Važno je znati?
Svajcarska je upozorila gradjane da sutra i prekosutra
prelazi radioaktivni oblak iz Japana preko Evrope.
…
Preporuka:
ne izlaziti bez preke potrebe. Po dolasku kuci
dobro ocistiti cipele krpom, koja se posle baca.
Ne ostavljati hranu na otvorene terase i ne kupovati
zelenis narednih nekoliko dana.
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Vesti | 1 Comment »
ДВАДЕСЕТ СЕДМИ МАРТ 1941. ГОДИНЕ
(Сећање: Милан Марковић – Миле, Београд)
Освану лепо топло јутро 27. марта 1941. године, а ја тог јутра одлазим у школу; па пролазећи Звеканском улицом према својој гимназији, запазио сам присуство војске у парковима под пуном ратном опремом; запосели положаје па им се само шлемови виде иза оних заклона. Осетим ја неку зебњу, која проструји кроз моје тело, па по-тиштен наставим даље према својој школи. Претходног дана, када нас је посетио отац и испричао, да су сада војне јединице у мобилном стању, вероватно да ће се нешто крупно догодити у земљи, али шта, то ја нисам могао одгонетнути. Радио нисмо имали, а ретко су куповане и новине, међусобно смо се информисали о догађајима којих је било много. Европа је већ дуже времена у пламену.
Улицом ме сустижу другови и од њих сазнајем, да је извршен неки удар, и да је Југославија одбила потписани Тројни пакт. Престолонаследник ступио на престо, и да је формирана нова влада. Осећали смо неку напетост и жељу да се искажемо, али нисмо знали како, јер смо били дечаци, али захваћени еуфоријом многих збивања, и много смо се интересовали за све оно што се догађа.
После звонцета сви смо у учионици..Први час имали смо немачки језик Били смо мирни, завладао тајац, скоро да је настао мук, нико ништа не говори. На вратима учионице се појави професорица немачког језика. Цело оделење је скочило на ноге и у глас узвикнуло, скоро неконтролисано: „Доле Немачка!“, а читанке немачког језика полетеле су у углове учионице, уз гласан узвик: „Нећемо учити немачки – доле Хитлер!“. Гласно изговорише ученици трећег разреда гимназије; а професорица је стајала код улазних врата и узбуђено посматрала ове тринаесто-годишњаке, како одлучно стају на страну слободе. Она, као да се прену; и уграби кратку паузу, па, веома гласно, узвикну: „Доле Немачка!“, као одговор својим ученицима; а из свих грла проломи се узвик. „Доле Немачка!“. Затим се професорица обрати нама речима:: „Децо, ја сам Српкиња и солидаришем се с вама, а што вам предајем немачки језик, то је моје занимање“.
Убрзо иза овога, у учионицу улази заменица разредног старешине и објасни разреду: „Школа прекида с радом. Одмах, најкраћим путем идите својим кућама, сутра дођите у школу, без књига и, биће вам све објашњено“. После ових речи у друштву с професорицом немачког језика, одлазе у зборницу, а ми одлазимо кућама, по мањим групама, и успутно анализирамо оно што се мало пре догодило
Долазим кући и саопштим стрини, како нам је речено, да се поново вратимо у школу, али без књига, Тада сам изрекао лаж, како бих нашао разлог да изађем и ја на улице Београда, баш као и моји другови, који су се тамо налазили. С никим се нисам договорио, али сам био радознао и хтео сам се приближити извору нових збивања; то никако нисам могао добити у кући, већ у граду, осећао сам, да ће се нешто крупно догодити. Стрина ме озбиљно схвати, а.ја журио одлзим. Ништа стрини нисам рекао шта се у школи стварно догодило, испричаћу јој све када се будем вратио. Стриц је на послу, долази тек увече, па ћу уједно обоје да упознам с тим. Стрина ми добаци, док сам полазио: „Циле, дођи на време на ручак“. А ја одговорим: „Хоћу Нина, не брини“ – одлазећи убрзаним корацима, а она ми на крају добаци: „Чувај се Циле!“
Нисам имао план куда ћу ићи. Одлазим познатим путем ка Ауто команди, а дуж Звеканском улицом; којом се креће повећа маса народа, и сви иду у истом правцу, како сам и ја ишао. Око мене су непозната лица, а ја се умешам међу њих и убрзо се нађох на крају улице код ауто-команде. Ту смо заустављени. Војска не дозвољава кретање главном улицом, блокирала је све излазе на ту улицу. Искупи се доста радозналог света, коментаришу шта се збива, неко ће рећи да ће тим путем проћи краљ, ка двору, па је због тога и такво обезбеђење.
Прилично дуго смо чекали, па од једном приметим долазак фијакера Авалском улицом, у пратњи једног вода гардиске коњице, као обезбеђење. Предпостављао сам да је у њему нека важна личност, али то нисам знао, само није био краљ. Када је фијакер пролазио поред нас, маса је скандирала „Доле Немачка!“ „Боље гроб, него роб!“ „Живела Југославија!“ „Живео краљ!“ Фијакер се удаљи према Славији; а народу је дозвољено да се креће, па смо сви изашли на главну улицу, која се убрзо попуни огромном масом света свих узраста и полова. Кретали смо се поред Карађорђевог парка, ка Славији. И ја се прикључи тој маси, која се кретала доста споро, јер се стално увећавала придошлицама из споредних, бочних, улица. Сем народа, на улицама је само војска. За то време нисам видео ни једног жандарма у униформи.
Када је чело колоне било на почетку Карађорђевог парка, а ја сам се налазио близу чела, спазим црну лимузину, која се од Славије кретала ка нама, а када је лимузина пришла маси на педесетак метара, из правца пијаце(где је садашњи ветеринарски факултет) изашла су два жандарма, да зауставе лимузину. Возач није стао, већ је продужио кретање поред њих, а када их је лимузина прошла, чула су се два пуцња из пиштоља један за другим, а возило скрену у десно и ударило у дрво поред улице, и ту се заустави. Она два жандарма су притрчала са стране лимузине, и ја сам видео како из возила извлаче једног високог човека у чизмама и сакоу, разоружан је и везан лисицама, и одмах склоњен с тог места. Касније сам дознао да је то био неки функционер немачке амбасаде, или неки војни конзул, тако нешто. Ову сцену сам посматрао из непосредне близине. Пролазећи поред лимузине видим да су задња стакла на лимузини разбијена метком из пиштоља. Одлазем даље према Славији ношен оном масом у покрету и, више се не осврћум на ону лимузину, пред нама су нови догађаји, а претходни већ пада у заборав. Ово је моје прво самостално кретање кроз Београд, долазио сам до ове пијаце сам, али даље се нисам кретао, нити ми је било јасно, али захваћен масом, следим је и не размишљам о ономе шта се од мене очекује.
Простор на Славији био је испуњен масом света, којој није било омогућено кретање према Теразијама. Три говорника, на три места говоре, Обилазим сва та места и слушам шта говоре. На простору испред садашњег хотела на Славији, импровизована бина од једног шпедитера, говори човек с качкетом на глави. Обраћа се посебно радницима и радничкој класи. На простору где је обично место саобраћајца, говори човек са шеширом на глави. Ја закључим да је то неки припадник странке, што се могло закључити, управо, из његовог говора. Испред зграде с леве стране у улици, која води према Ташмајдану говори официр са шапком на глави. Закључио сам да је имао чин мајора. Поново се вратим тамо где је говорио онај с качкетом. Мени се више допаде његов говор, па ту остајем све док се није дозволило кретање према Теразијама.
Када је кретање било дозвољено маса је кренула читавом ширином главне улице од Славије према палати Албанија. Ја сам ишао у првом реду са десне стране, одмах иза оног мотора са којег се лепршала застава. Слика, која је касније често објављивана. Сада у оној маси сусрећем своје познанике из околине и многе другове из свог оделења; неки од њих су носили заставе или пароле, а добија се утисак да су организовано дошли на овај скуп, а ја нисам.
Када сам с оном масом стигао на раскрсницу, садашње улице Милоша Великог, приметио сам с десне стране неку гужву, па и ја кретох у том працу да видим о чему се ради. Маса позива једног војника, резервисту, и показују му човека, који је испред те масе бежао у једно уско двориште, а ја сам чуо, да је тај човек наоружан пиштољем и ножем, узмицао је испред разјарене масе, која сада од резервисте тражи да пуца у тог човека. Резервиста је на себи имао видно изгужвано одело, што је био доказ, да је скоро позван на војну вежбу. Био је збуњен, а ја сам сумњао да он код себе имао и муницију. Јер ми је отац, касније неколико дана, с пет метака у фишеклијама јуришао на немачке тенкове, код Мале Иванче.
Док је тако стање потрајало, појави се човек полувојнички одевен, и спречи масу да линчује оног човека Овај се упути ка оном у дворишту и убрзо се све смири. Ја напустим то место и недочекам расплет. Придружим се маси и продужим према Теразијама, узвикујући и ја пароле с другима. Увек сам се кретао са стране, јер нисам волео гужву, одатле се боље види сваки догађај..
Још би остао на Теразијама, али осетим глад и сетих се шта ми је стрина рекла, да се брзо вратитим на ручак На ту помисао, а глад се појача Како се ту више ништа посебно није догађало, одлучим и најкраћим путем одлазим кући. Стрини сам испричао све шта сам видео и шта се догодило у школи и на улици, док сам с апетитом јео онај њен познати паприкаш, којег је она мајсторски знала припремити. Стрина је већ ручала, а ја се добро наједох, па пошто је она знатижељно слушала мору причу, одлучим да поново одем на Теразије, рачунајући да ћу доживети нешто узбудљиво, за нову причу.
Одлазим до Мостара, па улицом Кнеза Милоша ка Теразијама. Видео сам два омања тенка, који су долазили из правца Дедиња ка теразијама, затим, вод гардиста који се кретао ка двору на редовну смену, уз музику, која је свакодневно од Дедиња одлазила ка двору у граду, на редовну смену. То сам више пута посматрао и раније, па ми и није било занимљиво. На улицама све мање света, а када дођох на Теразије, био сам разочаран, јер су и други отишли кући, као и ја, само се они неће више враћати. Демонстрације 27. марта су завршене, окретох се па назад кући. Ноге су ме прилично болеле, јер сам готово цео дан на ногама. Увече сам стрицу испричао све што сам тог дана видео и доживео. Пошто сам то понављао више пута, ништа нисам заборавио, а ништа нисам ни додао овој причи.
Сутрадан су нам у гимназији саопштили да се школска година завршава, оцене су нам заокружене, сведочанства написана и подељена, сви су тај разред, пре времена, позитивно завршили. Нико није понављао, нема поправних испита. Поздравишмо се при растанку, нисмо ни слутили, да ће се кроз девет дана, и Краљевина Југославија наћи у рату с Немачком. Да ће Београд бити разорен, првог дана рата, и да ће тај рат потрајати, многи ће у току рата изгинути, а живот многих, биће поремећен и промењен, нисмо имали визију ни шта ће бити сутра, а тек кроз наредне четири године.
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 1 Comment »
Živadin Jovanović
Beogradski forum
za svet ravnopravnih
Sremska 6/IV sprat
Tel: + 381 11 32 83 778
Mob: + 381 63 327 859
==========
BELGRADEFORUM FOR A WORLD OF EQUALS
24 March 2011
Belgrade
Press release from the Roundtable of 23 March 2011
SERBIAAND NATO
Serbiashould preserve military neutrality – NATO membership issue to be decided
by referendum only
It is in the lasting interest of Serbia to retain and reinforce military
neutrality that was instituted by the decision of the National Assembly – is the
key message of the participants in the Roundtable titled “Serbia and NATO”, held
on the occasion of the 12th anniversary of launching of NATO aggression against
Serbia (the FRY). NATO should not be ignored, but in mutual relations
experiences from the past two decades must not be forgotten. NATO 1999
aggression was a crime against peace and humanity which marked Alliance’s
turning point from a defensive into an offensive military block. NATO strategy
aims at domination rather than democratization in international affairs. As
demonstrated by all the aggressions and occupations committed so far, from the
1999 aggression on Serbia (the FRY), through Afghanistan, Iraq and nowadays
Libya, these are but façade for taking control of energy and strategic minerals
resources. NATO defends and tries to impose uni-polar world relationsin spite of
global changes introducing multi-polar world order.
These are some of the positions and views presented in addresses of the
participants in this Roundtable.
The Partnership for Peace (the PfP) that Serbia joined in 2006, at the Riga
Summit, is quite sufficient framework for the mutual Serbia – NATO. Tactics of a
“crawling” joining the Alliance is quite unacceptable. Serbia’s membership to
NATO would bring much more detriment and risks upon Serbia than benefits. The
concept of a balanced foreign policy requires a balanced security policy that is
inexistent at present – was a unanimous view of speakers and participants in
hours-long discussion.
Relations between Serbia and NATO are a strategic issue of the utmost national
importance. This is supported by independent surveys, which show that more than
70% of Serbian citizens are against Serbia’s membership to the Alliance. The
state leadership is obliged to respect this position. If the issue of Serbia’s
membership to NATO ever comes to the agenda, it can only be decided only by
citizens of Serbia at referendum.
The venue for this Roundtable was the Ceremonial Hall of the Municipal Assembly
of Novi Beograd City Hall, and it was attended by several hundred guests from
the country and from abroad. Exhibition of photos and books depicting the
consequences of the 1999 NATO aggression accompanied the round table.
The events have been jointly organized by the Belgrade Forum for a World of
Equals, the Club of Generals and Admirals, and the War veterans association of
Serbia.
The participants paid tribute to the victims of aggression, recalling that,
during 78-day long, incessant bombing, over 3,500 people were killed and
additional 12,000 wounded. They recalled that 89 children lost their lives of
NATO bombes; the infrastructure, economy, and public services were devastated;
the use of depleted uranium, cluster and graphite bombes, destruction of
chemical factories inflicted indiscriminate long-lasting consequences to the
population and environment.
The participants gave full support to the Report of Mr. Dick Marty and the
ensuing Resolution of the Council of Europe to the effect of establishing the
truth about human organs harvesting of Serbs from Kosovo and Metohija abducted
and killed by the terrorist KLA. The participants demanded action and full
contribution of relevant state bodies of Serbia. Serbia and Serbian media have a
moral obligation to counter any attempt to water down this initiative of Dick
Marty and the Council of Europe.
Among the participants of the Round table were Prof. Radovan Radinović,
Vladislav Jovanović, Zivadin Jovanovic, Zoran Vujić(Assistant Minister of
Foreign Affairs), Dr Stanislav Stojanović (Head of the Strategic Planning
Department of the Minsitry of Defense), General Jovo Milanović, retired, Prof.
Dr. Branko Krga, Prof. Dr. Peter Strutinski (Germany), Prof. Đorđe Vukadinović
(“New Serbian Political Thought”), Dr Srđa Trifković, (“Chronicle”, the USA),
Prof. Miodrag Zečević, Milovan Drecun, and others.
This Roundtable was also attended by several foreign diplomats accredited in
Serbia.
The papers of the speakers will be published as the Roundtable Report and also
uploaded to the website of the Belgrade Forum for a World of Equals, at:
(www.beoforum.rs).
BELGRADEFORUM FOR A WORLD OF EQUALS
Filed under: AKTUELNO, English | Leave a comment »
| Zeit |
Heute um 12:00 – 28. April um 15:00
|
|---|---|
|
|
|
| Ort |
Knjizara StaNi u Badenu
Obere Gasse 4
Baden, Switzerland
|
|
|
|
| Erstellt von | |
|
|
|
| Weitere Informationen |
http://www.knjizarastani.ch/
Poruzdbe na: knjizarastani@yahoo.de i na telefone: I pored one zlatne recenice: |
Filed under: AKTUELNO, Literatura, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
ПРИВРЕДНИ ПРЕПОРОД
СРБИЈЕ
УЛАГАЊИМА ДИЈАСПОРЕ
Србија се налази у некој врсти „бирократског шовинизма“, који потпуно спречава прогрес.Тај систем опстаје захваљујући симбиози бирократа и политичких странака, које у садашњем систему виде једини начин за сопствено финансирање. Године 2000. смо са толико жара извојевали промене и били сигурни да крећемо у правцу стварања нове ефикасне тржишне привреде. Испоставило се да је поново тријумфовала бирократија, тако да су потребне драстичне промене да бисмо се вратили на нормалан пут Јасно је да су странке са својим методом опортунистичког финансирања валоризовали најнеефикаснију бирократију у Европи. Бирократија,која нама апсолутно влада не дозвољава развој друштва.Безмало,наталожио се муљ, са слојевима неспособности, нестручности, парцијалних политичких и економских интереса и коначно корупције и мафије. У Србији постоји закон који де факто спречава издавање грађевинских дозвола,на зачељу смо светске листе по издавању грађевинских дозвола,тако да се ту ради о механизму незајажљивог богаћења појединаца и дивљег финансирања странака. Странке се појављају као тобожњи власници јавних предузећа, земље и грађевинских дозвола и свих могућих дозвола на локалном и републичком нивоу,тражећи изворе финансирања. Упоришта бирократије су и војска, полиција, царина, који су са истом нашли партнера у странкама. Снажан напор је потрбно учинити да се ова ситуација промени и Земља крене путем прогреса.Дил са Дијаспором може бити кључан у даљем развоју,али он неће моћи бити постигнут док постоје странке и појединци који заступају исључиво своје уске интересе.Српски Народ мора смогнути снаге да изнедри елиту којој ће национални интереси бити приоритет над личним,у противном ће доћи до потпуног слома српске Државе.
О СРПСКОЈ ДИЈАСПОРИ
Историја Дијаспоре
Српска дијаспора броји између 4.500.000 до 5.500.000 Срба, и дели се у пет група.
Прва група: Средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у Источну и Западну Европу;
Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961.-1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.
Прва група
Када су Срби у деветом веку примили хришћанство и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање нове српске војске и државе на територији Рашке.
Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XИВ века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.Овде треба додати и Србе који су били жртве „данка у крви“,као и присилне промене религије,тако да су процене да исламизована група броји до, чак, 15 милиона припадника,сада углавном настањених уТурској,а покатоличена око 5 милиона.Ове групе се данас не осећају припадницима нашег Народа,али ко зна,можда се и то једног дана,уз велики труд, промени.
Друга група
На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XИX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је сва три америчка континента. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Срба из Црне Горе. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.
За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба . Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Велика Британија. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.
Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број српских гастарбајтера у Западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.
Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у Америци, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и СССР-у.
Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба . Криза је изазвала и масовни егзодус српског народа. Седми талас исељавања захватио је Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца – ка отаџбини и ка туђини.
Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.
Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27 % више него у 2008. [1] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијадрде долара, 10% више од године 2008.
УСПЕШНИ У ДИЈАСПОРИ
У свету постоје Срби који имају велике фирме и огроман капитал, но од око сто,нама познатих, најуспешнијих, само њих неколицина улаже новац у Србију. Надамо се да има још много оних,које у недостатку сазнања,овом приликом нећемо поменути,али да ће се укључити у реализацију овог пројекта;
Мадлена Цептер, власница са супругом Филипом фирме “Зептер гроуп”отворила је још једну установу културе која ће, због значаја и високог квалитета, постати место окупљања публике и љубитеља уметности нашег града као и региона и целог света. То је Музеј Зептер колекција, који је смештен у Кнез Михаиловој улици број 42. Посетиоци ће у музеју на преко 1.200 квадрата изложбеног простора моћи да виде више од 350 уметничких дела са потписима 132 уметника. Музеј ће обухватити дела која обележавају најбитније правце и стилове, од уметника као што су Стојан Аралица, Јован Бијелић или Иван Радовић, преко свих представника Децембарске и Задарске групе, Медиале, као и значајних стваралаца средње и најмлађе генерације који су својим делом обележили актуелности последњих деценија 20. века.Ово су само неки од премера улагања успешних Срба из дијаспоре у своју отаџбину Србију. У свету данас постоји најмање стотину српских успешних пословних људи и милијардера. Најбогатија српска породица има своје Зептер царство, које гради више од три деценије и које се простире на пет континената. Броји више од сто филијала и запошљава око 120.000 људи. Компанија има капитал процењен на пет милијарди евра.Компанија “Зептер гроуп” је недавно прославила 20 година постојања и рада у Србији. Од оснивања до данас, на тржишту Србије компанија има више од 875.000 задовољних купаца, три милиона продатих производа и пет милиона. Поред еколошких шерпи и лонаца, компанија „Зептер“ испуњава и мисију здравља и лепоте, коју шири више од 4.000 обучених, професионалних сарадника и менаџера. Зептер гроуп је међу најуспешнијим светским пословним системима, са годишњим прометом од преко милијарду америчких долара и више од 600 милиона продатих производа. Компанија Зептер гроуп има више од 120 хиљада запослених, послује на пет континената, има седам фабрика у Швајцарској, Немачкој, Француској и Италији. Компанија „Зептер“ поседује више од 300.000 квадратних метара пословног простора у централним зонама највећих градова света које одликују изузетна архитектонска и функционална решења. Запошљавање нових генерација, иновативна производња, унапређење дистрибуције врхунских производа, као и константна едукација основ су за испуњење наше планетарне мисије здравља.Индикативно је, међутим, да су Цептерови у Србији уложили најмање 200 милиона евра и да су, углавном пословали на ивици рентабилитета.
Ребека Мекдоналд позната је у Сверниој Америци, као власник фирме вредне преко две милијарде долара, која је три пута заредом била је проглашавана за пословну жену године у Канади.. Компанија за продају гаса „“Е С И Ф”“, коју води госпођа Ребека Мекдоналд данас снабдева енергијом 1,7 милиона потрошача широм Канаде и Америке. Запошљава 1.300 људи.
Мирко Латиновић, власник компаније “Тредјуник” из Москве, је са својом браћом и супругом Олгицом, пројектовао и изградио велелепни тржни центар “ТQ сити” у Инђији.У пословно-стамбени комплекс “ТQ сити” компанија “Трејдјуник“ уложила је 35 милиона евра. Обухвата трговински и изложбени центар, станове, хотел и хелиодром. Површина изграђеног простора је око 50.000 метара квадратих. Овај “град у граду”, како га у Инђији већ зову, запослиће хиљаду људи.Његова компанија “Тредјуник” настала је 1986. године и послује у Русији, Србији, Италији, Шпанији и Црној Гори.Породица Латиновић и компанија “Тредјуник” су власници осам европских награда за грађевинасртво.
Своје послове у Србији обавља и аустралијски бизнисмен Васо Деспотовић, власник фирме “Беоекспорт” у Сиднеју, сувласник једна аустралијске банке и кинеског произвођача елитне спортске опреме “Анта”.
Борис Вукобрат је саградио велелепну вилу у Добрачиновој улици. То је прави српски сквот, кућа која има статус заштићеног споменика културе. Изграђена је 1884. године као резиденција за француске градитеље српске железнице. А 1989. године купио ју је Борис Вукобрат од кћерке адвоката Миловановића, последњег власника здања. Да би проживео лепе пензионерске дане у Србији, париски милијардер Борис Вукобрат је одлучио да у вилу инвестира 2 милиона евра и да се са супругом досели у Београд.
Вера и Душан Васиљевић поседују сто хиљада хектара крај реке Оранџ и највећи су произвођачи стоног грожђа јужно од Сахаре. Власник је компаније “Аусенкехр фармс” фарме са 100.000 хектара винограда и светски произвођач чувеног намибијског вина.Душан и његова госпођа Вера, иако живе и раде у Јужној Африци и Намибији, су сву своју децу, њих десеторо, поженили и поудавали у Србији и за Србе.Нису случајно троје деце довели у Београд на школовање, желе да они остану у нашем завичају., а то значи да треба да им створе економску базу која ће их мотивисати да заволе домовину родитеља. Занима их највише пољопривреда и у том смеру ће, посредством Друштва српских домаћина, сарађивати са партнерима у Србији.
Угледни немачки бизнисмен, српски научник и светски проналазач др Дејан Илић живи у Минхену, са супругом Вером и ћерцицом Олгом, али често посећује оца Предрага у родном Селевцу. Намера му је да у своје пројекте укључи младе таленте из Србије, и да успостави сарадњу са академским и научним институцијама у Србији. Зато је компанија „АРРИ“ представила своју опрему филмским и телевизијским ствараоцима Србије, на стручном скупу у београдском хотелу „Хајат“. Манифестацију под називом „Покретне слике са новим чипом“ отворио је тада Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије.Михаил Глос, немачки министар за привреду 2007. године професора Дејана Илића, тада председника компаније Варта Мајкробатери, која остварују промет од 5 милијарди евра, прогласио за добитника највећег немачког и светског признања за иновацију, то га је уврстило међу светски најуспешније пословне људе. У међувремену, Илић је променио компанију, а аутомобилски гигант из Инголштата га је као директора минхенске компаније “АРРИ” и једног од најуспешнијих менаџера у Немачкој, изабрао да промовише њихов нови двосед кабриолет “Ауди ТТ”. И поред светске славе Илић се решио да дође у Београд: Поред пословног успеха на међународној сцени се све више окреће отаџбини. У Београду планира да отвори представништво компаније “АРРИ”. Већ су почеле припреме за изградњу репрезентативног филмског студија у Србији. То ће бити центар целог региона за промоцију компаније “АРРИ” и њених производа, јер ће заинтересовани моћи да уговоре и купе цео студио или делове студијске опреме.Иако је Дејан Илић професор је на универзитетима у Њу Џерсију, Паризу, Београду, Лондону и Грацу, вишеструки менаџером године у Немачкој, а и добитник Оскара за техничке иновације у снимању филмова, за њега у Београду политичари немају разумевања.
Милан Мандарић не жели да инвестира у Србију,зато што не постоје нормални услови за бизнис, зато што у пословању има превише посредника и политичких мешетара, који траже новац за себе,а имао је у плану да купи неке фабрике хране и нека пољопривредна добра, али одлучио је да сачекам нека боља времена.Мандарић већ пет година живи у Лондону.У Енглеској се прославио када је пре шест година купио клуб “Порсмаут” и увео га у прву лигу. Планирао је својевремено да купи ФК “Војводина”, па и ФК “Црвена Звезда”, али је одустао од те идеје. Иневстирао је свој капитал у луку Копар и ФК “Копар”.
Ричард Милановић, поглавица Индијанаца и краљ касина је само један од наших људи у Калифорнији, милијардер. Овај власник банке, два хотела, два касина и на хиљада хектара земље у индијанским резерватима је републиканац. Уједно је Милановић и поглавица племена Агуа Цалиенте Цовиља Индијанаца, које је власник већег дела земљишта у Палм Спингсу и неколико коцкарница које племену доносе милијарде долара профита.Као високи функционер владајуће Републиканске странке Милановић је увек био на предизборним конвенцијама и бившег председника Џорџа Буша. Овај потомак Стевана Милановића, Србина из околине Карловца, који је дошао у Америку да копа руду и оженио се Индијанком, је кажу наши људи, данас најбогатији Србин на планети, јер његово племе има годишњи обрт од преко 8 милијарди долара. И док племе Агва Калијенте и група Кајула Индијанаца, којој овај Србин припада, сматрају да је Милановић “херој и заштитник индијанске културе и суверенитета”, амерички магазин “Бизнис” је овог 67-годишњег бизнисмена прогласио најуспешнијим пословним човеком у националној коцкарској индустрији. Због тога су га назвали “краљ касина”.
На америчкој берзи фирма “Оxy” је процењена на 66 милијарди долара. Уз то “Оxy” остварује годишњи профит од 3,7 милијарди долара. Форбс предвиђа раст компанија “Оxy” за најмање 27 одсто и приход у 2014. години од 17 милијарди долара. Њен власник је Розмери Томић. Ова Српкиња се налази се на 160 месту на листи најуспешнијих бизнисмена у нафтној индустрији САД.Госпођа Томић је потомак српских досељеника. Рођена је 1937. године у Калифорнији у породици познатих грађевинара, који су имали фирму “Томић констракшен” у Палм Спрингсу. Завршила је студије економије и 1958. године почела да ради у породичној компанији у Даласу. Седамдесетих је преузела руководство калифорнијеске “Савингс банке”, што јој је била пословна веза са нафташима. Експерт је за производњу и продају сирову нафту, природне течности од гаса, као и свих хемикалија које се из њих добијају. Њена фирма “Оxy” је највећи произвођач ПВЦ смоле, хлора и натријум хидроксида у САД, а четврта највећа америчка компанија за нафту и гас – пише у портрету Розмери Томић, који је објављен у магазину Форбс.Седиште компаније “Оxy” је у Даласу, али Розмери Томић има своје фирме и у Њујорку, Вашингтону и Хјустону. Роземари Томић запошљава 30.000 радника на четири континента и у државама Калифорнија, Канзас, Њу Мексико, Колорадо, Бахреин, Либија, Оман, Катар, УАЕ, Јемен, Аргентина, Боливија, Колумбија.
Амерички бизнисмени, патриоте и добротвори Мира и Слободан Павловић из Чикага, преко четири деценије живе у хармоничном браку и покушавају да се врате кући тако што ће да изграде први приватни град на Балкану. У Слобомиру су већ изграђени мост на Дрини између Богатића и Бијељине, потпорни бедем и шеталиште крај реке, слободна царинска зона, банка, радио и тв станица и универзитет.До сада су Павловићи у овај град уложили преко сто милиона долара. Буду ли обезбедили новац од продаје својих зграда у Чикагу и кредита америчких и српских банака, Павловићи намеравју да подигну на десној страни пута према Бијељини насеље са 3 зграда и око 200 модерних станова. Зграде ће бити грејане термалном водом, која извире поред Дрине.Купили су још 45 хектара земље и планирају да подигну стамбени блок, тржни центар, школу, фабрике топле воде, поврћа, цвећа, рибњак, аква и забавни парк, као и Павловић кулу, висине од 177 метара са 40 спратова. Економска криза у Америци је драстично оборила цене некретнина, тако да је то успорило њихово финансирање изградње стамбеног насеља у граду Слобомиру, која је требало да почне ове године. Изградња града Слобомира започела је пре десетак година, када су откупљена 45 хектара земља крај Дрине. Универзитет су основали 2003. године и одмах успоставили тесну сарадњу са Чикашим универзтетом, чиме су обезбедили да професори из српских земаља и Америке држе предавања, али и да дипломе овог универзитета у Слобомирау важе и у Републици Српској, у Србији и САД. Тренутно раде на реновирању Музеја родног краја у Бадовинцима. А заједно са Компанијом “Житопромет” из Бијељине припремате градњу фабрике за пуњење и паковање воде за пиће и производњу сокова Павловићи преговарају са Холанђанима за инвестицију од 20 милиона евра, којом ће да се финансира изграња првог Забавног и воденог парк у Републици Српској. У отвореном делу биће 14 тематски различитих забавних јединица, које ће бити повезане стазама. У затвореном делу забавног парка планирана је изградња 10 тематски различитих забавних јединица као и пратећи угоститељски пунктови и простори за одмор. А водени парк ће имати велики базен са уређеним површинама за одмор и сунчање. Укупна површина овог комплекса биће 37.950 квадрата. У плану је И да се изгради двадесети објекат по висини у свету. Имаће пословне канцеларије, конгресне дворане, али и апартмане за становање, хотеле, ресторане, и велики телекомуникациони, радио и тв центар на врху.
Срби данас у Америци имају пет добитника Оскара, тројицу власника Пулицерове награде, два конгресмена и једног гувернера, али и стотинак врхунских професора, редитеља, глумаца, музичара и спортиста. Колико данас има Срба у САД утврдиће попис становника, који је почео у пролеће 2010. године. Српска организација Конгрес српског уједињења тим поводом је повела кампању да се Срби у попису изјасне и потврде своје српско порекло. Очекује се да их буде најмање милион у САД.
Најважније од свега је то што су амерички Срби сачували свој национални идентитет и што се нису утопили у велику Америку. Томе је понајвише допринела Српска православна црква, која је за јесен 2010. приредила дочек новог српског патријарха Иринеја. Његова светост патријарх српски господин Иринеј треба да дође први пут у САД на прославу стогодишњице оснивања храма Свети Сава у Сан Габријелу, у Калифорнији, где се населио први Србин пре два века.
Када је у пролеће 2010. амерички фотограф Лари Малете из Хјустона одлучио да посети земљу рођења његовог чукундеде Ђорђа Шагића и првог српског пионира у САД, познатијег као Џорџ Фишер, точак српске историје у Америци покренуо се унатраг.
Међу успешним људима дијаспоре налазе се и инжињер Слободан Ћук, угоститељ Ђорђе Ристић, градитељ Петар Младеновић, који тренутно у ветрењаче улаже неколико стотина милиона долара. Илија Дожић је власник десетак зграда у Калифорнији. Владимир Бибић је дизајнер у Њујорку, Отон Урбан архитекта српских црквала и америчких вила.Раде Босиљчић је власник каменолома у Аризони, Миле Ђекић је земљпоседник у Калифорнији, који је поклонио имање за нови српски манастир у Ескондиду. Професор др Бранимир Симић Главашки из Кливленда је патентирао специјални систем против оксидације посуђа.Жика Марковић је фудбалска легенда.Новинарка Мира Панајтовоић, позната је као шеф протокола у компанији „Глобус“ у Холивуду где живи са супругом Савом Љубичићем који је компоновао химну града Лос Анђелоса, а Мира ради на томе да у Београду оформи Фестивал светског филма, који ће да додељује награде у девет категорија. За овај фестивал су заинтересовани Арнолд Шварценегер, Џон Траволта, Том Круз, Лолита Давидовић, Мила Јововић и друге холивудске звезде.У категорији успешних је и почасни спрски конзул Алекс Мачески (Александар Мачетић), који је председник компаније “Алекс Мацески енд асошијетс” у Кливленду.Алекс Мачески је члан многих америчких организација, чувене Кливлендске филхармоније, али и оснивач Српске баште у градском парку, у коме су поставке 112 нација, које живе у овом граду на језеру Ири. Он је тренутно најутицајнији Србин у САД, добар пријатељ конгресмена Дена Бартона и сенатора Џорџа Вуиновића.Холивудска дива, Лолита Давидовић има педесет снимљених филмова и десетине ТВ серија.Након хитова “Дарк Блуе” из 2002, “Холлywоод хомициде” и “Килл yоур дарлингс”, Лолита Давидовић је последњих година играла у неколико популарних телевизијских серија.
Поменимо и следеће,не мање успешне, сународнике;
РИЧАРД КОВАЧЕВИЋ Председник „Велс Фарго банке“, друге по величини у САД,који заузима прво место у свету по исплаћеном личном дохотку. Осим банкарског посла, Ковачевић је и члан борда директора неколико светски познатих компанија, укључујући „Цисцо Сyстемс“ и „Таргет корпорације“. Медији пишу да је Ковачевић један од ретких банкара који је изашао као победник из економске финансијске кризе.
МЕЛИСА БИН ЛУБУРИЋ
Једина Американка српског порекла у Представничком дому америчког конгреса, у којем је по други пут изборила место. Верује се да је блиска људима из окружења садашњег америчког председника Барака Обаме јер обоје потичу из Чикага. У Чикагу је представници српске заједнице зову „Обама мама“. Члан је Демократске странке и више одбора у Конгресу, а веома је активна у српском кокусу. Завршила је политичке науке на Универзитету „Рузвелт“ у Чикагу. Радила је врло успешно за неколико компанија.
ДУШАН ДУК ПЕТРОВИЋ
Амерички менаџер Душан Петровић, пореклом из Београда, именован је за председника компаније „Wриглеy“, највећег светског произвођака слаткиша и жвакаћих гума. Петровић је у компанији радио последњих 30 година.“Дјук је одиграо важну улогу у трансформацији и расту компаније“, рекао је наследник оснивача фирме. Рођен је у Чикагу, а дипломирао је на Рузвелтовом универзитету. У компанији „Wриглеy“ је од 1992. године, када је постао главни благајник.
ДРАГАН ВЕЉОВИЋ
Бизнисмен са преко 20 година искуства на водећим позицијама у приватном и јавном сектору. Са великом страшћу је 1996. године основао компанију „Мејлпсофт“, која је имала годишњи приход од преко 25 милиона долара. Успех компаније потврдила је и сребрна медаља за фирму године коју му је доделила Привредна комора Отаве. Средином 2008. продао је „Мејплсофт“ и однедавно се налази на челу моћне консултантске куће „Велч груп“. Представник је канадске дијаспоре у Привредној комори Србије.
ВОЛТЕР БОГДАНИЋ
Новинар „Њујорк тајмса“, добитник три Пулицерове награде за новинарство. Прву Пулицерову награду добио је као репортер „Волстрит џорнала“ 1988. после истраживања о илегалним медицинским лабораторијама у Америци. Колеге га зову Волт и мало ко зна да је Србин. „Потичем из старе српске колоније у Чикагу. Мој отац је Србин из Србије који је као емигрант радио у челичани“, каже Богданић. Богданић је тек трећи Србин који је освојио Пулицера, после Михајла Пупина и писца Чарлса Симића.
ДУШАН ШИЂАНСКИ
Саветник председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза и председник Европског центра за културу. Оснивач је Факултета политичких наука Универзитета у Женеви, професор на универзитетима Принстон, Харвард и Мичиген, добитник највишег француског одликовања – ордена Легије части, почасни грађанин Грчке. Проф др. Душан Шиђански је већ годинама организатор великих међународних научних скупова и округлих столова, посебно у контексту европске будућности Србије и њеног што бржег придруживања Европској унији.
МАРИНА АБРАМОВИЋ
Краљица перформанса већ три деценије показује да јој нема равне. Себе описује као „баку уметности перформанса“. Година 2010. биће у знаку њене ретроспективне изложбе у најцењенијем музеју савремене уметности у свету, њујоршкој МоМИ. Мало савремених уметника им1ало је ту част.
МИЛАН ПУШКАР
Бизнисмен и филантроп, оснивач фармацеутске куће „Мyлан“ у Западној Вирџинији. Стадион Универзитета Западне Вирџиније носи његово име, као и неколико других институција којима је финансијски помагао.
РУШКА БЕРГМАН
У Лондону је започела каријеру стилисте, тренутно је на позицији која је сан сваког модног експерта – уредник је моде италијанских магазина „Л’Уомо Вогуе“ и „Вогуе Италија“. Била је лични стилиста Мајкла Џексона и задужена за његов комплетан наступ за серију концерата које је планирао.
БОГДАН МАГЛИЋ
Нуклеарни физичар, један од твораца концепта хладне фузије и један од најбогатијих Срба у Америци. Руководи и производњом атомских детектора експлозива. Носилац је златне медаље Конгреса САД. Инвестирао у хотел у родном Сомбору, али је касније одлучио да прода своје акције због „лоше пословне и економске атмосфере у Војводини“. Тренутно се бави питањем фемтона, минијатурних честица које ће се користити при дијагностици и лечењу најтежих болести.
БОРКО ЂОРЂЕВИЋ
Један од најцењених пластичних хирурга – у емисији „Холивудски ножеви“ нашао се на листи топ 10. Улепшавао неке од најпознатији људи данашњице, попут Ненси Реган, Зазе Габор, Џоан Колинс, Ларија Кинга, Елтона Џона. Сарађује са београдским и нишким образовним институцијама, а у Игалу отвара Медитерански центар за пластичну хирургију.
МАРЕК ЂОРЂЕВИЋ
Дизајнер који је осмислио изглед „Ролс-Ројсовог“ модела „фантом“, пре тога се прославио дизајнирањем подједнако престижног аутомобила „ферари Ф 360“. Недавно је напустио „Ролс-Ројс“ и основао своју агенцију „Марек Ђорђевић Инц“ која се бави дизајном луксузних брендова.
МИЉЕН – КРЕКА КЉАКОВИЋ
Светски признати сценограф. Једно од последњих дела је сценографија за филм „Свети Георгије убива аждаху“ за коју је добио годишњу награду Удружења филмских уметника Србије. У бившој Југославији славу стекао радећи сценографију за филмове „Петријин венац“, „Специјално васпитање“, „Варљиво лето“, као и за Кустуричине филмове. У Америци и Европи ради као сценограф култних редитеља.
МИЛА ЈОВОВИЋ
Холивудска глумица и манекенка рођена као Милица Наташа Јововић. Мила је звезда Бесоновог хита „Пети елемент“ и Вендерсовог „Хотела од милион долара“. Основала је своју продукцијску кућу „Цреатуре Ентертаинмент“.
ЛАЗА КЕКИЋ
Регионални директор за источну и централну Европу у специјализованој лондонској саветодавно-аналитичкој фирми „Икономист интелиџенс јунит“. Његова предвиђања пажљиво слушају и страни и домаћи стручњаци.
МЛАДЕН СЕЛАК
Власник фирме „Астро машин корпорејшн“ која је протеклих година регистровала скоро 20 светских патената за које је добио највећа признања. Велики је хуманиста и добротвор, оснивач Фонда „Младен Селак“ који додељује награде најбољим проналазачима.
АНА ШЕКУЛАРАЦ
Српска дизајнерка чије су креације новинари листа „Обзервер“ својевремено упоредили с радовима младог Арманија. За њеним модним предметима лудују звезде светског џет-сета, међу последњима и Викторија Бекам.
МАЈКЛ МАЈК ИЛИЋ
Бизнисмен, власник клуба „Ред Wингс“ из Детроита и „Детроит Тигерса“. Оснивач и власник ланца пицерија.
ЧАРЛС СИМИЋ
Један од најзначајнијих америчких живих песника, рођен у Београду 1938. године. Право име му је Душан Симић. Именован је за петнаестог консултанта за поезију библиотеке америчког Конгреса. Предаје на Универзитету у Њу Хемширу.
БРАНКО МИЛАНОВИЋ
Водећи економиста Светске банке, нарочито за област борбе против сиромаштва. Сарадник је Карнегијеве задужбине за међународни мир у Вашингтону.
ЂОРЂЕ ЈЕРИЋ
Власник чувене куле „Скајлон“, туристичке атракције на Нијагариним водопадима у Канади. Власник и хотела „Холидеј ин“ и „Каскаде“, те бројних ресторана. Важи за једног од најуспешнијих Срба у свету, а бизнис полако пребацује у руке своје деце.
ЛИДИЈА БАСТА ФЛАЈНЕР
Цењени правни стручњак, супруга Томаса Флајнера, швајцарског експерта за уставна питања, који је током преговора о статусу Косова био саветник српске делегације. У 2009. је постављена на чело Међународног научног комитета Центра за европско уставно право.
ВЕСЕЛИН МИТРОВИЋ
Професор на Медицинском факултету „Гете“ универзитета у Франкфурту и предавач на више универзитета у свету и Србији (Београд и Ниш), један од водећих стручњака у Европи за увођење нових лекова за лечење срчане слабости. Он је и медицински директор Керцкхофф-Клиник. Аутор је више од 300 научних радова.
ЖЕЉКО ЛУЧИЋ
Један од најпопуларнијих оперских певача наставља да добија овације где год да се појави. Сви термини гостовања у наредних неколико година одавно су му већ попуњени. Овај моћни баритон наступа у „Метрополитен опери“, „Ковент Гардену“, Националној опери у Паризу… Са „Метрополитен опером“ гостоваће у Јапану 2011. године са три захтевне опере.
ЏОРЏ ВОЈНОВИЋ
Конгресмен који је упркос годинама и даље активан политичар из САД који лобира за српске интересе. Дугогодишњи је члан Републиканске странке, али је често знао да се успротиви погубној политици Џорџа Буша.
ГОРАН ГАЈИЋ
Познати редитељ и супруг глумице Мире Фурлан дуго живи и ради у Америци, Лос Анђелесу и Холивуду. У Америци је био један од тројице режисера култне серије „Оз“ о животу у затвору. У „Худсон Гуилд Тхеатре“ у Лос Анђелесу режирао је адаптацију „Антигоне“ за коју је касније и награђен. Један је од пионира израде музичких спотова у бившој Југославији, укључујући култне песме „Плавог оркестра“ „Суада“ и „Кад ми кажеш Паша“. У Београду је режирао серију „Вратиће се роде“.
ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ
Сликар из Париза, француски академик. Године 1983. изабран је за професора цењене уметничке школе где је радио до 2000. године. Његове слике налазе се у бројним галеријама и приватним колекцијама широм Европе и Америке.
ЈЕЛЕНА БОЖИЛОВИЋ
Докторка наука са Универзитета „Гете“ у Франкфурту, где ради у Институту за хемију и медицинску биохемију. Бави се проучавањем вируса који су узрочници опаких болести, као и подручја генетике у области органске хемије и биохемије.
ЉУБА ПОПОВИЋ
Познати сликар који живи и ради у Паризу. Препознатљив по необичном начину сликања еротских елемената.
САША ЛАКИЋ
Инжењер и дизајнер, специјализовао се за дизајн бицикла, скутера и мотора. Дизајнирао је бројне и оригиналне скутере, али и ексклузивне мотоцикле и аутомобиле. Светски медији пишу да постоји само пар дизајнера којима је дозвољено да своје име ставе на аутомобил који су дизајнирали – Саша Лакић је један од њих. Његов отац био је модни дизајнер који је радио за Ив Сен Лорана и Нину Ричи, тако да је било сасвим природно да и Саша крене тим путем. Индустријским дизајном почео је да се бави 1981. године, када је имао само седамнаест година и био потпуно самоук.
ДУШАН ПЕТРИЧИЋ
Један од најбољих карикатуриста, илустратора, аниматора и дизајнера. Илустровао је преко двадесет књига за децу, а његови радови објављивани су у „Њујорк тајмсу“, „Волстрит џурналу“ и „Торонто стару“. Живи у Торонту.
ЗОРАН ПЕРИШИЋ
Стручњак за специјалне ефекте на филму захваљујући којима је Супермен успео да полети. Годинама живи и ради у Америци, а радио је на сва три наставка филма о Супермену, као и на филмовима „Повратак у Оз“, „Небески бандит“…
БОЈАНА ПАНИЋ
Београдска глумица и манекенка дебитовала је у француском остварењу „Сељак Жак“, затим је играла у блокбастеру „Ларго Wинцх“ са Кристин Скот Томас, Томером Сислијем и Микијем Манојловићем. Радо виђен гост на модним дешавањима у Паризу, била главна звезда на ревији Диора на „Париској недељи моде“ 2009. године. Заштитно лице козметичког бренда „шварцкопф“.
ДРАГИША ИЛИЋ
Власник више елитних ресторана у Лондону чији су гости познати људи из света музике, филма и политике. Власник ланца ресторана „Литтле Баy“, који је постао познат јер је гостима омогућио да ручак плате онолико колико сами одреде. Особље се подједнако односи и према онима који плате један пени или чак не плате уопште и према онима који дају 50 фунти и више. Сличну акцију спровео је и средином 80-их година – успех је био огроман.
ГРЕГ ПОПОВИЋ
Водећи кошаркашки тренер у Америци тренутно је на клупи клуба из Сан Антонија. Играчи га зову Поп.
СВЕН СТОЈАНОВИЋ
Један од најцењенијих светских редитеља наступа уживо. Био је главни редитељ неколико избора за песму „Евровизије“, укључујући и у Београду 2008. године. Радио је последњу песму „Евровизије“ за младе у Кијеву.
ЈАСМИНА ВУЈИЋ
Прва жена декан на Берклију, такође и на челу Удружења декана свих нуклеарних факултета у САД.
ГОЈКО КУЗМАНОВИЋ
Бизнисмен, први Србин који је добио федералну медаљу, највише признање Федералне владе Канаде.
БРАНИСЛАВ ГРУЈИЋ
Председник „ПСП Фармана“, једне од највећих грађевинских фирми у Русији.
ДУШАН РЕЉИЋ
Истраживач на немачком Институту за међународне односе и безбедност.
МИРКО ИЛИЋ
Аутор стрипова, илустратор, графички дизајнер и арт директор, живи и ради у Њујорку. Радио је за италијанску „Панораму“, „Њујорк тајмс“, „Волстрит џурнал“, „Тајм“. Коаутор је неколико књига из област графичког дизајна.
ДАНИЈЕЛ НЕСТОР
Право име Данијел Несторовић, најбољи канадски тенисер. Највеће успехе постигао је у игри парова са Ненадом Зимоњићем с којим је освојио и Вимблдон. На листи дубл играча, Нестор се налази на првом месту. Има освојене чак 64 титуле у игри парова.
АЛ ЈАНКОВИЧ
Амерички певач, композитор, глумац и сатиричар, познат нарочито по свом хумору. Недавно се појавио и у популарној анимираној серији „Симпсонови“.
ПРЕДРАГ БЈЕЛАЦ
Глумац, играо Игора Каркофа у филмској екранизацији Харија Потера, а имао је и запажену улогу у мегахиту „Хроника Нарније“. Живи у Чешкој где има свој развијени бизнис. Осим у Београду, глуму је студирао у Њујорку.
ПИТЕР БОГДАНОВИЋ
Холивудски филмски редитељ, писац, глумац и продуцент. Познат по филмовима који нагињу алтернативи. Водећи је представник таласа познатог под називом „Нови Холивуд“.
МИЛА МЕЛРУНИ
Супруга бившег канадског премијера, рођена као Милица Пивнички. Остала је упамћена у Канади као жена која је имала значајну улогу у друштвеним токовима, док је њен супруг био на премијерској позицији. Велики је хуманиста, а тренутно се налази да челу канадске Фондацији за цистичну фиброзу.
МАЈКЛ ЂОРЂЕВИЋ
Бизнисмен, један од најбогатијих Срба у Америци. Оснивач и први председник Конгреса српског уједињења.
ДОРОТЕЈА ДОДО РОШЧИЋ
Уредница забавног програма државне аустријске телевизије ОРФ и једна од најпознатијих водитељки.
АЛЕКС БОГДАНОВИЋ
Други на листи најбољих британских тенисера, одмах иза Ендија Мареја.
КАТАРИНА ОКСЕНБЕРГ
Принцеза из династије Карађорђевић, недавно боравила у Београд где спрема снимање филма о свом деди кнезу Павлу.
ДЕНИЗ ХЕЈЛ
Некада Даница Радосављевић, пословна жена из САД.
САША АЛЕКСАНДЕР
Америчка глумица српско-италијанског порекла Сузана Дробњаковић, удата за филмског режисера Едуарда Понтија, сина глумице Софије Лорен. Иако никада није била у Србији, течно говори српски. Прославила се улогама у серијама „Маринци“ и „Досонов свет“.
ДОЈНА ГАЛИЋ-БАР
Америчка списатељица српског порекла, неуропсихијатар и прва жена директор једне болнице у Америци. Рођена у Букурешту, школовала се у Београду.
БОЈАНА НОВАКОВИЋ
Глумица која живи и ради у Аустралији. Играла је у филму „Севен Поундс“ заједно са Вилом Смитом, а у трилеру „Адге оф Даркнесс“ са Мелом Гибсоном и Рејом Винстоном. Када не глуми, ради као преводилац за српски језик. Добитница је награде Аустралијске академија за филм за најбољу главну женску улогу у ТВ серијама. Интензивно се бави питањем избеглица.
ЈОВАН РАДОМИР
Један од најпознатијих водитеља шведске државне ТВ. Радио је интервјуе са највећим звездама шоу-бизниса.
Ту су још и:
Гојко Лалић, доктор органске хемије с Харварда и професор на Универзитету Вашингтон у САД као тридесетогодишњак објавио неколико револуционарних радова и патената с нобеловцима Дереком Бартоном, Робертом Бергманом и најпознатијим живим хемичаром Илајом Коријем, Јелена Божиловић, докторка наука са Универзитета Гете у Франкфурту, где ради у Институту за хемију и медицинску биохемију,Душан Стојановић, познати економиста донедавно радио у америчкој Федералној банци за хипотекарне кредите у Сент Луису,Владимир Малешевић, софтвер инжењер, магистрирао електротехничке науке на чувеном Универзитету Корнел. У „Мотороли“ је на позицији програм менаџера,Срђа Трифковић, доскорашњи главни уредник америчког магазин „Кроникл“, познат политиколог у конзервативним научним круговима у Америци,Коста Карл Савић, амерички историчар који је 1999. осујетио намере Мартија Ахтисарија да додели одликовање нацистичком официру из Другог светског рата. У научним круговима често критикован због „просрпског гледања на историју“,Стив Пејовић, професор економије на Универзитету Тексас, један од признатијих економских стручњака у Америци,Миодраг Стојовић, генетичар који је својих „пет минута светске славе“ зарадио када је успео да клонира људске матичне ћелије у медицинске сврхе,Ненад Марковић, научник који је на Универзитету Беркли радио на пројекту технологије коришћења водоника као извора енергије, Љубица Латиновић, епидемиолог који раду у мексичком Министарству здравља. Јавности постала позната прошле године у време пандемије свињског грипа,Зоран Кривокапић, професор Медицинског факултета, демонстрирао најсавременију методу операције канцера дебелог црева на клиникама у Калифорнији, Њујорку, Токију, Москви, Темишвару, Букурешту,Крунослав Суботић, бивши директор Института у Винчи, водио експериментална испитивања за проналазак два нова хемијска елемента,Гојко Кузмановић, канадски бизнисмен, први Србин који је добио федералну медаљу владе Канаде, Војин Оклопдзија – Сеф катедре за електротехнику на Берклију, бивси сведок експерт у судском процесу Аппле – Мицрософт, својевремено један од директора ИБМ-а и један од најбогатијих срба у Америци, Карл Миловановић – Највиши Тужилац у Аустралији,Ђорђе Јерић из Канаде, Бранко Тупањац, Боро Вуковић, Милан Пушкар, Милорад Каракашевић, сви из САД, Ђорђе Гајић из ЈАР.
Области у које би дијаспора могла инвестирати поделили смо у седам целина;
1.Аграр и аграрна индустрија;
2.Рудна и минерална богатства-експлоатација и прерађивачки капацитети;
3.Туризам;
4.Енергетика:
5.Индустрија рециклаже;
6.Савски амфитеатар и дунавско приобаље;
7.Српска развојна банка дијаспоре-Тесла
.
1. АГРАР И АГРАРНА ИНДУСТРИЈА
Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ха по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ха по становнику). Око 70 одсто укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30 одсто под шумама.
Клима је умерено-континентална, а просечна температура у току године износи 11 до 12 степени Целзијуса. Просечна температура у јануару је од минус један до плус један степен, а у јуну 22 до 23 степена Целзијуса. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 милиметара у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 милиметара.
Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде. Равничарски региони Војводине, Косова Поља, Метохије, Поморавља, Посавине, Тамнаве, Крушевачког и Лесковачког поља погодни су за механизовану ратарску и повртарску производњу.
Брдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинско подручје Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарства и шумарства.Такђе,постоје небројена опустела планинска села у истоцној и јузној Србији погодна за овчарство,козарство и говедарство, а толико људи живи по нехигијенским насељима.
У Републици Србији има укупно 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3 одсто укупне популације.
Аграр и аграрна производња су највећа шанса Србије у околностима када имамо потписан споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом,који се готово уопште не користи,а индикативно је то што се ради о два народа која повезују најдубља братска осећања,што подразумева да, уколико се ради о реалним економским параметрима(цена+квалитет),српска храна,без икакве дилеме, нема конкуренцију на датом тржишту.Основни проблем за релизацију представља немогућност испоруке количина са наше стране и непостојање стандардизације у квалитету.Да би се ово променило потребно је оформити крупна пољопривредна газдинства са површинама од 1 000 ха и више са најсавременијим методама производње,у чије оснивање би капитал улагали припадници дијаспоре.
План развоја аграра улагањем из дијаспоре обухвата уступање на коришћење по 1 000 ха и више обрадивог земљишта у свакој општини Србије у циљу заснивања озбиљне пољопривредне производње која ће бити у стању да одговори захтевима великих тржишта попут Руског и ЕУ.На овај начин формирана пољопривредна газдинства била би ослонац за локалне пољопривредне произвођаче,те би са истима успостављали кооперантске односе,али представљала и подстрек за њихова удруживања кроз задругарство.Улагачи из дијаспоре били би у прилици да откупе уступљено државно земљиште уколико то буду желели.Овим планом нису обухваћене културе, чија је производња тренутно иоле организована попут; малине,пшенице,кукуруза,сунцокрета,шећерне репе и др.,а за које су потрбна, боља примена агротехничких мера и укрупњавање поседа, да би била успешнија.
Пројекат би се реализовао на начин да Држава и заинтересовани улагач из дијаспоре потпишу уговор, по којем би се Држава обавезала да уступи, на коришћење, без накнаде, у периоду до 5-10 година, површине пољопривредног земљишта којима располаже,а тамо где је то неопходно и наметне обавезу продаје парцела, по тржишним ценама, у приватном власништву, у циљу укрупњавања поседа.У исто време улагач преузима обавезу формирања газдинства и отпочињања пољопривредне производње.Потписан уговор би подразумевао немогућност постојања било каквих бирократских баријера за реализацију пројекта на терену.Држава би редовно вршила контролу поштовање преузетих обавеза улагача и у случају непоштовања обавеза имала право да раскине уговор и потражи новог заинтересованог улагача.Тако оформљено газдинство улазило би у кооперантске односе са мањим пољопривредним произвођачима у датом региону и у веома кратком року бисмо имали препознатљиве регионе по пољопривредним културама,који би били у стању да подмире потребе, превасходно, руског тржишта.
Један пример аранжмана између улагача из дијаспоре и Државе изгледао би овако;
И фаза -Улагач из дијаспоре потписује Уговор са државом којим преузима обавезу да у региону подигне плантажу воћа,поврћа или фарму на површини од 1 000 ха и више. Средства би била утрожена за саднице,основно стадо,објекте,систем за наводњавање,систем за заштиту од града,комплетну неопходну механизацију,хладњаче,прерађивачке капацитете и др.
ИИ фаза -У зависност од тржишних процена и потреба за робом, улагач потписује уговоре о кооперацији са мањим локалним произвођачима,уступајући им најсавременију технологију производње,који на тај начин пласирају робу на ино тржиште.
Наравно да, по потреби и могућностима, улагач може проширивати посед куповином земљишта.
Транспорт роба до ино купца, које захтевају брзу допрему до купца и чији квалитет опада дужим лагеровањем,вршио би се специјализованом авио компанијом,коју би основао, такође,заинтересовани улагач из дијаспоре,а остале робе могу користити постојеће саобраћајне канале у зависности од потребе.
Овом анализом нећемо ићи у даљу разраду пројеката,пошто свака култура изискује стручну опсервацију,већ ћемо дати само предлог распореда врста пољопривредних газдинстава по окрузима;
ГРАД БЕОГРАД
Газдинство за говедарство
Газдинство за цвећарство
Газдинство за прозводњу јагода
Газдинство за прозводњу трешње
Газдинство-мешовито фармерство
СЕВЕРНО-БАЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу грожђа
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство за прозводњу брескве
Газдинство за прозводњу бораније
Газдинство за говедарство
СРЕДЊЕ-БАНАТСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу уљне бундеве
Газдинство за прозводњу грашка
Газдинство за прозводњу лука
Газдинство за свињарство
Газдинство за говедарство
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство за прозводњу шипурка
СЕВЕРНО-БАНАТСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу зачинског биља
Газдинство за производњу паприке
Газдинство за прозводњу грашка
Газдинство за прозводњу лука
Газдинство за свињарство
Газдинство за говедарство
ЈУЖНО-БАНАТСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу грожђа
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство за прозводњу брескве
Газдинство за прозводњу ораха
Газдинство за свињарство
Газдинство за рибарство
ЗАПАДНО-БАЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу кајсије
Газдинство за прозводњу нектарина
Газдинство за прозводњу грашка
Газдинство за прозводњу бораније
Газдинство за говедарство
Газдинство за рибарство
Газдинство за производњу парадајза
ЈУЖНО-БАЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу кајсије
Газдинство за прозводњу нектарина
Газдинство за прозводњу грашка
Газдинство за прозводњу лука
Газдинство за прозводњу купуса
Газдинство за живинарство
Газдинство за производњу парадајза
СРЕМСКИ ОКРУГ
Газдинство за свињарство
Газдинство за прозводњу брескве
Газдинство за прозводњу крушке
Газдинство за живинарство
Газдинство за говедарство
Газдинство за прозводњу бруснице
МАЧВАНСКИ ОКРУГ
Газдинство за свињарство
Газдинство за прозводњу јагода
Газдинство за прозводњу кајсије
Газдинство за прозводњу трешње
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за производњу паприке
Газдинство за пластеничку производњу уз коришћење геотермалних извора
КОЛУБАРСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу боровнице
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за прозводњу купуса
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за говедарство
Газдинство за овчарство
Газдинство за прозводњу шипурка
ПОДУНАВСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу грожђа
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство за прозводњу брескве
Газдинство за прозводњу кајсије
Газдинство за ћуранство
Газдинство за прозводњу трешње
БРАНИЧЕВСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу трешње
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за прозводњу купуса
Газдинство за говедарство
Газдинство за пчеларство
Газдинство за живинарство
ШУМАДИЈСКИ ОКРУГ
Газдинство за говедарство
Газдинство за прозводњу крушке
Газдинство за прозводњу ораха
Газдинство за прозводњу лешника
Газдинство за ћуранство
Газдинство за прозводњу лубенице,диње,бундеве
Газдинство за прозводњу ароније
ПОМОРАВСКИ ОКРУГ
Газдинство за говедарство
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за прозводњу купуса
Газдинство за свињарство
Газдинство за ћуранство
Газдинство за прозводњу лубенице,диње,бундеве
Газдинство за прозводњу ароније
БОРСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу грожђа
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за прозводњу краставца
Газдинство за говедарство
Газдинство за овчарство
Газдинство за прозводњу лубенице,диње,бундеве
Газдинство за козарство
ЗАЈЕЧАРСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу парадајза
Газдинство за прозводњу ораха
Газдинство за прозводњу лешника
Газдинство за прозводњу краставца
Газдинство за овчарство
Газдинство за пчеларство
Газдинство за козарство
ЗЛАТИБОРСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу боровнице
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за говедарство
Газдинство за овчарство
Газдинство за пчеларство
Газдинство за рибарство
Газдинство за лековито и ароматично биље
МОРАВИЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу боровнице
Газдинство за прозводњу јагода
Газдинство за прозводњу крушке
Газдинство за прозводњу кромпира
Газдинство за рибарство
Газдинство за прозводњу бруснице
Газдинство за производњу црне рибизле
РАШКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу кромпира
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за говедарство
Газдинство за овчарство
Газдинство за пчеларство
Газдинство за рибарство
Газдинство за производњу црне рибизле
РАСИНСКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу грожђа
Газдинство за прозводњу јагода
Газдинство за прозводњу пасуља
Газдинство за прозводњу краставца
Газдинство за рибарство
Газдинство за прозводњу боровнице
НИШАВСКИ ОКРУГ
Газдинство за овчарство
Газдинство за прозводњу вишње
Газдинство за прозводњу јагода
Газдинство за прозводњу трешње
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за прозводњу дуње
Газдинство расадник
ТОПЛИЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу јабукае
Газдинство за прозводњу вишње
Газдинство за свињарство
Газдинство за овчарство
Газдинство за пчеларство
Газдинство за прозводњу дуње
Газдинство за козарство
ПИРОТСКИ ОКРУГ
Газдинство за овчарство
Газдинство за прозводњу лешника
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за пчеларство
Газдинство за лековито и ароматично биље
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство расадник
ЈАБЛАНИЧКИ ОКРУГ
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за прозводњу вишње
Газдинство за прозводњу крушке
Газдинство за прозводњу ораха
Газдинство за производњу паприке
Газдинство за лековито и ароматично биље
Газдинство расадник
ПЧИЊСКИ ОКРУГ
Газдинство за производњу парадајза
Газдинство за прозводњу вишње
Газдинство за прозводњу трешње
Газдинство за производњу паприке
Газдинство за лековито и ароматично биље
Газдинство за прозводњу јабуке
Газдинство расадник
КОСОВСКИ ОКРУГ
ПЕЋКИ ОКРУГ
ПРИЗРЕНСКИ ОКРУГ
КОСОВСКО-МИТРОВАЧКИ ОКРУГ
Газдинство за прозводњу дуње
Газдинство за прозводњу крушке
Газдинство за лековито и ароматично биље
Газдинство за овчарство
Газдинство за прозводњу јабуке
КОСОВСКО-ПОМОРАВСКИ ОКРУГ
Воћарска производња представља значајну привредну делатност у Србији. Површине под воћњацима обухватају 244 хиљаде хектара што чини 4,7% укупних обрадивих површина.
Воћарство као облик биљне производње одликује се низом компаративних предности у односу на остале гране пољопривреде.
Воћарство је једна од најпродуктивнијих пољопривредних грана. Значајан број воћних врста омогућава коришћење бројних локација и подручја са веома различитим земљишним и климатским условима за воћарску производњу. За гајење воћака могу да се користе и земљишта слабија у погледу физичких, хемијских и других особина као и земљишта са већим нагибом.
Производњом воћа остварује се 10-20 пута већа вредност производње по хектару него при производњи пшенице и кукуруза.
Производња воћа и прерађевина од воћа може да буде веома профитабилна делатност нарочито када је у питању извоз. У том погледу потребно је предузети значајне мере у правцу интензивирања воћарске производње као и осавремењавања и специјализације прерађивачких капацитета. Тржишно орјентисано воћарство може бити високопрофитабилно само уколико је технологија гајења усклађена са захтевима тржишта.
Производња воћа у нашој земљи је значајна јер постоје изванредне могућности за успевање готово свих воћних врста, базирају се на повољним климатским и земљишним условима. Међутим, повољни услови нису у складу са нивоом производње воћа, поготово неких воћних врста, где су могућности знатно веће. Ипак постигнути ниво развоја воћарства показује да будући развој треба усмерити на још интензивнију производњу, коју карактеришу високи приноси квалитетних плодова.
Индустријска прерада воћа је прилично развијена у Србији. Представља интегрални део прехрамбене индустрије. Воће се у току пристизања може делимично прерадити и конзервирати за даљу прераду, или се може одмах прерадити у финалне производе. Полупроизводи од воћа су воћне пулпе и каше, матични воћни сок, пастеризовано воће. Готови производи од воћа су производи са релативно ниским садржајем суве материје компоти, каше и слично, производи са високим садржајем суве материје џемови, мармеладе, желеи, кандирано воће, слатко, сокови, концентрисани воћни сокови, воћни сирупи, сушено воће, пастеризовано и смрзнуто воће.
ЈАБУКА
Према обиму производње и економском значају за произвођаче јабука је веома значајно континентално воће у Србији. Спада у најраспрострањеније и привредно најкорисније воћне врсте. Користи се у свежем стању практично током читаве године и у виду разних прерађевина, слатко, компот, мармелада, сокови, ракије, сирће. У структури потрошње воћа у Србији јабука се налази на првом месту. Плодови подносе дугорочно складиштење тако да се у промету налазе током целе године. Просечан број родних стабала у периоду од 2000-2005 године износи 14,5 милиона са тенденцијом благог раста по просечној стопи од 1% годишње. У структури укупне површине под воћем јабука ушествује са 27%. Структура засада релативно је неповољна, наиме, велики део чине стари и амортизовани засади. Површина је доста уситњена, велики број стабала гаји се на окућницама, у породичним домаћинствима где је и принос на доста ниском нивоу. Принос јабуке просечно износи 11 килограма по стаблу односно 6,6 тона по хектару што је за 74% ниже у односу на европски просек. Највећи просечан принос јабуке у Европи има Словенија – 49 тона по хектару. Просечна европска производња јабуке износи 16,7 милиона тона. Највећи европски произвођач је Француска. Централни део Србије даје скоро две трећине ове производње. Регионално посматрано највећи произвођач код нас је Северно бачки округ, са најпознатијим плантажама: Пешчара – Мајур, Палић из Суботице и Бачка из Хоргоша.
У наредном периоду неопходно је мењати сортимент јабуке у корист летњих сората, које раније сазревају и на тај начин остварити већи профит на тржишту. С обзиром да се ради о воћној врсти која има дугу сезону потрошње, може се добро чувати, има релативно приступачну цену, постоје навике у потрошњи очекује се да ће се производња у наредном периоду повећати.
ШЉИВА
Прозводња шљиве и прерађевина од шљиве има велики привредни и друштвено економски значај, због повољних природних услова и традиције гајења ове воћне врсте. Шљива је воћна врста умерено континенталне климе која се на просторима Србије прилагодила различитим условима. Веома је адаптивна и успева чак и на преко хиљаду метара надморске висине. Сматра се да се од шљиве може добити преко 50 прерађених производа док се код нас добија око 30. Укупан број родних стабала у Србији износи 42,6 милиона са тенденцијом незнатног опадања по просечној стопи од 0,2% годишње.
У структури укупне површине под воћем шљива заузима доминантно место, са учешћем више од половине. Највећи број стабала шљиве налази се у Централном делу Србије 94%. Један од основних проблема је и незадовољавајућа старосна структура засада. Просечан принос шљиве код нас износи 9 килограма по стаблу односно 3,3 тоне по хектару, што је за 1,6 тона ниже у односу на остварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Словенија са преко 20 тона по јединици површине. Европска унија остварује просечан принос од 9,2 тоне по хектару. Према оствареном обиму производње код нас шљива учествује са 42%. Највећи произвођач је Руска Федерација.
Иако у Србији нема егзактних података о сортименту може се рећи да се гаји веома велики број сората од аутохтоних чији је типичан представник пожегача па до најплеменитијих сорти. Генерално гледано структура сортимента доста је неповољна јер се процењује да аутохтоне ракијске сорте учествују са једном половином, оне су изразито осцилирајуће родности и врло различитог па чак и лошег квалитета плода. Регионално посматрано највећи произвођач шљиве је Колубарски округ. У структури прераде шљиве доминантно учешће има производња ракије, наиме у ракију се преради 66% укупне производње шљиве. Просечна производња ракије износи 44,8 милиона литара са тенденцијом пораста по стопи од 2,9% годишње. У суву шљиву преради се 3,4% укупне производње, што је лимитирано тржишним потенцијалима, односно тражњом, како на домаћем, тако и на међународном тржишту. Просечна производња суве шљиве износи 4,3 хиљаде тона са тенденцијом повећања по стопи од 2,3% годишње. На жалост може се констатовати да смо изгубили раније позиције у извозу овог производа, пре свега услед неодговарајуће крупноће шљиве, квалитета и технологије сушења.
Знатно већу пажњу треба усмерити на маркетиншке активности, што подразумева висок квалитет суве шљиве, атрактивно паковање и дизајн амбалаже, одговарајућа цена, правовремена дистрибуција и одговарајуће промотивне активности како би се повратила изгубљена тржишта.
ВИШЊА
Представља значајно и перспективно воће, пре свега са становишта извоза на међународно тржиште. Спада у групу висококвалитетног деликатесног воћа. Има значајну нутритивну, лековиту, дијететску и технолошку вредност.
Користи се у свежем стању или као сировина за прераду, углавном у сокове, нешто мање у џемове, слатко, јогурте и мармеладе, ликере, ракије, компоте, а служи и као сировина у кондиторској индустрији.
Просечан број родних стабала под вишњом у Србији износи 8,6 милиона са тенденцијом благог раста по просечној стопи од 1,6% годишње. За вишњу је карактеристично да је веома адаптивна, успева чак и до 1000 метара надморске висине али јој највише одговарају терени од 400-800 метара. Принос вишње по стаблу у Србији релативно је скроман и износи 2,5 тона по хектару што је за 60% ниже у односу на остварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Грчка са 12 тона по јединици површине. У последњих пет година просечна производња вишње на нивоу је од 72000 тона, у структури производње воћа вишња учествује са 7,8%.
МАЛИНА
Малина представља значајно воће, како за домаће тако и за инострано тржиште. Може се користити у свежем стању али и прерађена у сокове, сирупе, компоте, слатка, џемове, вино, као и дехидрирана. У структури извоза агроиндустријских производа малина представља најзначајнији извозни производ. Малина испољава значајне предности у односу на друге воћне врсте. Лако се размножава, пошиње да рађа у првој или другој години после садње а у трећој години ступа у пуно плодоношење. Улагања при подизању засада су релативно висока али се уложена средства брзо враћају, јер малина брзо ступа у род, обилно и редовно рађа а плодови постижу високу цену на домаћем и иностраном тржишту. Укупна површина под малином у Србији износи 15,2 хиљаде хектара са тенденцијом раста по просечној стопи од 2,8% годишње. У структури површина под воћем учествује са 6,2%. Доминантна површина лоцирана је у Централном делу Србије чак 98%. Ово је логично јер се претежно гаји у брдско-планинском подручју. Регион Војводине занемарљиво је мали произвођач малине. Принос малине просечно износи пет тона по хектару што је за 6% више у односу на остварени европски просек. У Србији у периоду од пет година производња малине износи у просеку око 80 хиљада тона. Просечна европска производња малине износи 357 хиљада тона. Највећи европски произвођач је Руска Федерација. У структури европске производње Србија учествује са 22,5%. Регионално посматрано највећи произвођач малине је Златиборски округ који даје трећину просечне домаће производње.
У нашој земљи малина представља најпрофитабилнији извозни артикал. Највећи део извоза усмерен је на Европску унију. Предности извоза у ЕУ су у томе да је она дефицитарна у малини, такође, релативно висок животни стандард омогућава значајан ниво тражње за малином као ексклузивним воћем и на том тржишту постоји релативно позната слика о српској малини. Перспектива извоза је врло добра јер малина, поред осталог, има и епитет здравствено безбедне хране тако да се извоз уз одговарајуће, пре свега маркетиншке мере, може повећати јер постоји значајна и стабилна извозна тражња за овим воћем.
БРЕСКВА
Бресква представња веома цењено и квалитетно воће. У исхрани се углавном користи у свежем стању, а мањим делом као сировина за индустријску прераду. Потрошња углавном има сезонски карактер. Релативно рано ступа у род, а максималне приносе остварује у шестој години гајења.
Просечан број родних сатабала под бресквом у Србији у периоду од 2000. год. износи 3,8 милиона са тенденцијом умереног раста по просечној стопи од 2,4% годишње. У структури укупних површина под воћем бресква учествује са нешто преко 3%. Принос брескве по стаблу просечно износи 12 кг, односно 6,1 т/ха, што је дупло мање у односу на остварени европски просек. Највећи принос у Европи има Француска са 20 т/ха. За брескву је карактеристично да добро подноси сушу, а нешто већу осетљивост показује према позним пролећним мразевима и високој влажности. У посматраном периоду просечна годишња производња у Србији је износила 48.000 т. У структури производње анализираног воћа у Србији бресква се налази на шестом месту са учешћем од 5,3%. Просечна европска производња брескве износи 4,2 милиона тона. Највећи европски произвођач је Италија. У структури европске производње Србија учествује са 1,1%.
Регионално посматрано највећи произвођач брескве у Србији је округ града Београда, који даје 46% просечне домаће производње. Повољни климатски услови, близина тржишта утицали су на поменути обим производње. Следе Сремски, Подунавски, Јужно банатски и Северно бачки округ који укупно дају 80% производње.
ЈАГОДА
Производња јагоде има велику привредну вредност за произвођаче у Србији. Користи се за потрошњу у свежем и замрзнутом стању и за разноврсну прераду у џем, слатко, сокове, желе, мармеладе и сл.. Укупна површина под јагодом у Србији у периоду од 2000. год. износи 8,6 хиљада хектара са тенденцијом благог опадања по просечној стопи од 0,1% годишње. У структури укупних површина под воћем учествује са 3,5%. Далеко већа површина лоцирана је у централном делу Србије док су површине у Војводини занемарујуће мале.
Принос јагоде у посматраном временском периоду просечно износи 3,7 т/ха што је дупло мање у односу на остварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи остварује Шпанија са 40 т/ха захваљујући најсавременијим методама производње. У структури европске производње Србија учествује са 2,2% и налази се на једанаестом месту. Ниво домаће производње довољан је да задовољи тражњу за поменутим воћем. Регионално посматрано највећи произвођач јагоде у Србији је округ града Београда који даје скоро трећину просечне домаће производње. Следе Мачвански, Расински, Моравички и Нишавски окрузи који дају три четвртине укупне производње.
КАЈСИЈА
Кајсија поседује значајну комерцијалну и нутритивну вредност. У исхрани се користи у свежем стању и у виду разних прерађевина сокова, слатког, пекмеза, ракије, мармеладе, компота итд. У новије време у свету користи се и као сушена, односно дехидрирана са значајним нутритивним вредностима. Релативно рано ступа у род тако да већ у трећој години постиже доста високе приносе.
Просечан број родних стабала под кајсијом у Србији у периоду од 2000. г. износи 1,6 милиона са тенденцијом незнатног раста по просечној стопи од 0,6% годишње. У Централној Србији налази се три четвртине површина под кајсијом. Произвођачи се тешко одлучују да подижу засаде под кајсијом због велике осетљивости на ране пролећне мразеве као и због болести и штеточина које је нападају. Принос кајсије по стаблу просечно износи 13 кг, односно по хектару 11,7 тона. Највећи просечан принос у Европи има Словенија са 17 т/ха. Европска Унија остварује просечан принос од 10 т/ха.
Кајсија је слабо отпорна на ниске температуре, односно веома реагује на позне мразеве, који често веома редукују принос. Ризик у производњи кајсије испољава се у раном цветању када је изложена раним мразевима. За кајсију је карактеристично да периодично рађа, услед измрзавања генеративних органа, а доста често је и присутно сушење стабала услед болести апоплексије. У структури производње воћа кајсија се налази на деветом месту са учешћем од 2,3%. На кретање производње поред климатских утицај имају и економски фактори.
Просечна европска производња кајсије износи 846 хиљада тона. Највећи европски произвођач је Италија. У структури европске производње Србија учествује са 2,5%. Многе земље су захваљујући савременом начину гајења кајсије повећале производњу за неколико пута нпр.Италија за 2,8 пута,Турска 3,9 пута и Грчка за преко четири пута.
Регионално посматрано највећи произвођач у Србији је округ града Београда који даје 39% просечне домаће производње. Следе Северно бачки, Јужно бачки, Мачвански и подунавски округ који дају две трећине укупне републичке производње.
КРУШКА
Крушка је воћна врста са високим садржајем корисних биоактивних материја, угљених хидрата, витамина и минералних материја. Претежно се користи у свежем стању као стоно воће, има дугу сезону потрошње, користи се и као сировина за индустријску прераду за компоте, сокове, ракију и мармеладе. Савремене сорте почињу веома брзо да рађају, већ у другој години после садње, док пуни род достиже у петој години. Крушка се у односу на јабуку и шљиву мање гаји, иако је квалитетна, јер је нежнија и осетљива врста па при гајењу захтева бољи положај и интензивну негу.
Просечан број родних стабала под крушком у Републици Србији у периоду од 2000. године износи 5,3 милиона са тенденцијом пада по просечној стопи од 2,8% годишње. У структури укупне површине под воћем крушка учествује са 8%. Знатно веће површине под поменутом врстом налазе се у Централној Србији у односу на Војводину.
У Европи је присутан сасвим супротан тренд, од истог у Републици Србији. Узроци леже у подизању савремених засада, са густом садњом, усавршавањем технике и технологије производње, примени оптималне агротехнике, високој обучености кадрова, примени стимулативне политике за подизање нових засада, као и развојем пратећих делатности, подизањем капацитета за чување, хладњача, примени маркетинг концепта у пословању итд.. У Србији просечан принос по стаблу износи 9 кг, односно 4,3 т/ха. Највећи просечан принос у Европи има Швајцарска. Европска Унија остварује принос од преко 18 т/ха.
У Србији је производња углавном сконцентрисана на породичним домаћинствима, на којима доминирају аутохтоне сорте које имају нижи потенцијал родности, гаје се на релативно екстензиван начин уз слабу примену агротехничких мера. У структури производње воћа крушка код нас учествује са 5,5% и налази се на петом месту.
Просечна Европска производња крушке износи 3,6 милиона тона. Највећи европски произвођач је Италија. У структури европске производње Србија учествује са 1,4% и налази се на 16 месту. Централни део Србије даје највећи део производње овог воћа. Регионално посматрано водећи произвођач крушке је Јабланички округ, следе округ града Београда, Сремски, Шумадијски и Моравички који дају 41% укупне производње.
Повољни агроеколошки услови за гајење крушке у Србији битана су предуслов за интензивирање производње. Потребно је урадити рејонизацију сортимента, увести савремене сорте у производњу и иновирати технологију гајења. Неопходно је напоменути да трошкови производње нових засада нису толико високи, то иде у прилог овој производњи и повећава економску мотивисаност произвођача за ову производњу.
ОРАХ
Орах представља значајно језграсто воће. Одликује се високом енергетском и хранљивом вредношћу. Нарочити значај има као сировина за прехрамбену индустрију. Просечан број родних стабала под орахом у Србији у периоду од 2000. године износи 1,7 милиона. Просечан принос ораха износи 10 килограма по стаблу, односно 1,3 т/ха. Европска унија остварује просечан принос од две т/ха. У посматраном периоду просечна производња ораха на нивоу је од 19,3 хиљаде тона.
У структури домаће производње воћа налази се на претпоследњем месту. Производња бележи тренд умереног раста по стопи од 4,6% годишње. Просечна европска производња ораха износи 278 хиљада тона. Највећи европски произвођач је Украјина. У структури европске производње Србија учествује са 6,9% и налази се на шестом месту. Регионално посматрано највећи произвођач ораха у Србији је Јужно банатски округ који даје 12% просечне домаће производње. Следе округ града Београда, Јабланички, Зајечарски и Шумадијски. С обзиром на значајну тражњу за орахом, пре свега на међународном тржишту, повећава се интерес произвођача за подизање нових засада под орахом.
ТРЕШЊА
Трешња представља перспективну воћну врсту, али значајно заостаје за производњом вишње. Добро успева у брдовитим подручјима и већим надморским висинама. Представља рано воће. Има изразито сезонски карактер потрошње. Највише се користи у свежем стању, а мање у виду прерађевина.
Просечан број родних стабала под трешњом у периоду од 2000. године износи 1,8 милиона са тенденцијом благог пада по просечној стопи од 0,7% годишње. У Централној Србији налази се три четвртине стабала под поменутом воћном врстом. Принос трешње по стаблу просечно износи 11 кг, односно по хектару 3,3 тоне, што је мање у односу на европски просек који износи 4,3 тоне. Највећи европски произвођач је Немачка. У структури европске производње Србија учествује са 2,7% и налази се на једанаестом месту.
Регионално посматрано највећи произвођач трешње је округ града Београда који даје 17% просечне домаће производње. Следе Мачвански, Браничевски, Нишавски и Пчињски округ.
РОД ВАЖНИЈИХ ВРСТА ВОЋА (у тонама)
| ВРСТА | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. |
| Јабука | 198.030 | 240.000 | 245.000 | 236.000 | 281.868 |
| Крушка | 46.739 | 57.717 | 60.523 | 61.886 | 67.771 |
| Шљива | 304.351 | 556.000 | 681.000 | 607.000 | 662.631 |
| Бресква | 51.618 | 59.127 | 65.624 | 62.666 | 77.230 |
| Кајсија | 13.633 | 21.863 | 22.952 | 22.301 | 31.157 |
| Трешња | 19.767 | 23.302 | 28.546 | 29.551 | 29.228 |
| Вишња | 63.870 | 80.510 | 99.893 | 89.746 | 105.353 |
| Орах | 20.649 | 23.751 | 24.823 | 24.405 | 25.172 |
| Јагода | 32.299 | 35.457 | 33.129 | 37.924 | 35.799 |
| Малина | 84.331 | 79.680 | 76.991 | 84.299 | 86.961 |
Извор података: РЗС
ПРОИЗВОДЊА И ИЗВОЗ ВОЋА У 2009. ГОДИНИ
| КУЛТУРА | Производња (тона) | Извоз (кг) | Извоз (УСД) | Земље |
| Лубеница | 230.148 | 10.784.819 | 2.062.922 | Словачка, Мађарска, Чешка, бивше републике СФРЈ |
| Јабука | 281.868 | 37.994.850 | 14.423.299 | Руска Федерација, бивше републике СФРЈ |
| Кајсија | 31.157 | 2.619.045 | 1.356.365 | Руска Федерација, бивше републике СФРЈ |
| Трешња | 29.228 | 2.990.938 | 4.550.589 | Белорусија, Руска Федерација |
| Нектарина | 3.409.444 | 1.809.379 | Украјина, Молдавија, Белорусија, Руска Федерација | |
| Бресква | 77.230 | 10.763.369 | 4.838.303 | Украјина, Молдавија, Белорусија, Руска Федерација |
| Шљива свежа | 662.631 | 28.034.176 | 10.544.645 | Украјина, Молдавија, Белорусија, Руска Федерација |
| Шљива сува | 4.047.694 | 8.903.999 | Руска Федерација, Словенија, Холандија, Аустрија | |
| Вишња свежа | 105.353 | 6.621.911 | 2.851.627 | Украјина, Молдавија, Руска Федерација |
| Вишња ролденд | 21.894.806 | 23.619.781 | Холандија, Италија, Француска, Немачка, Аустрија | |
| Вишња са коштицом смрзнута | 7.696.771 | 3.691.787 | Аустрија, Немачка | |
| Јагода свежа | 35.799 | 1.139.718 | 1.957.567 | Руска Федерација, Словенија |
| Јагода смрзнута | 904.727 | 1.894.662 | Аустрија, бивше републике СФРЈ | |
| Малина свежа | 86.961 | 4.534.890 | 7.936.192 | Италија, Немачка, Аустрија |
| Малина роленд | 28.413.355 | 115.699.747 | Шведска, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| Малина гриз | 19.385.225 | 48.973.956 | Шведска, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| КУЛТУРА | Производња (тона) | Извоз (кг) | Извоз (УСД) | Земље |
| Малина брух | 3.720.806 | 11.960.935 | Шведска, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| Малина блок | 3.247.196 | 6.235.988 | Шведска, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| Малина оригинал | 2.379.084 | 7.648.243 | Шведска, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| Купина роленд | 12.276.652 | 11.782.346 | Норвешка, В. Британија, Француска, Немачка, Белгија | |
| Остало воће смрзнуто | 17.259.566 | 12.812.518 | Немачка, Швајцарска, Француска, Аустрија | |
| Остало воће суво | 167.061 | 2.424.421 | САД, Словенија, Аустрија, Немачка |
Извор података: РЗС, Управа царина
УВОЗ ВОЋА У 2009. ГОДИНИ
| НАЗИВ КУЛТУРЕ | УВОЗА (кг) | УВОЗ (УСД) | ЗЕМЉЕ |
| Лешник | 1.032.860 | 5.924.517 | Турска, Грузија, Италија |
| Банана | 63.502.456 | 47.834.473 | Еквадор, Колумбија |
| Поморанџа | 40.858.370 | 25.661.667 | Египат, Гурска, Грчка |
| Мандарина | 21.967.352 | 32.185.164 | Грчка, Италија, Турска |
| Грејпфрут | 4.799.610 | 4.000.424 | Италија, Турска |
| Лимун | 16.683.660 | 13.311.405 | Италија, Турска, Аргентина |
| Грожђе стоно | 10.500.000 | 6.900.000 | Македонија |
| Јабука свежа | 13.420.202 | 4.843.973 | Македонија, италија |
| Киви | 6.599.647 | 4.591.579 | Италија, Грчка |
Извор података: РЗС, Управа царина
У Србији постоји 287 регистрованих расадника који се баве производњом и прометом садног материјала. Наведени број фирми омогућио је запошљавање за преко 20.000 људи.
Карактеристнично је да у протеклих неколико година број фирми из ове области није био у значајнијем порасту, али се производња постојећих знатно увећала.
Како и даље у нас постоји висока стопа увоза разних сорти воћака и винове лозе, домаћи расадничари са својом производњом покушавају да је минимализују. Иако наши капацитети нису довољни да покрију домаћу производњу која би могла да буде далеко већа, расадничари се одлучују на извоз због повољнијих услова и сигурније зараде.
Битно је напоменути да наша земља има одличну климу за развој воћарских и виноградарских култура, те су неке од њих постале јако цењене у свету и чији извоз би могао знатно да се повећа и допринесе развоју домаће пољопривреде.
Анализе су показале да су произвођачи за 2009 годину припремили 1.746.000 сертификованих садница винове лозе и 1.316.000 сертификованих садница воћа. За разлику од воћара и виноградара чији су резултати у сталном порасту, хмељари бележе велики пад, што прати и драстично смањење површине под овом културом.Важно је напоменути да је ова грана пољопривреде у току 2008 године остварила извоз у вредности од око четири милиона евра.
Мишљења смо да би држава требала да уложи додатне напоре, али и активније укључи расадничаре у креирању планова и доношењу важних одлука како би заједничким снагама заузели што боље позиције на домаћем и иностраном тржишту и у исто време смањили увоз, а тиме подстакли унутрашњи развој и извоз.
ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА
Повртарска производња представља значајну привредну делатност у Републици Србији. Одвија се на 290 хиљада хектара односно на скоро 6% укупних обрадивих површина. Има значајну експанзију производње последњим годинама.
Повртарство омогућава интензивно коришћење земљишта и система за наводњавање сменом две до три врсте у току године на њиви и у заштићеном простору. Специфичност великог броја повртарских култура омогућује и производњу хране у климатски и едафски неповољним условима, коришћењем различитих начина и система производње. Производња поврћа представља једну од најинтензивнијих грана биљне производње што се изражава величином приноса по јединици површине, оствареним дохотком, нето приходом и учешћем људског рада. Тако на пример може да обезбеди пет до осам пута већу вредност производње а иста производња у пластенику 190-250 пута у односу на пшеницу.
Повртарска производња тесно је везана са развојем прерађивачких капацитета, односно поврће чини сировину за различите облике прераде. Богатство хранљивих и заштитних материја чини поврће значајним у исхрани људи. У целини је поврће сем легуминоза храна ниже енергетске вредности и у исхрани осигурава око 12% потребне енергетске вредности за човека.
КРОМПИР
Припада реду најинтензивнијих ратарских култура и један је од најзначајнијих пољопривредних производа. Користи се за производњу скроба, алкохола, декстрина, глукозе, каучука, свиле, лепка, хартије итд.. Просечна површина под кромпиром у Србији износи 90 хиљада хектара са тенденцијом благог опадања по просечној стопи од 1,9% годишње. У структури укупних ораничних површина учествује са 2,6% и налази се на трећем месту иза кукуруза и пшенице. Истовремено у структури површина под поврћем доминира са једном трећином. Површине под кромпиром су на релативно стабилном нивоу без значајнијих варирања. Највеће површине су лоциране у централном делу Србије чак 76%. Просечан принос кромпира у периоду од последњих пет година износи 9,6 тона по хектару, што је за седам тона, односно за скоро половину мање у односу на остварени европски просек од 16,6 тона. Највећи просечан принос у Европи остварује Холандија са 44 тоне по хектару. На значајно заостајање приноса у Србији у односу на европски просек деловао је читав низ фактора: климатски, квалитет земљишта, примена агротехничких мера, прилагођеност сортимента агроеколошким условима итд.. У Србији се релативно мало користи декларисан семенски материјал док је остатак несортно семе што утиче на ниске приносе. Регионално посматрано највећи произвођач кромпира је Моравички округ. Капацитети за прераду кромпира у Србији су ПИК Чачак члан групе Слап који је наш најстарији и највећи капацитет за прераду, Марбо продукт Београд, Топ фуд Темерин, СЛ Таково Горњи Милановац, Етно Арт Коштунићи, Хигло Хоргош, Баг Деко Бачко Градиште, а баве се производњом чипсева, помфрита, инстант пиреа, дехидрираног кромпира и сл.. Могућности за повећање производње кромпира у Србији условљене су следећим чиниоцима:
Побољшање сортимента и увођење у широку производњу нових сорти са високим потенцијалом родности
Побољшање технолошког процеса производње
Употреба безвирусног садног материјала
Производња уз редуковање примене хемијских средстава
Боља организација промета
Стабилизација тржишта кромпира
ПАРАДАЈЗ
Представља значајну повртарску биљку. Користи се у исхрани као зелени и зрели плод у свежем стању и у виду разних прерађевина: сок, пире, кечап, пелат и прашак. У структури потрошње поврћа парадајз се налази у самом врху, 16 килограма по становнику годишње. Има значајну технолошку, нутритивну и комерцијалну вредност. Просечна површина под парадајзом у периоду од последњих неколико година износи 20,9 хиљада хектара са тенденцијом незнатног опадања по просечној стопи од 0,4% годишње.
Просечан принос парадајза износи 8,4 тона по хектару, што је за око 23 тоне мање у односу на остварени европски просек 31,4 тоне. Највећи просечан принос у Европи остварује Холандија са 47 тона по хектару.Основни узрок ниских приноса јесте чињеница да је производња доста уситњена, уз неодговарајућу примену агротехничких мера, пре свега наводњавања, за постизање високих и стабилних приноса. У последње време повећава се производња у заштићеном простору што ће позитивно утицати на пораст приноса и повећање понуде на домаћем тржишту, у циљу повећања профитабилности производње. Производња у пластеницима омогућава пуну контролу услова успевања, што значи да се добија поврће доброг квалитета и здравствено безбедно. У структури европске производње Србија учествује са 0,8%. Регионално посматрано, највећи произвођач парадајза је Мачвнски округ, њега карактеришу добри агроеколошки услови, традиција у повртарској производњи као и близина тржишта. Капацитети за прераду парадајза у Србији су Флора Бечеј, СЛ Тково Горњи Милановац, Нектар Бачка Паланка, Агроекономик Београд, Центропроизвод, Полимарк, Витал итд..Неопходно је увести нови сортимент и применити одговарајућу технику и технологију производње како би се повећали и стабилизовали приноси и повећала укупна производња.
ПАПРИКА
Представља значајну повртарску културу, користи се у свежем стању и прерађена-замрзнута, пастеризована, биоферментисана, сушена.
Укупна површина под паприком у Србији износи 19,6 хиљада хектара са тенденцијом незнатног опадања по просечној стопи од 0,3% годишње. У структури укупних површина под поврћем учествује са 6,7%. Просечан принос паприке износи 7,2 тоне по хектару што је три пута мање у односу на европски просек. Далеко највећи просечни принос у Европи остварује Холандија са 255 тона по хектару. На остварене приносе у нашој земљи утишу неповољни еколошки услови, високе температуре у јулу и августу праћене ниским садржајем влаге у ваздуху, као и минималне колишине падавина у том периоду вегетације. Уструктури европске производње Србија учествије са 4,4%. Регионално посматрано највећи највећи произвођач паприке у Србији је Мачвански округ.
ПАСУЉ
Убраја се у поврће са најбогатијим хранљивим материјама првенствено због високог садржаја протеина и угљених хидрата. За пасуљ је карактеристично да даје релативно високе приносе, осушено зрно лако се чува и том прилом не губи ништа од хранљивих састојака, поред тога лако се транспортује. За Србију је карактеристично да се према оствареној потрошњи налази на самом врху, са потрошњом од преко 5 кг по становнику.
Просечна површина под пасуљем у Србији у задњих 5 година износи 24,6 хиљада хектара са тендецијом извесног пада по просечној стопи од 1,8 годишње. У структури укупних повртарских површина учествује са 8,5%. Принос пасуља код нас просечно износи 1 тону по ха, што је за 0,5 тона мање у односу на европски просек. Највећи просечан принос има Ирска са 5,5 тона по хектару. Ниски приноси у Србији резултат су чињенице да је највећа површина под пасуљем сконцентрисан у породичним домаћинствима.
У структури европске производње Србија учествује са 4,1%. Регионално посматрано највећи произвођач пасуља је Браничевски округ, који даје 20% просечне домаће прозводње.
ГРАШАК
Грашак представља значајну повртарску кутуру, спада у групу махуњача, акористи се у свежем стању и прерађеном. Према оствареној потрошњи по становнику Србија се налази у самом врху европске потрошње по 2 килограма по становнику годишње. Просечна површина под грашком износи 13,1 хиљада хектара, а уструктури укупних површина под поврћем учествује са 4,5%. Принос грашка просечно износи 2,3 тоне по хектару, што је за 6,4 тоне мање у односу наостварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Литванија од 26 тона по јединици површине. Већи де републичке производње остварује се у Војводини од 61%. Од крупних газдинстава највећу производњу даје ПИК „Бечеј“ у чијем саставу је и прерађивачака идустрија „Флора“ где се прерађује и извози највећа количина поменутог поврћа.
У структури европске производње Србија учествује са 1,9% и налази се на 12 месту. Домаћа производња у потпуности задовољава потребе потрошача у Србији. Регионално посматрано највећи произвођач грашка је Јужно-бачки округ. Капацитети за прераду грашка у Србији су „Флора“ Бечеј, „Фриком“ Београд, „Аретол“ Нови Сад, „АБЦ“ Руски Кустур и „Хигло“ Хоргош. Грашак представља значајан извозни производ, има добру перспективу на међународном тржишту, те повећање извоза представља и основицу даље експанзије производње у Србији.
ЛУК
Значајна повртарска култура која се највише користи у свежем стању. Релативно висока потрошња од 10 килограма по становнику годишње што је на нивоу европског просека утицала је на остварени обим производње. Присутан је на тржишту током целе године. Просечна површина под црним луком у Србији износи 20,5 хиљада хектара са тенденцијом опадања по просечној стопи од 2,2% годишње. У структури укупних повртарских површина учествује са 7%. Принос црног лука просечно износи 6 тона по хектару што је три пута мање у односу на остварени европски просек. Највећи просечан принос у Европи има Аустрија од 58 тона по хектару. Европска унија остварује висок просечан принос од 32,8 тона по хектару. У структури европске производње Србија учествује са 1,6%. Регионално посматрано највећи произвођач црног лука у Србији је Јужно бачки округ.
КУПУС
Купус је значајна повртарска култура како по обиму производње тако и потрошње. Користи се у свежем стању и биоферментисан. Просечна површина под купусом износи 22 хиљаде хектара са тенденцијом незнатног опадања по просечној стопи од 1,2% годишње. Уструктури укупних повртарских површина учествује са скоро 8%. Принос купуса у посматраном временском периоду просечно износи 13,7 тона по хектару што је за 70% мање у односу на европски просек од 23,5 тона. Највећи просечан принос у Европи остварује Ирска са 55 тона по јединици површине. Централна Србија даје највећи део производње овог поврћа 77%.
ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА
| 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. | ||
| КРОМПИР | Површина (ха) | 91.199 | 88.131 | 89.050 | 85.034 | 84.434 | 81.000 | 81.000 | 78.169 |
| Укупан принос (т) | 917.579 | 679.309 | 975.090 | 969.562 | 930.305 | 743.000 | 844.000 | 898.282 | |
| Принос (кг/ха) | 10.061 | 7.707 | 10.949 | 11.402 | 11.018 | 9.110 | 10.390 | 11.492 | |
| ПАРАДАЈЗ | Површина (ха) | 21.177 | 21.209 | 20.855 | 20.428 | 20.947 | 20.583 | 20.583 | 19.921 |
| Укупан принос (т) | 199.184 | 163.606 | 184.688 | 169.076 | 189.222 | 152.005 | 176.501 | 189.353 | |
| Принос (кг/ха) | 9.405 | 7.713 | 8.855 | 8.276 | 9.033 | 7.385 | 7.385 | 9.505 | |
| ГРАШАК | Површина (ха) | 14.306 | 13.033 | 13.109 | 11.926 | 12.389 | 13.149 | 13.149 | 13.481 |
| Укупан принос (т) | 36.133 | 24.919 | 33.093 | 32.807 | 36.502 | 35.384 | 42.058 | 38.895 | |
| Принос (кг/ха) | 2.525 | 1.911 | 2.524 | 2.750 | 2.946 | 2.691 | 2.691 | 2.885 | |
| ПАСУЉ | Површина (ха) | 24.716 | 24.794 | 24.145 | 23.162 | 22.678 | 23.000 | 21.000 | 21.202 |
| Укупан принос (т) | 27.784 | 20.535 | 27.956 | 29.961 | 54.585 | 39.000 | 42.000 | 46.337 | |
| Принос (кг/ха) | 1.124 | 828 | 1.157 | 1.293 | 2.406 | 950 | 1.070 | 1.218 |
Извор података: РЗС
ПРОИЗВОДЊА И ИЗВОЗ ПОВРЋА У 2009. ГОДИНИ
| НАЗИВ КУЛТУРЕ | Производња (тона) | Извоз (кг) | Извоз (УСД) | Земље |
| Кромпир | 898.282 | 11.958.781 | 1.647.570 | БиХ, Црна Гора, Македонија |
| Лук | 131.230 | 7.441.195 | 1.138.571 | БиХ, Црна Гора, Македонија |
| Паприка | 171.366 | 3.078.648 | 1.312.863 | БиХ, Црна Гора |
| Грашак | 38.895 | 7.541.895 | 6.420.934 | Италија, Грчка, Немачка |
| Боранија | 2.214.416 | 1.967.033 | Русија, Словенија, Бугарска | |
| Кукуруз шећерац | 8.929.601 | 5.953.418 | Русија, Холандија, Грчка, Немачка | |
| Печурке | 2.000.000 | 20.000.000 | Швајцарска, Шведска, Аустрија, Русија, Холандија | |
| Сушено поврће | 1.690.095 | 4.882.122 | Италија, Немачка, Аустрија, Холандија |
Извор података: РЗС, Управа царина
УВОЗ ПОВРЋА У 2009. ГОДИНИ
| НАЗИВ КУЛТУРЕ | УВОЗ (кг) | УВОЗ (УСД) | Земље |
| Парадајз свеж | 23.260.503 | 18.642.984 | Турска, Грчка, Италија, Шпанија |
| Бели лук | 1.800.958 | 1.856.932 | Кина |
| Купус | 6.871.860 | 1.827.295 | Македонија, Албанија, БиХ |
| Краставац свеж | 7.207.973 | 4.784.454 | Македонија, Турска, Италија |
| Паприка | 3.352.967 | 3.186.130 | Македонија |
| Пасуљ | 11.482.599 | 10.701.629 | Аргентина, Киргистан, Кина |
Извор података: РЗС, Управа царина
Гајење винове лозе и производња вина имају у нашим крајевима веома дугу традицију. Стање у којем се већ дуже време налази ова делатност све је мање у сагласности са тим богатим наслеђем.
Осамдесетих година Србија је имала око 100.000 хектара под виноградима и извозила је вина у вредности од преко 50 милиона долара.Међутим данас је та цифра драстично смањена и под виноградима је према статистичким подацима остало тек нешто више од 70.000 хектара, мада добри познаваоци тврде да су активне површине под виновом лозом око 30.000 хектара са којих се годишње у просеку оствари производња од око 250-300 хиљада тона грожђа.
Табела1. Површине под виновом лозом и производња грожђа у Србији у периоду од 1980-2009 године
| ГОДИНА | ПОВРШИНА(ха) | КОЛИЧИНА (т) |
| 1980. | 101.508 | 604.000 |
| 1990. | 86.988 | 349.000 |
| 2000. | 70.634 | 327.000 |
| 2005. | 69.000 | 240.643 |
| 2006. | 69.000 | 359.454 |
| 2007. | 69.000 | 353.343 |
| 2008. | 69.000 | 372.967 |
| 2009. | 69.000 | 431.306 |
Извор података РЗС
Готово 70% површина под виноградима је у поседу индивидуалних произвођача и будући да они немају развијене сопствене прерађивачке капацитете највећи део продукције нуде за откуп винарским кућама. Грожђе се откупљује на два начина,по килограму или на основу процента шећера. Дешава се да многи произвођачи чекају на исплату дуга из претходних година а у зависности од постигнутог договора дешава се да исплата произвођача почиње крајем године бербе или почетком наредне и остварује се у више месечних рата. Одлуку о начину откупа и ценама доноси свака винарска кућа за себе за време кампање бербе у складу са тржишним принципима и у та питања држава се директно не уплиће. Ценовнике утврђују искључиво винарије. Оне примењују праксу да зависно од реализације у последњем кварталу године, када се њихови производи иначе највише и траже, изврше и одређене корекције.
Узевши у обзир наведене чињенице није тешко увидети да су трендови у виноградарству негативног карактера што се транспарентно одразило на назадовање ове гране производње.
Сточарство
Учешће сточарске производње у производној структури пољопоривреде (заједно са бројем условних грла по ха ораничних површина), указује на степен развијености укупне пољопривредне производње једне земље. У стуктури бруто остварене вредности учешће биљне производње у Србији износи 58,8%, а сточарске само 41,2% што је показатељ недовољне развијености пољопривреде као сектора привреде земље. Без стабилне и развијене сточарске производње нема ни развијене пољопривреде.
Примарна сточарска производња у говедарству се одвија на око 305.00 домаћинстава (просечно 3,83 по домаћинству), гајењу свиња на око 343.000 домаћинстава (просечно 7,71 по домаћинству) и гајењу оваца на око 142.000 домаћинстава (просечно 15,89 по домаћинству).
У 2009. години вредност реализоване сточарске производње у Србији процењена је на 1.675 милиона УСД што је за 69 милиона УСД мање него у предходној години. Учешће од 30,5% у оствареној вредности пољопривредне производње је мање за 10,5 % у односу на предходну годину.
Процењене вредности сточарске производње по делатностима 2009. години су:
говедарство, 781 милиона УСД, са учешћем од 46,6% (у укупно оствареној вредности сточарске производње);
свињарство, 578 милиона УСД, са учешћем од 34,5%,
овчарство, 98 милиона УСД са учешћем од 5,9%;
живинарство, 214 милиона УСД, са учешће од 12,8% и
пчеларство 5 милиона УСД, са учешћем од 0,2%.
И поред изразито повољних природних услова, у последњој деценији бележи се пад броја грла стоке који износи 2% – 3% на годишњем нивоу. Такође се бележи и пад производње меса са 550.000 тона (1990. године) на 457.000 тона (2009. године).
Разлози лошег стања су: редуцирано домаће тржиште и ниска куповна моћ становништва, с једне и изгубљено светско тржиште са друге стране; транзиција и приватизација; непостојање дугорочне стратегије развоја сточарства; технолошка и техничка неспремност већине прерађивачких капацитета за извоз; немогућност производње већих контингената истог квалитета, неорганизованост примарне производње и слаба повезаност сточара и прерађивача; као и недовољно и споро обнављање расног састава стоке. Отуда његова готово потпуна маргинализација у извозу пољопривредних производа. Сасвим је сигурно да Србија мора повећати свој извоз ако жели да повећа своју производњу меса.
Бројно стање стоке
Бројно стање стоке (у 000)
| Година | Говеда | Свиње | Овце | Живина | Козе |
| 2006. | 1.106 | 3.999 | 1.556 | 16.595 | 162 |
| 2007. | 1.087 | 3.832 | 1.606 | 16.422 | 149 |
| 2008. | 1.057 | 3.594 | 1.605 | 17.188 | 154 |
| 2009. | 1.002 | 3.631 | 1.504 | 22.821 | 143 |
Број грла говеда по категоријама на дан 1. децембар (у 000)
| 1991. | 2000. | 2005. | 2006. | 2007. | 2008. | 2009. | |
| Говеда УКУПНО | 1.483 | 1.246 | 1.079 | 1.106 | 1.087 | 1.057 | 1.002 |
| Телад од 3 месеца | 177 | 128 | 111 | 124 | 129 | 125 | 109 |
| Јунад од 3 месеца до 1 године | 244 | 158 | 150 | 193 | 190 | 218 | 204 |
| Јунад преко 1 године | 123 | 109 | 81 | 106 | 113 | 85 | 100 |
| Краве | 847 | 759 | 672 | 622 | 602 | 578 | 548 |
| Стеоне јунице | 59 | 58 | 48 | 52 | 46 | 47 | 36 |
| Бикови за приплод | 3 | 4 | 8 | 3 | 2 | 2 | 2 |
| Волови | 30 | 30 | 9 | 6 | 5 | 4 | 3 |
| Јунад у тову | 168 | 118 | 157 | 223 | 187 | 216 | 199 |
Извор података: РЗС
Бројно стање свиња по категоријама на дан 1. децембар (у 000)
| Година | УКУПНО | Прасад до 2 месеца | Свиње 2-6 месеци | Крмаче | Супрасне назиме | Нерасти за приплод | Остале свиње | Свиње у тову |
| 1991. | 4.263 | 1.119 | 1.731 | 708 | 168 | 35 | 503 | 1.023 |
| 2000. | 4.066 | 1.174 | 1.603 | 695 | 192 | 25 | 377 | 890 |
| 2005. | 3.165 | 963 | 1.201 | 522 | 132 | 30 | 316 | 1.137 |
| Година | УКУПНО | Прасад до 20 кг | Свиње 21-50 кг | Товне свиње преко 50 кг | Крмаче – укупно | Крмаче -супрасне | Назимад -укупно | Назимад – супрасне | Нераст |
| 2006. | 3.999 | 1.453 | 688 | 1.132 | 565 | 196 | 136 | 57 | 25 |
| 2007. | 3.832 | 1.431 | 850 | 887 | 517 | 192 | 122 | 33 | 25 |
| 2008. | 3.594 | 1.287 | 799 | 891 | 467 | 207 | 129 | 35 | 21 |
| 2009. | 3.631 | 1.255 | 790 | 942 | 477 | 215 | 144 | 44 | 22 |
Извор података: РЗС
Број грла оваца по категоријама на дан 1. децембар (у 000)
| Година | УКУПНО | Овце до 1 године | Овце за приплод | Овнови и јалове овце |
| 1991. | 2.127 | 419 | 1.588 | 121 |
| 2000. | 1.611 | 271 | 1.233 | 107 |
| 2005. | 1.576 | 314 | 1.169 | 93 |
| 2006. | 1.556 | 269 | 1.167 | 120 |
| 2007. | 1.606 | 295 | 1.192 | 119 |
| 2008. | 1.605 | 281 | 1.198 | 126 |
| 2009. | 1.504 | 248 | 1.149 | 107 |
Извор података: РЗС
Коза укупно 162 на дан 1. децембар 2007. године
Бројно стање живине на дан 1. Децембар
| Година | Укупно у 000 ком. |
| 1991. | 23.997 |
| 2000. | 20.373 |
| 2005. | 16.631 |
| 2006. | 16.595 |
| 2007. | 16.422 |
| 2008. | 17.188 |
| 2009. | 22.821 |
Рибарство
Рибарство је привредна грана коју чине риболов (спортски, рекреативни и привредни) и аквакултура, као и пратеће дисциплине које омогућавају њихов развој. По дефиницији ФАО, Аквакултура обухвата гајење водених организама, односно гајење риба, мекушаца, ракова и водених биљака.
Србија располаже великим потенцијалом за развој рибарства, али недовољно искориштеним. Гајење риба је једна од најпрофитабилнијих пољопривредних грана. Улагања у рибарство су повољна јер је производња рибљег меса вишеструко јефтинија него производња меса у сточарству. Сходно томе и цена оваквог меса би требало да буде исто толико нижа. Домаћа производња рибе је недовољна и поред повољних биоеколошких карактеристика нашег поднебља. Карактеристично је да се највећи део (92%) слатководне рибе произведе у рибњацима док свега 8% представља улов у рекама и језерима.
Таб.1. Производња и улов рибе
(у тонама)
| Година | Укупно | индекс | шаран | индекс | Улов из река и језера | индекс |
| 1998 | 11.699 | 100 | 6.407 | 100 | 842 | 100 |
| 1999 | 8.023 | 68 | 3.424 | 53 | 788 | 93 |
| 2000 | 8.109 | 69 | 3.470 | 54 | 838 | 99 |
| 2001 | 6.935 | 59 | 3.075 | 48 | 646 | 77 |
| 2002 | 6.988 | 60 | 2.428 | 38 | 1.118 | 132 |
| 2003 | 7.571 | 65 | 1.217 | 19 | 1.300 | 154 |
| 2004 | 9.026 | 77 | 2.110 | 33 | 1.909 | 226 |
| 2005 | 8.812 | 75 | 3.806 | 59 | 1.987 | 236 |
Извор РЗС
Укупна производња рибе у Србији 2005. године износила је 8.812 тоне, међутим према подацима рибарске привреде производња је износила преко 12 000 тона. Један од главних разлога неслагања ова два извор података је и то што велика количина рибе продаје ван легалних трговачких токова а тренутно важећи Закон о рибарству не санкционише пропусте о пријављивању излова како у рибњацима тако и на отвореним водама. Крађа на рибњацима је честа појава и она износи 30%. Значајна количина се троши за сопствене потребе произвођача, риболоваца и тешко се може евидентирати. Статистика мора поштовати важећу методологију прикупљања података и мора имати чврсте доказе за сваку цифру, отуда разлика у подацима.
ЦВЕЋАРСТВО, наука о гајењу цвећа, уједно и грана биљне производње. Оно проучава, односно искориштава и оне врсте биљака које се истичу обојеним листом, елегантним обликом, лепршавим изгледом, па и оне које доносе плод лепог облика и боје.
Производња и гајење цвећа имају своју дугу традицију. Људи су почели да гаје цвеће због његове лепоте и мириса, као најлепши дар природе. Човек је тежио да га што више сакупи у свом врту и окућници, да га има на балкону, тераси, веранди, прозору и у стану. Цвеће прати човека од рођења до краја живота. Оно постаје потреба савременог човека и њему се поклања све већа пажња.
У последње време гајењем цвећа у стакленицима повећан је број врста цвећа. Данас је у току врло брз развој цвећарске уметности; нарочито сечено цвеће заузима из дана у дан све важније место у овој грани производње. Погодно поднебље наше земље, састав тла, а посебно љубав наших људи према цвећу, идеалан су стицај околности за развој цвећарства.
Произвођачи и селекционари цвећа, као и одгајивачи, морају се базирати на захтеве тржишта. Ти захтеви могу да се односе на боју и на врсту цвећа, затим на време његовог појављивања; могу да се односе на боју једне врсте цвећа као и на његово сезонско појављивање. Рано или касно цветање су врло важне карактеристике у комерцијалном цвећарству. Не треба заборавити ни издржњивост и отпорност према болестима.
ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА, ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ, ПОТЕНЦИЈАЛИ И МОГУЋНОСТИ У СРБИЈИ
Последњих десет година производња и прерада органских производа постаје све популарнија и економски значајнија. То је и разумљиво с обзиром да мере и поступци који се користе у конвенционалној производњи (интензивна обрада земљишта, гајење само једне врсте на већим површинама, примена минералних ђубрива, хемијска контрола корова, штеточина и болести и генетичка манипулација гајеним биљкама) имају за циљ повећање продуктивности. Међутим таквим поступцима доводи се у питање будући ниво производње, с обзиром да се уништавају услови који би допринели дугорочном одржавању плодности.
У органској пољопривреди, која је саставни део система одрживе пољопривреде, није дозвољена употреба средстава за заштиту и исхрану биља синтетичко-хемијског порекла и синтетичких лекова (осим у посебним ситуацијама), регулатора раста, хормона, јонизујућег зрачења и генетски модификованих организама.
ПОВРШИНЕ ПОД ОРГАНСКОМ ПРОИЗВОДЊОМ
Стални раст тражње за органским производима у свету указује на то да овај производни метод може бити веома профитабилан уколико се на прави начин користе природни ресурси, знање и производно искуство. Од култура су најзаступљеније житарице и крмно биље, а од вишегодишњих засада маслине, воће и винова лоза.
Континент са највише површина под органском пољопривредом је Аустралија са 12,1 милион хектара (38% укупних светских органских површина), следе Европа са 7,8 милиона хектара (24%), Латинска Америка са 6,4 милиона хектара (20%), док знатно мању улогу играју Азија са 2,9 милиона хектара (9%), Северна Америка са 2,2 милиона хектара (6%) и Африка са свега 0,9 милиона хектара (3%).
Водеће земље ЕУ по корисним органским површинама у 2008. години су биле Шпанија (1,3 милиона ха), Италија (1,0 милиона ха), Немачка (0,9 милиона ха) и Велика Британија (0,7 милиона ха), Остварен је укупан промет органских производа од око 16 милијарди евра, а највећа тржишта су била Немачка са 5,3 милијарди евра, Велика Британија са 2,6 милијарди евра и Француска и Италија са по 1,9 милијарди евра. У ЕУ су органске површине у 2008. години првенствено коришћене за ливаде и пашњаке (44%), као и за гајење житарица (37%), а и вишегодишњих засада односно воћа и винове лозе (10%).
Према подацима које су у 2009. години Министарству пољопривреде Републике Србије доставиле четири овлашћене сертификационе организације, укупна површина на којој су се примењивале методе органске производње износила је 2.876,5 ха. Скоро 90% органских производа из Србије усмерено је ка извозу, и то на тржишта земаља ЕУ, САД и Јапана. У Србији је тренутно регистровано око 80 произвођача органске хране.
У Републици Србији, у пракси се дешавало да поред овлашћених организација за издавање сертификата и ресертификата, послове сертификације врше и организације без овлашћења Министарства. Из тог разлога Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде није у могућности да има увид у податке о површинама под органском производњом. Такође, произвођачи чију производњу сертификују неовлашћене сертификационе организације нису у могућности да остваре право на подстицајна средства из буџета Републике Србије, јер право на њих имају само произвођачи који имају пријављену органску производњу код овлашћених организација за издавање сертификата и ресертификата.
На основу ових податка закључује се да би, с обзиром на потенцијале које имамо, развој органске пољопривреде могао бити један нови квалитет у животу локалних заједница и наше државе у целини. Развој органске пољопривреде требало би да допринесе оптималном коришћењу природних ресурса, повећању локалне производње и свеобухватном побољшању статуса становништва у руралним регионима. Развојем овог начина производње требало би да се утиче на повећано локално улагање и охрабривање становништва за останак у мање развијеним регионима. Дугорочно, органска пољопривреда би могла допринети смањивању разлика између богатих и сиромашних региона, као и у остваривању стабилности производње. Тиме би се стекли услови за страно инвестирање и повећање извоза органских производа. Повећала би се свест потрошача о потреби коришћења органске хране и побољшање здравствене исправности хране.
ОРГАНСКИ ПРОИЗВОДИ
Храна произведена по принципима органске пољопривреде не садржи било какве вештачки синтетизоване материје, па и пестицида. Она обзбеђује производима већу нутритивну вредност од оних који су произведени конвенционалном производњом. Истраживања у Немачкој су показала да ови производи имају значајно виши садржај олиго минерала и то посебно калијума и гвожђа, а такође и виши ниво магнезијума, фосфора и витамина Ц. До сличних резултата дошло се и у Америци, где је утврђено да ови производи имају 63% више калијума, 73% више гвожђа и 125% више калцијума него производи добијени конвенционалном пољопривредом.
Иако заузимају тек око 1% укупног светског тржишта хране, органски производи постају све траженија роба у свету и све је значајније учешће ових производа у светским трговинским токовима. Процењује се да ће учешће ових производа на светском тржишту хране наставити да расте и у наредним годинама.
Цвећарство
Цве
2. РУДНА И МИНЕРАЛНА БОГАТСТВА
– експлоатација и прерађивачки капацитети-
По,до сада,истраженим налазиштима,Србија спада у средње богате земље.Међутим,ни постојећа налазишта се не експлоатишу на адкватном нивоу,а решење је у подизању прерађивачких капацитета на самим локалитетима,тако да би се избегао извоз сирове руде,већ ишло на полуфабрикат и фабрикат.Треба истаћи да су све јасније индиције о постојању значајних резерви нафте у централној Србији,а ако се ове претпоставке обистине реално је очекивати економски бум земље у кратком периоду.Такође, порастом светских цена нафте отвара се могућност прераде уљаних шкриљаца из којих би се цедила нафта,што би нас сврстало у ред највећих европских произвођача,узевши у обзир постојећа доказана налазишта, овог горива будућности.Модел сарадње са улагачем из дијаспоре остварио би се на принципу концесије по повлашћеним условима уз обавезу подизања прерађивачког капацитета.Дакле,улагачу се уступа на коришћење локалитет за експлоатацију или постојећи рудник,који не ради,или слабо послује.Он се обавезује да покрене рударску производњу и сагради прерађивачки капацитет за ископане сировине.Могућност и локалитети улагања су следећи;
1. Тимочка зона (налазишта бакра и злата – рудници: Мајданпек – Јужни и Северни ревир, Бор – Кривељ, Церово, Борска река и Брезоник; пратећи метали: молибден, германијум, селен, платина; неметалне сировине: украсни камен – у атару Бољевца, на Ртњу и околини; кречњак – Заград – Кучево; кварцни песак – Рготина; кварцне сировине – Постојка Чока, Рајкова Чука, Велики Стрњак и др.)
2. Подрињска зона (налазишта антимона, олова и цинка – рудници: антимон – Брасина, Заворје-Штира, Долић, Кик, Рујевац; олово и цинк – Велики Мајдан, Бобија, Тисовик и Равнаја; неметалне сировине: флуорит – Равнаја код Крупња: дијабаз – Селенац – Љубовија; каолинска глина – локалитет Иверка; оникс – Борања – Крупањ; барит – Бобија – Крупањ; технички камен – Гајића стене, Бучевски поток и Соколине; дацит – код Љубовије; украсни камен – локалитет Борања – Крупањ; цементна сировина – Косјерић.)
3. Копаоничка зона или Ибарски басен (налазишта антимона, олова и цинка – рудници: Жута Прлина, Црнац, Копорић, Саставци-Кижевак; Пб, Зн, Сб – Рајићева гора,Зајача).
4. Грачаничко-новобрдска зона (олово, цинк, сребро – рудници: Ајвалија, Кижница, Кижница-површински коп, Бадовац и Ново Брдо (Фарбани поток).
5. Беснокобилско осоговски рејон и Пасјачко-кукавичка зона (олово, цинк, молибден – рудник: Благодат, Подвирови-Караманица; кварцне сировине – Сврљиште код Босилеграда; бентонит – локалитети Доњи Присјен и Брезница; фелдспат – Самољица и Боровац; зеолит – Златокоп; каолини – Вртогош код Врања; туф – Дуге њиве, Корбевац код Врањске Бање; мермерни оникс – Сијеринска Бања; фосфати – околина Босилеграда. На просторима Нишавског округа регистроване су и истражене резерве квалитетног кварца и доломита, а у атару Гаџин Хан и лежишта калцита високог квалитета.
6. Рудници обојених метала изван рудних зона. У ову групу рудника Србије спадају: Рудник Леце у Лецком рудном рејону (олово-цинкова руда). Ово лежиште је иначе познато по повећаној количини племенитих метала злата и сребра.
На подручју Глоговца активни су површински копови Чикатово и Главица са постројењима за производњу никла. У зоне са перспективним појавама и условима за развој нових производних капацитета у периоду после 2010 год. спадају: Шумадијски, Голијски, Подрињски и Полимски рудни рејони.
Тимочко-магматски комплекс због садржаја руде бакра и злата представља данас једно од најважнијих рудних подручја Србије.
На рудном пољу Црни врх утврђено је присуство значајних ресурса бакра, олова цинка и племенитих метала, који захтевају улагања у даља истраживања у износу од више десетина милиона долара, како би се утврдиле рудне резерве и економичност експлоатације. Укупни утврђени минерални ресурси износе више од 600.000 тона бакра, више десетина хиљада тона олова, цинка и злата, док се процењује да су ресурси бакра око милион тона. А нису занемарљиве ни резерве злата.
Управо је то разлог што је држава својевремено расписала тендер за давање концесија. У оштрој конкуренцији четири понуђача, опет је „Данди“ победио на тендеру и добио концесије за истраживање и експлоатацију бакра, злата и пратећих метала на овом рудном пољу и то за подручја Чока Куруга, Чока Купјатра и Тилва Њагра, због чега се ова канадска фирма врло високо котира на листи улагача у истинске гринфилд инвестиције у Србији. За „Дандијем“ нимало не заостаје ни аустралијско-енглеска компанија „Рио Тинто“, која је добила концесије за истраживање и експлоатацију борне руде на територији Баљевца. Процењује се да су залихе борних минерала на подручју Баљевца веће од осам милиона тона. Процењује се, такође, да ће средства за изградњу рудника и рафинерије износити више од 100 милиона евра и да ће упошљавати велики број радника.
Интересантно је да су рудник молибдена у Мачкатици отворили Немци и експлоатисали га још током Другог светског рата, а од тада лежиште није експлоатисано због ограничених резерви сиромашне руде и прилично ниске цене молибдена на светском тржишту.
Према подацима из периода постојања СФРЈ на појединим локалитетима Србије без Косова прелиминарним истраживањима утврђено је постојање рудних резерви за производњу следећих метала:
Уранијума има на подручјима Букуље, гранитоидни комплекс Јање, комплекс Старе планине (рудник „Габровница“ у Габровници код Калне), Кучарско-Бељанички регион, подручје Авала-Космај Бабе, Рудник, Цер, Фрањско-Пчињски регион , Фрушка Гора, Вршачко Брдо.
Алуминијум
Србија нема производњу боксита и алуминијума, мада постоје лежишта боксита у западној Србији – Тара, Мачкат, Почуша са просечним садржајем 25-30% Ал, ниског квалитета због високог садржаја силицијума.
Црвеног боксита има и на подручјима Ваљева и Беле Паланке.
Бакар
У Србији се лежишта бакра налазе у источној,западној и југозападној Србији,а највећи значај имају лежишта бакра на подручју Бора и Мајданпека. У њима има и племенитих метала који повећавају вредност руде.
Лежишта са условно-билансним резервама Ц1 категорије могу се сврстати у три групе:
– Лежишта са великим резервама и релативно великим садржајем бакра – Борска Река али и на великој дубини
– Лежишта са великим резервама и малим садржајем бакра и племенитих метала – Церово,Кисељак,Леце
– Лежишта са релативно великим садржајем бакра и малим резервама – Чока Мрин, Стојадиновићи, Каравансалија
Све руде бакра се подвргавају флотацији којом се добија концентрат са више од 18% бакра, који се прерађује у металургији ради добијања бакра. Око 25% светске производње бакра се добија лужењем (растварање бакра сумпорном киселином), добијени раствор се обогаћује и шаље дирекно на електролизу чиме се смањују трошкови добијања бакра. Ова технологија није примењива на свим рудама, тако да се на осталим још користи флотација и топионица.
Олово и цинк
Србија је до пре 20 год. имала велику производњу олова и цинка у светским оквирима. Међутим данас су активна само два рудника и то: Рудник на планини Рудник и Грот код Врања, док су остали затворени због исцрпљености истражених резерви.
Олово-цинковне руде се откопавају јамским путем,јер се претежно налазе на већим дубинама, а у себи садрже економски значајну количину сребра, а ређе и злата. Неке су носиоци економски интересантних количина кадмијума и бизмута.
Данас су интересантна лежишта са садржајем олово-цинковне руде који је већи од 5%: Велики Мајдан, Леце, Космај,Грот, Бело Брдо, Стари Трг и још нека лежишта у копаоничкој и шумадијској области.
Све руде олова и цинка се подвргавају флотацији или гравитацијској концентрацији, пошто металургија захтева концентрате олова са више од 65% Пб и концентрате цинка са више од 47 Зн.
Манган
Мангана има на Церу, Стогову и Новом Брду
Хром
Хрома има на подручју Златибора, Рашке, Бјелице.
Никл
Никла има у ибарском предиотитском масиву.
Магнезијум
– Магнезит – околина Чачка, Рашке и на Златибору. Троши се за производњу ватросталних опека и магнезијум метала.
Преглед стања билансних резерви руда метала до 2010. године
| Руда | Бил. резерве, 000 т | Стање до 2010. | Напомена |
| Антимон | 1000 | + | Треба интезивирати истраживања |
| Бакар | 943000 | +++ | Ау,Пт,Ге,Мо |
| Никал | 9500 | ++ | Интез. истраж. и технол. |
| Олово+Цинк | 62388 | ++++ | Аг,Ау,Би,Цд |
| Гвожђе | 5455 | ++ | Решити технологију |
| Калај | 5455 | + | Треба истраживати |
| Молибден | + | Добија се уз руду бакра | |
| Боксит (Алуминијум) | 895 | + | Потенцијалност постоји |
| Злато + Сребро | 1440 | +++ | Добија се и уз друге руде |
Легенда:
+++++ Веома велике резерве, ++++ Велике резерве,
+++ Довољне до 2010. г., ++ Недовољне до 2010. г.
+ Мале резерве
Неметаличне минералне сировине
Могуће је издвојити неколико карактеристичних експлоатационих зона неметаличних сировина, било да се ради о одређеној врсти минералних сировина (типично за магнезите) или о регионалној концентрацији разнородних руда.
У том погледу издвајају се следеће зоне:
1. Златиборска зона (магнезит – Лиска, Криве Стране, Коњске Торине, Стубло, Словићи а затим Косе и Беле воде код Нове Вароши, технички камен – Беглук, Чавловац, Маснице, Бакића колибе и Семегњево.),
2. Шумадијска зона са колубарским басеном (магнезит – околина Прањана, Чачка и Краљева, рудници: Брезак, Ковиљача, Велики Јелен, Петров До, Бачевци Љуљашка, Стара Кућа и Орљевац, мрежасти магнезит – рудници Богутовац и Лазац у региону Краљева, висококвалитетни кречњаци – Јелен До код Пожеге, карбонатне сировине – Непричава – Лајковац, село Ба и Љиг, дацит – Славковица, ватросталне и керамичке глине – рудници – рудници Рудовци, Крушик, Врбица, Ћумурац а затим Плочник, Кошарно, Дрен и Слатина код Уба, кварцни песак – Слатина и Чуруге код Уба,
Дијатомит – Барошевац, гипс – Липница – Гружа.),
3. Фрушкогорска зона (цементна сировина – Беочин, технички камен – Раковац, угаљ и природно активна монтморијонитска глина врхунског квалитета – рудник Врдник,),
4. Дунавски и Моравски алувиони (шљунак и песак – дуж корита Јужне, Западне Мораве, Велике Мораве и Дунава),
Ибарски басен у саставу копаоничке зоне (азбест – Корлаће, доломит за производњу магнезијума – Липница, руда Бора – Баљевац на Ибру- Побрдски поток и Пискања, воластонит – локалитет Јарам и Дубока – Копаоник, хризотил – Корлаћ – Рашка, дунити и оливинити – локалитет Пољане, флуорит – Копривица – Јошаничка бања, украсни камен – Дрељска клисура и Тиквице.).
Остала значајнија лежишта неметаличних сировина и производни објекти, више него металичних сировина, расејани су на територији Републике као самостални објекти са сопственим погонима за прераду или концентрацију. У ову групу спадају рудници кварцног песка Рготина, затим рудник магнезита Стрезовци код Косовске Каменице и рудник Голеш-Магура код Липљана.
Преглед стања билансних резерви руда неметала до 2010. год.
| Руда | Бил. резерве, 000 т | Стање до 2010. | Напомена |
| Архитект. и украсни камен | 101477 | ++++ | |
| Азбест | 955 | ++++ | |
| Барит | 30763 | +++ | |
| Бентонит | 1088 | ++++ | Квалитет није добар (калц.тип) |
| Бор | 14500 | ++++ | |
| Дијабаз | 200 | ++++ | |
| Дијатомити | 69147 | ++++ | |
| Дунити | 12997 | ++++ | |
| Фелдспат | 1297 | +++ | |
| Гипс | 52669 | +++ | |
| Глине керамичке | 8527 | ++++ | Квалитет није најбољи |
| Глине ватросталне | 106659 | +++ | |
| Камен технички | 62357 | +++++ | |
| Каолин | 437296 | ++++ | Квалитет је проблем |
| Кречњак | 26992 | +++++ | |
| Кварц | 135367 | ++++ | Треба усавршити технол. пречиш. |
| Кварцни песак | 213900 | +++++ | |
| Лапорац за цемент | 13083 | +++++ | |
| Магнезити | 150000 | +++ | |
| Опекарске глине | 16747 | +++++ | |
| Туф | 131 | ++++ | |
| Воластонит | 419 | ++ | Није у експлоатацији |
| Зеолити | ++++ |
Легенда:
+++++ Веома велике резерве, ++++ Велике резерве,
+++ Довољне, ++ Недовољне, + Критичне
Такође, интензивна истраживања се обављају и на подручју Јадра у западној Србији. А управо је са ових простора јавност сазнала да је у Србије пронађен минерал криптонит.
Од осталих вредних металичних и неметаличних сировина вреди споменути следеће:
Уљани шкриљци
Појаве и лежишта угљених шкриљаца у Србији као потенцијални енергетски извори: – подручје Бољевца – Влашко Поље Рујиште
– Алексиначки басен – Алексинац, Пруговац, Бован-припада му 2/3 утврђених и процењених резерви,имају средњи садржај уља од 10,2% што омогућава технолошки успешну екстракцију уља.
– Западноморавски басен – Чачак – Петница
– Врањски басен – Власе – Големо село
– Ваљевско – Мионички басен – Рибница – Шушоке
Имајући у виду актуелне и очекиване цене осталих извора енергије производња електричне енергије из уљних шкриљаца је извесна у блиској будућности.
Само када су избори, или када поскупе бензин и други нафтни деривати, понеко се сети Алексинца и његове околине, где су најбогатија налазишта уљних шкриљаца у Европи. Наиме у околини самог Алексинца, буквално свуда у алексиначкој котлини, али још више у атарима села Суботинац, Краљево, Брадарац, Бован, Мозгово и других, утврђено је велико рудно богатство и богатство у уљним шкриљцима за које је процењено да би могли да се експлоатишу и више од 50 година. Није никаква тајна да уљни шкриљци код Алексинца представљају огромно и непроцењиво богатство Србије и о томе се већ деценијама веома добро зна. Међутим, кад год је требало нешто конкретно учинити и предузети да се заиста организује и започне експлоатација шкриљаца, остајало се на причама. Последњи пут, пре шест година обављена су велика истраживања, која су иницирана из Канаде и тада је утврђено да су налазишта уљних шкриљаца код Алексинца међу најбогатијим у свету, јер садрже у просеку између 12 и 18 одсто нафте.
Овде треба поменути да се на територији Србије налазе и нека мања налазишта сирове нафте и гаса који се производе на подручју Војводине а мањим делом у Стигу,маду у последње време има индиција да су откривене велике резерве нафте на подрућју централне Србије са резервама за наредних 50 годуна подмиривања сопствених потреба.Ови подаци би могли бити нарочито интересантни помињаној фирми ОXY.
Минерали Бора
Проналазак ретког и скупог борног минерала „јадарит“ у околини Лознице
компанији „Рио тинто“ донеће добру зараду јер се користи за високе технологије
и истраживање космоса.
Угаљ
Нискоокалорични угаљ – лигнит, чини преко 92% резерви угља у Србији. Експлоатационе резерве лигнита се процењују на око 13 милијарди тона (са КиМ). Због високог садржаја влаге и пепела, односно ниске топлотне моћи (просецно око 7000 кЈ/кг), употребна вредност лигнита је углавном ограничена на производњу електричне енергије. Резерве лигнита су готово у целини концентрисане у пет великих басена:
– Колубарски басен,
– Костолачки басен,
– Косовски басен,
– Метохијски басен и
– Ковински басен.
Највећи део резерви је лоциран у косовском угљоносном басену, који има посебан значај због ниског односа откривке и угља, велике просечне дебљине угљеног слоја и ниског садржаја сумпора.
ЈП ЕПС врши експлоатацију угља у Колубарском и Костолачком угљоносном басену. У овом тренутку постоји ограничење у приступу резервама угља на Косову и Метохији, док је Ковински басен ван система Електропривреде Србије, односно у надлежности је државних органа Републике Србије.
Од произведених количина угља у 2001. години 90% је утрошено на производњу електричне енергије, а од овог угља у ТЕ је произведено 67.5% укупне производње електричне енергије у ЕПС-у. Преостали део произведеног угља је пласиран на тржиште за потребе индустрије и широке потрошње као комадни угаљ (6%) и за производњу сушеног угља (4%). Од укупно произведених количина угља (подземне експлоатације) у 2000. години за производњу електричне енергије је испоручено 19%, док је за потребе индустрије и широке потрошње испоручено 81% произведеног угља.
Велике резерве квалитетног лигнита налазе се у Западно-моравском басену између Краљева и Чачка. Процењено је да само на левој обали Западне Мораве има преко 100 милиона тона резерви угља. На овом подручју, у појединим периодима од Првог светског рата, постојала је производња у мањим размерама. Сигурно је да ће овај изузетни природни потенцијал бити од великог значаја за развој енергетике Србије.
У пределу Ушћа (код Краљева) налазе се значајне резерве каменог угља. На постојећој локацији производи се око 50.000 тона годишње. Очекује се почетак експлоатације на налазиштима у близини чије су резерве око 1.000.000 тона.
Каменог угља има и на подручјима Ибарских рудника, Вршке Чуке, Звишког басена, Миничева-Кади Богаза и др.
Каменог угља има у Ибарском басену.
Према подацима из периода постојања СФРЈ на појединим локалитетима Србије без Косова прелиминарним истраживањима утврђено је постојање рудних резерви за производњу следећих неметала:
Камена со
Камене соли има на подручју Северозападне Србије.
Флуорит
Флуорита има на подручју источне Србије.
Каолин
Каолина има на подручјима Букуље и Димитровграда.
Керамичка глина
Керамичке глине има у панонскотамнавском, Колубарском и Младеновачком басену.
Кварцне сировине
Рготина код Зајечара, Доња Бела Река код Бора, Лазаревац, Ваљево, Вршац итд.
Бентонит
Бентонита има у Поморављу, Источној Србији и Фрушкој Гори.
Азбест
Има га – корлаће код Баљевца на ибру и Страгари и Руиште код Крагујевца. То је специфичан влакнасти минерал отпоран на топлоту и киселине, па зато служи за производњу ватросталних тканина.
Фосфат
Има га – лисина код Босилеграда, детаљно истражена али није у експлоатацији
Архитектонски камен
Архитектонског камена има у Западној и Источној Србији (кречњака и доломите – Аранђеловац и Сијеринска Бања, карбонатне брече и конгломерати – Аранђеловац и Нови Пазар, мермери – Јошаничка Бања И Књажевац).
Кречњак
Лежиште кречњака „Тисница“, налази се у близини саме Жагубице од чијег центра је удаљена око километар са десне стране пута Жагубица-Бор. Лежиште се састоји од црвених и крем кречњака. Експлоатација се обавља већ 25 година. Крем кречњак је доста уједначеног изгледа са мање или више израженим стилолитским структурама. Црвени кречњак има такодје врло изражене и бројне стилолитске контакте дуж којих се налази глиновита компонента. Експлоатационе резерве категорије А+Б су 46.000 м3 блокова.
Лежиште кречњака „Дјула“ налази се око 6 километара од Жагубице. Кречњак је доњекредне старости, крем боје. Монолитни, редје кристаласт, фосили и калцитске жице неравномерно су орјентисани у основном матриксу стене. Лежиште није у експлоатацији, те се не може израчунати блоковско искоришцење стенске масе у процентима.
Лежиште црног габроа на локацији „Црна река“ налази се на подруеју Велике Главице (697м),удаљено је од Жагубице 23 километара са десне стране пута жагубица-Бор.Стенска маса на свежем прелому има тамну, готово црну боју Уједначену боју даје правилан распоред и по величини уједнаеених минералних састојака.Лежиште није у експлоатацији.
Андезит
У околини Краљева постоје налазишта квалитетног камена од којих је најзначајнија Каменица, удаљена 15 км од Краљева. Ово налазиште коришћено је у прошлости. Резерве се крећу изнад 4.000.000 м3. Материјал је употребљив за градњу путева, израду застора железничких пруга, за израду коцке, плоча ивичњака и друге камене галантерије. Такође је врло повољан за сва зидања и облагања у нискоградњи и хидроградњи.
Производња доломитног песка
Утврђене су резерве од око 30.000.000 тона доломитског песка доброг квалитета у селу Ђакову. После кратког времена производња је угашена.
Обзиром на значајне резерве, квалитет и могућност примене (стакларе, производња опека, посипање путева уместо соли, саставни део асфалтне масе) реални су изгледи да се експлоатација обнови.
Производња талка
На подручју планина Радочела и Чемерна налази се већи број налазишта талка. Ова локација је обрађена, утврђене су геолошке резерве и извршена лабораторијска истраживања о чему постоји документација.
ЈУВЕЛИРСКО МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ
У разноврсном рудном богатству, којим је природа Србију издашно обдарила, значајно место заузимају јувелирске минералне сировине. Досадашња истраживања ових сировина, иако скромног обима, неравномерна и без континуитета, недвосмислено су показала да у насој држави, постоји велики број њихових налазиста. Ипак, ниједно од њих није до сада производно активирано, те наше јувелирско минералне сировине нису комерцијално јувелирски обрађиване и коришћене за израду накита, већ су домаће потребе подмириване увозом ових сировина из других земаља.
Због тога се, као главни будући задаци, постављају: производно активирање истразених налазиста јувелирских минералних сировина и даље систематско мпроуцавање и истразивање ових сировина на целој територији Србије.
Најзначајнија лежишта драгог камења у Србији су на: Лецком (код Медвеђе – кварц-аметист, опали (обични), јасписи, калцедони и ахати.), Фрушке горе (калцедон и ахатосни карбонатни оникс) и Цера (лепи берили аквамаринског типа). Ови материјали у својој класи, по квалитету су равни светским али по класификацији спадају у нижу и средњу групу драгог камења. И поред тога опалска група је економски веома интересантна. На подручју Рамаће, у деловима коре распадања, налазе се обични опали, јасписи, калцедони, плазма и магнезитско-силицијске брече. Лежиште никла на Голешу богато је калцедонима, хризопрасима, млечним кварцом, хризопалима, опалима (обичним) белим, медено жутим, плавкастим и кахалонг врсте. Налазишта минерала налазе се и на локалитетима планине Златибора и Шумадије.Лозовик има рудник камена оникса, који спада у полудраги камен и мајдан камена за насипање путева. Прича о руднику оникса је дуга и компликована. У селу постоји благо које се на жалост недовољно користи. Лежиште никла на Голешу богато је калцедонима, хризопрасима, млечним кварцом, хризопалима, опалима (обичним) белим, медено жутим, плавкастим и кахалонг врсте.Посебна карактеристика опала је његов млечно-плавкасти или бисерни (воштани) изглед површине и његове разне боје које могу бити промењиве, зависно од угла посматрања. Опал увјек у себи садржи 3-30% воде. Током времена постоји могућност да камен изгуби текућину, пукне и изгуби опалне визуалне особине површине. Због тога се не препоручује његово излагање топлоти. Опал је такође неотпоран на киселине и разне хемикалије те треба избегавати контакт са сапуном и парфемима. Неке врсте опала убрајају се у полудраго камење.Звучи готово невероватно да на подручју општине Медвеђа, једне од најнеразвијенијиих у Србији, мештани праве куће и путеве од полудрагог камена, стоку поје минералном водом, а више од тоне злата лежи у „отпаду”. Сијаринска Бања, велики туристички потенцијал, није јединствена само по свом природном гејзеру, већ и по руднику мермера „оникс”, једином таквом налазишту на просторима бивше Југославије.Поред драгог камења, у Медвеђи се налази и рудник богат оловом, цинком, сребром и златом, који ће, како се очекује, бити поново отворен. Само на јаловишту рудника, према неким истраживањима, има три тоне злата.У центру Сијаринске бање, богате лековитим водама, налази се камен оникс чија је експлоатација заустављена због недостатка новца. А цело подручје општине лежи и на богатим изворима минералних вода.Колико заиста има полудрагог камена на Расовачи може се само нагађати (неки тврде за стогодишњу експлоатацију), али оно што се поуздано зна јесте то да су геолози још половином прошлог века овде детектовали велике залихе опала, калцедона, аметиста… Познато је и да су ова лежишта снимљена и из америчких сателита. Пре двадесетак година прављен је, као експеримент, и накит од овог камена који је приказиван по разним привредним сајмовима, али до инвеститора се још није дошло.
Такође на Фрушкој гори у лиственитима се јавља калцедон и ахатосни карбонатни оникс, док су у наносима Цера депоновани лепи берили аквамаринског типа. Јако лепи берили пронађени су и код Трстеника, а на подручју Аранђеловца турмалини.
Слика 1 – Географски положај налазишта (лежишта и
појава) јувелирских минералних сировина у Србији
Резултати досадашњих истраживања јувелир-
ских минералних сировина у Србији
Досадашња истраживања јувелирских минерал- них сировина у Србији, иако скромног обима, нерав-номерна (у неким областима она нису вршена) и без континуитета, недвосмислено су показала да у нашој држави постоје бројна налазишта (лежишта и појаве) многих племенитих минерала и стена (слика 1), која се јављају у различитим геолошким формацијама. Међутим, ниједно од наших познатих налазишта
није до сада производно активирано, тако да се по- требе домаћих потрошача (Златаре Мајданпек и број- них приватних јувелира) за јувелирским каменом задовољавају искључиво увозом. Одсуство наших јувелирских минералних сиро- вина и од њих начињеног драгог камења на домаћем и иностраном тржишту није, дакле, последица неких неповољних објективних (геолошких) фактора него, нажалост, оних субјективних: код финансирања геолошких истраживања од стране надлежних
државних институција овим минералним сировинама није придаван одговарајући значај. Главна пажња, по правилу, поклањана је великим лежиштима традиционалних минералних сировина (металичних, неметаличних и енергетских), нарочито онима која су служила као основ за изградњу нових или производњу постојећих, махом великих рударско-индустријских предузећа. Због тога су јувелирске минералне сировине, за које су својствена мала лежишта, од стране поменутих институција, у стратегији планирања и финансирања геолошких истраживања запостављане као мало значајне. При томе нису узимана у обзир светска искуства: да производно активирање лежишта
јувелирских минералних сировина не изискује велика капитална улагања, а да и мала производња може да донесе значајан профит.
Списак налазишта са слике 1
1. Лежиште Козје брдо (калцедон – варијетет ахат, безбојни,1. Лежиште Козје брдо (калцедон – варијетет ахат,безбојни, плавичасти и љубичасти калцедон; карбонатно-силицијска бреча; карбонатно-силицијски оникс;кварц – варијанта јаспис, горски кристал). 2-4, 5-7. Група појава у источном делу Фрушкогорскогрејона: Нерадин (карбонатно-силицијска бреча; карбонатно-силицијски оникс; калцедон – вар. ахат ин – вар. ахат, бели исветлоплави), Јазак (карбонатно-силицијска бреча).Група појава у западном делу Фрушкогорског рејона:Летенка (карбонатно-силицијска бреча), Дуге луке(карбонатно-силицијска бреча; калцедон – вар. разнихбоја; кварц – вар. јаспис), Грабово (медено-зелени„опал ЦТ“; карбонатно-силицијска бреча; кварц – вар.горски кристал).8. Појаве на Церу (берил, турмалин – вар. шерл, кварц– вар. горски кристал, чађавац, морион).9-13. Група појава код Крупња – Равнаја, Пантелићи,Кућиште, Јовановићи, Телетићи (флуорит).14-18. Група појава код Аранђеловца – Циганкуља(каситерит), Мала Букуља (рутил, каситерит), Буковик(кварц – вар. горски кристал, морион), Ваган (берил,каситерит), Оњег (турмалин).19. Појава Гај–Лазине код Страгара (кварц – вар.јаспис;калцедон – вар. безбојни; опал – вар. браон, зелени).20. Појава Угљаревац код Страгара (кварц – вар. јаспис;калцедон – вар. безбојни, зелени, карнеол; опал – вар.браон, зелени, црвени, бели).21. Појава Варница крај Страгара (кварц – вар. јаспис;калцедон – вар. безбојни).22. Лежиште Рамаћа код Страгара (опал – вар. зелени,браон, црвени,шарени; кварц – вар. јаспис; калцедон– вар. безбојни).23. Појава Добрача кодСтрагара (опал – вар. браон,зелени, црвени; кварц – вар. јаспис, горски кристал;калцедон – вар. безбојни; магнезитско-силицијска бреча).24. Појава Ковијаница код Страгара (опал – вар. бели;калцедон – вар. безбојни).25. Лежиште Вучковица код Крагујевца (калцедон – вар.безбојни, плави, ахат; карбонатно-силицијски оникс;опал – вар. зелени, црни).26. Појава Доња Вучковица код Крагујевца (калцедон– вар. безбојни; опал – вар. зелени, црвени).27. Лежиште Теочин код Горњег Милановца (кварц – вар.горски кристал, млечни кварц).28. Појава Срезојевци код Горњег Милановца (кварц– вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол).29. Појава Боблија код Горњег Милановца (кварц – вар.јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол, сард, ахат;опал – вар. зелени, бели, сиви).30. Појава Кременац код Горњег Милановца (кварц – вар.аспис; калцедон – вар. безбојни, зелени; опал – вар.бели, зелени, црвени).31. ПојаваКремењача код бање Горња Трепча (кварц– вар. јаспис; калцедон – вар. безбојни, карнеол, сард,калцедонски оникс, ахат).32. Појава Сирча код Краљева (карбонатно-силицијскионикс; калцедон – вар. безбојни).33. Појава Тометино поље на Маљену (опал – вар. разнихбоја; калцедон – вар. разних боја).34. Појава Бранешко поље на Златибору (опал – вар.разних боја; калцедон – вар. разних боја).35-36. Група појава на Пештерској висоравни – Шарени поток, Шаранско врело и друго (опал – вар. разнихбоја; калцедон – вар. разних боја).37. Појава Антина чука код Кучева (силицијска масазелене боје).38. Појава Рготина–Јелашница између Бора и Зајечара(калцедон – вар. ахат).39. Појава Лојаник код Матарушке Бање (силификовано дрво).40-45. Група појава код Велућа – Печени гроб, Жутикамен, манастир Велуће, Кијина глава, Пуношевићи,манастир Руденица (опал – вар. разних боја,калцедон – вар. Разних боја).46. Лежиште Попина код Врњачке Бање (силицијска маса– разнобојна).47-53. Група појава код Ниша – Рујник, Кременац, Црниврх, Рујник–Игралиште, Ситерак, Торина, Хумска чука(опал – вар. разних боја; калцедон – вар. разних боја).54-66. Лежишта и појаве везане за Лецки (Радански)вулкански комплекс.54. Појава Гајтан–Црводик (калцедон – вар. разних боја и шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц– вар. јаспис).55. Појава Чворовић (калцедон – вар. разних боја ишарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц– вар. јаспис).56. Појава Бучумет – ревири Бучумет један и Бучу-метски вис (калцедон – вар.разних боја и шарени;опал – вар. разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).57. Појава Бучуметска падина (калцедон – вар. разнихбоја и шарени; опал – вар. разних боја и шарени;кварц – вар. јаспис).58. Лежиште Камено ребро (калцедон – вар. разних бојаи шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц– вар. јаспис).59. Појава Кладанци (калцедон – вар. разних боја ишарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц– вар. јаспис).60-63. Група појава Царичин град–Секицол, Царичина–Мијајлица, Свињарица – Дубрава, Свињарички поток(калцедон – вар. разних боја и шарени; опал – вар.разних боја и шарени; кварц – вар. јаспис).64. Лежиште Вртаче (калцедон – вар. разних боја и шарени; опал – вар. разних боја и шарени; кварц– вар. јаспис).65. Лежиште Расовача (кварц – вар.аметистни ахат;калцедон – вар. ахат).66. Лежиште Пб-Зн Леце – ревири Језерина и Жица 2(кварц – вар. аметистни ахат).67. Појава Клобукар код Новог Брда – Косово (калцедон– вар. браон, зелени, црвени, сиви, бели; опал – вар.браон).68. Појава Црникаменкод Стрезоваца – Косово (сили-цијска маса претежно црне боје).69. Лежиштемагнезита Бели камен код Стрезоваца– Косово (магнезитско-силицијска бреча бледожуте до ружичасте боје, силификовани доломит браон боје).70-72. Група појава код Врањског Прибоја – Кремен И,Кремен ИИ, Јовичка река (кварц – вар. јаспис; калцедон– вар. жути, браон).73. Лежиште Пб-Зн Благодат код Врања (пирит).74. Група појава код Лепосавића – Доње Јариње, Кремењачки поток (опал – вар. разних боја; калцедон – вар.разних боја; кварц – вар. јаспис).75. Лежиште Пб-Зн Стари трг (Трепча) – Косово (кварц вар. горски кристал, родохрозит, пирит, сфалерит– вар. марматит).76-77. Група лежишта и појава у Дреници (Косово):лежишта Ни Чикатово и Бакс (опал – вар. зелени идругих боја; калцедон – вар. хризопрас), појава Гладно село (силификовано дрво).78. Појава Мирена на Голешу – Косово (опал – вар.
браон).79. Појава Медвеце на Голешу – Косово (опал – вар.млечно бели, кахолонг).80. Лежиште Ни Главица на Голешу – Косово (опал – вар.хризопал, медени опал, млечно бели опал, кахолонги друго; калцедон – вар. хризопрас).81-83. Лежишта мермерног оникса: 81.Лозовик кодЈагодине, 82. Сијаринска Бања код Медвеђе, 83.Бањица код Пећи (Метохија).У прилогу (табле И–ВИ) приказане су фотографијенеких племенитих минерала и од њих начињеногдрагог камења и накита из познатих налазишта у Србији.
Генетски типови лежишта јувелирских минералних сировина и продуктивне формације Србије
Према расположивим подацима, у Србији је познато 20 јувелирских минералних сировина (15 племенитих минерала, са бројним варијететима и подваријететима, и 5 племенитих стена и минералнихмаса) које су заступљене у 145 налазишта (17 лежишта и 128 појава) сва лежишта и 66 најзначајнијих појаваприказано је на слици 1). То су следеће јувелирске минералне сировине:• калцедон – варијетети: безбојни, разних боја(бели, сиви, зелени – хризопрас, плави, црвени– карнеол, браон, наранџасто-кестењасти – сард,љубичасти и др.) и разнобојни (шарени), концен-трично тракасти – ахат (укључујући подваријетете: „луди“ и „рибљи“), паралелно тракасти– оникс;• опал – неиризирајући варијетети разних боја(бели – укључујући кахолонг порцеланског изгле-да, сиви, зелени – празопал, плавичасти, браон,црвени, црни и др.) и разнобојни (шарени);• кварц – варијетети: јаспис, горски кристал, млечни, чађавац, морион, аметистни ахат;• берил,• гранати,• каситерит,• рутил,• турмалин,• флуорит,• доломит,• магнезит,• анкерит,• родохрозит,• пирит,• сфалерит (вар. марматит),• карбонатно-силицијске брече,• карбонатно-силицијски оникс,• силицијске масе (нерашчлањене),• силификовано дрво,• мермерни оникс.Иако је у Србији познато 145 налазишта (17 лежишта и 128 појава) 20 јувелирских минералних сировина, ниједно од њих до сада није производно активирано, те наши племенити минерали и стене нису комерцијално јувелирски обрађивани и коришћени за израду накита. Но, у свим лежиштима вршене су пробне експлоатације мањег обима, а извађени племенити минерали и стене су успешно пробно јувелирски обрађени и коришћени за израду накита.
ТЕРМАЛНЕ И МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ
На територији Србије у око 60 великих рејона (геоструктурно индивидуалних јединица) има око 250 локалитета са преко 1 300 природних и вештачких извора минералних и термалних вода, згодно распоређених на преко 60 одсто националне територије. И нигде у свему исте. Има их са композицијом хемијског састава од најрафиниранијих за пиће, до концентрација за индустријску експлоатацију ретких минерала; врло погодних за балнеолошки третман људи, потребу у агроиндустрији, за геотермалну енергетику, биогенетски инжењеринг, туризам. Процењује се да из свих постојећих извора истиче, што видљиво, што невидљиво, између 5 и 10 кубика ове воде у секунди, што је равно једној од наших Морава.
Од свих расположивих потенцијала које нам пружају ове воде Србије, користи се свега неколико процената.
Највећи број природних извора налази се на територији средишње Србије. Овакав распоред природних и вештачких термалних и термоминералних извора последица је разноликог геолошког састава и хидрогеолошких и геотермалних карактеристика.Темпераура воде код око 60 % извора износи 20-40 оЦ. Извори термоминералних вода које садрже ЦО2 користе се за индустријску производњу минералних “стоних” или такозваних “киселих” вода. Према богатству извора киселих вода које би се могле користити, фабрика би могло бити знатно више него сад.Воде у земљи потичу од киша и путују кроз њену кору веома споро. Из тог разлога, воде које сада користимо потичу од пре неколико хиљада година до неколико десетина хиљада година. У томе је тајна њихове лековитости и вредности у односу на нпр.воду из водовода.Главни параметар за квалитет вода је «одрживост квалитета». У свету се пропагира здрав начин живота, еколошки начини производње хране и флаширање вода. Ултрабазичне воде налазе се нпр. на Златибору. У свету их је описано око 25, од чега их је 15 у Србији.
Слана и кисела
На територији Шумадије има преко 30 утврђених минералних извора. Најпознатији су у Буковичкој Бањи: «Књаз Милош», «Књаз Михајло», «Талпара»… У Горњој Трепчи налазе се топли минерални извори који се каптирају и користе за лечење. У Паланачком кисељаку најпознатији је минерални извор «Др Марко Леко». У Сврачковцима се налази термоминерални радиоактивни извор «Бања», а у Брусници топли минерални извор «Млаковац». У Вишњици код Београда, налази се минерални извор температуре воде 14 Ц, који спада у сумпоровите слабо алкалне муријатичне воде. У Мирашевцу постоје два минерална извора која имају сумпорно-мангановито-гвожђевиту киселу воду која избија из кристалних шкриљаца и достиже температуру од 15 Ц. У Трешњевици, у долини Дубоког потока, познат је минерални извор «Слана стена». На падинама Јухора, из гвожђевитих кристалних шкриљаца избија сумпоровити извор «Слатина», чија вода има температуру од 17Ц. У Белој води налазе се два извора киселе гвожђевите воде. У Водицама, код Смедеревске Паланке, у долини Јасенице четири хладна извора чине Водички кисељак, док се у близини села Мраморац налази Церовачки кисељак. Киселе воде има у Јунаковцу, Жабарима, Клоки и Наталинцима, где садржи слободан угљендиоксид, натријум, калијум, калцијум, манган, гвожђе, хидрокарбонат и карбонат. У Калањевцима, код Белановице налази се алкално-земни кисељак. У Бањи, код Аранђеловца, минералну воду има врело «Бања», чија температура износи 13 степени. Недовољно испитане и слабо познате минералне воде са лековитим својствима су: «Слана бара» у Дреновцу, «Жута вода» у Горњим Комарицама, «Брод» у Лужницама, „Бања“ у Корману код Крагујевца.Максималне дубине на којима се могу наћи ове воде нису тачно утврђене, али се сматра да достижу 3.000 м. Запремина налазишта се креће од неколико стотина хиљада м3 до неколико стотина милиона м3. Изотопска испитивања вода показала су да је њихова старост од 1.350 година – колика је старост вода Пролом-бање – до више од 40.000 година – за воде Бујановачке бање.Време које протекне од уласка капљице кише у земљу до изласка на извору представља «старост воде».У већини бања резултати мерења геотермалног топлотног тока показују да, на дубини од око 2.000 м, највиша температура ових вода треба да буде око 100 степени Ц.
Научници су јединствени и у следећем: истраженост лежишта и извора термоминералних вода није ни приближно адекватна овом богатству и његовом значају за Србију. Најраспрострањенији начин коришћења наших термоминералних вода код нас је после балнеологије – флаширање стоних вода (угљокиселе минералне воде). Од преко 230 испитаних извора на подручју Србије, само се 12 користи за флаширање минералне воде.
Укупна производња свих фабрика за флаширање минералних вода је преко 400 милиона литара годишње. Укупан број посредно и непосредно запослених је око 10 000. Ове фабрике углавном добро послују. Најуспешнија је свакако “Књаз Милош” из Аранђеловца која производи око 50 одсто укупне производње. “Књаз Милош” је, уз другог по обиму производње произвођача “Хебу” из Бујановца, такође најзначајнији извозник воде. Сам “Књаз” извози око 20 одсто своје производње у 15 земаља.
Данас у свету влада уверење да су енергије будућности оне које нам је природа подарила: пре свега сунчева и геотермална. Само ова два извора енергије могла би да задовоље највећи део енергетских потреба човечанства, посебно због тога што ове енергије има у неограниченим количинама. Ако се зна, уз то, да ове врсте енергије не загађују човекову околину, онда се намеће закључак, да постоје сви, не само услови, већ и разлози да се озбиљније приступи комплексном истраживању геотермалне енергије и код нас, ради њеног разноврснијег и обимнијег коришћења. Ова констатација добија на значају ако се има у виду да смо енергетски зависна земља од увоза.
Ова врста енергије се већ увелико користи у свету најчешће за загревање стамбених, туристичких, спортских и индустријских објеката, у пољопривреди за загревање фарми, стакленика, пластеника, гајења гљива и риба, али и за производњу електричне енергијепопут постројења на Исланду која дуго раде беспрекорно. Дакле, решени су давно сви техничко-технолошки проблеми да би се ова врста енергије несметано користила.
Ми просто расипамо драгоцену енергију наших термоминералних вода. У Врањској бањи из само две дубоке бушотине добијене су нове количине воде од по 40 литара у секунди, са температуром од 111 степени Целзијуса! Ова количина енергије је равна снази електране од преко 30 мегавата. Коришћењем ове енергије уштедело би се 15 000 тона мазута и око 1,8 кубика воде за технолошке потребе. На подручју Србије коришћењем геотермалних вода, може да се супституише преко 200 000 тона мазута.
Врло значајне резерве термоминералних вода откривене су на подручју Мачве (температура око 80 степени) и у Војводини и у тзв. Дакијском базену (Неготинска низија). Међутим, и поред урађених, чак и главних пројеката, за интензивније коришћење ових извора топлотне енергије, и силних преговора и потписивања предуговора, топла вода истиче из земље и греје реке.
Данас се скромно користи ова еколошка енергија на осам пунктова: углавном за грејање просторија и расадника: у Врањској, Сијеринској, Куршумлијској, Нишкој, Јунковић бањи, Дебрцу и Кањижи. А са дубине од два до пет километара на око 40 до 60 одсто територије може се практично извући неисцрпне количине топлоте, којом могу да се задовољи највећи део потреба за топлотном енергијом. Очевидно је да треба потенцијалне кориснике ове енергије мотивисати одобравањем повољних кредита или путем неких фискалних олакшица, како се то у свету ради када је у питању коришћење еколошки здраве и обновљиве енергије. Иначе потпуно је освојена и у пракси давно примењена технологија производње електричне енергије из термоминералних вода изнад 80 степени Целзијуса.
Највећи део земљишта у развијеним земљама Запада је због обиља агротехнике и киселих киша деградиран: повећана му је киселост. У земљишту нема биолошки вредних минералних материја, а ако их и има, налазе се у таквим физичко-хемијским условима при којима их биљке не могу, или могу, врло мало да користе. Ништа боља ситуација није ни у површинским и плитким водама за наводњавање и појење стоке. Али их зато има у дубљим минерализованим водама и то у јонском облику који биљке и животиње могу да узму.
Појењем стоке и заливањем биљака минералним водама есенцијални микроелементи и друге минералне материје се из неорганских веза, биохемијским и метаболичким процесима у биљци и животињи, преводе у хемијске облике органске везе. Тек сада те материје могу активно да учествују у биохемијским и метаболичким процесима човековог организма и ефикасно остварују своју физиолошку, стимулативну и заштитну функцију. На тај начин се, на најприроднији начин, добија највиши квалитет природне и здраве хране.
Коришћењем минералошких, гасних, термичких и других ефеката из термоминералних вода у производњи хране, постижу се бољи економски ефекти (бољи принос) и еколошки (здрава храна добијена природним агенсима). Резултати из светске науке и праксе, до којих се тешко може доћи јер се чувају као велике пословне тајне, указују да хидроминералној агрономији предстоји лепа перспектива. У нашој земљи где је агрономија стратешка грана развоја, реализован је један значајан пројекат из ове области. Дао је веома добре резултате.
3. ТУРИЗАМ
Што се тиче туризма очигледно је да овај сектор има шансу да ”убрзано” заживи.Ако узмемо у обзир бројност дијаспоре у Европи,те генерално величину европског тржишта, за очекивати је да постоји заинтересованост, за долазак на постојеће и новоизграђене зимске туристичке центре,Бање и бањска лечилишта,те здравствени туризам.
БАЊСКИ ТУРИЗАМ
У Србији има 49 активних бања и природних лечилишта у којима до пуног изражаја долази балнео-рекреативно-туристичка привреда. Нажалост, последњих десетак година неке од бања су у потпуној стагнацији. То упућује и на процес приватизације у овом сектору. Најреномираније наше бање су свакако: Врњачка бања, Сокобања, Матарушка бања, Бања Ковиљача, Буковичка бања, Русанда-Меленци, Нишка бања, Бујановачка бања.
Укупан број болничких постеља у нашим бањама је преко 6 500, а број запослених је око 4 000. Многе бање су модерне у смислу пружања медицинских услуга, али је већини неопходна интензивнија примена научнотехничких достигнућа и изградња модерних и реновирање постојећих смештајних капацитета. Ми важимо за земљу бања, које су имале својевремено и висок европски реноме, али је неопходан пословно експанзиван приступ валоризацији овог нашег ресурса.
НАЈПОЗНАТИЈЕ БАЊЕ СРБИЈЕ
Бања Јунаковић
Бања „Јунаковић“ се налази у северозападној Бачкој (Војводина), четири километра удаљена од Апатина, на самој ивици шуме. Термалне воде ове бање спадају у исти ред као и воде у Карловим Варима (Чешка), Харкању (Мађарска) и Липику (Хрватска).
Болести које се лече у бањи (по групама) :
* РЕУМАТСКА ОБОЉЕЊА Све врсте реуматизма, дегенеративни и запаљиви реуматизам
* ОРТОПЕДСКА ОБОЉЕЊА Деформације кичменог стуба и екстремитета, обољења костију и зглобова, стања после повреда костију и зглобова, постоперативна стања костију и зглобова, лечење спортских повреда (оперисаних и неоперисаних)
* НЕУРОЛОШКА ОБОЉЕЊА Лечење обољења периферног и централног моторног неурона, као и аномалија нервног система
* ГИНЕКОЛОШКА ОБОЉЕЊА Постоперативна стања, стања после упала, климакс тегобе, стерилитет
* ОБОЉЕЊА ДИСАЈНИХ ПУТЕВА Астматичне болести, бронхитис
Бања Кањижа
Кањижа се налази на северу Србије, у Војводини, на реци Тиси, на надморској висини од 87 м.
Болести које се лече у бањи:
* Дегенеративни реуматизам
* Хронични запаљенски реуматизам
* Екстраартикуларни реуматизам
* Стања након повреде локомоторног апарата
* Повреде периферног нервног система
* Стања постоперативне ортопедије (ендопротезе, итд.)
* Стања после операције кичменог стуба
* Рехабилитација деце поструалних стања, после оштећења централног нервног система
Бања Палић
Палић се налази на северу Србије, осам километара источно од Суботице, 20 км од граничног прелаза Хоргош, односно 19 км од Келебије и 170км од Београда.
На Палићу се лече:
* реуматизам
* ишијас
* кожна обољења
* гинеколошка обољења
* нервна обољења
* болести дигестивног тракта
Врњачка Бања
Врњачка Бања налази се у централном делу Србије, 200 км јужно од Београда. Смештена је на обронцима планине Гоч и у долинама Врњачке и Липовачке реке. Зависно од положаја појединих делова насеља надморска висина Врњачке Бање креће се од 220-300 метара.
У Врњачкој Бањи лече се:
* шећерна болест
* стање после прележане жутице
* болести жучне кесе и жучних путева
* обољења панкреаса
* чир на желуцу и дванаестопалачном цреву
* неинфективна обољења танког и дебелог црева – обољења органа за варење
* стање после хируршког одстрањивања жучне кесе
* стања после ресекције једњака, желуца и црева
* хронична гинеколошка обољења и стерилитет
* инфекције бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева
* каменчићи у мокраћним путевима
Рибарска Бања
Рибарска Бања налази се у централној Србији, на огранцима планине Јастребац, у котлини Рибарске реке. Надморска висина Бање је 540 м. Удаљена је 35 км од Крушевца. До Бање се може доћи аутопутем Београд-Ниш, а затим преко Крушевца.
У Рибарској Бањи лече се:
* стања после коштаних прелома и операција на костима
* сви облици реуматизма (запаљиви, дегенеративни и ванзглобни)
* контрактуре зглобова
* деформације кичменог стуба
* посттрауматска и постоперативна пареза и парезе нерава
* хемиплегије
* хемипарезе
Богутовачка Бања
Богутовачка Бања налази се у централном делу Србије, 200 км јужно од Београда и 23 км југозападно од Краљева. Смештена је на обронцима планине Троглав, на надморској висини од 520 м и има благу континенталну климу.
У Богутовачкој Бањи лече се:
* неуропсихијатријска обољења (психонеуроза, мигрена, неуралгија, мултипле склероза, неуротични синдром, лабилност вегетативног нервног система)
* функционална обољења срца и крвних судова (повишени крвни притисак, нервоза срца, неправилан рад срца везан на нервну раздржљивост, тахикардија, обољења периферних крвних судова)
* поједина реуматска обољења (дегенеративни и ванзглобни реуматизам)
* поједина обољења органа за варење (спазам једњака, гастралгије и др.)
Матарушка Бања
Матарушка Бања се налази у централном делу Србије, на десној обали реке Ибар, окружена падинама планина Столови и Чемерно. Смештена је у парку површине 15 хектара, на надморској висини од 215 м. Удаљена је 180 км од Београда и осам од Краљева.
У Матарушкој Бањи лече се:
* реуматска обољења (запаљенски реуматизам, системске болести везивног ткива, дегенеративна обољења кичменог стуба и везивног ткива, ванзглобни реуматизам)
* гинеколошка обољења (примарни и секундарни стерилитет)
* посттрауматска стања и све њихове последице (повреде и преломи костију и зглобова, хипертрофија мишића)
* неуролошка обољења, односно оштећења централног и периферног нервног система (парезе и плегије екстремитета, мултипле склероза, лезије, интерверебралних дискуса и стања после оперативних захвата)
* обољења периферних крвних судова (Биргерова болест, атероматозе, артириосклерозе, варикозитети
Овчар Бања
Овчар Бања налази се у средишту Овчарско-Кабларске клисуре, кроз коју протиче река Западна Морава. Смештена је на надморској висини од 279 м и окружена шумовитим планинама Овчаром и Кабларом.
У Овчар Бањи се лече:
* реуматска обољења и дегенеративни реуматизам
* спондилоза и артроза
* последице прелома костију
* повреде мишићног ткива
* кожна обољења
Бања Врујци
Бања Врујци налази се у подножју планина Сувобор и Маљен, у долини реке Топлице. До Врујаца се стиже Ибарском магистралом, односно путем Београд-Ваљево.
У Бањи Врујци лече се:
* хронични реуматизам
* повишени крвни притисак
* малокрвност
* неурастеније
* камен у бубрегу и мокраћним путевима
* гинеколошка обољења
* очне болести
Горња Трепча
Бања Горња Трепча, позната и као „Атомска Бања“, налази се у југозападном делу Шумадије, поред Ибарске магистрале. Удаљена је 18 км од Чачка и 150 км од Београда. Смештена је на шумовитим обронцима планина Вујан и Буковик, на надморској висини од 460 м.
У Горњој Трепчи лече се:
* реуматске болести (хронични инфламаторни реуматизам, Бехтеревљева болест, реуматоидни артритис)
* дегенеративни реуматизам (артрозе зглобова, спондилозе и спондилатрозе, дископатије)
* екстра-артикуларни реуматизам (миофиброзитис, фиброзитис, паникулитис тендинитис, бурзитис и психогени реуматизам)
* неуропсихијатријске болести (мултипле склероза, стања после прележаног мијелитиса и енцефаломијелитиса, адхезивни спинални аранхитис, постреуматске мијелопатије, церебрална парализа, неурозе, неурастеније, дистоније и депресивна стања)
* болести гастроинтестиналног тракта (хронични гастритис и дуоденитиси, улкусна болест желуца и дуоденума без компликација) – обољења периферних крвних судова (хронична обољења артеријског периферног крвотока, хронични едеми венског порекла)
Утврђено је да пијење бањске воде доводи до стабилизације шећера код дијабетичара. Такође, ова бања је јединствена на свету по томе што помаже оболелима од мултипле склерозе у заустављању процеса болести, па чак и извесном опоравку.
Буковичка Бања
Буковичка Бања налази се у подножју планине Букуље, на 256 м надморске висине, 76 км од Београда. До Буковичке Бање се може доћи магистралним путем од Београда преко Младеновца.
У Буковичкој Бањи лече се:
* болести гастроинтестиналног тракта
* обољења хепатобилијарног тракта и панкреаса
* болести респираторног система
* повреде и обољења локомоторног система
У Специјалној болници ради једино одељење у нашој земљи за продужено лечење, едукацију и рехабилитацију деце оболеле од инсулинозависног облика шећерне болести.
Бања Ковиљача
Бања Ковиљача налази се у западном делу Србије, у региону Подриња. Смештена је на десној обали реке Дрине, у подножју планине Гучево, на надморској висини од 125 м. До Бање се стиже магистралним путем Рума-Шабац-Лозница. Од Лознице је удаљена шест а од Београда 142 км.
У Бањи Ковиљачи лече се:
* све врсте реуматских болести
* посттрауматска стања
* стања после операције кичме и уграђивања ендопротезе кука и колена
* оштећења моторног неурона
* гинеколошка обољења (стерилитет)
НД-ноћење са доручком
ПА-пун пансион
ПП-полупансион
А2 и А1 – најам апартмана (за 2, односно 1 особу)
* Пансионом се сматра боравак у трајању од најмање 3 дана
* Доплата пансионских оброка на преноћиште за један дан износи 450,00 дин
* Цена полупансиона је за 250,00 дин нижа од цене пансиона
* Боравишна такса: 50,00 дин дневно
* Деца од 7-15 година плаћају боравишну таксу умањену за 50%
* Деца до 7 година не плаћају боравишну таксу
* Осигурање 10,00 дневно за све кориснике услуга
* Двокреветна соба се издаје као једнокреветна уз доплату 70% цене другог лежаја
Услови за децу:
* Деца до 12 година имају попуст од 40% на цену пансиона
* Деца од 12 година плаћају пуну цену пансиона
Прибојска Бања
Прибојска Бања налази се у долини реке Лим, пет километара од Прибоја. Лежи на 530 м надморске висине и убраја се у климатска лечилишта.
У Прибојској Бањи се лече:
* хронично запаљење зглобова и мишића реуматског порекла
* неуралгије
* запаљења периферних нерава (ишијас)
* полинеурите
* гинеколошке болести
* последице повреда костију и мишића
* реконвалесцентна стања код кожних обољења (убрзавање зарастање рана и промена на кожи насталих као последица шећерне болести и ослабљене периферне циркулације)
* функционална обољења и стања после операција дигестивног тракта.
Сокобања
Сокобања се налази у југоисточној Србији, између планина Озрен и Ртањ, на обалама реке Моравице и на надморској висини од 400 м. Од Београда је удаљена 230 км.
У Сокобањи се лече:
* бронхијална астма
* хронични хепатитис
* психонеурозе
* неурастеније
* лакши облици повишеног крвног притиска
* хронични реуматизам и ишијас
* стања после повреда
* анемија
* хронична гинеколошка обољења
Гамзиградска Бања
Гамзиградска Бања налази се у источној Србији, 220 км од Београда и 11 км од Зајечара. Лежи у долини доњег тока Црног Тимока, поред магистралног пута Зајечар-Параћин, на надморској висини од 160 м.
У Гамзиградској Бањи лече се:
* обољења периферних крвних судова и лимфног система
* болести везивног ткива
* зглобни и ванзглобни облици реуматизма
* дегенеративна обољења зглобова
* ортопедске болести и посттрауматска стања
* аномалије дечјег узраста
* неуролошка обољења
* гинеколошка обољења
Брестовачка Бања
Брестовачка Бања налази се у источној Србији, седам километара од Бора, на надморској висини од 385 м. Клима у бањи је умереноконтинентална
У Брестовачкој Бањи лече се:
* обољења и повреде локомоторног апарата (дегенеративна реуматска обољења, реуматски и псоријатићни артритис)
* хронична обољења зглобова
* последице повреда костију и меких делова (отоци, болови)
* обољења мишића (лумбаго)
* хронична гинеколошка обољења
* запаљења слузнице горњих респираторних органа
* запаљенске промене на кожи
* повећане диурезе
* смањење желудачног ацидитета
* обољења дигестативног тракта
* обољења бубрега
* обољења живаца
Звоначка Бања
Звоначка Бања налази се у југоисточној Србији, 50 км од Пирота. Лежи на шумовитим обронцима Влашке планине, на надморској висини од 670 м, па се убраја у бање с највећом надморском висином у нашој земљи. Бања има обележје и климатског места, због специфичне руже ветрова и великог броја негативних јона у ваздуху.
У Звоначкој Бањи лече се :
* болести локомоторног апарата
* нервне болести (неуралгије, неурастеније, психонеурозе, вегетативне неурозе)
* повишени крвни притисак
* поремећаји периферне циркулације
* реуматизам
* менаџерске болести
* климактеричне тегобе
* упалне промене на очима
Врањска Бања
Врањска Бања се налази на југу Србије, 10 км од Врања, односно шест километара од аутопута Београд-Скопље. Лежи на надморској висини од 380 м. Бања има умереноконтиненталну климу, лета су врло пријатна, са топлим данима и свежим ноћима. Шумом обрасли висови штите бању од јаких и хладних ветрова.
У Врањској Бањи лече се :
* све области реуматизма
* посттрауматска стања (коштани преломи)
* неуролошка обољења (дископатија, ишијас)
* хронична гинеколошка обољења
Сијаринска Бања
Сијаринска Бања налази се на југу Србије, на обалама реке Јабланице и у подножју планине Гољак, на надморској висини од 520 м. Удаљена је 50 км од Лесковца и 330 км од Београда. До бање се стиже аутопутем Београд – Ниш – Лесковац, а затим регионалним путем Лесковац-Приштина.
У Сијаринској Бањи лече се:
* обољења коштано-мишићног система (разне врсте реуматизма, артрозе, спондилозе, стања после повреда)
* ишијас и лумбаго
* стомачна обољења и болести црева (хронични гастрити и дуоденити, чиреви желуца и црева)
* болести бубрега и мокраћних путева (песак у мокраћним каналима, стања после разбијања или хируршког одстрањивања камена, упале мокраћних путева)
* болести јетре, жучних путева и панкреаса, рековаленсценција после прележане жутице
* гинеколошка обољења (запаљенски процеси и неки облици стерилитета)
* плућне болести (бронхијална астма, бронхити, синзити, ларингити)
* неурозе и психичка исцрпљеност
* шећерна болест
* коњуктивитис
Куршумлијска Бања
Куршумлијска Бања налази се на југоисточним обронцима Копаоника на надморској висини од 432-448 м. Од Куршумлије је удаљена 11 км, од Београда 301 км, а од Ниша 81 км. До бање се стиже магистралним правцем Београд-Ниш-Приштина.
У Куршумлијској Бањи лече се:
* болести локомоторног система (стања после реуматске грознице, хронични инфламоторни реуматизам, дегенеративни реуматизам, екстра-артикуларни реуматизам, стања после прелома костију и хируршке интервенције на коштано-зглобном систему)
* гинеколошка обољења (хронични запаљенски процеси на аднексама, постоперативна стања праћена запаљивим променама, продужено лећење гениталне ТБЦ, примарни и секундарни стерилитет, постоперативна стања због стерилитета)
* неуролошке болести (неуралгије, полинеурити)
* болести метаболизма (урична дијатеза)
Пролом Бања
Пролом Бања се налази на југу Србије, на надморској висини од 550-668 м. Удаљена је од Куршумлије 23 км, од Београда 290 км, а од Ниша 82 км. До Бање се може доћи аутопутем Београд-Ниш, а затим магистралним путем Ниш-Рударе.
У Пролом Бањи се лече:
* обољења бубрега и мокраћних путева (хроничне инфекције бубрега, мокраћних путева и простате, камен у бубрегу, песак у мокраћним каналима, стања после операција на бубрежно-мокраћном систему)
* обољења органа за варење (хиперацидни гастритис, чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, катари црева, хронични затвор, упала жучи и жучних путева, камен у жучи, стања после операција на органима за варење)
* болести коже (екцеми, псоријаза, варикозни улус)
* болести периферних крвних судова и ванзглобни реуматизам
Нишка Бања
Нишка Бања се налази на југоистоку Србије, поред магистралног правца Ниш-Софија. Лежи у подножју Коритника, огранка Суве Планине, на надморској висини од 248 м. Удаљена је 10 км од Ниша и 250 км од Београда.
У Нишкој Бањи леће се:
* болести локомоторног апарата (запаљенски, ванзглобни, дегенеративни и метаболићки реуматизам, системске болести везивног ткива, остеопороза)
* кардиоваскуларне болести (коронарна болест, артеријска хипертензија, срћане мане, болести периферних крвних судова)
* стања после хируршке реваскуларизације миокарда, као и стања након операција на отвореном срцу
* рехабилитација болесника после уграђивања ендопротезе кука и колена
* посттрауматска стања
* стања после оштећења централног и периферног моторног неурона
* запаљенски и функционални стерилитет
* болести респираторних органа
Луковска Бања
Луковска Бања налази се на југу Србије, у подножју Копаоника, на надморској висини од 681 м. До бање се стиже магистралним путем преко Куршумлије. Удаљења је 35 км од Куршумлије, 336 км од Београда (преко Ниша) и 55 км од центра Копаоника.
У Луковској Бањи лече се :
* хронична упала – реума (реуматични артритис без клиничких знакова акутне упале)
* дегенеративна обољења кичме (артроза, спондилоза и деформативне спондиатрозе, лумбоишијалгија, периотритиси)
* стања након повреда
Новопазарска Бања
Новопазарска Бања се налази на магистралном путу Београд-Нови Пазар-Јадранско море, три километра североисточно од Новог Пазара. Окружена је падинама планина Голије, Рогозне и Копаоника. Лежи на надморској висини од 500 м и има умерену климу.
У Новопазарској Бањи се лече:
* неуромишићне болести
* реуматична обољења и ишијас
* спортске и друге повреде
* стања после можданог удара
* кожне болести
* гинеколошка обољења
ПЛАНИНСКИ ТУРИЗАМ
Овом приликом навешћемо локације које би, са улагањем дијаспоре,постале реномиране европске туристичке дестинације.
Стара планина
Стара планина је највећа планина у источној Србији, високопланински масив који се простире као природна граница према Бугарској. Удаљена је 330 км од Београда, 70 км од Ниша и 50 км од Књажевца и Пирота. Највиши врх је Миџор, 2169 м.
Фасцинантна лепота нетакнуте природе чини Стару планину најлепшом планином источног дела Србије и једним од њених највреднијих туристичких простора. Она представља природно богатство изванредног значаја и заштићени је парк природе.
Стара планина је скоро пет месеци годишње под снегом, на висини између 1100 и 1900 м. То је добар потенцијал за изградњу дугих стаза за алпско скијање. Изградњом система жичара и ски стаза, смештајних капацитета као и друге инфраструктуре, Стара планина ће веома брзо постати један од највећих и најзначајнијих скијашких центара у Србији, посебно намењен љубитељима скијашких спортова и квалитетног скијања у окружењу неизмерне лепоте и нетакнуте природе. Природне карактеристике Старе планине погодне су и за планинарење, летење змајем и параглајдером, риболов, сакупљање лековитог и ароматичног биља, гљива и др.
Бесна кобила
На 34 км источно од Врања налази се Бесна кобила, планина са идеалним условима за зимске спортове. До Бесне кобиле и планинарског дома стиже се преко Криве Феје макадамским путем дужине око 4 км, докле саобраћа редовна аутобуска линија од Врања.
Највиши врх налази се на 1922 м надморске висине, одакле може да се види Копаоник, Шара, као и планина Рила у Бугарској. Стручњаци за планинске центре тврде да, осим потенцијално предивних скијашких терена и дуге сезоне под снегом (девет месеци), ову планинску лепотицу карактерише и клима која највише подсећа на климу у познатом аустријском смучарском центру Кицбилу.
Бесну кобилу карактерише биљно богатство које се заснива на дивљем, самониклом, лековитом биљу и дивљим плодовима, односно разноврстан биљни свет са преко 700 врста дрвенастих, жбунастих и зељастих биљака. Међу најпознатијим врстама лековитог биља које расту на Бесној кобили су: кантарион, дивизма, коприва, кичица, нана, оман, хајдучка трава, боровница, малина, маслачак, матичњак… Такође, планински пашњаци, шуме, незагађено земљиште, вода и ваздух, пружају одличне услове за боравак и одмор на Бесној кобили.
Бесна кобила пружа одличне услове и за лов, јер је богата примерцима дивље свиње, лисице, вука.
Власина
Власина је висораван на око 1265 м надморске висине, на југоистоку Србије, окружена планинама Грамада, Варденик и Чемерник. Налази се на 320 км од Београда, а од Сурдулице је удаљена 20 км и у близини је границе са Бугарском. Због природних лепота и богатства биљног и животињског света, проглашена је за заштићени предео изузетних одлика.
Централни део Власинске висоравни заузима Власинско језеро, највеће и највише вештачко језеро у Србији, на 1230 м надморске висине, површине 16 км2. Настало је изградњом бране на некадашњој тресави, Власинском блату. Испод бране извире река Власина. Језеро је посебно и по својим јединственим пловећим тресетним острвима, на којима се понекад могу видети и краве како пасу док плове.
Клима на Власини је субпланинска, са сувим и свежим летима и сувим зимама. На све стране се пружају ливаде, пашњаци и брезове шуме, а посебно је занимљива трагачима за печуркама.
Варденик је планина у југисточној Србији, југозападно од Власинског језера. Највиши врх Велики Стрешер има 1.876 м, а Мали Стрешер 1.757 м. Састављена је махом од кристаласих шкриљаца, у облику плећатог била, без иједног оштрог врха, широка 50-500 м. Како је Варденик у целини застрт глиновитим покривачем, релативно богат водом и осунчан, то се листопадне шуме пењу до 1.600 м уз северне и до 1.700 м уз јужне стране. Села, заснована на крчевинама, разбијеног су типа и пењу се до 1.300 м уз планину.
Дукат
Дукат је планина средње висине у југоисточној Србији, између изворишних кракова Драговиштице, која припада речном систему Струме у Бугарској. Има облик пљоснатог била на око 1.400 м надморске висине. Највиши врх је Црноок са 1.881 м. Састављена је од кристаластих шкриљаца прве групе и гранита.
Голија
Идеално је место за љубитеље природе којима за одмор није потребан посебан комфор, јер ово подручје је веома мало туристички експлоатисано.
Висораван је окружена планинама заобљених врхова и благо нагнутим падинама, погодним за скијаше рекреативце.
Голија је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. Налази се 40 км југозападно од Ивањице и пружа велике могућности за одмор и рекреацију у готово нетакнутој природи. Највиши врх је Јанков камен, 1833 м.
Од 2001. подручје планине Голије стављено је под заштиту државе као Парк природе „Голија“, који је сврстан у И категорију заштите као природно добро од изузетног значаја. Због изузетне очуваности изворних природних вредности, али и због културних вредности, МАБ/УНЕСЦО комитет у оквиру Парка природе Голија прогласио је Резерват биосфере Голија – Студеница.
Мокра Гора
Мокра Гора, се налази на југозападу Србије, на самој административној граници покрајине Косово и Метохија између Ибра и Белог Дрима. Највиши врхови су Жљеб (2.532 м) и Поглед (2155 м). Уз саму планину се пружа и језеро Газиводе које је настало преграђивањем реке Ибар.Одликује је готово нетакнута природа.
Златар
Планина Златар налази се у југозападној Србији, изнад Нове Вароши, удаљена око 270 км од Београда. Окружена је рекама Лим, Увац, Милешевка и Бистрица, а највиш врх је Голо брдо (1627 м).
У имену планине Златар сажета су сва њена својства: мирисне ливаде и бистра језера окружена оморикама и брезама, спој медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана, благотворни ваздух обогаћен терпентином и озоном, бескрајни видици… Зато је и проглашен за ваздушну бању.
Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу.
Пештерска висораван
Пештерска висораван је заправо пространо Пештерско поље, окружено високим планинама Јадовником (1734 м), Златаром (1627 м), Озреном (1680 м), Гиљевом (1617 м), Зилидаром (1616 м), Јавором (1520 м) и Голијом (1833 м). Заузимајући површину од око 50 км², највеће је поље у Србији и међу највишима на Балкану.
Кроз Пештерску висораван протичу реке Увац, Вапа, Јабланица и Грабовица. У геолошкој прошлости, висораван је била велико језеро, од којег је данас једино остало мајушно Сјеничко језеро, у близини села Тузиње. Кристално чисте реке и језеро богати су рибом (поточна пастрмка, младица, скобаљ, клен). На самом извору реке Вапа налази се рибњак калифорнијске пастрмке. На Пештеру живи велики број угрожених биљних и животинских врста и стога је уврштен на Рамсарску листу водом богатих подручја од међународног значаја.
Пештерску висораван и околне планине карактеришу шумско-травни пејзажи, специфични крашки облици рељефа, извори хладне воде, свеж ваздух, богатство дивљачи. Захваљујући пространим пашњацима на Пештерској висоравни развијено је сточарство, а чувени сјенички сир, млеко, пршута и јагњад познати су широм Србије.
Пештер је познат по специфичној микро-клими, посебно оштрој током зимског периода. Овде је измерена званично најнижа температура у Србији: -39,5°Ц. Због тога га неки називају „Балкански Сибир“, а због географског положаја, климе и историјски значајних локалитета и „Српски Тибет“
Медицински туризам
Најважније гране за развој медицинског туризма су стоматологија, ортопедија, физикална медицина и рехабилитација у бањама, али и све остале области у здравству, које можемо да понудимо страним пацијентима.,а неке болнице су одлично уређене и већ спремне да странцима понуде своје услуге, попут Војномедицинске академије, Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, очне клиника КБЦ „Звездара“и КБЦ „Др Драгиша Мишовић”.Да Србија у овој области има велике потенцијале говори чињеница да у нашој земљи има 300 природних извора воде, 39 бања и 25 рехабилитационих центара, да располажемо са 65.000 лежајева, а 7.500 кревета налази се у специјалним болницама. Процењује се да је годишња зарада на тржишту медицинског туризма око 60 милијарди долара годишње, а за само две године би могла да порасте и на 100 милијарди долара, јер је ова врста туризма доживела бум на тржишту западне Европе и Америке. Најуспешније дестинација овог вида туризма,тренутно су Индија, Малезија, Бразил,Аргентина, Костарика, Тајван, који има профит од милијарду долара годишње, а у Европи је то Мађарска. Цена промене пола у Србији је неупоредиво нижа у односу на свет. Лекари који у Србији обављају операције промене пола су на добром гласу у целом свету, због чега странци долазе овде како би се подвргли овом сложеном захвату. У Америци промена пола кошта од 15.000 до 50.000 долара, док у Србији, где је ова операција законом дефинисана као ванстандардна услуга па пацијент сноси трошкове, за грађане Србије кошта око 500 евра, а за странце четири пута више – око 2.000 евра. До сада је у Србији пол променило око 100 странаца.Познати светски консултант из области медицинског туризма Мајкл Хоровиц из Сједињених Америчких Држава указао је да су људи раније из неразвијених земаља ишли по здравствене услуге у развијене, али се крајем 20. века тај смер променио.
Тада су пацијенти из развијенијих земаља схватили да врхунску медицинску услугу могу добити и у земљама у развоју и то по много нижој цени и у много краћем времену.
Хоровиц је навео да земље у развоју имају врхунске стручњаке који су се усавршавали у најбољим светским центрима и као водеће земље у тој области навео Индију, Таланд и Сингапур, које су ове године удвостручиле број пацијената туризма у односу на прошлу годину.
Очекује се да ће Индија ускоро остваривати годишње 2,5 милијарди долара само од те врсте туризма.Јасно је да имамо све ресурсе неопходне за развој ове гране,а потребно је направити развојну стратегију у сарадњи за заинтересованим улагачима из превасходно европске Дијаспоре,који би отварали агенције у Земљама садашњег боравка и нудили овакве аранжмане.
4.ЕНЕРГЕТИКА
Када се помене сектор енергетике углавном се мисли на капиталне пројекте за чију реализацију Земља има огромне могућности.Поменимо само ; ТЕ Никола Тесла,ТЕ Костолац,ТЕ Колубара,ТЕ Косово,ТЕ Штаваљ,ХЕ на Дрини,Дунаву,Морави,Сави.За реализацију овако огромних пројеката Држава би морала наћи стратешке партнере у виду МТК и великих Међународних финансијских фондова,као и тражити могућности јефтиних задуживања.Са овим, могућности нису исцрпљене и дијаспора би могла улагати у мини обновљиве изворе енергије попут мини ХЕ,за чију изградњу постоји око 800 потврђених локација,затим постројења за прераду био масе,постројења за искоришћавање енергије ветра,сунца,хидрогеотермалне и др.
Хидрогеотермална енергија
Трећи миленијум ће бити «миленијум геотермалне енергије», а њени извори се све више експлоатишу захваљујући убрзаном развоју технологија. Геотермална енергија из унутрашњости Земље је сила која проузрокује покретање континената, океана, загревање воде. Она је универзална и самообновљива и налази се свуда у доступном делу Земљине коре.У односу на то, може бити хидрогеотермална (акумулирана у подземним термалним водама чија је температура већа од 10Ц), петрогеотермална (у сувим стенама) и магногеотермална (из магме).
По геотермалном потенцијалу Србија спада у богатије земље.Вредности густине топлотног тока на највећем делу њене територије су веће од просечних вредности за континентални део Европе. Највеће вредности (више од 100 мW/м2) су у Панонском басену, Српско-македонском масиву и у суседном граничном делу Динарида, у подручјима неогене магматске активације.
На територији Србије ван Панонског басена, у теренима од тврдих стена налази се 160 природних извора термалних вода са температуром већом од 15 оЦ.
– Највећу температуру имају извора у Врањској Бањи (96 оЦ), затим у Јошаничкој (78 оЦ), Сијаринској (72 оЦ), Куршумлијској (68 оЦ), Новопазарској (54 оЦ), итд. Укупна издашност свих природних извора је око 4000 кг/с. Највећу издашност имају термални извори из кречњака мезозојске старости, а затим термални извори у гранитоидним и вулканским стенама терцијарне старости . Енергија геотермалних извора до дубине од 3 км је два пута већа од укупне енергије свих налазишта угља, тј. минималне резерве геотермалних налазишта могу да замене производњу 550 милиона тона течног горива. Енергетски потенцијал изданских вода, у алувијалним равнима поред већих река, једнак је енергији која би се добила сагоревањем једног милиона тона течног горива годишње. Издашност 62 вештачка геотермална извора на подручју Војводине је око 550 кг/с а топлотна снага око 50 МW.
Велике су и могућности експлоатације геотермалне енергије и из “сувих” стена (оних које не садрже подземну воду). Најпогодније за експлоатацију ове «петрогеотермалне енергије» су гранитоидне стене. У том случају вода се упумпава у подземне топле стене где се загрева. Испумпавањем тако загрејане воде остварује се пренос енергије из топлих стена. Експлоатација енергије из овог ресурса неће почети у догледно време када се узме у обзир и тренутно минимално коришћење природних изворишта топле и лековите воде, мада су у свету развијене и технологије за ту примену.
Србија има велике потенцијале јер се на њеној територији налази 10 гранитоидних масива: Барања, Цер, Мачва, Букуља, Космај, Авала, Рудник, Голија, Копаоник, Јастребац и Бесна кобила. У наредних 30 година из ових делова би се могло експлоатисати око 16.000 МW за топлификацију и око 15.000 МW за производњу електричне енергије.Мада се геотермална енергија у Србији симболично користи, само 86 МWт, њен укупан потенцијал је огроман, а овако добијена енергија може користити за грејање практично свуда, почев од градова до сеоских подручја до различитих примена у индустрији.
Геотермална, односно хидрогеотермална енергија углавном се користи на традиционалан начин, тј. највише у балнеолошке сврхе, док је коришћење ових извора енергије за грејање у почетној фази и веома скромно у односу на постојеће изворе. У Панонском басену користе се термалне воде из 23 бушотине. Енергетско коришћење је почело 1981. године, а данас се воде из неколико бушотина користе за производњу поврћа у стакленицима, за загревање фарми, у фабрикама коже и текстила, док се воде из 13 бушотина користе у бањама. Укупна топлотна снага свих ових бушотина износи 24 МW.
Коришћење геотермалних извора у Србији има сјајну будућност. Сматра се да се до 2015. може достићи ниво замене за око 500.000 тона увозне нафте годишње. Директним коришћењем топлоте из сувих стена могла би се смањити потрошња електричне енергије за најмање 1.200 МW. Према резултатима наших истраживања, за интензивно коришћење термалних вода највеће су могућности на подручјима Посавине, Срема и Мачве. Нарочито су повољне могућности у Мачви, јер је дубина резервоара 400-600 м, а температура 80 оЦ. Само на бази експлоатације термалних вода у Мачви могућа би била топлификација градова: Богатић, Шабац, Сремска Митровица и Лозница, са укупно 150.000 становника . Србија је, у погледу енергије, увозно оријентисана земља. Иако је велики произвођач хране, она је увозник вансезонског свежег поврћа и воћа и не може да обезбеди конкурентну производњу на бази коришћења фосилних горива. Пројекат развоја нпр. 100-150 ха стакленика може учинити да земља увозник постане земља извозник
Ови недовољно искоришћени ресурси Србије су одлична прилика за пословне људе из дијаспоре и њихове фирме ако имају неискоришћен капитал да исти уложе у експлоатацију ових неискоришћених ресурса Србије, јер ће им то у блиској будућности донети далеко већу добит од евентуалних банкарских камата.
Највећи значај за Србију имаће директно коришћење геотермалне енергије за грејање и топлификацију руралних и урбаних насеља и развој аграра и туризма, али у перспективи и за производњу електричне енергије.
Геотермалне карактеристике територије Србије су веома повољне. То је последица повољног геолошког састава терена и повољних хидролошких и геотермалних карактеристика терена. Густина геотермалног тока је главни параметар на основу којег се процењује геотермални потенцијал неког подручја. Он представља количину геотермалне топлоте која сваког секунда кроз површину од 1 м2 долази из Земљине унутрашњости до њене површине. На највећем делу територије Србије густина геотермалног топлотног тока је већа од његове просечне вредности за континентални део Европе, која износи око 60 мW/м2. Највеће вредности од преко 100 мW/м2 су у централном делу јужне Србије и у централној Србији. На територији Србије налази се 240 локалитета са око 1000 што природних, што вештачких извора геотермалних вода са температуром већом од 15°Ц.
Према садашњим сазнањима на територији Србије постоји 60 налазишта геотермалних вода са температуром већом од 15°Ц до дубине од 3000 м. Укупна количина топлоте која се налази акумулирана у налазиштима геотермалних вода у Србији до дубине од 3 км, око два пута је већа од еквивалентне топлотне енергије која би се могла добити сагоревањем свих врста угљева из свих њихових налазишта у Србији.
У нашој земљи постоји велики број геотермалних извора с различитим температурама воде. Температура земље се за сваких 100 м повећава за 3 о Ц. На дубинама од 1 до 3 км у Србији су лоцирани извори воде с температуром од 80-150 о Ц. Они се за сада користе само у бањско-рекреативне сврхе у Бањи Врућици, Губеру, Лакташима, Мљечници, Слатини, Вилином Власу и Горњем Шехеру (сада званом Спрске Топлице). Посебно много имамо геотермалних извора, чија се топлота може искористити у пољопривреди (пластеници и стакленици), рибарству, индустрији, итд.
Разликујемо 4 групе геотермалних енергетских извора:
-хидро геотермална енергија извора вруће воде,
-хидро геотермална енергија извора водене паре,
-хидро геотермална енергија вреле воде у великим дубинама,
-петротермичка енергија-енергија врелих и сувих стена.
Вода која се појављује у извориштима вруће воде и водене паре доспела је у дубље слојеве кроз водопропусне слојеве. Она акумулира топлоту врелих стена и ону која долази из већих дубина достижући температуру од око 400 0 Ц. Ако вода пронађе пут до површине Земље било кроз бушотине, или преко горњег непропусног слоја стена, она се јавља у облику вруће, или кључале воде (фумароле), или у облику паре (гејзири). Постоје слојеви Земље који су толико непропусни да до њих не може стићи вода са површине. Што је већа дубина порозност је све мања а температура све већа па се сматра да у дубини Земље постоје огромне количине енергије акумулисане у сувим стенама.
Термални извори у Србији класификовани према температури воде и општинама
20 – 40 0 Ц
СО Пожаревац
СО Мало Црниће (Салаковац)
СО Смедерево (Југово)
СО Прокупље (Сува чесма, Вичка бања)
СО Куршумлија (Пролом бања)
СО Прешево (Миратовце)
Град Београд (Лештане, Браће Јерковић)
СО Обреновац (Пољане)
СО Лазаревац (Вреоци)
СО Сопот (Кораћица-Космај)
СО Љиг (Оњег)
Град Аранђеловац
СО Топола (Страгари)
СО Г. Милановац (Млаковац)
СО Чачак (Горња Трепча)
СО Краљево (Матарушка бања, Богутовачка бања, Витановац)
СО Врањачка бања (Врњачка бања)
СО Александровац (Митрово поље, Велуће)
СО Рашка (Баљевац)
СО Брус
СО Нови Пазар (Вуча)
СО Косовска Митровица (Кисела бања)
СО Гњилане (Угљаре)
40 – 60 0 Ц
СО Смедеревска Паланка (Паланачки кисељак)
СО Крушевац (Рибарска бања)
СО Бујановац (Бујановачка бања)
СО Урошевац (Клокот бања)
СО Младеновац (Селтерс)
СО Куршумлија (Луковска бања, Бањска)
СО Нови Пазар (Новопазарска бања)
60 – 80 0 Ц
СО Врање (Сијаринска бања)
СО Рашка (Јошаничка бања)
СО Куршумлија (Куршумлијска бања)
Преко 80 0 Ц
СО Врање (Врањска бања)
Уредбом о овлашћеном коришћењу енергије из обновљивих извора у републици Србији предвиђено је да се повећа за 7,4 посто производња електричне енергије из обновљивих извора у односу на 2007. годину. Ми користимо само неких 18 одсто обновљивих извора енергије и то пре свега захваљујући хидроелектранама.
Према проценама Агенције за енергетску ефикасност, потенцијали геотермалних вода у Србији су такви да могу да замене потрошњу 200.000 тона нафте годишње. Та енергија могла би добро да се искористи за грејање и хлађање пословног и стабеног простора, што је у складу са ригорозним прописима Европске уније, по којима могу да се граде само енергетски ефикасне зграде.
МИНИ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ
Прва мала хидроелектрана у Србији (“Света Петка”) изграђена пре тачно 100 година на реци Нишави, ради и данас. Слични објекти постоје на још око 60 локација, али ради свега десетак који су укључени у електроенергетски систем земље. Према подацима из катастра малих хидролектрана који је урађен средином осамдесетих, Србија има потенцијал за изградњу нешто мање од 900 малих централа снаге од 100 кW до 10 МW, односно укупно 500 МW. То значи да би се коришћењем хидропотенцијала малих река годишње могло произвести 1.600 ГWх електричне енергије или око 400.000 тона еквивалентне нафте. Процена је да је за изградњу једне мале хидроелектране потребно у просеку око 1.000 евра по кW инсталисане снаге, тако да би градња оваквих објеката могла да привуче инвестиције од скоро пола милијарде евра.Искоришћавање обновљивих извора енергије, међу којима је хидропотенцијал најзаначајнији ресурс, један је од приоритета Стратегије развоја енергетике Србије до 2015. године. Тренутно преостали технички искористив хидроенергетски потенцијал у Србији (према овом документу) износи око 7.000 ГWх, а више од четвртине тог потенцијала „лежи“ у малим хидроцентралама снаге до 10 МW. Повећаним коришћењем обновљивих извора, осим очигледних економских ефеката као што су смањење потрошње увозних енергената и угрожавања околине, подстакла би се мала и средња предузећа као и домаћа производња опреме за коришћење ових извора енергије. Истовремено би се помогло домаћој привреди да партиципира у понудама страних фирми за улагање у енергетске изворе,чиме би се повећала могућности запошљавања локалног становништва из сеоских средина где се и налазе највећи потенцијали ове енергије. Уколико би се до 2012. године достигло коришћење расположивог потенцијала обновљивих извора од само 10 одсто (без дрвне биомасе), годишње би се за 30 милиона долара смањили годишњи трошкови увоза квалитетних енергената. У то нису урачунајати финансијски ефекти ангажовања домаће индустрије и радне снаге, па и потпуније заштите животне средине.
Општине са највећим потенцијалом за изградњу малих хидроелектрана
| Број локација за изградњу МХЕ | Процењена снага (кW) | Могуца производња (МWх) | Опстина |
| 64 | 34.300 | 121.203 | Ивањица |
| 35 | 33.284 | 109.692 | Раска |
| 40 | 25.925 | 94.026 | Пирот |
| 40 | 23.458 | 78.394 | Краљево |
| 47 | 18.800 | 73.971 | Пријепоље |
| 9 | 17.576 | 60.210 | Зајецар |
| 22 | 17.045 | 72.212 | Црна Трава |
| 20 | 15.825 | 55.100 | Нови Пазар |
| 8 | 15.690 | 58.850 | Бела Паланка |
| 8 | 11.216 | 25.850 | Деспотовац |
| 30 | 10.974 | 45.391 | Брус |
| 19 | 10.706 | 30.180 | Књазевац |
| 32 | 10.185 | 38.438 | Врање |
| 22 | 10.141 | 38.985 | Курсумлија |
| 16 | 9.875 | 35.318 | Прибој |
| 30 | 9.800 | 36.099 | Трговисте |
| 13 | 9.785 | 30.937 | Ваљево |
| 10 | 9.305 | 27.419 | Тутин |
| 16 | 8.945 | 24.380 | Жагубица |
| 17 | 8.675 | 34.553 | Босилеград |
| 19 | 8.625 | 32.877 | Чајетина |
| 17 | 8.320 | 29.720 | Лесковац |
| 21 | 8.310 | 36.832 | Нова Варош |
| 27 | 8.170 | 32.543 | Сурдулица |
| 13 | 7.990 | 28.262 | Власотинце |
| 19 | 7.640 | 27.395 | Бајина Баста |
| 12 | 7.070 | 27.500 | Нис |
| 8 | 6.740 | 20.050 | Бољевац |
| 12 | 5.346 | 17.928 | Ужице |
| 15 | 5.325 | 19.862 | Љубовија |
| 7 | 4.730 | 10.230 | Неготин |
| 11 | 4.690 | 16.578 | Владицин Хан |
| 6 | 4.655 | 20.283 | Ариље |
| 14 | 4.515 | 19.459 | Бабусница |
| 1 | 3.000 | 13.700 | Нови Сад |
| 1 | 850 | 4.700 | Врбас |
| 1 | 620 | 2.270 | Бецеј |
| 1 | 1.220 | 8.190 | Бела Црква |
Енергија ветра
На основу постојећих и доступних анализа и студија реални енергетски потенцијал ветра у Републици Србији је процењен на инсталисану снагу од око 1300 МW.
Процена енергетског потенцијала је обављена на основу података Републичког хидрометеоролошког завода прикупљених мерењем на метеоролошким стубовима висине до 10 метара, при чему је закључено да су најперспективније локације за изградњу електрана на ветар: Миџор на Старој Планини, Вршачки Брег, Дели Јован, Крепољин, Тупижница, Јухор и Јастребац
1. Источни делови Србије – Стара Планина, Власина, Озрен, Ртањ, Дели Јован, Црни Врх итд. У овим регионима постоје локације чија је средња брзина ветра преко 6 м/с.
2. Златибор, Копаоник, Дивчибаре су планинске области где би се мерењем могле утврдити погодне микролокације за изградњу ветрогенератора.
3. Панонска низија, северно од Дунава је такође богата ветром. Ова област покрива око 2,000 км² и погодна је за изградњу ветрогенератора јер је изграђена путна инфраструктура, постоји електрична мрежа, близина великих центара потрошње електричне енергије и слично.
Биомаса
Биомаса је разградиви део производа, остатака и отпадака из пољопривреде, шумарства и дрвне индустрије – биљног и животињског порекла – чије енергетско коришћење је дозвољено у складу са прописима који уређују заштиту животне средине.
Укупан енергетски потенцијал биомасе у Републици Србији процењен је на 2,7 милиона тое и чине га остаци у шумарству и дрвној индустрији (око милион тое), и остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству и примарној преради воћа (око 1,7 милиона тое). Енергетски потенцијал биомасе у сточарству који је погодан за производњу биогаса је процењен на 42 000 тое.
Расположиве количине течног стајњака на живинарским и сточним фармама средњег и великог капацитета омогућавају производњу биогаса енергетске вредности од 42 200 тое. Ова количина течног стајњака уз одговарајући додатак остатака пољопривредне биомасе реално омогућава да инсталисана снага електрана на биогас буде највише до 80 МWе.
Производња биогаса из течног стајњака има енергетски значај, али и еколошки значај. Као резултат производње анаеробне дигестије, поред биогаса се добија течни остатак који се користи као ђубриво. С обзиром на велику дефрагментацију пољопривредних газдинстава у Републици Србији, препоручује се да се у једном постројењу прикупља и третира стајњак прикупљен са више фарми.
Биогорива
У Републици Србији постоје услови за производњу биогорива – биоетанола и биодизела.
Биоетанол: Производња етанола у Републици Србији се данас базира на меласи (око 50 %) и на житарицама (око 50 %). Расположива количина меласе не подмирује текуће производне потребе: укупни капацитети у постојећим фабрикама шећера генеришу око 200.000 тона меласе годишње, од чега се искористи 50.000 тона, док се остатак од око 150.000 тона може разматрати за остале потребе и производњу биоетанола. Недостајуће количине меласе за производњу биоетанола би се морале увозити, у условима великих флуктуација цена и расположивих количина на светском тржишту.
С обзиром на развијену пољопривредну производњу и чињеницу да произведене количине житарица потпуно задовољавају и превазилазе домаће потребе за људском и сточном исхраном, потребно је размотрити и могућности производње биоетанола од житарица.
За производњу 100.000 тона биоетанола, потребно је око 330.000 тона житарица, што представља око једне трећине тржишних вишкова житарица или свега око 2-4 % укупне производње житарица.
У остале алтернативне сировине погодне за производњу биоетанола, за које постоји потенцијал у нашој земљи могу се сврстати сирак, јерусалимска артичока (топинамбур) и кромпир. Према проценама, у Републици Србији постоји око 100.000 хектара маргиналне земље која се може искористити за гајење сирка и јерусалимске артичоке, чиме би се могло произвести око три милиона тона етанола годишње.
Биодизел: У Републици Србији се као сировина за производњу биодизела могу користити уљарице-сунцокрет, соја и уљана репица, и отпадна јестива уља.
Укупне површине под уљарицама се процењују на 668.800 ха, од чега би се гајење уљарица за добијање биодизела могло вршити на 350.000 ха. Просечна производња биодизела од уљаних биљака које се могу узгајати у Републици Србији приказана је у наредној табели.
Производња биодизела из уљарица
| Уљарица | Просечан принос зрна (т/ха) | Садржај уља у зрну (%) | Производња биодизела | |
| (кг/ха) | (л/ха) | |||
| Сунцокрет | 1,79 | 40 | 716 | 816 |
| Соја | 2,25 | 18 | 405 | 460 |
| Уљана репица | 1,69 | 36 | 608 | 690 |
У зависности од врсте уљарица које се узгајају, потенцијалне количине биодизела које се могу произвести на расположивом земљишту (350.000 ха) су приказане у следећој табели.
Потенцијална производња биодизела
| Структура сетве | Могућа производња биодизела (т) |
| 100 % уљана репица | 212.800 |
| 70 % уљана репица + 30 % сунцокрет | 224.140 |
| 50 % уљана репица + 50 % сунцокрет | 231.700 |
| 30 % уљана репица + 70 % сунцокрет | 239.260 |
| 100 % сунцокрет | 250.600 |
| 100 % соја | 141.750 |
Потрошња јестивог уља у Републици Србији износи око 16 литара по глави становника, што упућује на закључак да би се у Републици Србији годишње могло сакупити око 10.000 тона отпадних јестивих уља погодних за производњу биодизела (ова питања уређена су Уредбом о управљању отпадним уљима – „Службени гласник РС“, број 60/08).
Соларне термоелектране
Просечан интензитет сунчевог зрачења на територији Републике Србије се креће од 1,1 кWх/м2/дан на северу до 1,7 кWх/м2/дан на југу – током јануара, а од 5,9 до 6,6 кWх/м2/дан6 – током јула.На годишњем нивоу, просечна вредност енергије глобалног зрачења за територију Републике Србије износи од 1200 кWх/м²/годишње у северозападној Србији, до 1550 кWх/м²/годишње у југоисточној Србији, док у средњем делу износи око 1400 кWх/м²/годишње. Степен искоришћења зрачења зависи од карактеристика уграђеног пријемника топлоте, тако да се може усвојити просечна вредност расположиве корисне енергије у Републици Србији од 700 кWх/м2 годишње. Соларне термалне електране су извори електричне енергије добијене претварањем Сунчеве енергије у топлотну. С обзиром да немају штетних продуката приликом производње електричне енергије, а имају размерно добру ефикасност (20 – 40%), представљају светлу будућност. Како је количина енергија која пада на површину изузетно велика, изградњом таквих електрана на сунчаним подручјима, могао би се енергијом снабдевати велики део потрошача.
5.ИНДУСТРИЈА РЕЦИКЛАЖЕ
Сакупљачка економија је кључ успеха рециклажне индустрије и еколошке политике Србије.Капацитети домаће рециклажне индустрије тренутно упослени са само пет до шест одсто и велики део секундарних материјала завршава на сметлиштима. Процењује се да је тржиште секундарних сировина Србије годишње вредно 350 милиона евра, а да се сакупљањем разних врста отпада тренутно бави око 100.000 људи који би кроз социјално предузетништво могли да регулишу свој друштвени и економски статус.Као пример стања у области рециклаже наводимо податак да је Србија 2009. године увезла стари папир вредан око 511 милиона долара, а извезла га за 210 милиона долара, док је искоришћеност сакупљачког капацитета те секундарне сировине била 34 одсто. Србији је потребно 50 рециклажних дворишта – у свакој општини са више од 50.000 становника, а свако треба да опскрбљује 20 људи, а то је 1.000 нових радних места.
У свету је рециклажа на другом месту привредних грана у којима се развија социјално предузетништво, са 18 одсто, а удео социјалног предузетништва у бруто домаћем производу у појединим земљама износи и до 10 одсто. У Србији је тај проценат на нивоу статистичке грешке, због чега је битно да се омогуће услови за стварање малих социјалних предузећа за рециклажу.
Дакле потребно је изградити постројења у близини највећих градова у земљи,која би рециклирала,папир,,картон,керамику, пластику,стакло,метал,гуму,електронски и електрични отпад и др.,а у центрима округа инсталирати постројења за спаљивање осталог,углавном органског отпада,која би производила електричну енергију.
Папир
Да би се што мање штете нанело животној средини, могуће је поново сакупити хартију која нам више није неопходна и дати је на рециклирање. Прерадом старог папира, утроши се 60% мање енергије него када би тај производ добијали из природног материјала (дрвета).
Такође, прерадом старе хартије користимо 15% мање воде. Неки подаци говоре да рециклажом једне тоне канцеларијског папира спашавамо 17 стабала дрвета, штедимо 4.200 кW (киловата) електричне енергије и 32.000 литара воде.
При том, могуће је рециклирати све врсте новина, папирних кеса, папира за писање и сву амбалажу од папира.
Стакло
Прави се тако што се песак, са додатком још неких материја, топи на врло високим температурама. У том процесу се троши доста енергије, а у ваздух се испушта велика количина штетних гасова.
Рециклажом једне флаше, уштеди се довољно енергије да једна сијалица од 100W (вати) може да светли четири пуна сата. Предност стакла је у томе што га је могуће бескрајно рециклирати.
Метал (алуминијум, бакар, гвожђе)
При топљењу руде троши се велика количина енергије а штетни гасови сагоревањем се ослобађају у атмосферу. На крају тог процеса добијамо метал који се даље користи у различите сврхе. За једну тону алуминијума потребно је ископати четири тоне руде боксита и потрошити 13.000 кWх (киловат-часова) електричне енергије. Приликом добијања алуминијума из поменуте руде, у атмосферу се ослобађају угљен-моноксид, угљен-диоксид и флуороводоник.
У неким развијеним земљама попут Немачке, стари аутомобили се дају на рециклирање, а уз доплату се могу купити потпуно нова кола. Такође, могу се рециклирати и електрични апарати. Годишње се, такође у Немачкој, разложи и преради 100.000 фрижидера, 150.000 телевизора и око 15.000 тона других апарата. Код нас би се за почетак могло вршити прикупљање конзерви од различитих пића, бочице од дезодоранса, кутијице од крема.
Пластика
У последње време у свету су се појавиле посебне врсте пластике коју је могуће рециклирати и таква пластика на себи има знак рециклаже. Такву пластику је потребно сакупљати и рециклирати.
Електронски и електрични отпад
Електронски и електрични (ЕЕ) отпад спада у категорију опасног отпада. Обухвата све врсте уређаја класификованих у 10 категорија, од малих и великих кућних апарата, ИТ опреме, преко расветне опреме, електронских играчака до медицинских уређаја, као и флуоресцентне цеви.
Многи ЕЕ производи садрже хемијске елементе као што су жива, олово, кадмијум, берилијум и др., и уколико се непрописно баце или одложе на комуналну депонију, испаравањем у ваздух доводе дугорочно до уништавања животне средине и уједно могу утицати на обољења јетре, бубрега, мозга, канцера.
Рециклажа електронског отпада је јако комплексна јер постоји велики број различитих сировина на релативно малом простору, тако да се одмах врши сортирање компоненти добијене расклапањем опреме на следеће групе:
• Пластика и делови од пластике
• Метал и делови од метала
• Напајање
• Каблови
• Батерије
• Екрани
• Електронске компоненте
• Други материјали
Са гледишта поновног искоришћења, материјали могу бити:
Рециклабилни, тј. који се могу искористити поновним враћањем у процес производње. Ту спадају пластика и делови од пластике, метал, каблови и др.
Нерециклабилни, тј. који се не могу вратити у производни процес у Србији и они се на еколошки безбедан начин складиште или се користе за добијање енергије.
Из старих ЦРТ монитора се поново добија стакло и олово који се, као и метал, поново могу употребити у производњи монитора.
При расклапању рачунара на саставне компоненте масени удео рециклабилних компонената се креће од 70% до 80%. У рециклабилном делу пластика је заступљена са око 4%, а метални делови са око 96% масе. Масени удео рециклабилних компонената код ЦРТ екрана је око 30%, при чему је однос пластике и метала у овом делу 50:50.
Сагоревањем отпада
Чак пет одсто струје у Србији могло би да се производи сагоревањем отпада. За
коришћење овог ресурса држава даје пуну логистику локалној самоуправи а добродошле су све иницијативе приватног сектора за сакупљање, рециклажу и коришћење, онога што не може да се употреби као сировина у производњу, за спаљивање и производњу топлотне и електричне енергије. Чини се да, ипак, мањкају инвестиције да се ови пројекти масовније и што брже реализују.Производња топлотне енергије и струје из отпада један је од приоритета у сарадњи државе и општина, а чак пет одсто струје могло би да се произведе из овог ресурса. Србија има законску регулативу и подстицајне мере за коришћење комуналног отпада као трајног извора за производњу топлотне и електричне енергије. Локалне самоуправе треба да ураде пројекције о томе колике ће бити количине и структура отпада, што је предуслов за планирање градње будућих енергана. Краљево и Нови Пазар вероватно ће бити међу првим градовима који ће искористити отпад и претварати га у енергију, у Београду структура комуналног отпада таква да садржи шест до 16 одсто пластике, два до шест одсто разних метала и око 30 процената папира и компоненти које се могу спаљивати. Срећа је да нисмо до сада кренули са овим процесима јер, тако смо прескочили недовољно чисте технологије.
6.САВСКИ АМФИТЕАТАР И ДУНАВСКО ПРИОБАЉЕ
Коначно савски амфитеатар је развојна шанса читаве земље јер тешко је замислити да постоји двомилијонски град у Свету чије географско средиште није изграђено.Ради се о потезу од Аде циганлије до Вишњићке бање са десне стране Саве и Дунава,те потезу од Хотела Југославија до Блока 70 са леве стране ових река.Тешко се отети утиску и не закључити да би се реализацијом овог пројекта у смислу изградње стамбеног и пословног простора,само кроз продају земљишта,вероватно покрио комплетан постојећи спољнотрговински дуг земље.Но хајдемо редом.
Српски Менхетн, како се назива део Београда уз обалу Саве од Савске улице до Бранковог моста, и који се простире на око 80 хектара најатрактивнијег земљишта, са својим америчким рођаком нема ништа заједничко до имена и знамења.Често се за тај крај каже да је најпожељније парче земљишта у Србији – језгро је старог Београда, уз саму реку, осунчано, а истовремено је уз главне саобраћајнице. Међутим, уместо модерних предузећа, стамбених зграда, школа, обданишта, спортских и зелених површина који су на том простору требало увелико да заживе, јер су замишљене још пре четврт века, Савски амфитеатар, како се званично назива тај простор и даље личи на индустријско предграђе из старог социјалистичког филма.Са Старог железничког моста, најпре се запазе напуштени магацини, неки и порушени, али ипак ограђени бодљикавом жицом, која је, изгледа, једини „објекат“ подигнут у последњих неколико деценија. Тренутно је то срце нечега што би једног дана требало да постане град на води. На месту већине некадашњих друштвених фирми налазе се складишта и производне хале које су многа предузећа закупила и прилагодила новој намени. За потез између Старог железничког моста и Газеле, дакле за више десетина хектара земљишта, не постоји регулациони план, па се не зна ни колико, ни где сме да се гради.Ту „рупу“ у урбанистичким плановима искористили су „довитљиви“ предузетници, па је никло мноштво новоизграђених објеката који су у фази легализације.. Такави објекати направљени су без икаквих грађевинских мера и дозвола. Иначе тик уз многобројна складишта и производне погоне које се шире дуж реке, одавно су подигнута радничка насеља. Готово једнообразне приземне куће наслањају се једна на другу. Радничке бараке након Другог светског рата добили су запослени у друштвеним фирмама које су данас већином приватизоване.Премда је за савско приобаље с обе стране реке од 1985. направљено неколико пројеката који су предвиђали нови град на реци, а од којих је најпознатији Еурополис, даље од замисли није се стигло. Оживљавање Савског амфитеатра, који обухвата око 185 хектара са леве, новобеоградске, и са десне стране Саве, требало би да од данас запуштене обале направи будући центар града са новим улицама, трговима, кејовима, јавним грађевинама, пословним и стамбеним зградама. Међутим, кључни проблем због којег се досад није кренуло са регулацијом, па ни са градњом у Савском амфитетру још није решен. У власништву Железница Србије је, наиме, највећи део земљишта где треба да никне нови град на води, а да би он уопште почео да се гради, железнички саобраћај мора да се измести или да се барем смањи његов обим.. С обзиром на то да је у плану изградња више од два милиона квадрата с обе стране Саве, већ сад, урбанистички неуређен простор вреди више од четири милијарде евра.
Савски амфитеатар има реалну шансу да постане нови центар Београда, а цена квадрата ће достићи вредност од пет до десет хиљада евра.Архитекте Драгољуб Дик Манојловић, Антоније Антић, Слободанка Прекајски и покојни Зоран Зотовић и Милица Крстановски су пројектом за трећи миленијум, како је тада назван, предвидели изградњу градског центра од Савске улице, на десној обали Саве до Улице Милентија Поповића у Новом Београду. Повезали су их мрежом канала и вештачким острвом насред реке, названим Менхетном Београда. Реч је о три милиона квадрата, стамбених, пословних, туристичких, спортских, угоститељских, парковских садржаја.
Према Генералном плану Београда до 2021. године је предвиђено да постојећа железничка станица са два-три колосека остане као део јавног градског превоза, за протоколарне потребе и у туристичке сврхе.Према пређашњим плановима, изградњом прве фазе „Прокопа“ (нове железничке станице) била би отворена могућност за измештање локотеретне станице, слепих колосека, али и магацина, фудбалских игралишта. Тада би могао да почне да се примењује уговор из 1974. године, којим је јасно прецизирано како ће се са напредовањем „Прокопа“ постепено ослобађати простор у Савском амфитеатру. Додуше, тамо постоји и 30 хектара слободног земљишта, где би градња могла да почне и нешто раније.
Да би улепшавање Савског амфитеатра почело, а запуштена обала била претворена у центар града са новим улицама, трговима, кејовима и парковима, стамбеним и пословним здањима, као што је то предвиђено још у првом Генералном плану Београда из 1923. године, неопходно је завршити „Прокоп”, градску обилазницу, и изместити Главну железничку и аутобуску станицу из старог језгра Београда.
Дунавско приобаље
Идеју да се град сусретне са реком од дорћолске марине до шпица Аде Хује (око 450 хектара) тако што ће се фабрике, магацини, лука, дивље депоније изместити из центра и заменити их рекреативни садржаји, зеленило, станови, пословни простор и тргови урбанисти су разматрали готово пола века,али до сада ништа није урађено.
Овде треба додати и калемегданску тврђаву,која би могла постати прави бисер нашег туризма,уколико би била претворена у „тврђаву културе и забаве“.Наиме,за овај пројекат би било потребно изместити золошки врт на локацију Великог ратног острва,које би,такоже тиме добило на већем значају,и преместити све значајније музеје са територије Града на тврђаву,те све лагуме у оквиру исте попунити забавним садржајима(ресторани,кафићи,хотели,касина,биоскопи…),а додатном атракцијом, направити мини железницу,која би саобраћала постојећим подземним ходницима.Реализацијом ове идеје Град би постао један од најатрактивнијих центара светске забаве. Претпостављамо да би господину Милановићу из САД-а ова идеја могла бити посебно интересантна.
7.СРПСКА РАЗВОЈНА БАНКА ДИЈАСПОРЕ-ТЕСЛА
Србији је потребна развојна банка која ће кредитима повољњим од оних које нуде комерцијалне банке подстицати привредни развој. Два је услова потребно испунити пре оснивања Развојне банке: обезбедити довољан оснивачки капитал и солидно уредити ту институцију. Банка би била организована на принципима затвореног акционарског друштва.Дакле,улагачи(акционари)би били,искључиво, наши грађани из Дијаспоре,који би пропорционално својим улозима на Оснивачкој Скупштини изабрали управљачку структуру,за коју би ,такође, пожељно,да је,макар на нивоу топ менаџмента, сачињавају менаџери из Дијаспоре спремни на нове пословне изазове.Банка би се бавила,како кредитирање горе наведених пројеката,тако и постојеће привреде.
Економисти у Земљи тврде да је оснивање развојне банке неопходно, да би се повољнијим кредитима од оних које нуде пословне банке подстакла српска привреда. Интересантно је да је Војводина као покрајина основала такву банку. Јак отпор оваквој идеји,могао би да пружи јак банкарски лоби, којем није стало да постоји јака развојна банка, која би груписала и депозите привредника, али и значајан део средстава који би долазио из ЕУ, из такозваних претприступних фондова или донација. Предузећима под хитно треба оваква помоћ јер без развојне банке нећемо моћи да подигнемо ниво конкурентности, нити ниво извоза. Идеално би било када би развојни кредити могли да се добију на дужи рок.
ЗАКЉУЧАК
Ово излагање има два циља.Први је био да сублимира највеће потенцијале ове Земље и на сажет и једноставан начин их прикаже потенцијалним улагачима.Други циљ представља покушај да ову презентацију,еминентни припадници Дијаспоре,доживе као неку врсту почетног програма,око којег ће се окупити и покушати да одреде будућу судбину свога Народа и Државе.Сигуран сам да постоје људи у Дијаспори који су спремни,у исто време да помогну Отаџбини,али и да остваре адекватан принос на уложена средства у складу са важећим економским принципима.Ако су неке друге Нације,чак и у тежим околностима од оних у којима се ми налазимо(Израел),успеле да реализују овакве планове,не постоји објективна чињеница да уз Национални консензус ,не успемо урадити слично.Наравно,за реализацију овог пројекта,потребно је усвојити одређене Законе и Уредбе,које ће онемогућити појаву било каквих бирократских препрека,које могу проузроковати појаву јављања корупције.Дакле,потребна је само добра воља Државе да направи квалитетно законодавство,као подршку овом пројекту и довољан број припадника Дијаспоре заинтересованих за реализацију пројеката,а које би окупили неки од најпознатијих чланова наше заједнице у расејању,поменути на почетку излагања.Засигурно да би корак најугледнијих припадника Дијаспоре следили и остали,који би повратком у Земљу,зарађени капитал и стечена знања, улозили у савремена пољопривредна газдинства у селима из којих су потекли,али и постали власници сопствених фирми,уместо што су данас у расејању обични радници и службеници и тако у исте те земље,садашњег боравка,извозили здраву храну и квалитетне индустријске производе.Дали би се реализацијом овог пројекта отворила врата повратка 5 милиона наших сународника из целог Света у Србију,која би на тај начин постала развијена европска Земља?
САДРЖАЈ
О српској Дијаспори
-Историја Дијаспоре
-Успешни у Дијаспори
Аграр и аграрна индустрија
Рудна и минерална богатства-експлоатација и прерађивачки капацитети
–Неметаличне минералне сировине
-Јувелирско минералне сировине
-Термалне и минералне воде
Туризам
-Бањски туризам
-Планински туризам
-Медицински туризам
Енергетика
-Хидрогеотермална енергија
-Мини хидроелектране
-Енергија ветра
-Биомаса
-Биогорива
Индустрија рециклаже
Савски амфитеатар и дунавско приобаље
Српска развојна банка дијаспоре-Тесла
ИЗВОРИ
-Министарство пољопривреде,водопривреде и шумарства
– Министарство рударства и енергетике
-Привредна комора Србије
-Јувелирске минералне сировине-Проф.др Милоје Илић
-Републички завод за статистику
Штампанје омогућили:
Шпајиз доо;Биротел доо;Хепи дог доо;Линк груп доо;Александар мн доо;
Кар лајн доо;Јета трејд доо;Инфонет груп доо.
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Privreda, Vesti | Leave a comment »
Економски препород
Национална или колонијална економија
Национална економија није пусто острво у повезаној светској привреди али је примарно усмерена ка одрживости система и задовољењу потреба домаће привреде и становништва па је нужно заштићена од уплива демпиншких цена и преузимања мултинационалних компанија, нелојалној конкуренцији и субвенционисаним пољопривредама, и као принцип директно је супротна евроинтеграцијама и колонизацији. Дакле, између два удаљена модела, аутархичности и заостајања и апсолутне отворености, преузимања и подређивања туђим интересима, заузима се одржива мера самосталности, отворености и заштите како би економија остварила своју виталну сврху одрживости производње, очувању ресурса, задовољења и благостања становништва, основа развоја према националним и цивилизацијским потребама, политичкој и социјалној стабилности и очувању суверености.
Национална економија је окренута прво себи, својој изградњи и државним активностима помогнута је у изласку на међународно тржиште, није усмерена ка самодеструкцији, распродаји националног богатства, финансијског капитала и производних капацитета, како би се отворило тржиште за робне вишкове туђих економија, како би била подведена под власт ино-корпорација и финансијских организација, о чему говоре поразни и штеточински примери како колонијалних економија сведених на сировинску базу и тржиште метропола, са последицом социјалне неуравнотежености, тиранских марионетских и клептократских политичких система, тако и супротни примери свих национално успешних привреда Русије, Кине, Индије, Бразила али и земаља сличне величине са обновљеним и успешним привредама, Швајцарске, Норвешке, Белорусије. Билатерални и мултилатерани уговори су довољна основа међународне сарадње и права су гаранција поштовања преузетих обавеза, уживања права и најповољнијих статуса па није потребно поништавање суверенитета да би се остварили извозни, трговински и други циљеви.
Национална економија је заснована на тржишној привреди, функционална је комбинација великих привредних система и малих и средњих предузећа, предузетника, са комплементарним државним и приватним сектором, са државним регулисањем целине система, глобалном и временском усмерењу ка стратешким циљевима увећане репродукције, повећању друштвеног производа, опредељеном најважнијем сегменту развоја како реалног тако и финансијског сектора (насупрот владајућег концепта неоколонијалне „привреде без производње“, партијски протежиране, посредничке, сиве и девијантне „економије самодеструкције“).
Држава није либерални чувар приватног капитала, нити је тржиште по себи регулатор привредног живота и накнадног уравнотежења већ активни учесник привредног живота, као оснивач јавних предузећа које приватници не би могли организовати на социјално прихватљив начин, као потрошач и контролор је тржишних услова који омогућавају регуларност конкуренције.Држава је мера општих интереса и усклађења приватних и групних интереса ка општем добру заједнице и одговорна је за развој привреде, националног тржишта и свих привредника, без обзира на власнички статус, јер води рачуна о целини становништва а не само о најпредузимљивијим слојевима којима обезбеђује сигурност и просперитет, као и истовремену заштиту најамничких, непоседничких слојева, јер су сви држављани без обзира на класну припадност и сви имају обавезе и одговорности према целини.
Привредне активности су нераскидиво везане за функционалност правне државе и гарантоване су независним судством, оснаженом формом поштовања законитости, ефикасности, економичности поступка и извршности судских одлука, заштитом поверилаца, радним и пословним моралом. Синдикално организовање се мора ослободити од директне политичке зависности и манипулације како би одговорило основној функцији заштите запослених.Свет рада и капитала кроз преговоре легитимних представника мора наћи резултанту заједничких интереса и одговорности за производњу, услове рада и зарада као и границу пред самоуништавајућим сукобима, злоупотребама, искључивости личног интереса.
Производња, рад и умни продукти стварају вредност а не злоупотреба и примат финансијског капитала кога треба ставити у службу реалног сектора.Финансијски сектор, организације, токови новца, кредити и инвестиције не смеју већински бити предати у руке иностраних власника који воде рачуна пре свега о својим интересима а не о егзистенцијалним потребама и развоју домаћина. Здрава економија заснива се на производњи и стваралаштву а не шпекулацији и злоупотреби, паразитизму и партијски протежираном монополу са катастрофалним последицама социјалне патологије, безакоња, медијске манипулације и политичке плутократије.
Улога елите је стваралачка и управљачка и није сведена на бесплодну трансмисију туђих одлука, на предраднике туђег капитала у продатој земљи и подведеном народу. У тоталитарном поретку Европске уније1) примењују се хармонизована правила (правни поредак чини око 80.000 страна правних аката) и одлуке органа ЕУ на чије се доношење нема утицаја, односно према величини чланице остаје минорни процентуални удео права гласа које нема обезбеђење за заштиту виталних интереса. Унија одређује императивне стандарде који промовишу упросечење, одређује производне и извозне квоте које лимитирају раст и структурише непромењиву полазну поделу рада чији је смисао монополисање статуса чланица и унутрашња колонизација неразвијених региона.
Будућност мора бити отворена, ново информатичко друштво може бити људски а не торалитарни поредак, нове технологије пружају могућност умањења удела физичког рада и интелектуализацију људског рода које је основа истинске демократије и управе ресурсима у циљу општег добра слободних појединаца који раде у интересу благостања, поштовања природе, усмерења ка новим световима, на темељима морализације, вере и непролазних вредности.За повољан статус у новим условима заједница се мора изборити активним залагањем, образовањем и радом а не бегом стручњака2), пуким следбеништвом и пасивним очекивањем милостиње које се сиротињи промовише као „бољи живот“.
Родољубива и стваралачка група привредника, они који желе добро себи, народу и држави, покретачи су развоја, менаџмент јавног сектора мора се променити лојалним и моралним технократама, јер таквих има, који не мисле само на лично богаћење које је последица предузетништва нити на саможиви шпекуланстки циљ паразитирања на јавним добрима.
Национална држава је немогућа без социјалног консезуса и солидарности, позитивне селекције и пружања шанси образованима и способнима, њиховој социјалној проходности, помоћи слабима и болеснима.Према томе, држава је опште добро и није својина власника капитала који су одговорни за привредни раст а чији је услов здраво и обновљиво, растуће становништво. Никакво благостање није легитиман циљ ако нема ко да га ужива а демографском имплозијом Срби нестају и препуштају наслеђени простор.Очување породице и наталитет, образовање и васпитање темељ су и услов постојања и основ било каквог економског система који треба да омогући развој нације а не да буде сам себи или сврха изоловане групе поседника. Нема одбране државе ако је неправедна, ако једни уживају све благодети цивилизације а други их гледају гладним очима и ако степен социјалне и здравствене заштите зависи од количине приватног новца.
Основ и елементи економског препорода
У условима светске економске кризе и домаће уништене, деиндустријализоване и презадужене привреде 3), потрошених приватизационих средстава, незапослености и сиромаштва, доласка до економског слома4) и банкрота 5), држава, као организована сила, мора преузети улогу координатора развоја националне економије уз стварање услова и организацију која омогућава проширену репродукцију, чувајући велике системе као упоришта развоја, покретаче и центре око којих се развија приватно предузетништво и уводе нове технологије.
Путем којим се до сада ишло више се не може ићи6), привреди без производње и лажном благостању заснованом на страним донацијама, дотацијама и кредитима који нису искоришећни за инвестирање већ потрошњу и преливање на приватне рачуне, дошао је крај, економска криза метропола довела је до саможивог окретања себи а не бескорисним трошковима корумпирања подложничких елита.
Мора се зауставити пад производње и успоставити равнотежа на одрживом нивоу, количина роба и новчане масе уједначити и сузбити инфлација, успоставити општа и јавна финансијска стабилност уз рационализован, економичан буџет, са развојном компонентом и улагањима, кредитним стимулацијама у профитабилне гране (пољопривреда, енергија, мобилна телефонија, грађевинарство, туризам, војна индустрија….) полазећи од постојеће величине националног дохотка и успоставе солидарности, како би се у грађанском миру извршила обнова националне економије.
Уништена производња се мора обновити, изршити реиндустријализација на новим основама, здравим, држава и наука морају организовати и усмерити акумулацију како би се примарна производња а потом и нове технологије увеле у приватне и државне фирме уз рационализацију и кадровску обнову усвојила нова знања и стратешки усмерила ка потребним и новим робама заснованим на инвентивном проналазаштву и техничким унапређењима.Србија и у научном и практичном смислу мора обезбедити услове за прелазак из индустријског у постиндустријско информатичко друштво како би опстала и развијала се према највишим цивилизацијским дометима епохе и тако избегла судбину трећег света.
Државним улагањима и стимулативним кредитима датим приватницима може се обновити производња, индустријска и пољоприведна, оживети сектор услуга, а робни вишкови усмерити ка тржиштима где постоји потражња, додатно ојачана међудржавним споразумима као гаранцијом у сигурност производње и пласмана и приватног и државног сектора уз искоришћење постојећег стимулативног царинског режима за домаће производе са Русијом. На том темељу и научно иновативном развоју, уз државу као оснивача и на мешовитом капиталу, развијаће се иницијална производња роба као резултат примене нових технологија и потом је извозно оријентисати као конкурентну, чиме ће се постепено уравнотежити укупан и појединачни спољнотрговински биланс.
Од постојећих ревитализованих темеља градиће се опоравак, на акумулацији оствареној унутрашњим уштедама, смањењем јавних расхода, на постојећим девизним резервама, рестриктивним кредитима, заједничким улагањима и директним инвестицијама, гарантованим инвестицијама дијаспоре, јавним радовима на локалом, регионалном и националном нивоу (инфраструктура, путеви, водовод, електромрежа, систем малих хидропостројења-централа, биогас и др. ).
Тржиште је слободно, по природи, али не и апсолутно либерализовано бећ уз ограничења у јавном интересу и остварењу стратегије развоја мора бити и заштићено царинама а производња и услуге оријентисане и стимулисане ка извозу.Динар остаје национална валута а девизни курс ће се снизити и прилагодити постепеном јачању производње и извоза, он неће бити слободно флуктуирајући већ стабилизован, реалнији, уз избегавање хиперинфлационог вртлога.Тамо где нема производње цена новца је подређена трговини, увозницима, њиховим монополима и страним банкама, па је курс домаће валуте вештачки прецењиван и одржаван како би стимулисао увоз,(двоструко већи од извоза) 7) омогућавао повољне потрошачке кредите и стварао на обиљу увезених роба лажни осећај благостања становништва као основе пута у евроатланске интеграције и како се види опште и појединачно дужничко ропство.
Према стратегији развоја и распореду неотуђивих добара треба изградити просторни план, који ће штитити јавни интерес и системску рационалност и обезбедити сигурност инвестирања. Дужници се неће повлађивати већ ће се права поверилаца извршавати у хитном, поједностављеном извршном поступку, чиме ће се увести правна сигурност и економска дисциплина као основа пословног морала.
Јавна предузећа, која се баве делатностима од јавног интереса и уживају адекватну јавну заштиту, не могу бити дезинтегрисана нити продата у већинско власништво ни странаца ни домаћих правних или физичких лица, инвестирање и акумулација се може подстицати продајом акција уз промену власничке структуре само до 51% домаћег удела као минимума очувања карактера јавног добра и јавне управе над организацијом и делатности(Телеком).У продаји приватних фирми држава има право првенства куповине које ће искористити уколико дискреционо оцени да је делатност од јавног интереса.
Извршиће се ревизија поступака приватизације у складу са начелом правне сигурности и законитости извршења са важећим прописима у време промене власништва.Држава неће национализовати фирме које су легално приватизоване али ће формирати нове ако је делатност од јавног интереса и има потражњу.
Воде, шуме, руде, фрекфенције и друга јавна добра, су неотуђиви а пољопривредно земљиште је рестриктивно отуђиво добро и не може се продавати странцима ни под условима реципроцитета, држава има право првенства куповине и извршиће се национализација добара које представљају стратешки и безбедносни фактор, док је грађевинско земљиште отуђиво.
Сервисирање и отплата главница дуга и доспелих камата повериоцима вршиће се без међународних финансијских институција, пре свега ММФа и Светске банке 8), кредити ће се враћати редовно, по могућству репрограмирати а нови узимати рестриктивно и наменски. Банкарско тржиште је слободно и демонополисано.Основаће се Инвестициона банка која ће под стимулативним каматним стопама и одложеним периодима почетка исплате кредита, уз реално обезбеђење и усвојене елаборате покренути приватно предузетништво и јавни сектор.Такође, формираће се и Национална комерцијална банка са гаранцијом заштите улога од стране државе као основа штедње становништва, разбијања монопола и максималних каматних стопа страних банака. Каматну стопу и референтну камату треба снизити и извршити реорганизацију Управе прихода, ставити под контролу новчанe токовe и јавне приходе, јер је наплативост пореза и доприноса пала са 94 на око 50 посто9).
У циљу народне солидарности, заштите и обезбеђења гладних, болесних и незапослених, доћи ће у ограниченом року, до почетка функцинисања система на новим основама, до замрзавања плата и пензија, претходно усклађених и утврђених према реалној потрошачкој корпи и платним разредима, чиме ће се обезбедити социјална сигурност становништва и друштвени мир.
Статистика ће се успоставити на тачним елементима а не манипулацији и пожељности резултата10) 11).
Јавни расходи су место успоставе реалних трошкова и обезбеђења унутрашњих резерви, смањењем јавне потрошње остварене рационализацијом, реорганизацијом и рестриктивном политиком јавних набавки, свођењем на неопходан ниво материјалних трошкова функционисања јавних служби и избацивањем из ланца посредника.
Трговина је слободна уз формирање државне фирме која ће се бавити веле и мало продајом и тако снижавати цене кроз минималне рабате, као и путем робних резерви.
Енергетски сектор је под државном управом преко јавног предузећа ЕПСа који неће бити продат, већ ће бити основа енергетске самосталности уз производњу енергије на новим технологијама, коришћења сунчеве енергије, ветра и постојећих хидро и термо потенцијала.Држава ће поштовати уговорне обавезе и инсистираће на изградњи стратешког гасовода Јужни ток као економске и безбедносне компоненте развоја привреде.
Развој пољопривреде, је базичан, јер постоје повољни природни услови, систем ће се развити путем упоришних тачака великих комбината уз стимуласање удруживања малих и средњих произвођача у јавне и приватне задруге, уз активну помоћ Института и Факултета, контролу производње и развој на научној основи, уз дотације и кредитне олакшице, са стратешким циљем производње здраве хране. Стимулисаће се и помагати употреба домаћег висококвалитетног семена, развој сточарства, воћарства, пчеларства и др. уз забрану увоза генетски модификованог семена и употребе меса таквих животиња.Развој производње на здравим основама, омогућиће повратак селу са изграђеном инфраструктуром, прехрану становништва, јефтину храну и извоз. Држава је у могућности да преузме све тржишне вишкове и омогући или пласира на тржишта са којима има потписане билатералне уговоре.
У наведеном циљу контроле производа биљног и животињског порекла биће формиран Национални институт за очување изворних семена и раса и за контролу квалитета робе, домаће и увезене са утврђеним високим стандардима квалитета и сертификацијом робе, као гаранција здравља становништва и немогућности дистрибуције генетски модификованог семена, хране и хемијских елемената штетних по здравље(флуор, уметнуте мутације, синтетички пестициди, исл.) Здрава животна средина је обезбеђена кроз пореске стимулације, таксативне услове рада фирми, контролу и санкционисањем прекршилаца.
Систем социјалне заштите а пре свега пензијског и инвалидског осигурања мора бити рационализован, у организационом смислу формирањем једног фонда, контрола наплате доприноса са Пореске управе биће враћена Фонду а он ће бити овлашћен да изворне приходе пласира и увећава на финансијском, банкарском тржишту уз одобрење Трезора, као и да се бави не само обавезним већ и комерцијалним социјалним осигурањем.Трошкови Фонда биће сведени на нужне а основна делатност информатички праћена од уласка документације до решења и исплате. Један гломазни систем биће сведен, ефикасан и економичан, окренут одрживости и смањењу и потпуном престанку буџетског захватања, са гарантованом имовином, адаптиран на корист клијената, чиме ће се обезбедити основни постулат међугенерацијске социјалне солидарности запослених и корисника пензија.
Извршиће се рационализовање државне управе, у оквирима постојећег Устава кроз свођење на симболичан ниво трошкова различитих нивоа паралелних администрација на истом простору, прерасподелом кадрова без отпуштања запослених а потом изменом Устава и успоставом апсолутне рационалности унитарне државе. Рестрикцијом трошкова на непродуктивне агенције, националне савете, невладине оргаинзације, противуставно финансирање аутономија, унутрашњом реорганизацијом и централизацијом државне управе повећаће се ефикасност и економичност. Такође, у циљу повећања економске дисциплине и одговорности извршиће се промена Кривичног законика, повећање минимума и максимума запрећених казни уз опште пооштравање казнене политике.
Овим је дат оквирни модел организације привредног живота и дата су начела и елементи који ће се разрађивати са роковима и мерама економске политике како би се прво створили услови за покретање производње, потом иста развила и омогућило се благостање народа на реалној основи рада и стваралаштва, без дужничког ропства нових генерација, којима ће бити остављено у наследство природно богатство, здрава животна средина, уређена држава, сувереност, слобода одлучивања и просперитетна национална економија.
У Београду, 26.03.2011.год. Предраг Лепетић
Упутнице:
1)Izviždali „šefa“ EU jer misli da Unija liči na …
2) ODLIV MOZGOVA Dragaš Polemike dragas
3) Država daje milijardu EUR za kamate Dragaš Polemike dragas
4 )СРБИЈИ ПРЕТИ СЛОМ! Српска политика, анализа 03.03.2011
5) DUŽNIČKO ROPSTVO Dragaš Polemike dragas
6) Srpska vlada priznala krah ekonomije | Srbija | Deutsche Welle …
7) РЕЛАТИВНО СТАБИЛАН ИЛИ СЛОБОДАН КУРС ДИНАРА С.Комазец
8) Spoljni dug Srbije povećan za 2,3 milijarde evra Dragaš Polemike dragas
9)*РЕЛАТИВНО СТАБИЛАН ИЛИ СЛОБОДАН КУРС ДИНАРА С.Комазец(исто)
10) Statistički falsifikat dragas
11) Stvarni BDP, BDP pada dragas
Прилог:
DUŽNIČKO ROPSTVO
PODACI 28.02.2011
BRUTO DOMAĆI PROIZVOD 2010 REALNO – 14 MILIJARDI EVRA
JAVNI DUG – 12,675 MILIJARDI EVRA
PROCENAT ZADUŽENOSTI OD BDP – 90,53%
DOZVOLJENA GORNJA GRANICA – 40%
REŽIM FALSIFIKUJE BDP I PRIKAZUJE ZADUŽENOST – 39,7%
ZADUŽENOST PRIVATNOG SEKTORA – 14 MILIJARDI EVRA
UKUPNA ZADUŽENOST SRBIJE – 26,675 MILIJARDI EVRA
PARAMETRI ZADUŽENOSTI
1.UKUPAN DUG/ BDP = 26,675 MILIJARDI EVRA/14 MILIJARDI EVRA = 190,59%
ZADUŽENOST SRBIJE – 190,59% BDP
DOZVOLJENA GRANICA – 60% BDP
VISOKA ZADUŽENOST – 80% BDP
2. UKUPAN DUG / IZVOZ = 26,675 MILIJARDI EVRA : 7,23 MILIJARDI EVRA = 3,69
DOZVOLJEN KOEFICIJENT ZADUŽENOSTI – 2,2
SRBIJA ZADUŽENA – 3,69
SKRIVENE OBAVEZE :
– ZADUŽENOST GRAĐANA – 5, 1 MILIJARDA EVRA
– DEVIZNA ŠTEDNJA -DRŽAVA GARANTUJE 50.000 EVRA – 7,288 MILIJARDI EVRA
– POVRAĆAJ SREDSTAVA PO ZAKONU O DENACIONALIZACIJI
– DUGOVI I GUBICI JAVNIH PREDUZEĆA
– GUBICI PRIVREDNIH PREDUZEĆA
ZAKLJUČAK : SRBIJA JE PREZADUŽENA I TREBA PROGLASITI BANKROT
Branko Dragaš
Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
