АРД: „Хероји Фукушиме“ су бескућници и страни радници

АРД: „Хероји Фукушиме“ су бескућници и страни радници
<http://www.nspm.rs/hronika/ard-qheroji-fukusimeq-su-beskucnici-i-strani-radnici.html>
[image:
PDF]<http://www.nspm.rs/pdf/hronika/ard-qheroji-fukusimeq-su-beskucnici-i-strani-radnici.pdf>
[image:
Штампа]<http://www.nspm.rs/hronika/ard-qheroji-fukusimeq-su-beskucnici-i-strani-radnici/stampa.html>
[image:
Ел. пошта]<http://www.nspm.rs/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2hyb25pa2EvYXJkLXFoZXJvamktZnVrdXNpbWVxLXN1LWJlc2t1Y25pY2ktaS1zdHJhbmktcmFkbmljaS5odG1s/tmpl,component/>
понедељак,
21. март 2011.

Њихова имена су тајна, њихова судбина је неизвесна. Већ данима нема новости
о „50 из Фукушиме“, 50 радника који се наводно добровољно боре против
нуклеарне катастрофе у електрани Фукушима. За свет, они су хероји, али
истина је можда и сасвим другачија.

Угледни дописник АРД из Азије Роберт Хеткемпер (61) изнео је у емисији
немачке телевизије WДР „Актуелни час“ озбиљну оптужбу да су радници у
електранама, из чијих редова су регрутовани и садашњи хероји, често
бескућници, али да међу њима има и пуно страних радника, међу којима наводно
чак и малолетних, које у електранама годинама привремено запошљавају, а
онда, када су већ дуго тамо радили и напола су озрачени, отпуштају.

– У Јапану их зову „радници за једнократну употребу“. Разговарао сам са
једним лекаром који већ дуго прати ову ситуацију и он тврди да је у питању
експлоатација бескућника, људи који иначе не могу да нађу никакав посао –
тврди Хеткемпер.

Када је реч о судбини „50 из Фукушиме“ нуклеарни физичар из постројења код
Карлсруеа др Хорст Елгеринг, такође у емисији „Актуелни час“, закључује да
„за те раднике нема пуно наде. Према ономе што се може видети, намеће се
закључак да су им изгледи да преживе из часа у час све мањи“.

Werbeanzeigen

‚Tamo, vamo’Hrvati ‚ponosno‘ uzeli himnu srpske dijaspore

Odiseja se nastavlja!

Pozdrav Ljubiša Simić

Članak objavljen u „Danas“ hr. 17.03.2011.

‚Tamo, vamo’Hrvati ‚ponosno‘ uzeli himnu srpske dijaspore

Hrvati ‚ponosno‘ uzeli himnu srpske dijaspore
Srpski pjesnik Ljubiša Simić tvrdi da su Hrvati iz Njemačke pod svoju himnu uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘. Ističe da je ista pjesma postavljena na internetskim stranicama hrvatskih emigranata te ju potpisuju kao himnu svih Hrvata.

Ljubiša Simić, pjesnik iz Srbije, tvrdi da se već 11 godina bori sa ‚kradljivcima‘ njegovih stihova. Naime, za srpske medije je rakao kako su Hrvati iz Njemačke uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘, te su je okitili šahovnicom, a na internetskim stranicama postavljena je kao svečana pjesma hrvatskih emigranata, uz potpis “Bog i Hrvati“.

Ističe da istu pjesmu preuzimaju i druge internetske stranice Hrvata u inozemstvu, te da ju potpisuju kao “Himu svih Hrvata“.

HRVATI SVOJATAJU SRPSKU HIMNU DIJASPORE

Skip to Navigation

www.srbiusvetu.org – članci, zajednica, pričaonica, beležnica, imenik

Srpska Međumrežna Zajednica

HRVATI SVOJATAJU HIMNU DIJASPORE

Submitted by admin on Sun, 11/23/2008 – 14:18

Kad je srpski pesnik iz Frankfurta Ljubiša Simić pre sedam godina napisao pesmu „Tamo, ‚vamo“, a godinu kasnije i objavio u svojoj knjizi pesama, nije mogao ni sanjati da će sedam godina kasnije njegovo delo „prisvojiti“ Hrvati kao himnu svoje dijaspore!

– Sećam se kao danas, vozio sam automobil ka frankfurtskom naselju Nordvestštat, kad mi je iznenada sinula ideja da napišem jednu lepu pesmu. U glavi sam ima naslov: „Oni tamo, mi ovamo“ – priča nam Simić sa kojim smo ovim povodom razgovarali pre nekoliko dana. Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo je zapisivao prve stihove nove pesme jer se bojao da mu ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Završio je kasnije tu pesmu i skratio joj naslov u „Tamo ‚vamo“ Pod tim naslovom objavio je i svoju prvu knjigu pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora. Da se s njegovim delom nešto „čudno dešava“ prva mu je javila pesnikinja i dopisnik „Vesti“ iz Hamburga Snežana Minić.

– Čestitam Ljubiša, tvoja pesma je postala himna dijaspore. Zahvalio je Ljubiša na čestitki, a kad je pogledao tu internet stranicu koju je Snežana dobila imejlom iz Beograda bio je zatečen. Pesma je bila na ijekavici i bez potpisa autora. Tako je počelo.

TAMO ‚VAMO

Zbog onoga tamo
došli smo ovamo.
oni što su tamo
isto bi ovamo.
Znaju oni tamo,
bolje je ovamo.
Jeste lepo tamo
lepše no ovamo,
ali nema tamo
šta ima ovamo.
Ne može se tamo
isto što i ‚vamo.
Mi bi rađe tamo
no da smo ovamo,
jer naše je tamo
a tuđe ovamo.
Ovi bi ovamo
hteli da smo tamo.
briga njih ovamo
kako nam je tamo.
Trpimo ovamo,
što ne bismo tamo.
Tako je ovamo.
Oni misle tamo,
blago nama ‚vamo,
kada nismo tamo.
Svi hoće ovamo.
Niko ne bi tamo.
Kada bi svi ovamo,
ko bi onda tamo?
Ko nas posla ‚vamo,
ostao bi tamo
jer ne sme ovamo.
A njemu je tamo
bolje no ovamo,
pa onima tamo
ne da više ‚vamo.
Trebaju mu tamo.
Šta će svi ovamo?
Neko mora tamo.
Dosta nas je ‚vamo.
Tako ti je tamo.
Plačemo ovamo
za onima tamo.
Al‘ suze su ‚vamo
krupnije no tamo.
Svako ko je ‚vamo
ima nekog tamo,
pa čas je ovamo,
pa odlazi tamo,
muči se ovamo
da pomogne tamo.
Glavom je ovamo
a srcem je tamo.
Sve bi dao ‚vamo
da je bolje tamo
i čeka ovamo
kad će bolje tamo,
da napusti ‚vamo
da se skrasi tamo.
Hladno je ovamo.
Nije kao tamo,
jer sunce ovamo
ne greje ko tamo
izblediš ovamo.
Stran im dođeš tamo,
Ko što si i ‚vamo.
Blago onim tamo
što nisu ovamo,
no su samo tamo
jer mi smo ovamo
ni ‚vamo ni tamo.

Pre dve nedelje je na internet pretraživaču „Google“ ukucao reči „himna dijaspore „Tamo ‚vamo“ i onda – šok! Himna hrvatske dijaspore je njegova pesma „Tamo, vamo“: „okićena“ šahovnicom, Isusom, a u vrhu strane naslov – „Bog i Hrvati“.

– Šahovnica me udarila u čelo, nisam mogao da verujem svojim očima. Pesma na ijekavici, bez potpisa autora. Potpisana je neka Ivana Nikolić, ali valjda kao autor šahovnice i izgleda strane – kaže Ljubiša.
Prvi datum objavljivanja na Internetu je 11. februar 2007. godine.

– Došao sam do zaključka da je polazna tačka – za sada je tako, ali to će se razjasniti – Zagreb, izdavačka kuća „Celeber“.

Na Internetu je ovo pronašla i javila mu pesnikinja Danica Najn-Rudović iz Berlina.
– Zvao sam nekoliko puta „Celeber“, ali se uvek javlja automatska sekretarica – priča LJubiša.

Bronzani Orfej

Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine LJubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. LJubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju.

Himna dijaspore je na sajtu „Celebera“, a kad je otvorite, nalazi se na sajtu zagrebačkog magazina DOP. Kao da se kriju.

– Da su oni objavili samo pesmu, bez potpisa, nema veze, ali ovako „okićena“, e to je već bezobrazluk – kaže autor pesme.

To ga, vidi se, jako nervira, jer „Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci… Kasnije i Sarajevo objavljuje samo pesmu, ali bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima.

– Samo još Edo Majka i malo muzike fali i ovo bi bio pravi hit – poručuje na forumu Seka iz Bosne. Ova pesma se danas nalazio na Internet stranicama širom sveta, od Amerike, Kanade, Srbije, pa do Kaštela u Hrvatskoj.

– Neću više dozvoliti da to i dalje bude na Internetu! Ovako, Hrvati mogu sada to da isprave jedino tako, da me pozovu u Zagreb, da štampaju knjigu „Tamo ‚vamo“ i da mi organizuju književno veče. Jedino tako mogu da se „operu“ i naravno da skinu šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.

Autor: B. Popović,

‚Tamo, vamo’Hrvati ‚ponosno‘ uzeli himnu srpske dijaspore

Srpski pjesnik Ljubiša Simić tvrdi da su Hrvati iz Njemačke pod svoju himnu uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘. Ističe da je ista pjesma postavljena na internetskim stranicama hrvatskih emigranata te ju potpisuju kao himnu svih Hrvata.

Ljubiša Simić, pjesnik iz Srbije, tvrdi da se već 11 godina bori sa ‚kradljivcima‘ njegovih stihova. Naime, za srpske medije je rakao kako su Hrvati iz Njemačke uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘, te su je okitili šahovnicom, a na internetskim stranicama postavljena je kao svečana pjesma hrvatskih emigranata, uz potpis “Bog i Hrvati“.

Ističe da istu pjesmu preuzimaju i druge internetske stranice Hrvata u inozemstvu, te da ju potpisuju kao “Himu svih Hrvata“.

Hrvati uzeli himnu srpske dijaspore

M. L. | 17. mart 2011. 17:50 | Komentara: 6

Hrvatska emigracija uzela himnu Srba iz rasejanja „Tamo, vamo“, koja je samo „okićena“ šahovnicom i stavljena pod naslov „Bog i Hrvati“ – tvrdi Ljubiša Simić

Ljubiša Simić

Srodne vesti

DA je život Srba u Nemačkoj pun iznenađenje najbolje svedoči primer srpskog pesnika Ljubiše Simića, koji se i posle 11 godina bori sa falsifikatorima njegovih stihova. Kada otvori internet Simić ima priliku da vidi svoju pesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pesma hrvatske emigracije.

– Moja pesma se nalazi na sajtu „Celebera“, a i na sajtu zagrebačkog magazina “Dop”. Preuzimaju je i drugi hrvatski sajtovi njihovih udruženja i klubova u svetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Hristom i stavljena pod naslov – „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić.

<a href=’http://d1.openx.org/ck.php?n=a347c98d&amp;cb=1300509833&#8242; target=’_blank‘><img src=’http://d1.openx.org/avw.php?zoneid=170003&amp;cb=1300509833&amp;n=a347c98d&#8216; border=’0′ alt=“ /></a>
„Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je, kaže Simić, posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci. Nastala je pre 11 godina dok je putujući kroz Nemačku u automobilu spevao stihove o “Srbima tamo i Srbima ovamo”, o našim ljudima u tuđini i našem narodu u otadžbini.

– Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo sam zapisivao prve stihove nove pesme jer sam se bojao da mI ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Pesmu „Tamo ‚vamo“ objavio sam u svojoj prvoj knjizi pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora – priča Ljubiša Simić.

 

Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine Ljubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. Ljubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju. Simić je rođen 1970. godine u Tularu kod Medveđe, Srbija. Od 1991. živi u Frankfurtu na Majni. Objavio je četiri zbirke pesama: Tamo vamo, Mače Naopače, Uzbuna i dvojezičnu knjigu (na srpskom i nemačkom) Maraton.

Dobitnik je više književnih nagrada za svoja književna ostvarenja: Prva nagrada za poeziju za decu 2001, 2003, i 2006. godine na Majskom književnom konkursu pisaca iz dijaspore. Zlatna lira 2005. Zlatni Orfej i Kočićevo pero za 2010. godinu. Član je Udruženja književnika Srbije, Literarnog društva Hesena (Nemačka) i predsednik Udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta na Majni. Aktivno učestvuje u svim aktivnostima usmerenim na očuvanju srpskog jezika, kulture i identiteta u rasejanju.
– I Bošnjaci su kasnije preuzeli moju pesmu kao svoju emigrantsku himnu, samo bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima Muje i Hase. Bilo mi je u početku smešno, a potom sam opet bio ogorčen. Poručio sam i Hrvatima i Bošnjacima da ne prisvajaju moju psemu, da je potpišu i skinu sa nje hrvatsku šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.

Piše: Miroslav Flego/VLM

povećaj slova normalna slova manja slova

Hrvatima vjerojatno potpuno nepoznati pjesnik Ljubiša Simić tvrdi da su Hrvati u  dijaspori preuzeli i prisvojili njegovu pjesmu „Tamo ‚vamo“ i izvode je kao svoju himnu! Da je život Srba u Njemačkoj pun iznenađenja najbolje svjedoči primjer srpskog pjesnika Ljubiše Simića, koji se i nakon 11 godina bori s krivotvoriteljima njegovih stihova, pišu beogradske Večernje novosti jer “ kada otvori internet Simić ima priliku vidjeti svoju pjesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pjesma hrvatske emigracije“.

– Moja pjesma se nalazi na stranici Celebera, a i zagrebačkog magazina Dop. Preuzimaju je i druge hrvatske web stranice njihovih udruženja i klubova u svijetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pjesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Kristom i stavljena pod naslov  „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić objašnjavajući kako „Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pjesma, nego je posvećena svim ljudima koji žive izvan domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci i nastala je prije 11 godina dok je putovao Njemačkom automobilom i zapisivao u vožnji stihove “ jer se bojao da mu ideja ne pobjegne“.

Vest objavljena: 17.03.2011 | 17:50 | Izvor: novosti.rs

Hrvatska emigracija uzela himnu Srba iz rasejanja „Tamo, vamo“, koja je samo „okićena“ šahovnicom i stavljena pod naslov „Bog i Hrvati“ – tvrdi Ljubiša Simić

DA je život Srba u Nemačkoj pun iznenađenje najbolje svedoči primer srpskog pesnika Ljubiše Simića, koji se i posle 11 godina bori sa falsifikatorima njegovih stihova. Kada otvori internet Simić ima priliku da vidi svoju pesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pesma hrvatske emigracije.- Moja pesma se nalazi na sajtu „Celebera“, a i na sajtu zagrebačkog magazina “Dop”. Preuzimaju je i drugi hrvatski sajtovi njihovih udruženja i klubova u svetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Hristom i stavljena pod naslov – „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić.“Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je, kaže Simić, posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci. Nastala je pre 11 godina dok je putujući kroz Nemačku u automobilu spevao stihove o “Srbima tamo i Srbima ovamo”, o našim ljudima u tuđini i našem narodu u otadžbini. – Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo sam zapisivao prve stihove nove pesme jer sam se bojao da mI ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Pesmu „Tamo ‚vamo“ objavio sam u svojoj prvoj knjizi pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora – priča Ljubiša Simić.Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine Ljubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. Ljubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju. Simić je rođen 1970. godine u Tularu kod Medveđe, Srbija. Od 1991. živi u Frankfurtu na Majni. Objavio je četiri zbirke pesama: Tamo vamo, Mače Naopače, Uzbuna i dvojezičnu knjigu (na srpskom i nemačkom) Maraton. Dobitnik je više književnih nagrada za svoja književna ostvarenja: Prva nagrada za poeziju za decu 2001, 2003, i 2006. godine na Majskom književnom konkursu pisaca iz dijaspore. Zlatna lira 2005. Zlatni Orfej i Kočićevo pero za 2010. godinu. Član je Udruženja književnika Srbije, Literarnog društva Hesena (Nemačka) i predsednik Udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta na Majni. Aktivno učestvuje u svim aktivnostima usmerenim na očuvanju srpskog jezika, kulture i identiteta u rasejanju.- I Bošnjaci su kasnije preuzeli moju pesmu kao svoju emigrantsku himnu, samo bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima Muje i Hase. Bilo mi je u početku smešno, a potom sam opet bio ogorčen. Poručio sam i Hrvatima i Bošnjacima da ne prisvajaju moju psemu, da je potpišu i skinu sa nje hrvatsku šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.HIMNA DIJASPORE: TAMO ‚VAMO !Zbog onoga tamo, došli smo ovamo.oni što su tamo, isto bi ovamo.Znaju oni tamo, bolje je ovamo.Jeste lepo tamo, lepše no ovamo,ali nema tamo, šta ima ovamo.Ne može se tamo, isto što i ‚vamo.Mi bi rađe tamo, no da smo ovamo,jer naše je tamo, a tuđe ovamo.Ovi bi ovamo, hteli da smo tamo.briga njih ovamo, kako nam je tamo.Trpimo ovamo, što ne bismo tamo.Tako je ovamo. Oni misle tamo, blago nama ‚vamo,kada nismo tamo. Svi hoće ovamo.Niko ne bi tamo. Kada bi svi ovamo,ko bi onda tamo? Ko nas posla ‚vamo,ostao bi tamo, jer ne sme ovamo.A njemu je tamo, bolje no ovamo,pa onima tamo, ne da više ‚vamo.Trebaju mu tamo. Šta će svi ovamo?Neko mora tamo. Dosta nas je ‚vamo.Tako ti je tamo.Plačemo ovamo, za onima tamo.Al‘ suze su ‚vamo, krupnije no tamo.Svako ko je ‚vamo, ima nekog tamo,pa čas je ovamo, pa odlazi tamo,muči se ovamo, da pomogne tamo.Glavom je ovamo, a srcem je tamo.Sve bi dao ‚vamo, da je bolje tamoi čeka ovamo, kad će bolje tamo,da napusti ‚vamo, da se skrasi tamo.Hladno je ovamo.Nije kao tamo, jer sunce ovamone greje ko tamo, izblediš ovamo.Stran im dođeš tamo,Ko što si i ‚vamo.Blago onim tamo, što nisu ovamo,no su samo tamo, jer mi smo ovamoni ‚vamo ni tamo.(Autor: Ljubiša Simić)

Tragikomedija Gospodar nikako da dodje – drama koja budi iz masovne hipnoze Subota, 16. aprila, 2010 u 20 časova,

Tragikomedija  Gospodar nikako da dodje  –  drama koja budi iz masovne hipnoze

 

 

 

Subota, 16. aprila, 2010 u 20 časova,

 

 

 

Hotel Winkelreid

Landstrasse 36

Wettingen

 

Ulaz: 20 franaka

Informacije i rezervacije: E-mail: pozoriste_duga@yahoo.de

Telefoni: 076 228 82 67          i         079 723 48 43

 

 

 

Tragikomedija Gospodar nikako da dodje, je delo književnika Miodraga Lukića, srpskog romansijera i dramskog pisca koji već dve decenije živi u Švajcarskoj. Namenjena je, kao i dosadašnje Lukićeve drame, za izvodjenje u Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga u Švajcarskoj, ali zbog svog vrlo provokativnog sadržaja igraće se na svim onim mestima gde postoje dovoljno hrabri umetnici da kažu ono što se ne kazuje. Pozorišni komad za koji je sam autor rekao sledeće:

Ovo nije komedija ni tragedija, ni drama ni parodija već najcrnja zbilja, kojoj moramo da se nasmijemo jer kad bi je shvatili sasvim ozbiljno zamuknuo bi smijeh medju nama za narednih dvjesto godina. Naravno ja preuzimam cjelokupnu odgovornost na sebe u slučaju da neko odluči da nas tuži.

Ko bi to mogao da tuži umetnike, odnosno autora koji je preuzeo odgovornost na sebe?
Postoji mala mogućnost da će neko presaviti tabak i napisati tužbu zbog ove tragikomedije, ali je sigurno da će se u istoj prepoznati mnoge javne ličnosti, od političara i funkcionera u nevladinim organizacijama do sveštenika i vladika Srpske Pravoslavne Crkve.

Igraju:

Ministar Peko Poltron             –           Goran S. Ivanović

Dala Vazdan                           –           Gordana Randjelović

Riko Uvlakuša                                    –           Stefan Djukić

Sonja Sačekuša                       –           Vanja Miloradović

Ton i rasveta                            –           Laza Paču

Autor i režija                           –           Miodrag Lukić

Realizacija                               –           Srpsko-švajcarsko pozorište Duga

 

 

 

Srdačan pozdrav

 

 

 

www.pozoristeduga.ch
www.pozoristeduga.ch

Gordana Randjelovic
+41 79 723 49 43

Laza Pacu
+41 79 438 73 72

Književno veče – Čitanje Gostju-autorki i autora različitih natcionalnosti

 

 

 

Književno veče

 

 

 

 

Vas i vaše prijatelje

pozivamo od srca!

 

 

 

Mifestacija je pod

pokroviteljstvom

 

Gospodina Gradonačelnika

Horst Tile

 

 

 

Čitanje uz muziku

 

 

 

u subotu 02. 04. 2011

u 19:00 časova

 

u Staroj sali

Gradske kuće Hilden

Mittelstraße 40

 

Otvaranje od strane Načelnice Rererata za kulturu:

G-đe Monike Doerr M.A.

 

Pozdravna reč Gradonačelnika

G-dina Horsta Tilea

 

Pozdravna reč Generalnog konzula Srbije

G-dina Vlade Ljubojevića

 

Muzički prilog:

Musičke škole Hilden

 

Čitaju VS-Autori:

Ljiljana – Lili  Lukić

Husein Habaš

Klára Hůrková

Moderacija:

Dragica Šreder

 

 

Čitanje Gostju-autorki i autora različitih natcionalnosti

 

Organizatori:

Nemačko-Jugoslovenski KUD Hilden e.V. c/o Dragica Šreder

u saradnji sa Referatom za kulturu grada Hildena

DAH – Autor Tamara Bea Miletć

Autor Tamara Bea Miletić

    Dah,
    svirepo otimam smrznutom prostoru…
    U glavi misli…
    žaraju logorsku vatru,
    greju telo nervozom,
    dok korak vojnički postaje. 

    Ne,
    neću imati milosti
    reći će sečivom sablje vijati…
    Šutanje se slomilo negde u uglu
    dok svirepost očaja obuzima dušu.

    Za čiju decu ja živim…
    tvoju, njegovu, njihovu,
    dok moja krv
    u tuzi, neimaštini kopni…

    Recite mi sad
    Vi… vlastodršci, fotelja vlasnici gordi
    Postoji li još neko
    osim onih što uz vaše pesme vijore
    Ceni li se rad i trud
    čoveka, radnika, seljaka,
    ili samo poltronske ruke…

    Srušilo se nebo nad nama
    okreću se kosti predaka…
    Ne postoji dušnost niti osećanje srama,
    sve je bleda senka…
    Sve je uvod jednog velikog, sramnog
    mraka…

Deutsche Großbanken finanzieren die Betreibergesellschaft des havarierten japanischen Kernkraftwerks Fukushima

Newsletter vom 21.03.2011 – Todsichere Geschäfte

BERLIN/TOKIO (Eigener Bericht) – Deutsche Großbanken finanzieren die
Betreibergesellschaft des havarierten japanischen Kernkraftwerks
Fukushima. Dies berichten Umweltschutzorganisationen. Ihren Angaben
zufolge haben Deutsche Bank und West LB Anleihen im Wert von 60
Millionen Euro für das Unternehmen Tepco ausgegeben, das für die
mutmaßlich größte Reaktorkatastrophe der Geschichte verantwortlich
ist. Die Kooperation fand statt, obwohl bekannt war, dass Tepco
jahrzehntelang gravierende Störfälle vertuscht und Sicherheitsberichte
für die japanischen Behörden systematisch gefälscht hat. Zudem
verfolgen deutsche Banken und Konzerne weiterhin Kernenergieprojekte
in Gebieten, die als ähnlich erdbebengefährdet gelten wie die Region
um Fukushima. Auch an Uranminen, deren Betrieb zu schwerwiegenden
Gesundheitsschäden bei der lokalen Bevölkerung und großflächigen
Umweltzerstörungen führt, sind deutsche Kreditinstitute und
Unternehmen beteiligt. Die extrem gefährlichen Geschäftspraktiken
gehen einher mit gezielter Lobbyarbeit für die Nutzung der Atomenergie
und mit aggressiver Anlegerwerbung. So vertreibt die Deutsche Bank ein
Wertpapier, dessen Käufern versprochen wird, das „Zukunftsthema
Kernkraft über die gesamte Wertschöpfungskette“ abzudecken.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58031