Skip to Navigation
www.srbiusvetu.org – članci, zajednica, pričaonica, beležnica, imenik
Srpska Međumrežna Zajednica
HRVATI SVOJATAJU HIMNU DIJASPORE
Submitted by admin on Sun, 11/23/2008 – 14:18
Kad je srpski pesnik iz Frankfurta Ljubiša Simić pre sedam godina napisao pesmu „Tamo, ‚vamo“, a godinu kasnije i objavio u svojoj knjizi pesama, nije mogao ni sanjati da će sedam godina kasnije njegovo delo „prisvojiti“ Hrvati kao himnu svoje dijaspore!
– Sećam se kao danas, vozio sam automobil ka frankfurtskom naselju Nordvestštat, kad mi je iznenada sinula ideja da napišem jednu lepu pesmu. U glavi sam ima naslov: „Oni tamo, mi ovamo“ – priča nam Simić sa kojim smo ovim povodom razgovarali pre nekoliko dana. Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo je zapisivao prve stihove nove pesme jer se bojao da mu ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Završio je kasnije tu pesmu i skratio joj naslov u „Tamo ‚vamo“ Pod tim naslovom objavio je i svoju prvu knjigu pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora. Da se s njegovim delom nešto „čudno dešava“ prva mu je javila pesnikinja i dopisnik „Vesti“ iz Hamburga Snežana Minić.
– Čestitam Ljubiša, tvoja pesma je postala himna dijaspore. Zahvalio je Ljubiša na čestitki, a kad je pogledao tu internet stranicu koju je Snežana dobila imejlom iz Beograda bio je zatečen. Pesma je bila na ijekavici i bez potpisa autora. Tako je počelo.
TAMO ‚VAMO
Zbog onoga tamo
došli smo ovamo.
oni što su tamo
isto bi ovamo.
Znaju oni tamo,
bolje je ovamo.
Jeste lepo tamo
lepše no ovamo,
ali nema tamo
šta ima ovamo.
Ne može se tamo
isto što i ‚vamo.
Mi bi rađe tamo
no da smo ovamo,
jer naše je tamo
a tuđe ovamo.
Ovi bi ovamo
hteli da smo tamo.
briga njih ovamo
kako nam je tamo.
Trpimo ovamo,
što ne bismo tamo.
Tako je ovamo.
Oni misle tamo,
blago nama ‚vamo,
kada nismo tamo.
Svi hoće ovamo.
Niko ne bi tamo.
Kada bi svi ovamo,
ko bi onda tamo?
Ko nas posla ‚vamo,
ostao bi tamo
jer ne sme ovamo.
A njemu je tamo
bolje no ovamo,
pa onima tamo
ne da više ‚vamo.
Trebaju mu tamo.
Šta će svi ovamo?
Neko mora tamo.
Dosta nas je ‚vamo.
Tako ti je tamo.
Plačemo ovamo
za onima tamo.
Al‘ suze su ‚vamo
krupnije no tamo.
Svako ko je ‚vamo
ima nekog tamo,
pa čas je ovamo,
pa odlazi tamo,
muči se ovamo
da pomogne tamo.
Glavom je ovamo
a srcem je tamo.
Sve bi dao ‚vamo
da je bolje tamo
i čeka ovamo
kad će bolje tamo,
da napusti ‚vamo
da se skrasi tamo.
Hladno je ovamo.
Nije kao tamo,
jer sunce ovamo
ne greje ko tamo
izblediš ovamo.
Stran im dođeš tamo,
Ko što si i ‚vamo.
Blago onim tamo
što nisu ovamo,
no su samo tamo
jer mi smo ovamo
ni ‚vamo ni tamo.
Pre dve nedelje je na internet pretraživaču „Google“ ukucao reči „himna dijaspore „Tamo ‚vamo“ i onda – šok! Himna hrvatske dijaspore je njegova pesma „Tamo, vamo“: „okićena“ šahovnicom, Isusom, a u vrhu strane naslov – „Bog i Hrvati“.
– Šahovnica me udarila u čelo, nisam mogao da verujem svojim očima. Pesma na ijekavici, bez potpisa autora. Potpisana je neka Ivana Nikolić, ali valjda kao autor šahovnice i izgleda strane – kaže Ljubiša.
Prvi datum objavljivanja na Internetu je 11. februar 2007. godine.
– Došao sam do zaključka da je polazna tačka – za sada je tako, ali to će se razjasniti – Zagreb, izdavačka kuća „Celeber“.
Na Internetu je ovo pronašla i javila mu pesnikinja Danica Najn-Rudović iz Berlina.
– Zvao sam nekoliko puta „Celeber“, ali se uvek javlja automatska sekretarica – priča LJubiša.
Bronzani Orfej
Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine LJubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. LJubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju.
Himna dijaspore je na sajtu „Celebera“, a kad je otvorite, nalazi se na sajtu zagrebačkog magazina DOP. Kao da se kriju.
– Da su oni objavili samo pesmu, bez potpisa, nema veze, ali ovako „okićena“, e to je već bezobrazluk – kaže autor pesme.
To ga, vidi se, jako nervira, jer „Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci… Kasnije i Sarajevo objavljuje samo pesmu, ali bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima.
– Samo još Edo Majka i malo muzike fali i ovo bi bio pravi hit – poručuje na forumu Seka iz Bosne. Ova pesma se danas nalazio na Internet stranicama širom sveta, od Amerike, Kanade, Srbije, pa do Kaštela u Hrvatskoj.
– Neću više dozvoliti da to i dalje bude na Internetu! Ovako, Hrvati mogu sada to da isprave jedino tako, da me pozovu u Zagreb, da štampaju knjigu „Tamo ‚vamo“ i da mi organizuju književno veče. Jedino tako mogu da se „operu“ i naravno da skinu šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.
Autor: B. Popović,
‚Tamo, vamo’Hrvati ‚ponosno‘ uzeli himnu srpske dijaspore
Srpski pjesnik Ljubiša Simić tvrdi da su Hrvati iz Njemačke pod svoju himnu uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘. Ističe da je ista pjesma postavljena na internetskim stranicama hrvatskih emigranata te ju potpisuju kao himnu svih Hrvata.
Ljubiša Simić, pjesnik iz Srbije, tvrdi da se već 11 godina bori sa ‚kradljivcima‘ njegovih stihova. Naime, za srpske medije je rakao kako su Hrvati iz Njemačke uzeli njegovu pjesmu ‚Tamo, vamo‘, te su je okitili šahovnicom, a na internetskim stranicama postavljena je kao svečana pjesma hrvatskih emigranata, uz potpis “Bog i Hrvati“.
Ističe da istu pjesmu preuzimaju i druge internetske stranice Hrvata u inozemstvu, te da ju potpisuju kao “Himu svih Hrvata“.
Hrvati uzeli himnu srpske dijaspore
M. L. | 17. mart 2011. 17:50 | Komentara: 6
Hrvatska emigracija uzela himnu Srba iz rasejanja „Tamo, vamo“, koja je samo „okićena“ šahovnicom i stavljena pod naslov „Bog i Hrvati“ – tvrdi Ljubiša Simić
Ljubiša Simić
Srodne vesti
DA je život Srba u Nemačkoj pun iznenađenje najbolje svedoči primer srpskog pesnika Ljubiše Simića, koji se i posle 11 godina bori sa falsifikatorima njegovih stihova. Kada otvori internet Simić ima priliku da vidi svoju pesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pesma hrvatske emigracije.
– Moja pesma se nalazi na sajtu „Celebera“, a i na sajtu zagrebačkog magazina “Dop”. Preuzimaju je i drugi hrvatski sajtovi njihovih udruženja i klubova u svetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Hristom i stavljena pod naslov – „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić.
<a href=’http://d1.openx.org/ck.php?n=a347c98d&cb=1300509833′ target=’_blank‘><img src=’http://d1.openx.org/avw.php?zoneid=170003&cb=1300509833&n=a347c98d‘ border=’0′ alt=“ /></a>
„Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je, kaže Simić, posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci. Nastala je pre 11 godina dok je putujući kroz Nemačku u automobilu spevao stihove o “Srbima tamo i Srbima ovamo”, o našim ljudima u tuđini i našem narodu u otadžbini.
– Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo sam zapisivao prve stihove nove pesme jer sam se bojao da mI ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Pesmu „Tamo ‚vamo“ objavio sam u svojoj prvoj knjizi pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora – priča Ljubiša Simić.
Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine Ljubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. Ljubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju. Simić je rođen 1970. godine u Tularu kod Medveđe, Srbija. Od 1991. živi u Frankfurtu na Majni. Objavio je četiri zbirke pesama: Tamo vamo, Mače Naopače, Uzbuna i dvojezičnu knjigu (na srpskom i nemačkom) Maraton.
Dobitnik je više književnih nagrada za svoja književna ostvarenja: Prva nagrada za poeziju za decu 2001, 2003, i 2006. godine na Majskom književnom konkursu pisaca iz dijaspore. Zlatna lira 2005. Zlatni Orfej i Kočićevo pero za 2010. godinu. Član je Udruženja književnika Srbije, Literarnog društva Hesena (Nemačka) i predsednik Udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta na Majni. Aktivno učestvuje u svim aktivnostima usmerenim na očuvanju srpskog jezika, kulture i identiteta u rasejanju.
– I Bošnjaci su kasnije preuzeli moju pesmu kao svoju emigrantsku himnu, samo bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima Muje i Hase. Bilo mi je u početku smešno, a potom sam opet bio ogorčen. Poručio sam i Hrvatima i Bošnjacima da ne prisvajaju moju psemu, da je potpišu i skinu sa nje hrvatsku šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.
Piše: Miroslav Flego/VLM
povećaj slova normalna slova manja slova
Hrvatima vjerojatno potpuno nepoznati pjesnik Ljubiša Simić tvrdi da su Hrvati u dijaspori preuzeli i prisvojili njegovu pjesmu „Tamo ‚vamo“ i izvode je kao svoju himnu! Da je život Srba u Njemačkoj pun iznenađenja najbolje svjedoči primjer srpskog pjesnika Ljubiše Simića, koji se i nakon 11 godina bori s krivotvoriteljima njegovih stihova, pišu beogradske Večernje novosti jer “ kada otvori internet Simić ima priliku vidjeti svoju pjesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pjesma hrvatske emigracije“.
– Moja pjesma se nalazi na stranici Celebera, a i zagrebačkog magazina Dop. Preuzimaju je i druge hrvatske web stranice njihovih udruženja i klubova u svijetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pjesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Kristom i stavljena pod naslov „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić objašnjavajući kako „Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pjesma, nego je posvećena svim ljudima koji žive izvan domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci i nastala je prije 11 godina dok je putovao Njemačkom automobilom i zapisivao u vožnji stihove “ jer se bojao da mu ideja ne pobjegne“.
Vest objavljena: 17.03.2011 | 17:50 | Izvor: novosti.rs
Hrvatska emigracija uzela himnu Srba iz rasejanja „Tamo, vamo“, koja je samo „okićena“ šahovnicom i stavljena pod naslov „Bog i Hrvati“ – tvrdi Ljubiša Simić
DA je život Srba u Nemačkoj pun iznenađenje najbolje svedoči primer srpskog pesnika Ljubiše Simića, koji se i posle 11 godina bori sa falsifikatorima njegovih stihova. Kada otvori internet Simić ima priliku da vidi svoju pesmu „Tamo, ‚vamo“, koja je postala himna srpske dijaspore, kako se nalazi na hrvatskim elektronskim stanicama kao svečana pesma hrvatske emigracije.- Moja pesma se nalazi na sajtu „Celebera“, a i na sajtu zagrebačkog magazina “Dop”. Preuzimaju je i drugi hrvatski sajtovi njihovih udruženja i klubova u svetu i potpisuju kao himnu svih Hrvata. Ta moja i prisvojena svečana pesma hrvatske emigracija „Tamo, vamo“ je „okićena“ šahovnicom, Isusom Hristom i stavljena pod naslov – „Bog i Hrvati“ – ogorčen je Ljubiša Simić.“Tamo ‚vamo“ nije nacionalna pesma, nego je, kaže Simić, posvećena svim ljudima koji žive van domovine, bez obzira da li su Hrvati, Srbi, Bosanci. Nastala je pre 11 godina dok je putujući kroz Nemačku u automobilu spevao stihove o “Srbima tamo i Srbima ovamo”, o našim ljudima u tuđini i našem narodu u otadžbini. – Držeći u jednoj ruci volan, a u drugoj olovku, grozničavo sam zapisivao prve stihove nove pesme jer sam se bojao da mI ideja ne pobegne. Bilo je to u proleće 2000. godine. Pesmu „Tamo ‚vamo“ objavio sam u svojoj prvoj knjizi pesama 2001. godine u izdanju kuće „Inorog“ iz Bora – priča Ljubiša Simić.Udruženje pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta dodelilo je 2001. godine Ljubiši Simiću nagradu „Bronzani Orfej“ za knjigu „Tamo ‚vamo“. Ljubiša je autor i dve knjige za decu „Mače naopače“ i „Harambaša svraka“, a u pripremi je četvrta knjiga „Šaljiva leskovačka proza“ na njegovom rodnom leskovačkom narečju. Simić je rođen 1970. godine u Tularu kod Medveđe, Srbija. Od 1991. živi u Frankfurtu na Majni. Objavio je četiri zbirke pesama: Tamo vamo, Mače Naopače, Uzbuna i dvojezičnu knjigu (na srpskom i nemačkom) Maraton. Dobitnik je više književnih nagrada za svoja književna ostvarenja: Prva nagrada za poeziju za decu 2001, 2003, i 2006. godine na Majskom književnom konkursu pisaca iz dijaspore. Zlatna lira 2005. Zlatni Orfej i Kočićevo pero za 2010. godinu. Član je Udruženja književnika Srbije, Literarnog društva Hesena (Nemačka) i predsednik Udruženja pisaca „Sedmica“ iz Frankfurta na Majni. Aktivno učestvuje u svim aktivnostima usmerenim na očuvanju srpskog jezika, kulture i identiteta u rasejanju.- I Bošnjaci su kasnije preuzeli moju pesmu kao svoju emigrantsku himnu, samo bez šahovnice i ostalih „ukrasa“, bez potpisa, ali sa komentarima Muje i Hase. Bilo mi je u početku smešno, a potom sam opet bio ogorčen. Poručio sam i Hrvatima i Bošnjacima da ne prisvajaju moju psemu, da je potpišu i skinu sa nje hrvatsku šahovnicu – kaže na kraju Ljubiša Simić.HIMNA DIJASPORE: TAMO ‚VAMO !Zbog onoga tamo, došli smo ovamo.oni što su tamo, isto bi ovamo.Znaju oni tamo, bolje je ovamo.Jeste lepo tamo, lepše no ovamo,ali nema tamo, šta ima ovamo.Ne može se tamo, isto što i ‚vamo.Mi bi rađe tamo, no da smo ovamo,jer naše je tamo, a tuđe ovamo.Ovi bi ovamo, hteli da smo tamo.briga njih ovamo, kako nam je tamo.Trpimo ovamo, što ne bismo tamo.Tako je ovamo. Oni misle tamo, blago nama ‚vamo,kada nismo tamo. Svi hoće ovamo.Niko ne bi tamo. Kada bi svi ovamo,ko bi onda tamo? Ko nas posla ‚vamo,ostao bi tamo, jer ne sme ovamo.A njemu je tamo, bolje no ovamo,pa onima tamo, ne da više ‚vamo.Trebaju mu tamo. Šta će svi ovamo?Neko mora tamo. Dosta nas je ‚vamo.Tako ti je tamo.Plačemo ovamo, za onima tamo.Al‘ suze su ‚vamo, krupnije no tamo.Svako ko je ‚vamo, ima nekog tamo,pa čas je ovamo, pa odlazi tamo,muči se ovamo, da pomogne tamo.Glavom je ovamo, a srcem je tamo.Sve bi dao ‚vamo, da je bolje tamoi čeka ovamo, kad će bolje tamo,da napusti ‚vamo, da se skrasi tamo.Hladno je ovamo.Nije kao tamo, jer sunce ovamone greje ko tamo, izblediš ovamo.Stran im dođeš tamo,Ko što si i ‚vamo.Blago onim tamo, što nisu ovamo,no su samo tamo, jer mi smo ovamoni ‚vamo ni tamo.(Autor: Ljubiša Simić)
Filed under: AKTUELNO, Literatura, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA | Leave a comment »
