ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

Огуглали на поплаву свакојаких бесмислица и небулоза, желећи да заштитимо своје душе, после прочитаног наслова и неколико реченица које немају везе са разумним расуђивањем, a које су крцате „изобилном љубављу“, одустајемо од читања „белетристике“ која се све чешће појављује и на званичном сајту СПЦ и званичним новинама СПЦ.

Тако смо и текст „Артемијева секта – парасинагога-парацрква“, објављен 19. јануара 2011. г. тек сада и једва, с муком, прочитали…

Не можемо да се отмемо и ослободимо језе која нас обузима када нас са сајта СПЦ или са насловних страна „слободних, демократских“ медија погледа онај који је запосео трон Светога Саве, коме се отворено руга својим изјавама, својим понашањем и делима – неделима. Са Светосавског трона, палећи свеће у јеврејској синагоги, руга се и Светосавском народу који узнемирен, у неверици, гледа питајући се: „Господе, да ли је ово могуће?“

Затечени смо недоумицом руга ли се „и већина јерархије СПЦ“ Светом Василију Великом и свима светим мученицима чијом је крвљу запечаћена Вера Православна, и чијим жртвовањем смо ми, Православни, Богу омилели…

Говоре нам о отпадништву „од јединства и заједнице Цркве“, вероватно мислећи да је дугогодишњи период безбожништва и испирања мозга „урадио своје“, па ће народ у кога је Свети Сава  укоренио Свето Предање, поверовати у очигледне неистине, и неће видети ко заиста отпада од „јединства и заједнице Цркве“.

Скандалозна изјава „патријарха“ по којој ће остати упамћен: „оно што виси нека отпадне“, само нам потврђује отпаднички пут „јерархије“ ка јединству свих вера и религија – екуменизам, који највећи догматичар двадесетог века, свети Јустин Ћелијски дефинише као „свејерес“. Неминовно је питање „ко заправи виси и ко отпада“?! Иако смо припрости, јасно нам је…

Као да „припрости верници“ – народ не види и на својој кожи не осећа све „благодати“ „истине“ коју нам изобилно сервирају, све „благодати“ демо(но)кратије и „(Ев)ропских вредности које немају алтернативу“! Да ли верују да и други, а не само „неколико десетина припростих верника Артемијеве парасинагоге“ не виде Истину која својом снагом руши „Потемкинова села“, која нам с толико жара показују?!

Као да се први пут од настанка света дешава прогон Праведнога?!

У тексту пуном мржње, заискри и по која варница истине коју аутор одмах угаси небулозним тврдњама.

Признаје, „брат Артемије (Марко Радосављевић) није јеретик“. Наравно да није!!! Али каже:

„Наш брат Артемије (Марко Радосављевић) није јеретик иако све осим себе оптужује и клевета за јерес или чак за „свејерес“. Групица његових следбеника тешко да се може назвати и расколом јер нема ни територију, ни храмове, ни народ (осим групице од педесетак до стотинак или, највише, око сто педесет присталица)“.

И увек када се спомене раскол, као убод ножа у срце запара бол, јер се од нас дуго скривала, и још се скрива права истина о тзв. Америчком расколу, истина о бездушном прогону „прогнаника комунизма“ – верних Светосаваца широм света, посебно у Америци и Канади, истина о њиховом страдању за веру и изгону из Цркве, када је „мајка Црква“ била све само не мајка. И када је настала Слободна Српска Православна Црква коју су, „латинским лукавством“, претворили у Новограчаничку митрополију. И данас видимо да се та иста „мајка Црква“ према највернијој и најоданијој деци односи као моћна и зла маћеха, која покушава да сакрије Истину да „Православље нема територијалну одредницу, јер су сви који следују Христу и Његовим ученицима, не искривљујући догмате вере – Православни“. И знамо за мноштво СрБа и СрБкиња које је „мајка Црква искључила из чланства“, и не дозвољава им да се у храмовима, које су они и њихови родитељи подигли, моле, већ су приморани да иду у Грчке, Руске, Украјинске и друге Православне Цркве. Никада се нико од „црквених великодостојника“ није запитао колико је таквих „припростих верника“, и колико је Светосавског клира такође, „осуђено без суда и искључено“… А нас „све ране рода нашег боле“…

Лицемерју као да нема краја. У поплави мржње која просто куља из сваке написане речи, „аутор“ скрнави свете речи – „брат“?, „брат у Христу“ као да нико нема ни трунку здравог разума па да гласно упита – зар се са братом тако поступа?!

У обиљу напада и неистина које су читаоцима безобразно пљуснули у лице, спомињу и „секту Артемијеваца“. И опет навиру питања која вапију за одговором:

-Када су говорили о сектама које су премрежиле СрБију и СрБске земље, и у погибељ одвукле многе младе душе, које у суровом свету не нађоше пастира да их правим путем поведе?!

-Шта су предузели да заштите младе душе СрБа и СрБкиња од страдања?

-Како се боре за очување Предања, и за шта се заправо, боре?

Остатак текста погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/sr/clanci/domaci/236-gorica-t-razmisljanje-priprostih-vernika-artemijeve-sekte.html

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: