POZIV SVIM LJUDIMA DOBRE VOLJE ZA POMOC TROCLANOJ PORODICI IZ SRBIJE

 

POZIV SVIM LJUDIMA DOBRE VOLJE ZA POMOC TROCLANOJ PORODICI IZ SRBIJE

Postovani,

Moje ime je Tamara Miletic, rodjena sam 1977.godine u Arandjelovcu, od majke Zdravke i oca Mihaila. Kao samohranu majku dva decaka (Djordja i Vukasina), sama situacija me je naterala da se obratim javnosti van ove nase zemlje, koju veoma volim, ali iz godine u godinu, sve manje cenim one koji je vode… Ako odvojite i malo vremena da procitate ovo sto pise sama situacija i muka, ovo sto govori iz srca i duse jedna samohrana majka, videcete i zasto Vam ovako govorim.

Opstanak ove male, ali ljubavlju ispunjene porodice je ugrozen. Zivimo u malom gradu, Arandjelovcu u kome, kao i u vecini drugih srpskih gradova glavnu rec vode oni kojima nije stalo upravo do ovakvih porodica ili kako ONI kazu “jedinica”. Nekako u Srbiji se sve svelo na politicarenje i zivot uz proricanje nekih boljih dana koji nikako ne dolaze.

Godinama unazad zivim sa decom u iznajmljenim stanovima za koje su kirije i osnovni troskovi struje i komunalija visi od primanja koja imadoh radeci kod raznih “gazda”, koji opet ne zele da prijave svoje radnike kako bi smanjili svoje troskove – sto znaci nema ni radnog staza.

Normalno, kao i svuda u svetu vlasnici stanova zahtevaju ciste racune, ali do sada (a promenismo 5 stanova) niti jedan vlasnik nije zeleo da nas prijavi na toj adresi (da ne bi placali porez). To je za sobom povuklo i to da jednostavno nisam mogla da izvadim ni licnu kartu jer i ako Vas prijatelj ili rodjak prijavi kod sebe na stan, dolazak inspekcije ce potvrditi da ne zivite tu– samim tim nista i od licne karte, nista od mizernog decijeg dodatka…. Kao osoba rodjena u ovom gradu, osetih se izuzetno uvredjeno, jer veliki je broj onih koji su u Srbiju dosli sa raznih strana uz sve moguce povlastice, decije dodatke, zdravstveno osiguranje obezbedjen posao u drzavnim ustanovama, obezbedjeno mesto prebivalista Nemojte me shvatiti pogresno, ne ljutim se ja na one ljude koje su rat i muka oterali sa njihovih ognjista, vec na neodgovorne ustanove  koje se ne osvrcu na to sta se desava sa ljudima koji su ovde vekovima (mislim na porodice koje poticu sa ovih regiona). Srbi u Srbiji su manjina bez prava… Zene u Srbiji su najnizi sloj… Odredjeni nikako da shvate da nije vise vazno sta kaze komsiluk, vec sta govore ukucani…Na stranu stranacke partije i razne akcije pred izbore o kojima ste mozda nesto i culi… laze a malu decu, godine za nama su to potvrdile. Verute mi, ni sama ne znam koliko mi snage treba da se obuzdam da ne govorim o “politici” a samim tim i ekonomiji u Srbiji… ali necu sada o tome.

Ogorcena jesam, to se da videti, ali verujte, imam mnogo razloga za to. Naime, u obracanju socijalnoj sluzbi za pomoc u vidu posla ili stambenog prostora, svaki put naisla sam na odgovor u jednoj vrsti pretnje koja glasi upravo ovako: “Vi ste radno sposobni, nadjite neki posao. Znate, ako nastavite ovako deca ce Vam biti oduzeta i dodeljena nekoj od hraniteljskih porodica…” Napominjem, deciji dodatak za jedno dete iznosi oko 16E, dok se hraniteljskoj porodici daje oko 230E po detetu, plus svaka hraniteljica mora proci obuku….Znaci li to da ce ti hranitelji biti bolji roditelji od mene koja zivot dajem za svoju decu?

E sad, da vidimo. Ja se rada nikada nisam plasila. Radila sam kao konobarica, kuvarica, cistacica, sekretarica, pomocni radnik, prevoznik robe picup-om, prodavac i serviser racunarske opreme… poslednji posao koji, za sada, ne znam da li jos uvek imam (jer se gazde presabiraju) je pozicija voditelja i urednika jutarnjeg programa na lokalnoj televiziji (a moram reci i da mi duguju dve mesecne plate). Uskoro (ako Bog da zdravlja, u junu) diplomiracu na dizajnu unikatne i industrijske keramike, govorim i pisem engleski, ucim spanski, sluzim se francuskim jezikom, radim sa racunarima, internet servisi su mi drugi dom, slikam, crtam, vajam, klesem u drvetu i kamenu, pisem poeziju i prozu (pogledate na www.blog.bealiever.rs ili na facebook adresi za slike i crteze ili jos po nesto http://www.facebook.com/home.php#!/profile.php?id=100002090311757 )… Kvalifikcije koje ja imam ipak nisu dovoljne za normalan posao, a ono sto naslikam, ikonopisem… nema ko da kupi, jer vreme je takvo, ko jos ima novca za umetnost… Nazalost, ne poznajem domace “tajkune” jer nisam vaspitana da se krecem u takvom drustvu, a i ne zelim da se kaljam…

Mnogo je toga sto bih Vam mogla reci, suste realnosti koja svakim danom tovari sve tezi kamen, i to ne samo na moja pleca, vec i ove neduzne dece, ali zaista bi bilo predugacko za ovo obracanje… Borim se, ali se plasim da cu posustati… S toga Vas molim, ljudi ako mozete, pomozite da ovoj decici omogucimo normalan zivot i toplinu doma… Nismo bolesni, nismo izbeglice (iako se tako osecamo)… Pomozite porodici koja je zdrava da opstane… Pomozite da ova deca, odlicni djaci, odrastu i postanu ljudi kao Vi…

Pomozite nam, jer mi nemamo kome vise da se obaratimo…

Unapred zahvalni

Tamara, Djole i Vule

Kontakt telefon: +381/64/0440940

e-mail: tamaris9@gmail.com

Ako postoji neko ko zeli da nam pomogne i finansiski, navescu i broj racuna

Swift: RZBSRSBG

RAIFFEISEN BANKA AD

IBAN: RS35265050000018447004

Tamara Miletic

 

Werbeanzeigen

„Slučaj Trifković“ – islamisti kontrolišu slobodu govora u Kanadi?

Istina i pomirenje na ex-YU prostorima

Slučaj Trifković“ – islamisti kontrolišu slobodu govora u Kanadi?

PDF Štampa El. pošta
Boba Borojević
petak, 11. mart 2011.
Vest da su kanadske vlasti zabranile uglednom istoričaru, piscu i spoljnopolitičkom uredniku američkog mesečnog časopisa Kronikl iz Čikaga, dr Srđi Trifkoviću, ulazak u Kanadu 24. februara, uzbudila je ne samo Srbe sa obe strane Atlantika. Odluka je doneta ad hok i bez validne pravne osnove. Direktno je usledila kao reakcija na kampanju širenja mržnje protiv Srba, koju već duže vreme vodi „bošnjačka“ propagandna organizacija koja sebe naziva „Institut za istraživanje genocida“ [“Institute for the Research of Genocide Canada” (IRGC)].

Kada se pogleda njihova zvanična internet stranica, postaje jasno da se nije reč ni o kakvom istraživačkom institutu niti o „istraživanju“ genocida, već o agresivnom proganjanju svakoga ko na bilo koji način izrazi sumlju ili se usudi da argumentovano raspravlja o događajima koji su se dešavali u Srebrenici 1995. godine. Po njima niko nema prava da pobija ili sumlja u mit o „genocidu“ u Srebrenici koju Institut neguje! Već samo postavljanje pitanja o činjenicama koje su u raskoraku sa haškom verzijom slučaja sa stanovišta „Instituta“ čini delikt mišljenja, tj. „negira genocid“ i zaslužuje da bude ućutkan.

Druga vidljiva karakteristika ovog Instituta je neograničena mržnja prema Srbima. Dok Institutinsistira da poriče srpske žrtve u proteklom veku, Srbi su opisani kao nacisti, fašisti i genocidan narod, dok je Republika Srpska genocidna tvorevina. Tako su najoštriji branioci „srebreničkog genocida“ istovremeno najošriji negatori svojih i hrvatsko-ustaših zločna nad Srbima.

Dok Institut insistira da poriče srpske žrtve u proteklom veku, Srbi su opisani kao nacisti, fašisti i genocidan narod, dok je Republika Srpska genocidna tvorevina.

Pravo lice „Istituta za istražvanje genocida“ je njegov predsednik dr Emir Ramić. Njegove vrednosti i ubeđenja se oslikavaju ne samo kroz rad Instituta veći kroz aktivnosti koje obavlja kao čan uređivačog odbora magazinaKorak koji izlazi u Sarajevu. Ramićev časopis u svom broju 13, u članku „Osnovni proncipi ratnog prava u islamu“[1] između ostalog navodi da „džihad predstavlja pravednu bitku protiv agresije u borbi za zaštitu ljudskih prava i sloboda“. Autor ovih redova je ekstremni džihadist, Enes Ljevaković, čiji je brat bio član nadzornog odbora „Agencije za pomoć trećem svetu“ [Third World Relief Agency (TWRA)] – koju CIA u svom Izveštaju o NVO sa terorističkim vezama, svrstava u islamski teroristički front.[2].

Poznati američki novinar DŽon Pomfret opisao je u Vašington postu 22. septembra 1996. godine Enesovog brata [Irfana] Ljevakoviča kao jednog od nekolicine uticajnih „bošnjačkih“ zvaničnika koji su stali u odbranu mudžahedina sa raznih strana islamskog sveta koji su ostali da žive u Bosni iako se to direktno kosi sa odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ton članaka objavljenih u Ramićevom Koraku je isti od članka do članka, od autora do autora, od jedne laži do druge, od jednog antisemitskog i srbomrzačkog urlika do drugog.

Svoju aktivnost u širenju mržnje protiv Srba Ramić plasira i na Fejsbuk. Grupa kojoj pripada na Fejsbuku se zove „Hvala Alahu što nisam Srbin“ dok zapaljena srpska i izraelska zastava na stranici jasno oslikava njihovu opredeljenost.

Ton članaka objavljenih u RamićevomKoraku je isti od članka do članka, od autora do autora, od jedne laži do druge, od jednog antisemitskog orgazma do orgazma inspirisanog mrznjom protiv Srba.

Jedan od malobrojnih, ali zato dovoljno glasnih pristalica antisrpske kampanje „Istituta za istraživanje genocida“ je izvestan dr Srđan Pavlović, Crnogorac po meri Jevrema Brkovića, inače asistent na Alberta univerzitetu u Edmontonu. Njegovi prilozi u službi širenja laži o Srbima se redovno objavljuju na stranicama Edmontonskog žurnala [The Edmonton Journal]. Njegov poslednji tekst pod nazivom „Poricanje genocida ne treba da se poistoveti sa slobodom govora“, koji odiše entuzijazmom pera jedne Nataše Kandić ili Sonje Biserko, pozdravlja odluku Ministarstva za imigraciju Kanade da zabrani ulazak dr Srđi Trifkoviću u Kanadu i time ga spreči da održi zakazano predavanje na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Pošto je „genocid u Srebrenici“ aksiom kojeg dr Trifković ne prihvata, savršeno je opravdano i hvale vredno da bude kažnjen uskraćivanjem slobode govora pa i zabranom ulaska u zemlju.

Pavlović tvrdi da sa dr Trifkovićem i njegovim sledbenicima dijalog nije moguć zbog toga što „nacionalisti vide svoju verziju prošlosti kao jedinu istinu pa i od drugih zahtevaju da u nju poveruju“[3]. Ovo Pavlovićevo pisanje je licemerno i lažno, baš kao što je i njegovo akademsko predstavljanje javnosti.

Tema predavanje dr Trifkovića planiranog da se održi na Univerzitetu Britanske Kolumbije nije obuhvatala temu Srebrenice već je nosila naziv: „Balkan: Neizvesna budućnost nestabilnog regiona“ kojem je svako mogao da prisustvuje, kao i da učestvuje u diskusiji.

Zabranom ulaska dr Trifkoviću u Kanadu kanadske vlasti su nanale veliki udarac slobodi govora i javnom diskursu Kanade.

Zabranom ulaska dr Trifkoviću u Kanadu kanadske vlasti su nanale veliki udarac slobodi govora i javnom diskursu Kanade.Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme a ko ne sme da govori u Kanadi.

Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme a ko ne sme da govori u Kanadi. Ko sme a ko ne sme da poseti tu zemlju? Ko diktira te kriterijume? U slučaju „Trifković“ nedvoslismeno je da je bosansko-muslimanski lobi uticao na odluke imigracionih vlasti Kanade. Državni organi su dozvolili jednoj etničkoj grupi, sa jednom jedinom tačkom u svojoj političkoj platfomi, bosansko-muslimanskom „Istitutu za istraživanje genocida“, da im diktira ko je podoban ko nije.

Skandalozni postupak koji je usledio na vankuverskom aerodromu 24. februara ne tiče se samo dr Srđe Trifkovića lično. Tiče se principa slobode govora i civilizovanog diskursa u Kanadi i tiče se stigmatizacije i diskriminacije protiv srpske zajednice u celini, koja ceo slučaj sasvim opravdano doživljava kao tešku uvredu kanadskih vlasti

Jedini način da se prevaziđe ovaj „nesporazum“ i povrati poljuljano poverenje u istinite principe demokratije u Kanadi jeste da nadležni organi ponište nedostojnu i ničim zasluženu odluku i da uz dužno izvinjenje dozvole dr Srđi Trifkoviću ulazak u zemlju koju je posetio 24 puta u poslednjih 17 godina i u kojoj ima mnogo prijatelja i poštovalaca.



ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

Огуглали на поплаву свакојаких бесмислица и небулоза, желећи да заштитимо своје душе, после прочитаног наслова и неколико реченица које немају везе са разумним расуђивањем, a које су крцате „изобилном љубављу“, одустајемо од читања „белетристике“ која се све чешће појављује и на званичном сајту СПЦ и званичним новинама СПЦ.

Тако смо и текст „Артемијева секта – парасинагога-парацрква“, објављен 19. јануара 2011. г. тек сада и једва, с муком, прочитали…

Не можемо да се отмемо и ослободимо језе која нас обузима када нас са сајта СПЦ или са насловних страна „слободних, демократских“ медија погледа онај који је запосео трон Светога Саве, коме се отворено руга својим изјавама, својим понашањем и делима – неделима. Са Светосавског трона, палећи свеће у јеврејској синагоги, руга се и Светосавском народу који узнемирен, у неверици, гледа питајући се: „Господе, да ли је ово могуће?“

Затечени смо недоумицом руга ли се „и већина јерархије СПЦ“ Светом Василију Великом и свима светим мученицима чијом је крвљу запечаћена Вера Православна, и чијим жртвовањем смо ми, Православни, Богу омилели…

Говоре нам о отпадништву „од јединства и заједнице Цркве“, вероватно мислећи да је дугогодишњи период безбожништва и испирања мозга „урадио своје“, па ће народ у кога је Свети Сава  укоренио Свето Предање, поверовати у очигледне неистине, и неће видети ко заиста отпада од „јединства и заједнице Цркве“.

Скандалозна изјава „патријарха“ по којој ће остати упамћен: „оно што виси нека отпадне“, само нам потврђује отпаднички пут „јерархије“ ка јединству свих вера и религија – екуменизам, који највећи догматичар двадесетог века, свети Јустин Ћелијски дефинише као „свејерес“. Неминовно је питање „ко заправи виси и ко отпада“?! Иако смо припрости, јасно нам је…

Као да „припрости верници“ – народ не види и на својој кожи не осећа све „благодати“ „истине“ коју нам изобилно сервирају, све „благодати“ демо(но)кратије и „(Ев)ропских вредности које немају алтернативу“! Да ли верују да и други, а не само „неколико десетина припростих верника Артемијеве парасинагоге“ не виде Истину која својом снагом руши „Потемкинова села“, која нам с толико жара показују?!

Као да се први пут од настанка света дешава прогон Праведнога?!

У тексту пуном мржње, заискри и по која варница истине коју аутор одмах угаси небулозним тврдњама.

Признаје, „брат Артемије (Марко Радосављевић) није јеретик“. Наравно да није!!! Али каже:

„Наш брат Артемије (Марко Радосављевић) није јеретик иако све осим себе оптужује и клевета за јерес или чак за „свејерес“. Групица његових следбеника тешко да се може назвати и расколом јер нема ни територију, ни храмове, ни народ (осим групице од педесетак до стотинак или, највише, око сто педесет присталица)“.

И увек када се спомене раскол, као убод ножа у срце запара бол, јер се од нас дуго скривала, и још се скрива права истина о тзв. Америчком расколу, истина о бездушном прогону „прогнаника комунизма“ – верних Светосаваца широм света, посебно у Америци и Канади, истина о њиховом страдању за веру и изгону из Цркве, када је „мајка Црква“ била све само не мајка. И када је настала Слободна Српска Православна Црква коју су, „латинским лукавством“, претворили у Новограчаничку митрополију. И данас видимо да се та иста „мајка Црква“ према највернијој и најоданијој деци односи као моћна и зла маћеха, која покушава да сакрије Истину да „Православље нема територијалну одредницу, јер су сви који следују Христу и Његовим ученицима, не искривљујући догмате вере – Православни“. И знамо за мноштво СрБа и СрБкиња које је „мајка Црква искључила из чланства“, и не дозвољава им да се у храмовима, које су они и њихови родитељи подигли, моле, већ су приморани да иду у Грчке, Руске, Украјинске и друге Православне Цркве. Никада се нико од „црквених великодостојника“ није запитао колико је таквих „припростих верника“, и колико је Светосавског клира такође, „осуђено без суда и искључено“… А нас „све ране рода нашег боле“…

Лицемерју као да нема краја. У поплави мржње која просто куља из сваке написане речи, „аутор“ скрнави свете речи – „брат“?, „брат у Христу“ као да нико нема ни трунку здравог разума па да гласно упита – зар се са братом тако поступа?!

У обиљу напада и неистина које су читаоцима безобразно пљуснули у лице, спомињу и „секту Артемијеваца“. И опет навиру питања која вапију за одговором:

-Када су говорили о сектама које су премрежиле СрБију и СрБске земље, и у погибељ одвукле многе младе душе, које у суровом свету не нађоше пастира да их правим путем поведе?!

-Шта су предузели да заштите младе душе СрБа и СрБкиња од страдања?

-Како се боре за очување Предања, и за шта се заправо, боре?

Остатак текста погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/sr/clanci/domaci/236-gorica-t-razmisljanje-priprostih-vernika-artemijeve-sekte.html

CRNA GORA BIĆE VELESILA!?

 

GLAS DIJASPORE

 

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU

 

Gospodinu DUŠANU NONKOVIĆU

Poštovani,

Dostavljam tekst „Crna Gora biće velesila“ za objavljivanje u vašim elektronskim novinama.

 

Podgorica, utorak, 08. mart 2011. godine                    Dr Momčilo Dušanov Pejović,

 

 

 

CRNA GORA BIĆE VELESILA!?

 

U prethodne dvije decenije Crna Gora je (za)ista nepromijenjena u svakom pogledu, a ponajviše u pogledu (samo)lijepljenja važnih etikecija i davanja atribucija koje joj po svakom osnovu (ne) pripadaju, jer u stvari u njoj leže „ogromne“ ljudske moći i (ne)iscrpni resursi: ekonomski, politički, vojni, teritorijalni i tako dalje, koji joj (ne) omogućavaju da se ozbiljnije uvrsti u red bilo koje potencijalno veće vojne sile ne samo u okruženju, nego i regionu ili samoj Evropi, a svakako da će imati jaku i brojnu „snagu“ i igrati snažnu državnu ulogu u izvjesnoj bliskoj političkoj perspektvi u svijetu! Samo dvije činjenice, koje joj omogućuju da se tako visoko, najvisočije kotira na ljestvici današnje VELESILE, su broj stanovnika i „bezgranično plavo nebo iznad Crne Gore“.

Zamjeram globalnim analitičarima, ekonomskim stratezima i zagovornicima ulaska u NATO što su (ne)namjerno napravili grubi previd i zanemarili te dvije tako (zna)čajne činjenice ili dva faktora na osnovu kojih Crna Gora lagano može i oće, biće VELESILA! Na osnovu samo dva tako „značajna“ faktora mogu se r(e)a(l)no ostvariti prognoze nekih crnogorskih savjetodavaca i analitičara, koji nastoje da „argumentima“ ubijede javnost i već sada najave „stvarnost“ ali i možda „opasnost“ od Crne Gore kao VELESILE, naravno ne u tradicionalnom shvatanju i tumačenju pojma „velesila“. Prije samo godinu ili dvije ti stručnjaci tako nijesu razmišljali o njenoj vojnoj snazi, ekonomskim resursima, demokratiji, ekološkoj državi, održivom razvoju, standardu građana i tako dalje.

Danas, samo godinu kasnije, novi vjetrovi duvaju sa Zapada, pa je „izvjestan“ ulazak u NATO savez koji će ne samo braniti državu i građane Crne Gore od terorističkih napada, nego i obezbjeđivati kopnenu, pomorsku i vazdušnu granicu našega „beskrajno plavoga neba“, i naravno uz sve to davati benefite ekonomski prosperitetnoj državi i njenim građanima, samo zato što su „prišli“ i „ojačali“ slabašni vojni savez! To je naš „veliki i besplatni“ doprinos NATO savezu, na šta su nam oni veoma zahvalni i jedva čekaju da građani bez referenduma o tom pitanju prihvate ponuđene benefite i veliku šansu ili izazov.

Da li neko plaća naše velike i umne stratege, analitičare, savjetnike, dobrovoljce i njima slične zagovornike demokratske, pravne i „ekonomski prosperitetne“ Crne Gore, koja samo što nije postala evropska i svjetska VELESILA? Naravno, sve je besplatno pa i savjeti, sugestije, stavovi, razmišljanja, preporuke, logistička i lobistička podrška i nadasve znanje sa kojim raspolažu. Sve se nudi u jednom dahu i na jednom mjestu bez pare i dinara odnosno eura! Ako neko usliši dobar „savjet“ može da im uruči neku sinekuru u vidu „radnoga“ mjesta savjetnik-analitičar-zagovornik, lobista. Napravili su snažan zaokret u svojim razmišljanjima i vidjeli veliku šansu Crne Gore da na prečac postane evropska i svjetska VELESILA, naravno ne u tradicionalnom smislu!?

Osokoljeni „izvjesnom“ budućnošću koja se smiješi Crnoj Gori, posebno poslije pristupanja NATO savezu i ulaska u EU, i naravno njenim „bogatim“ građanima sa evropskim prosijekom  mjesečnih zarada od cijelih 515-518 eura, sa dvije trećine siromašnih i BDP per kapita oko 5000 eura naši grlati globalni analitičari, vojni stratezi, savjetnici i oni koji svojim savjetima besplatno zasipaju političku vladajuću strukturu, naravno ni u primisli da joj se dodvoravaju, svakodnevno  na radiju ili televiziji prosipaju nam med i mlijeko koje ćemo kao građani lizati i piti malo sjutra, čim trava ozeleni. Sve se to radi besplatno i na dobrovoljnoj osnovi, a samo država Crna Gora izdvaja neka „simbolična“ novčana sredstva radi edukacije građana o ulasku u NATO i benefitima koje će građani (u)birati kada se ostvari i taj r(e)a(l)ni san. Izdržimo još malo i dolazi nam svijetla budućnost, izlazak iz dvadestogodišnjega tunela, sa onima koji besplatno lobiraju samo zarad „dobra“ građana! Velika većina građana, posebno one dvije trećine siromašnih, ne vidi i ne razumije ukupni prosperitet bliske ili daleke budućnosti države Crne Gore, na žalost onih koji upravo „besplatno“ rade na edukaciji pokušavajući da „objasne“ građanstvu „bolje sjutra“!

Savjeti, sugestije, stavovi i mišljenja se reda radi nude i daju „besplatno“, pa onaj ko ih bude koristio ne mora da ište nikakvu protivuslugu ili ne daj bože protivrijednost, jer je sve zasnovano na bezgraničnoj filantropiji i izgradnji besklasnog društva u kojemu će svi raditi koliko mogu, hoće i znaju, a uzimaće sve što im treba bez ikakve nadoknade novčane i naravno svojim savjetima stvaraće ekstraprofit za njihovo bolje sjutra. Tako se izlazi iz anonimnosti ili bolje rečeno nastavlja sa ranijim načinom rada i navika. Drugim riječima, njima je teško raskinuti sa benefitima koje su primali u onoj komunističkoj, monolitnoj državnoj zajednici, „ideoški nakaradnoj i nazadnoj“ gdje „nijesu“ imali ni za koru suha hljeba!

Na razne načine pojedinci se dovijaju i ujedno dodvoravaju političkoj eliti iz „rata za mir“ samo da bi joj bili na usluzi radi neke sinekure, a u stvari bez ikakve potrebe, jer su ostvarili sve svoje snove u onoj bivšoj državnoj zajednici kada su imali sve što su poželjeli. Sada snagom inercije nastoje to isto činiti i u novoj banana državi, naravno sa velikim „demokratskim i reformskim“ iskoracima u cilju ulaska u NATO alijansu i evropsku zajednicu naroda – Evropsku Uniju.

Po svemu sudeći u protekle dvije decenije (do)ista je Crna Gora postala „zemlja čuda“, ekonomskog prosperiteta, ekološki čista, samoodrživa, zelena jabuka, čista i bistra kao suza Evrope, demokratska, pravna, bezbjedna, nekoruptivna, sa „bezgraničnim plavim nebeskim svodom iznad“ njenoga teritorija i naravno nezavisna, jednom riječju „(u)zor“ država(ma) u okruženju i primjer regionu i samoj Evropi! I nema tu ništa čudnoga u „državi zemlji čudesa“, sa nebeskim narodom odnosno građanima čiji je životni standard odavno prešao granice prosijeka evropskoga i došao na one kojima se označava najniži stepen siromaštva, a gle apsurda sa velikom stopom industrijskoga rasta i povećanja BDP od gotovo 5000 eura po glavi stanovnika!

Priznaćete da je to fenomen koji (ne) mora zabrinuti demokratsku Evropu i „ekonomski prosperitetnu“ Crnu Goru da na jednoj strani ekonomski napreduje a istovremeno standard njenih građana sve je tanji odnosno postaje prilijepljen za dno siromaštva. To jesu pokazatelji i zaista je Crna Gora evropski i svjetski fenomen, buduća VELESILA, koja je proizvod „političke zrelosti“ one mlade generacije a sada političke elite nastale u „ratu za mir“ i održive svih prethodnih dvadeset januara. To su dokazi, a sve ostalo su priče onih kritičara koji bi da smijene ovu odavno zrelu vlast „mladih, lijepih i (još) pametnih“, koji nastoje da za par decenije dostignu evropski stepen demokratije i prosperiteta odmah poslije ulaska u NATO od kojega će poteći benefiti, i naravno izgradnja pravne države. Od njih će Evropa imati šta da nauči, pa će joj biti uzor kako se uspješno vlast odražava ne samo deceniju, dvije ili tri nego i više od četiri i koliko je ona samoživa i samoodrživa sa svim elementima zdravoga društva i mudre politike generacije „mladi, lijepi i (još) pametni“, i svakako prosperitetni!

Da ne bih bio pogrešno shvaćen ili (pro)tumačen, sa prethodno rečenim nijesam imao namjeru da me shvatite u tradicionalnom duhu i smislu, jer za to nema ni osnovnih elemenata, posebno sada kada je Crna Gora kao država nezavisna i kada je svoju veliku ratnu flotu rasprodala odnosno „upriličila“ evropskim i svjetskim standardima ili konpene snage svela na „(raz)umnu“ mjeru, a borbenu vazdušnu flotu svela na par školskih aviona ili nekoliko putničkih, kupljenih iz sopstvenih sredstava samo za potrebe onih koji su na vlasti da ne kažem za potrebe Vlade, a registrovani onamo gdje su i kupljeni na lizing. Tačno zapažate da je riječ o kontradiktornosti u navedenom, ali to nije važno za naše potencijale-resurse koje imamo milenijumima, a ne umijemo ih iskoristiti iako nam se ispred nosa nalaze!

Samo da znate, ovo prvi i jedini put govorim vas radi i naravno savjetujem da upamtite, jer ja to znam, četiri su bitna elementa, osnov, koja čine buduću Crnu Goru VELESILOM, a to su, da ponovim: višepartizam-višestranačje (uvedeno evo dvadeset godina) iako se pita samo jedna te ista politička stranka sa onom satelitskom; smjenjivost vlasti koja daje mogućnost da bude zamijenjena drugom političkom partijom i strukturom, ali još nije došlo vrijeme za takav način smjenjivanja; kao treći bitan elemenat ili faktor jeste demokratičnost izlaska na izbore onda kada to ocijeni potencijalno smjenjiva vlast  i ona izabere način na koji će se vršiti demokratski izbori; i četvrti najvažniji faktor jeste poslušnost njenih građana i njihova savjesnost i brižljivost da prihvate sve što joj nesmjenjiva vlast ponudi, pa makar to bilo i zakonom ozvaničeno da se struja može uzimati i podkradati građanima a da se pokradeni novac ne može vratiti sem povećanjem cijene nove isporučene struje u onom procentu za koji se dvije strane, naravno bez građana, dogovore i osiguraju vlasniku KAP-a da će mu dio utrošene struje doplaćivati građani. I, šta, nikome ništa u ovoj državi, jer građani troše najjeftiniju struju u Evropi, i još imaju evropski prosijek mjesečnih zarada!

Pa zar mi zaista nijesmo već dostigli rang VELESILE evropske i svjetske, kako nam to prognoziraju individualci, stratezi, prebjezi, analitičari, ekonomski stručnjaci i ostali zagovornici i lobisti ekonomskoga prosperiteta i benefita kada uđemo u NATO alijansu! I, šta je to nego VELESILA ili SUPER SILA, jer su građani duboko svjesni i savjesni pa služe revnosno onima koje stalno biraju na demokratskim izborima i čvrsto čuvaju zavedeni red i poredak da ne dođe do promjena, iako se to može desiti po nekim „(pri)rodnim“ zakonima, makar poslije smjene generacije „mladi, lijepi i (još) pametni“. Naravno da su svi navedeni faktori veoma ubjedljivi i krajnje dobronamjerni po principu (dobro)voljnost „uzmi ili ostavi“ i, bez ikakve nadoknade, pa ako ih vladajuća struktura usvoji neću da sebe predložim za nekakvog savjetnika ili neku od fotelja pri nekom nevažnom ministarstvu informisanja i nuđenja savjeta protiv smanjenja korupcije i ograničenja organizovanog kriminala!?

Bolje je biti NIKO u politici, a NEKO u ministarstvu i ostati upamćen kao NEKO ko je bio NIKO u vlasti, ili onaj što je bio NIKO u glasačkoj mašini, a (p)ostao je NEKO na REFERENDUMU pa sada hoće da bude NIKO u višestranačkom savjetodavnom tijelu, jer je bio nekad NEKO, misleći da je perspektiva biti dovijeka NEKO i NIKO odnosno NIKO i NEKO, kako kad zatreba na globalnom planu zagrijavanja i zagovaranja: analitika globalne politike, strategija državne bezbjednosti i perspektiva zagovaranja avroatlantske „sigurnosti“!

Možda će Crna Gora u narednih nekoliko decenija (za)ista igrati ulogu „(u)zor“ države u okruženju i regionu, ali sigurno je jedno da je daleko i od pomisli da može biti VELESILA u samom okruženju ili regionu, a kamoli u onom smislu koji se danas plasira crnogorskoj javnosti od strane usamljenih pojedinaca, savjetodavaca, analitičara, vojnih i političkih stratega i zagovornika. Ne tako davno pisao sam o Crnoj Gori i njenim „mogućnostima“ da postane evropski POTKONTINET, sada je bila prilika da pojačam i ukažem na njene „mogućnosti“ koje će je (prepo)ručiti da (p)ostane (ev)ropska (VELE)SILA!? Kao da se neko sa njom čojka pa veli-kaže: „Oće-Biće“, velja sila!!! Može bit’ i to čudo da se desi, evropska i(li) svjetska!? Sve mi se čini da ja već odavno bivstvujem životom neke VELESILE!

 

Podgorica, utorak, 08. mart 2011. godine                                    dr Momčilo Dušanov Pejović

Priština provocira Beograd: Neizvestan početak razgovora – Artemijevi monasi napadnuti Molotovljevim koktelima

Pri¹tina provocira Beograd: Neizvestan poèetak razgovora http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122168/Pristina-provocira-Beograd-Neizvestan-pocetak-razgovora Artemijevi monasi napadnuti Molotovljevim koktelima http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/122040/Artemijevi-monasi-napadnuti-Molotovljevim-koktelima Artemija hoæe da izop¹te iz crkve http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/122273/Artemija-hoce-da-izopste-iz-crkve Odbor Srpske pravoslavne crkve (SPC) za Kosovo i Metohiju najavio je da æe protiv monaha Artemija, zbog nepo¹tovanja odluka najvi¹ih crkvenih instanci, biti preduzete adekvatne crkveno-kanonske mere, a prema reèima koordinatora Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibora D¾omiæa, to bi moglo biti li¹enje mona¹kog èina, pa i izop¹tenje iz crkvene zajednice. Bogoslu¾enje u „katakombi“ u Beogradu „Za Artemija kazna bi mogla biti li¹enje mona¹kog èina i vraæanje u red svetovnjaka ili privremeno ili trajno izop¹tenje iz crkvene zajednice, a za jeromonahe, sada¹nje svetovnjake bi to znaèilo privremeno ili trajno izop¹tavanje iz crkvene zajednice“, rekao je D¾omiæ povodom te najave, ali i sve uèestalijih pretvaranje privatnih objekata u „crkve i katakombe“. D¾omiæ, meðutim, ka¾e da u ovom trenutku niko sa sigurno¹æu ne mo¾e da tvrdi kada æe protiv monaha Artemija i ra¹èinjenih jeromonaha, odnosno svetovnjaka biti pokrenut crkveno-sudski postupak, jer je to pitanje iskljuèivo u nadle¾nosti njihovih nadle¾nih episkopa. Postupak pokreæu episkopi nadle¾ni za teritoriju na kojima su oni nastanjeni, kazao je D¾omiæ. Ra¹èinjeni vladika Artemije je, uprkos zabrani, nastavio sa redovnim èinodejstvovanjem u crkvi u ¹umadijskom selu Ljuljci. On je, kako je navedeno u saop¹tenju Odbora za KiM, pored la¾nog predstavljanja i samotitulisanja imenom episkopa ra¹ko-prizrenskog, nastavio da ¹iri neistine i neosnovano anatemisanje svih koji se ne sla¾u sa njegovim tumaèenjem pravoslavlja, kao i da unosi duh nemira, duh nerazumnog pona¹anja, duh la¾ne revnosti za veru, duh razbijanja sabornosti. Najzad, monah Artemije i njegovi sledbenici pretvaraju stanove u verske objekte za molitvu, a poslednji takav sluèaj se dogodio u nedelju u sred Beograda, navodi se u saop¹tenju Odbora za KiM. D¾omiæ obja¹njava da pripadnicima klera, dakle, episkopima, sve¹tenicima i monasima, nije dozvoljeno da bez blagoslova nadle¾nog arhijereja podi¾u hramove ili da, u privatnim stanovima, otvaraju bogoslu¾bena mesta kao svojevrsne „parasinagoge“. Za takve prestupe, sveti kanoni i druga va¾eæa crkvena pravila predviðaju najstro¾e kazne, kazao je D¾omiæ. Kada je reè o pretvaranju privatnih stanova u „crkve i katakombe“ na „potezu“ su dr¾avni organi, kazao je D¾omiæ, jer je, kako je rekao, to pitanje regulisano dr¾avnim propisima koji su u ovom sluèaju, grubo prekr¹eni. D¾omiæ je uveren da æe ta „beogradska Artemijeva katakomba“ vrlo brzo biti zatvorena kao ¹to se veæ u nekoliko sluèajeva na Kosovu i Metohiji i digodilo. Napomenuv¹i da je tu reè o dve vrste prestupnika, D¾omiæ je objasnio da nadle¾nost nad njima u prvom stepenu imaju eparhijski crkveni sudovi, a u drugom i poslednjem stepenu Veliki crkveni sud SPC. On je ukazao da postupak poèinje odlukom nadle¾nog episkopa da se protiv poèinioca crkvenih prestupa pokrene postupak i nalogom eparhijskom crkveno-sudskom tu¾iocu da, na osnovu dokaza, pristupi pisanju optu¾nice. Prema njegovim reèima, optu¾nica se sa dokazima dostavlja eparhijskom Crkvenom sudu, a sud je dostavlja onome na koga se ona odnosi. Optu¾eni ima pravo da u roku od 14 dana dostavi svoj odgovor. Ukoliko odbije da dostavi odgovor, a primi optu¾nicu, pravila propisuju da optu¾eni priznaje krivicu. Ukoliko optu¾eni odbije da primi optu¾nicu, Crkveni sud æe mu postaviti zastupnika po slu¾benoj du¾nosti, kazao je D¾omiæ i dodao da je crkveno-sudski tu¾ilac du¾an da u optu¾nici predlo¾i neku od propisanih crkvenih kazni.