорта и ‚високе моде‘ , маниулацијом и управљањем ресурсима финансијског, медијског и осталих тржишта, рекламирања, посебно крупних корпорација које се служе митом, затим пружањем саветодавних пословних услуга, постале су главне делатности за које се образују данашње младе генерације. Телевизије свих врста постале су установе које најмање користе за добро човеку, а често су легло глупости, да паматен човек каже:’па боље да гледам лоше на телевизији, него телевизију у животу‘ и тако се задовољава заборављајући све оно што живот намеће. Виртуелни живот ствара ‚велике и мале звезде‘, који се не стиде да се открију пред јавношћу, па се имитира стварање култа личности, само да се заради добра пара, па и проституцијом.
    У колико се то више испољава пред нашим очима, све се више поставља и питање личности. Шта је личност у оваквом свету и, имали је уопште? Добија се утисак да нам се увек појављује неки колвн који изиграва јунака симулирајући стварност. То новокомпонован капиталистички свет, као ‚насртљива колонија паразита и снобова, посебно скоројевићи, данас бучно демонстрирају свој олако стечен, високо материјализовани, па и друштвени статус‘. Често смо изложени терору њиховог необузданог самопромовисања, бомбардовани причама о њиховом приватном и интимном животу, аферама , недаћама и успесима, као да други део света не постоји. Постоји али му се посвећује мали простор. Сада се људи срећу са ликом иза којег се не налази више никаква личност, пошто се иза таквих не налази унутрашње изграђена морална личност, солидног и стабилног карактера, личне части и достојанства, посебно поштења и бриге за друге – њихову слободу и срећу.
    Од таквих личности, у овом времену декаденције, остаје само љуштура, маска која не скрива другачије лице, већ само покушава да га прикрије. Да би прикрила ову моралну и духовну безличност. Таква особа често нападно испољава свој хир, каприц, ексцентричност, често скандализује јавност у својој околини, па грубост и простота имају места у медијима која настоје да ту личност, до савршенства рекламирају, и ако је та личност у ствари кловн данашњег друштва.
    Овакав тренд који се наставља у бескрај, све више личи на масовну производњу и потрошњу отуђеног слободног времена, продире свуда и у сва подручја политике, уметности, културе, науке и образовања. Доминира моралом, преобликујући читав свет и његов друштвени живот. Овај тренд више него било које претходно време, репродукује многим изопаченим појавама, које скандализују људско друштво, у коме се онај поштени човек и не примећује, јер је у мањини.
    Тако смо и упознали више периода буржоског друштва, које и не би постојало без сукоба и ратова. Па од пуританизма, којом је капитализам испољавао своју класну идеологију данас имамо декаденцију као израз и најаву да је савремени капитализам на прагу дегенерације и самоуништења. Капитализам који је себе довео у ову фазу покушава да нас увуче у религиозно увлачење у себе, како би се, кроз тај друштвени систем, наметнуо и скренуо пажњу с циљем ‚прочишћавања душе‘, ‚духовна обнова и препород‘, како би и религију ангажовали на радикалном мењању трулих односа захваћени декаденцијом.
    Баш у овом времену се репродукују односи, за које је човечанство сматрало да је за нама. Јуриш на бившу колонију, коју врши капиталистичка Француска, с циљем да се тамо успостави нов колонијални систем, је израз декадентног понашања Француске као државе. То нам говори да се свет још не може похвалити оним што проповеда, када му је снага у топузу и мачу, па не случајно, међу чланицама ЕУ, којој би мали народи требали веровати. Али како да верују када се крупни међународни односи фабрикују од стране великих сила и, малима намећу, а када их крше, мали се кажњавају, док се велики не могу казнити. Ту равноправности и слободе нема. Има само у пропаганди која је доступна, а често и под контролом великих. Свет је на прагу катаклизме властитих глупости које понижавају човека, а он сам није довољно способан да то позитивно реши. Решиће онда када у свом развоју и сам осети да је највећа опасност у њему и, ту мора тражити излаза, да би се развијали као равноправно хумано друштво.
    (Слично овопме објави и Марио Калик, факултет за културу и медије, Универзитет Мегатренд)

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

<span>%d</span> Bloggern gefällt das: