Re: Istina o septembarskim izborima 2000.

26 02 2011

Господин
др Војислав Коштуница, некадашњи председник СРЈ, председник ДСС

Поштовани господине др Коштуница,

Био сам у исељеништву непрекидно од 16. новембра 1992. до јуна/ јула 2002. Тамо
сам био преко епоште обавештен да сте Ви добили уставну већину држављана СРЈ за
избор за председника СРЈ. Томе сам безрезервно веровао.

Доња преписка показује како је дошло и шта ме наводи да Вам се обратим с молбом
да јавно разјасните следећа питања:

– Какав је био тачан извештај СИК  о резулататима председничких избора одржаних
24.

септембра 2000. године:

1.    Колико сте гласова добили Ви, колико Слободан Милошевић, а колико је
по Уставу

било  потребно најмање гласова за избор у првом изборном кругу и
који документ те

податке утврђује (из приложене копије књиге од Милене Арежине то не
може да се

утврди)?
2.    Јесу ли поништени резултати избора на Косову и Метохији?
3.    Је ли утврђено да су избори завршени у првом кругу или да треба да се
понови

гласање на Косову и Метохији или да треба да се одржи други круг?

– Ко се све у Ваше име, или Ви лично,на шта, на основу чега, када , и коме (СИКу
и/или

Уставном  суду) жалио, на тај извештај?

– Како је гласило решење СИК  од 30 септембра 2000. године?

– Како се процес даље одвијао:

1.    Колико је коначно гласова утврђено дасте добили Ви, колико Слободан
Милошевић, и

ко их је и када утврдио?

2.    Је ли СИК заседала после одлуке Уставног суда од 4. октобра 2000 и
када?

3.    Пошто је Уставни суд био поништио решење СИК од 30. септембра зар није
било

неопходно да се понове избори на Косову и Метохији?

4.    Ко је од меродавних органа утврдио пре 5. октобра 2000. да сте Ви
уставно изабрани?

5.    Ко је оспорио ту одлуку, на основу чега и коме је упутио приговор?

6.    Шта је довело до масовног бунта 5. октобра 2000; је ли он настао због
непоштовања

Устава (од стране кога) и/или из других (којих) разлога?

Према тврђењу у књизи Милене Арежине, ни Ви ни Слободан Милошевић нисте добили
уставну већину за избор у првом кругу.  Слободан Милошевић је
Председничком заклетвом био обавезан да штити Устав, и у таквој ситуацији како
је описује Арежина, је био обавезан да захтева од свих институција, организација
и држављана потпуно поштовање Устава: проверу свих резултата избора и деловање
по Уставу.

–    Је ли председник Милошевић тражио после одлуке Уставног суда од 4. октобра
од свих

институција, организација и држављана потпуно поштовање Устава: проверу
свих

резултата избора и деловање по Уставу?

–    Јесте ли Милошевић и Ви прихватили само на основу усменог обавештења, а не
на основу писмене одлуке Уставног суда, Ваше инаугурисање за председника
Републике?

–    Познавајући Вашу приврженост поштовању права, а пошто сте прихватили да сте
изабрани за председника СРЈ, молим Вас, да на крају објасните чињенично и правно
на основу чега сте то прихватили.

Надам се да ћете јавно да одговорите на ова питања (која сам Вам поставио јер
сам Вам јавно из исељеништва непрекидно пружао потпуну подршку) те Вам се
унапред захваљујем.

С поштовањем,
Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
http://www.istina-pravda-mir.info

Ustav Savezne Republike Jugoslavije 

 

Odeljak I 

Osnovne odredbe

Clan 1

Savezna Republika Jugoslavija je suverena savezna drzava, zasnovana na ravnopravnosti gradjana i ravnopravnosti republika clanica.

Clan 2

Saveznu Republiku Jugoslaviju sacinjavaju Republika Srbija i Republika Crna Gora, kao republike clanice.

Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu pristupiti druge republike clanice, u skladu sa ovim ustavom.

Clan 3

Teritorija Savezne Republike Jugoslavije je jedinstvena i sacinjavaju je teritorije republika clanica.

Granica Savezne Republike Jugoslavije je nepovrediva.

Granica izmedju republika clanica moze se menjati samo njihovim sporazumom, u skladu sa ustavima republika clanica.

Clan 4

Savezna Republika Jugoslavija ima zastavu, himnu i grb.

Zastava Savezne Republike Jugoslavije sastoji se od tri vodoravno polozene boje, i to ovim redom odozgo: plave, bele i crvene.

Himna Savezne Republike Jugoslavije je „Hej Sloveni“.

Grb Savezne Republike Jugoslavije ustanovljava se saveznim zakonom.

Clan 5

Glavni grad Savezne Republike Jugoslavije je Beograd.

Clan 6

Republika clanica je drzava u kojoj vlast pripada gradjanima.

Republika clanica je suverena u pitanjima koja nisu ovim ustavom utvrdjena kao nadleznost Savezne Republike Jugoslavije.

Republika clanica samostalno utvrdjuje organizaciju vlasti svojim ustavom.

Jamci se pravo lokalne samouprave u skladu sa ustavom republike clanice.

Clan 7

Republika clanica, u okviru svoje nadleznosti, moze odrzavati medjunarodne odnose, osnivati sopstvena predstavnistva u drugim drzavama i uclanjivati se u medjunarodnu organizaciju.

Republika clanica, u okviru svoje nadleznosti moze zakljucivati medjunarodne sporazume, ali ne na stetu Savezne Republike Jugoslavije ili druge republike clanice.

Clan 8

U Saveznoj Republici Jugoslaviji vlast pripada gradjanima.

Gradjani vrse vlast neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika.

Clan 9

Savezna Republika Jugoslavija je zasnovana na vladavini prava.

Zakoni moraju biti saglasni sa ustavom.

Izvrsna i sudska vlast vezane su zakonom.

Slobode i prava coveka i gradjanina ograniceni su jednakim slobodama i pravima drugih i kad je to ovim ustavom utvrdjeno.

Clan 10

Savezna Republika Jugoslavija priznaje i jamci slobode i prava coveka i gradjanina koje priznaje medjunarodno pravo.

Clan 11

Savezna Republika Jugoslavija priznaje i jamci prava nacionalnih manjina na ocuvanje, razvoj i izrazavanje njihove etnicke, kulturne, jezicke i druge posebnosti, kao i na upotrebu nacionalnih simbola, u skladu sa medjunarodnim pravom.

Clan 12

Vlast u Saveznoj Republici Jugoslaviji organizovana je na nacelu podele na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast.

Clan 13

Savezna Republika Jugoslavija je jedinstveno privredno podrucje i ima jedinstveno trziste.

U Saveznoj Republici Jugoslaviji privredjivanje se zasniva na zakonitosti trzista.

Clan 14

Politicki pluralizam je uslov i jamstvo demokratskog politickog poretka u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Clan 15

U Saveznoj Republici Jugoslaviji u sluzbenoj upotrebi je srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i cirilicko pismo, a latinicko pismo je u sluzbenoj upotrebi, u skladu sa ustavom i zakonom.

Na podrucjima Savezne Republike Jugoslavije gde zive nacionalne manjine u sluzbenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.

Clan 16

Savezna Republika Jugoslavija u dobroj meri ispunjava obaveze koje proizlaze iz medjunarodnih ugovora u kojima je ona strana ugovornica.

Medjunarodni ugovori koji su potvrdjeni i objavljeni u skladu sa ustavom i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni su deo unutrasnjeg pravnog poretka.

Clan 17

U Saveznoj Republici Jugoslaviji postoji jugoslovensko drzavljanstvo.

Jugoslovenski drzavljanin istovremeno je drzavljanin republike clanice.

Jugoslovenski drzavljanin ne moze biti lisen drzavljanstva, proteran iz zemlje, ni izrucen drugoj drzavi.

Jugoslovenski drzavljanin u inostranstvu uziva zastitu Savezne Republike Jugoslavije.

Jugoslovensko drzavljanstvo uredjuje se saveznim zakonom.

Clan 18

Crkva je odvojena od drzave.

Crkve su ravnopravne i slobodne u vrsenju verskih poslova i verskih obreda.

Odeljak II

Slobode, prava i duznosti coveka i gradjanina

Clan 19

Slobode, prava i duznosti coveka i gradjanina kojima se obezbedjuje ravnopravnost ljudi i gradjana u Saveznoj Republici Jugoslaviji utvrdjuju se ovim ustavom.

Clan 20

Gradjani su jednaki bez obzira na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veru, politicko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje i drugo licno svojstvo.

Svi su pred zakonom jednaki.

Svako je duzan da postuje slobode i prava drugih i odgovoran je za to.

Clan 21

Zivot coveka je neprikosnoven.

Smrtna kazna se ne moze predvideti za krivicna dela koja se propisuju saveznim zakonom.

Clan 22

Jamci se nepovredivost fizickog i psihickog integriteta coveka, njegove privatnosti i licnih prava.

Jamci se licno dostojanstvo i sigurnost coveka.

Clan 23

Svako ima pravo na licnu slobodu.

Niko ne sme biti lisen slobode osim u slucajevima i po postupku koji su utvrdjeni saveznim zakonom.

Svako ko je lisen slobode mora biti odmah na svom, ili jeziku koji razume, obavesten o razlozima lisenja slobode i ima pravo zahtevati od organa da o lisenju slobode obavesti njegove najblize.

Lice koje je liseno slobode istovremeno mora biti upoznato da nije duzno nista da izjavi.

Lice koje je liseno slobode ima pravo da uzme branioca koga izabere.

Nezakonito lisavanje slobode je kaznjivo.

Clan 24

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvrsilo krivicno delo moze, na osnovu odluke nadleznog suda, biti pritvoreno i zadrzano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vodjenja krivicnog postupka.

Licu koje je pritvoreno mora se uruciti obrazlozeno resenje u casu pritvaranja ili najdocnije u roku od 24 casa od pritvaranja. Protiv ovog resenja to lice ima pravo zalbe o kojoj sud odlucuje u roku od 48 casova.

Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrace vreme.

Pritvor moze trajati po odluci prvostepenog suda najduze tri meseca od dana pritvaranja. Ovaj rok se moze odlukom viseg suda produziti jos za tri meseca. Ako se do isteka tih rokova ne podigne optuznica, okrivljeni se pusta na slobodu.

Clan 25

Jamci se postovanje ljudske licnosti i dostojanstva u krivicnom i svakom drugom postupku, u slucaju lisenja, odnosno ogranicenja slobode, kao i za vreme izvrsavanja kazne.

Zabranjeno je i kaznjivo svako nasilje nad licem koje je liseno slobode, odnosno kojem je sloboda ogranicena, kao i svako iznudjivanje priznanja i izjava.

Niko ne sme biti podvrgnut mucenju, ponizavajucem kaznjavanju i postupanju.

Zabranjeno je vrsiti na coveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge oglede.

Clan 26

Svako ima pravo na jednaku zastitu svojih prava u zakonom utvrdjenom postupku.

Svakome se jamci pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se resava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.

Clan 27

Niko ne moze biti kaznjen za delo koje, pre nego sto je ucinjeno, nije bilo predvidjeno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kaznjivo delo, niti mu se moze izreci kazna koja za to delo nije bila predvidjena.

Krivicna dela i krivicne sankcije odredjuju se zakonom.

Niko ne moze biti smatran krivim za krivicno delo dok to ne bude utvrdjeno pravosnaznom odlukom suda.

Lice koje je bez osnova osudjeno za krivicno delo ili je bez osnova bilo liseno slobode, ima pravo na rehabilitaciju, na naknadu stete od drzave, kao i druga prava utvrdjena saveznim zakonom.

Clan 28

Niko ne moze biti ponovo osudjen ni kaznjen za delo za koje je postupak protiv njega pravosnazno obustavljen, ili je optuzeni akt protiv njega pravosnazno odbijen, ili je pravosnaznom odlukom oslobodjen ili osudjen.

Clan 29

Svakome se jamci pravo na odbranu i pravo da uzme branioca pred sudom ili drugim organom nadleznim za vodjenje postupka.

Niko ko je dostizan sudu ili drugom organu nadleznom za vodjenje postupka ne moze biti kaznjen ako mu, u skladu sa saveznim zakonom, nije bilo omoguceno da bude saslusan i da se brani.

Svako ima pravo da njegovom saslusanju prisustvuje branilac koga izabere.

Saveznim zakonom se odredjuje u kojim slucajevima okrivljeni mora imati branioca.

Clan 30

Gradjaninu se jamci sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da napusti Saveznu Republiku Jugoslaviju i u nju se vrati.

Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Savezna Republika Jugoslavija moze se ograniciti saveznim zakonom, ako je to neophodno za vodjenje krivicnog postupka, sprecavanje sirenja zaraznih bolesti ili za odbranu Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 31

Stan je nepovrediv.

Saveznim zakonom se moze propisati da sluzbeno lice, na osnovu odluke suda, sme uci u stan ili druge prostorije protiv volje njenog drzaoca i u njima vrsiti pretres.

Pretres se vrsi u prisustvu dva svedoka.

Sluzbeno lice sme uci u tudji stan ili druge prostorije i bez odluke suda i vrsiti pretres bez prisustva svedoka ako je to neophodno radi neposrednog hvatanja ucinioca krivicnog dela ili radi spasavanja ljudi i imovine, na nacin predvidjen saveznim zakonom.

Clan 32

Tajna pisama i drugih sredstava opstenja je nepovrediva.

Saveznim zakonom moze se propisati da se, na osnovu odluke suda, moze odstupati od nacela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opstenja, ako je to neophodno za vodjenje krivicnog postupka ili za odbranu Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 33

Jamci se zastita podataka o licnosti.

Zabranjena je upotreba podataka o licnosti van namene za koju su prikupljeni.

Svako ima pravo da bude upoznat sa prikupljenim podacima o licnosti koji se na njega odnose, kao i pravo na sudsku zastitu u slucaju njihove zloupotrebe.

Prikupljanje, obrada, koriscenje i zastita podataka o licnosti uredjuju se saveznim zakonom.

Clan 34

Jugoslovenski drzavljanin koji je navrsio 18 godina zivota ima pravo da bira i da bude biran u drzavne organe.

Clan 35

Jamci se sloboda ubedjenja, savesti, misli i javnog izrazavanja misljenja.

Clan 36

Jamci se sloboda stampe i drugih vidova javnog obavestavanja.

Gradjani imaju pravo da u sredstvima javnog obavestavanja izrazavaju i objavljuju svoja misljenja.

Izdavanje novina i javno obavestavanje drugim sredstvima dostupno je svima, bez odobrenja, uz upis kod nadleznog organa.

Organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom.

Clan 37

Jamci se pravo na ispravku objavljenog netacnog obavestenja kojim se povredjuje necije pravo ili interes. Jamci se pravo na naknadu stete nastale po ovom osnovu.

Jamci se pravo na odgovor u sredstvima javnog obavestavanja.

Clan 38

Zabranjena je cenzura stampe i drugih vidova javnog obavestavanja.

Niko ne moze spreciti rasturanje stampe i sirenje drugih obavestenja, osim ako se odlukom suda utvrdi da se njima poziva na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celokupnosti Savezne Republike Jugoslavije, krsenje zajamcenih sloboda i prava coveka i gradjanina, ili izaziva nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mrznja.

Clan 39

Jamci se sloboda govora i javnog istupanja.

Clan 40

Gradjanima se jamci sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja, bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadleznom organu.

Sloboda zbora i drugog mirnog okupljanja gradjana moze se privremeno ograniciti odlukom nadleznog organa radi sprecavanja ugrozavanja zdravlja i morala, ili radi bezbednosti ljudi i imovine.

Clan 41

Gradjanima se jamci sloboda politickog, sindikalnog i drugog udruzivanja i delovanja, bez odobrenja, uz upis kod nadleznog organa.

Izvori prihoda politickih stranaka dostupni su uvidu javnosti.

Sindikati se osnivaju radi zastite prava i unapredjivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih clanova.

Clan 42

Zabranjeno je delovanje politickih, sindikalnih i drugih organizacija koje je usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, narusavanje teritorijalne celokupnosti Savezne Republike Jugoslavije, krsenje zajamcenih sloboda i prava coveka i gradjanina ili izazivanje nacionalne, rasne i druge netrpeljivosti ili mrznje.

Zabranjeno je osnivanje tajnih organizacija i paravojski.

Profesionalni pripadnici vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije nemaju pravo na sindikalno organizovanje.

Sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, savezni drzavni tuzilac, profesionalni pripadnici vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije, ne mogu biti clanovi politickih stranaka.

Clan 43

Jamci se sloboda verovanja, javnog ili privatnog ispovedanja vere i vrsenja verskih obrada.

Niko nije duzan da se izjasnjava o svom verskom uverenju.

Clan 44

Gradjanin ima pravo da javno kritikuje rad drzavnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga trazi.

Gradjanin ne moze biti pozvan na odgovornost niti trpeti druge stetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ili u podnetoj predstavci, peticiji i predlogu, osim ako je time ucinio krivicno delo.

Clan 45

Jamci se sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti i kulture, kao i upotrebe svog jezika i pisma.

Niko nije duzan da se izjasnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Clan 46

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na skolovanje na svom jeziku, u skladu sa zakonom.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na javno obavestavanje na svom jeziku.

Clan 47

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da, u skladu sa zakonom, osnivaju prosvetne i kulturne organizacije ili udruzenja, koji se finansiraju na nacelu dobrovoljnosti, a drzava ih moze pomagati.

Clan 48

Pripadnicima nacionalnih manjina jamci se pravo da uspostavljaju i odrzavaju nesmetane medjusobne odnose u Saveznoj Republici Jugoslaviji i van njenih granica sa pripadnicima svoje nacije u drugim drzavama i da ucestvuju u medjunarodnim nevladinim organizacijama, ali ne na stetu Savezne Republike Jugoslavije ili republike clanice.

Clan 49

Svakome se jamci pravo da u postupku pred sudom ili drugim drzavnim organom ili organizacijom koja u vrsenju javnih ovlascenja resava o njegovim pravima i duznostima upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa cinjenicama na svom jeziku.

Clan 50

Protivustavno je i kaznjivo svako izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne, verske ili druge neravnopravnosti, kao i izazivanje i raspirivanje nacionalne, rasne, verske i druge mrznje i netrpeljivosti.

Clan 51

Jamci se pravo svojine i nasledjivanja, u skladu sa ustavom i zakonom.

Clan 52

Covek ima pravo na zdravu zivotnu sredinu i blagovremeno obavestavanje o njenom stanju.

Svako je duzan da cuva i svrsishodno koristi zivotnu sredinu.

Drzava se stara o zdravoj zivotnoj sredini i u tom cilju utvrdjuje uslove i nacin obavljanja privrednih i drugih delatnosti.

Clan 53

Jamci se sloboda stvaranja i objavljivanja naucnih i umetnickih dela, naucnih otkrica i tehnickih izuma, a njihovim stvaraocima moralna i imovinska prava.

Nacin ostvarivanja i zastita prava stvaralaca na njihova dela, kao i prava organizacija u kojima su ta dela stvorena, uredjuju se saveznim zakonom.

Clan 54

Jamci se slobodan izbor zanimanja i zaposlenja.

Zaposlenima moze prestati radni odnos protiv njihove volje pod uslovima i na nacin utvrdjen zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zabranjen je prinudni rad.

Clan 55

Zaposleni imaju pravo na odgovarajucu zaradu.

Jamci se pravo na materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti, u skladu sa saveznim zakonom.

Clan 56.

Zaposleni imaju pravo na ograniceno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor i na placeni godisnji odmor i odsustvo u skladu za zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.

Zaposleni imaju pravo na zastitu na radu, u skladu sa zakonom.

Omladina, zene i invalidi imaju posebnu zastitu na radu, u skladu sa zakonom.

Clan 57

Zaposleni imaju pravo na strajk radi zastite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa, u skladu sa saveznim zakonom.

Pravo na strajk moze se ograniciti saveznim zakonom kad to zahtevaju priroda delatnosti ili javni interes.

Zaposleni u drzavnim organima, profesionalni pripadnici vojske i policije nemaju pravo na strajk.

Clan 58

Obaveznim osiguranjem zaposleni obezbedjuju sebi i clanovima porodice sve oblike socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Drzava obezbedjuje materijalnu sigurnost gradjaninu koji je nesposoban za rad i nema sredstava za zivot, kao i gradjaninu koji nema sredstava za zivot, u skladu za zakonom.

Clan 59

Invalidima se jamci posebna zastita, u skladu sa zakonom.

Clan 60

Svako ima pravo na zastitu zdravlja, u skladu za zakonom.

Deca, trudnice i stara lica imaju prava na zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu, a druga lica pod uslovima utvrdjenim zakonom.

Clan 61

Porodica i majka i dete uzivaju posebnu zastitu.

Deca rodjena van braka imaju jednaka prava i duznosti kao i deca rodjena u braku.

Clan 62

Skolovanje je svakom dostupno, pod jednakim uslovima.

Osnovno skolovanje je obavezno, u skladu sa zakonom, i za njega se ne placa skolarina.

Clan 63

Odbrana Savezne Republike Jugoslavije je pravo i duznost svakog gradjanina.

Clan 64

Svako je duzan da placa poreze i druge dazbine utvrdjene zakonom.

Clan 65

Svako je duzan da se pridrzava ustava, zakona i drugih propisa i opstih akata.

Svako je duzan da casno i odgovorno obavlja javnu funkciju.

Clan 66

Stranac u Saveznoj Republici Jugoslaviji ima slobode, prava i duznosti utvrdjene ustavom, saveznim zakonom i medjunarodnim ugovorima.

Stranac se moze izruciti drugoj drzavi samo u slucajevima predvidjenim medjunarodnim ugovorima koji obavezuju Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Jamci se pravo azila stranom drzavljaninu i licu bez drzavljanstva koje se progoni zbog zalaganja za demokratske poglede i zbog ucesca u pokretima za socijalno i nacionalno oslobodjenje, za slobodu i prava ljudske licnosti, ili za slobodu naucnog ili umetnickog stvaranja.

Clan 67

Slobode i prava coveka i gradjanina ostvaruju se, a duznosti ispunjavaju na osnovu ustava.

Zakonom se moze propisati nacin ostvarivanja pojedinih sloboda prava coveka i gradjanina kad je to ustavom predvidjeno ili kad je to neophodno za njihovo ostvarivanje.

Zloupotreba sloboda i prava coveka i gradjanina protivustavna je i kaznjiva.

Slobode i prava priznati i zajamceni ovim ustavom uzivaju sudsku zastitu.

Clan 68

Gradjanima i pravnim licima pravnu pomoc pruza advokatura kao samostalna i nezavisna delatnost, u skladu sa ovim zakonom.

Odeljak III

Ekonomsko uredjenje

Clan 69

Jamci se sloboda rada i privredjivanja.

Jamci se svojina.

Niko ne moze biti lisen svojine, niti mu se ona moze ograniciti, osim kad to zahteva opsti interes utvrdjen u skladu sa zakonom, uz naknadu koja ne moze biti niza od trzisne.

Clan 70

Strano lice stice pravo svojine i pravo privredjivanja pod uslovima uzajamnosti, u skladu sa saveznim zakonom.

Strano lice i lice bez drzavljanstva ne mogu steci pravo svojine na nepokretno kulturno dobro.

Lice bez drzavljanstva ne moze steci pravo svojine na zemljiste, a strano lice to pravo moze steci pod uslovima uzajamnosti, u skladu sa zakonom.

Clan 71

Preduzece i drugo pravno lice moze obavljeti delatnost i ulagati sredstva u inostranstvu pod uslovima utvrdjenim saveznim zakonom.

Clan 72

Svojinska prava na nepokretnosti ostvaruju se zavisno od prirode i namene nepokretnosti, u skladu sa saveznim zakonom.

Clan 73

Prirodna bogatstva u drzavnoj su svojini.

Poljoprivredno zemljiste moze biti i u privatnoj i u drugim oblicima svojine.

Sume i sumsko zemljiste mogu biti i u privatnoj i u drugim oblicima svojine, u granicama utvrdjenim zakonom.

Pojedina dobra u opstoj upotrebi i gradsko gradjevinsko zemljiste mogu biti u privatnoj i u drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom.

Nepokretnosti i druga sredstva koja koriste savezni organi i organizacije, organi i organizacije republika clanica i jedinica lokalne samouprave i organizacije koje obavljaju javnu sluzbu u drzavnoj su svojini, a polozaj i prava tih organa i organizacija u pogledu raspolaganja ovim sredstvima i njihovog koriscenja uredjuju se zakonom.

Clan 74

Preduzeca i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga osnivaju se, organizuju i povezuju slobodno i samostalno, u skladu sa saveznim zakonom.

Privredni subjekti su samostalni i ravnopravni, a uslovi privredjivanja jednaki za sve.

Protivustavni su svaki akt i radnja kojima se stvara ili podstice monopolski polozaj, odnosno na bilo koji nacin ogranicava trziste.

Clan 75

Zakonom se moze ogranicavati raspolaganje delom sredstava pravnih i fizickih lica za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, dok takvo stanje traje, ili utvrdjivati poseban nacin njihovog koriscenja.

Clan 76

Sredstva za finansiranje delatnosti iz nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije obezbedjuju se u saveznom budzetu.

Sredstva saveznog budzeta sacinjavaju prihodi od carina, dela poreza na promet i drugi prihodi, u skladu sa saveznim zakonom.

Odeljak IV

Nadleznost Savezne Republike Jugoslavije

Clan 77

Savezna Republika Jugoslavija, preko svojih organa, utvrdjuje politiku, donosi i izvrsava savezne zakone, druge propise i opste akte, obezbedjuje ustavno-sudsku i sudsku zastitu u oblastima, odnosno pitanjima:

1.       sloboda, prava i duznosti coveka i gradjanina utvrdjenih ovim ustavom; postupka pred sudovima i drugim drzavnim organima; odgovornosti i sankcija za povredu sloboda, prava i duznosti coveka i gradjanina utvrdjenih ovim ustavom i za povredu saveznih zakona, drugih propisa i opstih akata; amnestije i pomilovanja za krivicna dela predvidjena saveznim zakonom;

2.       jedinstvenog trzista; pravnog polozaja preduzeca i drugih privrednih subjekata; monetarnog, bankarskog, deviznog, spoljnotrgovinskog i carinskog sistema; sistema kreditnih odnosa sa inostranstvom; osnova poreskog sistema;

3.       razvoja Savezne Republike Jugoslavije; naucno-tehnoloskog razvoja; regionalnog razvoja i smanjivanja razlika u stepenu razvijenosti pojedinih podrucja;

4.       tehnicko-tehnoloskih sistema i sistema veza; osnova zastite zivotne sredine; rezima atmosfere i voda od interesa za celu zemlju i medjunarodnih voda; rezima obalnog mora koji je od interesa za medjunarodne odnose Savezne Republike Jugoslavije; plovnih puteva na vodama na kojima vazi medjunarodni ili medjudrzavni rezim plovidbe;

5.       bezbednosti u svim vrstama saobracaja; obligacionih i osnova svojinskopravnih odnosa; osnova socijalnog osiguranja i radnih odnosa;

6.       medjunarodnih odnosa; prelaska granice i kontrole prometa robe, usluga i putnickog saobracaja preko granice; polozaja stranaca i stranih pravnih lica;

7.       odbrane i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije;

8.       zastite zivota i zdravlja ljudi od zaraznih bolesti koje ugrozavaju celu zemlju; proizvodnje i prometa lekova; zastite zivotinja od zaraznih bolesti i zastite bilja od bolesti i stetocina kad ugrozavaju celu zemlju; stavljanja u promet sredstava za zastitu zivotinja i bilja i kontrolu prenosenja zivotinja i bilja preko drzavne granice; genetskog materijala iz oblasti poljoprivrede i sumarstva; zastite od jonizujuci zracenja; proizvodnje, prometa i prevoza oruzja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

9.       finansiranja nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije utvrdjene ovim ustavom;

10.   organizacije i rada organa i organizacija Savezne Republike Jugoslavije i polozaja zaposlenih u njima;

11.   praznika i odlikovanja Savezne Republike Jugoslavije;

12.   kao i u drugim oblastima utvredjim ovim ustavom.

Odeljak V

Organi Savezne Republike Jugoslavije

1. Savezna skupstina

Clan 78

Savezna skupstina:

1.       odlucuje o Ustavu Savezne Republike Jugoslavije;

2.       odlucuje o prijemu drugih republika clanica u Saveznu Republiku Jugoslaviju, o udruzivanju sa drugim drzavama i o pristupanju medjunarodnim organizacijama;

3.       odlucuje o promeni granica Savezne Republike Jugoslavije; odlucuje o ratu i miru; proglasava ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti i vanredno stanje;

4.       donosi savezne zakone, druge propise i opste akte; donosi savezni budzet i zavrsni racun; potvrdjuje medjunarodne ugovore iz nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije;

5.       obavlja kontrolu nad radom Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznoj skupstini, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom;

6.       amnestira za krivicna dela predvidjena saveznim zakonom;

7.       bira i razresava: predsednika Republike, predsednika Savezne vlade, sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, saveznog drzavnog tuzioca, guvernera Narodne banke Jugoslavije i druge savezne funkcionere odredjene saveznim zakonom;

8.       obavlja i druge poslove utvrdjene ovim ustavom.

Clan 79

Savezna skupstina moze, na zajednicki predlog republika clanica, saveznim zakonom urediti i druga pitanja koja nisu u nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 80

Saveznu skupstinu sacinjavaju Vece gradjana i Vece republika.

Vece gradjana sacinjavaju savezni poslanici izabrani u republikama clanicama na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, tako sto se po jedan savezni poslanik bira na 65.000 biraca, s tim sto se u republici clanici bira najmanje 30 saveznih poslanika.

Vece republika sacinjava po 20 saveznih poslanika iz republike clanice.

Clan 81

Savezni poslanici biraju se na cetiri godine.

Izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Vecu gradjana Savezne skupstine uredjuju se saveznim zakonom, a izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Vecu republika Savezne skupstine uredjuju se zakonom republike clanice.

Clan 82

Mandat poslanika u Saveznoj skupstini prestaje ako se u roku od tri meseca od pocetka postupka ne izabere Savezna vlada ili ako se u tom roku ne donese savezni budzet, kao i u drugim slucajevima utvrdjenim ovim ustavom.

Prestanak mandata Savezne skupstine utvrdjuje ukazom predsednik Republike.

Clan 83

Kad Savezna skupstina nije u mogucnosti da duze vreme obavlja nadleznosti utvrdjene ovim ustavom, Savezna vlada, posto saslusa misljenje predsednika oba veca Savezne skupstine i predsednika poslanickih grupa u Saveznoj skupstini, moze raspustiti Saveznu skupstinu.

Savezna vlada ne moze raspustiti Saveznu skupstinu ako je pokrenut postupak glasanja o nepoverenju Saveznoj vladi.

Raspustanje Savezne skupstine utvrdjuje ukazom predsednik Republike.

Clan 84

U slucaju prestanka mandata Saveznoj skupstini ili njenog raspustanja, izbori za Saveznu skupstinu odrzavaju se u roku od 60 dana od dana prestanka mandata, odnosno raspustanja Savezne skupstine.

Prestankom mandata Saveznoj skupstini ili njenim raspustanjem prestaje mandat i Saveznoj vladi.

Clan 85

Savezna skupstina ne moze se raspustiti u prvih i poslednjih sest meseci mandata, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.

U slucaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, Savezna skupstina moze odluciti da se mandat saveznih poslanika produzi dok takvo stanje traje, odnosno dok ne budu stvoreni uslovi za izbor saveznih poslanika.

Izboru novih saveznih poslanika pristupa se odmah po prestanku okolnosti zbog kojih je mandat saveznih poslanika produzen.

Clan 86

Savezni poslanici u Vecu gradjana Savezne skupstine predstavljaju gradjane Savezne Republike Jugoslavije, a savezni poslanici u Vecu republika Savezne skupstine predstavljaju republiku clanicu u kojoj su izabrani.

Savezni poslanik u Vecu gradjana opredeljuje se i glasa po sopstvenom uverenju.

Savezni poslanik u Vecu gradjana ne moze biti opozvan.

Clan 87

Savezni poslanik uziva imunitet.

Savezni poslanik ne moze biti pozvan na odgovornost, pritvoren ili kaznjen za izrazeno misljenje ili glasanje u Saveznoj skupstini.

Savezni poslanik ne moze biti pritvoren bez odobrenja veca Savezne skupstine ciji je clan, osim ako je zatecen u vrsenju krivicnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina.

Protiv saveznog poslanika koji se poziva na imunitet ne moze se bez odobrenja veca Savezne skupstine ciji je can pokrenuti krivicni ili drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora.

Vece Savezne skupstine ciji se savezni poslanik nije pozvao na imunitet, moze odluciti da se imunitet primeni, kad oceni da je to potrebno.

Clan 88

Vece gradjana i Vece republika Savezne skupstine biraju svog predsednika i potpredsednika iz reda svojih poslanika.

Predsednik veca predstavlja vece, rukovodi radom veca i vrsi druge poslove utvrdjene saveznim zakonom i poslovnikom veca.

Oba veca donose poslovnike kojima uredjuju svoj rad i organizaciju.

Clan 89

Savezna skupstina radi u redovnim i vanrednim zasedanjima veca.

Redovno zasedanje odrzava se bez poziva dva puta godisnje, u skladu sa poslovnikom veca.

Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u februaru, a drugo prvog radnog dana u septembru.

Vanredno zasedanje odrzava se na zahtev najmanje trecine broja saveznih poslanika u jednom vecu ili na zahtev Savezne vlade, sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.

Clan 90

O pitanjima iz nadleznosti Savezne skupstine odlucuju oba veca ravnopravno, vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca, ako ovim ustavom nije drukcije odredjeno.

Savezne zakone: o zastavi, grbu i himni; izboru saveznih poslanika za Vece gradjana; izboru predsednika Republike; Saveznom sudu; Saveznom drzavnom tuzilastvu; organizaciji Saveznog Ustavnog suda, postupku pred tim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka – Savezna skupstina donosi dvotrecinskom vecinom glasova svih saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Na zahtev skupstine republike clanice, Savezna skupstina odlucuje o pitanjima iz clana 77, tac. 2, 3 i 4 ovog ustava dvotrecinskom trecinom glasova svih saveznih poslanika u Vecu republika i vecinom glasova svih saveznih poslanika u Vecu gradjana.

Clan 91

Kad predlog saveznog zakona, drugog propisa ili opsteg akta nije usvojen u oba veca u istovetnom tekstu, veca obrazuju komisiju za usaglasavanje koju sacinjavaju po pet saveznih poslanika iz oba veca.

O predlogu komisije za usaglasavanje izjasnjavaju se oba veca, u skladu sa ovim ustavom.

Clan 92

Ako komisija za usaglasavanje ne usaglasi tekst saveznog zakona u roku od mesec dana, ili ako veca ne usvoje usaglasen tekst saveznog zakona, privremeno se primenjuje tekst saveznog zakona usvojen u Vecu gradjana, a ukoliko je rec o saveznim zakonima koji se odnose na oblasti iz clana 77, tac. 2, 3 i 4 ovog ustava, privremeno se primenjuje tekst usvojen u Vecu republika.

Savezni zakon koji se privremeno primenjuje ostaje na snazi do konacnog usvajanja u oba veca, a najduze jednu godinu od pocetka njegove primene.

Clan 93

Ako se za vreme privremene primene saveznog zakona taj savezni zakon ne usvoji u oba veca, u skladu sa ovim ustavom, Saveznoj skupstini prestaje mandat.

Clan 94

Kad se savezni budzet ne usvoji do pocetka godine na koju se odnosi, do donosenja novog saveznog budzeta, nadleznosti Savezne Republike Jugoslavije privremeno se finansiraju prema saveznom budzetu iz prethodne godine.

Clan 95

Pravo predlaganja saveznog zakona, drugog propisa ili opsteg akta, imaju Savezna vlada, savezni poslanik ili najmanje 30.000 biraca.

Pravo predlaganja saveznog zakona, drugog propisa ili opsteg akta iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema ima i Narodna banka Jugoslavije.

2. Predsednik republike

Clan 96

Predsednik Republike:

1.       predstavlja Saveznu Republiku Jugoslaviju u zemlji i inostranstvu;

2.       ukazom proglasava savezne zakone; izdaje isprave o potvrdjenim medjunarodnim ugovorima;

3.       predlaze Saveznoj skupstini kandidata za predsednika Savezne vlade, posto saslusa misljenje predstavnika grupa u Saveznoj skupstini;

4.       predlaze Saveznoj skupstini kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda, sudije Saveznog suda, saveznog drzavnog tuzioca i guvernera Narodne banke Jugoslavije, po pribavljenom misljenju predsednika republika clanica;

5.       raspisuje izbore za Saveznu skupstinu;

6.       postavlja i opoziva ukazom ambasadore Savezne Republike Jugoslavije na osnovu predloga Savezne vlade; prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika;

7.       dodeljuje odlikovanja i priznanja Savezne Republike Jugoslavije predvidjena saveznim zakonom;

8.       daje pomilovanja za krivicna dela propisana saveznim zakonom;

9.       obavlja i druge poslove odredjene ovim ustavom.

Clan 97

Predsednika Republike bira Savezna skupstina na vreme od cetiri godine, tajnim glasanjem.

Isto lice ne moze biti birano za predsednika Republike dva puta.

Predsednik Republike i predsednik Savezne vlade, po pravilu, ne mogu biti iz iste republike clanice.

Predsednik Republike ne moze obavljati druge javne funkcije niti profesionalnu delatnost.

Predsednik Republike uziva imunitet kao i savezni poslanik.

O imunitetu predsednika Republike odlucuje Savezna skupstina.

Predsednik Republike moze biti razresen samo kada Savezna skupstina utvrdi da je povredio ustav.

Clan 98

Predsednik Republike moze podneti ostavku na funkciju.

Danom podnosenja ostavke ili razresenja predsedniku Republike prestaje mandat.

U slucaju prestanka mandata predsednika Republike do izbora novog predsednika republike, kao i u slucaju privremene sprecenosti predsednika Republike da obavlja svoju funkciju, tu funkciju obavlja predsednik Veca republika Savezne skupstine.

Postupak izbora i razresenja predsednika Republike utvrdjuje se saveznim zakonom.

3. Savezna vlada

Clan 99

Savezna vlada:

1.       utvrdjuje i vodi unutrasnju i spoljnu politiku i izvrsava savezne zakone, druge propise i opste akte;

2.       odrzava odnose Savezne Republike Jugoslavije sa drugim drzavama i medjunarodnim organizacijama;

3.       predlaze savezne zakone, druge propise i opste akte;

4.       donosi uredbe, odluke i druge akte za izvrsavanje saveznih zakona i drugih propisa i opstih akata Savezne skupstine;

5.       daje misljenje o predlogu saveznih zakona, drugih propisa i opstih akata koje je Saveznoj skupstini podneo drugi ovlasceni predlagac;

6.       obrazuje i ukida savezna ministarstva i druge savezne organe i organizacije i utvrdjuje njihovu organizaciju i delokrug;

7.       usmerava i uskladjuje rad saveznih ministarstava i drugih saveznih organa i organizacija i ponistava ili ukida njihove akte;

8.       postavlja i razresava funkcionere u saveznim ministarstvima i drugim saveznim organima i organizacijama;

9.       naredjuje opstu mobilizaciju i organizuje pripreme za odbranu;

10.   kad Savezna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, posto saslusa misljenje predsednika Republike i predsednika veca Savezne skupstine, proglasava nastupanje neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja;

11.   kad Savezna skupstina nije u mogucnosti da se sastane za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, posto saslusa misljenje predsednika veca Savezne skupstine, donosi akte o pitanjima iz nadleznosti Savezne skupstine. Aktima donetim za vreme ratnog stanja, mogu se, dok to stanje traje, ograniciti pojedine slobode i prava coveka i gradjanina, osim onih u cl. 20, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 35 i 43 ovog ustava. Savezna vlada duzna je ove akte podneti na potvrdu Saveznoj skupstini cim ona bude u mogucnosti da se sastane;

12.   uredjuje svoju organizaciju, nacin rada i odlucivanja;

13.   obavlja i druge poslove utvrdjene ovim ustavom.

Clan 100

Saveznu vladu sacinjavaju predsednik, potpredsednik i savezni ministri.

Savezna vlada obrazuje se na cetiri godine.

Clan Savezne vlade ne moze obavljati drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost.

Clan Savezne vlade uziva imunitet kao savezni poslanik.

O imunitetu clana Savezne vlade odlucuje savezna vlada.

Clan 101

Savezna vlada obrazuje se posle izbora Savezne skupstine.

Kandidat za predsednika Savezne vlade izlaze Saveznoj skupstini svoj program i sastav Savezne vlade.

Savezna vlada je obrazovana kad Savezna skupstina izabere predsednika Savezne vlade, vecinom glasova svih saveznih poslanika u svakom od dva veca, tajnim glasanjem.

Clan 102

Predsednik Savezne vlade rukovodi radom Savezne vlade.

Predsednik Savezne vlade obavestava Saveznu skupstinu o promeni sastava Savezne vlade.

Clan 103

Za svoj rad i rad Savezne vlade predsednik Savezne vlade odgovara Saveznoj skupstini.

Savezna vlada odgovara za rad svojih organa i saveznih ministara.

Predsednik Savezne vlade moze postaviti u Saveznoj skupstini pitanje poverenja Saveznoj vladi.

Saveznoj vladi kojoj nije izglasano poverenje prestaje mandat.

Clan 104

Savezna skupstina moze izglasati nepoverenje Saveznoj vladi.

Predlog za glasanje o nepoverenju moze podneti najmanje 20 saveznih poslanika jednog veca Savezne skupstine.

O nepoverenju Saveznoj vladi moze se glasati najranije posle tri dana od podnosenja predloga.

Nepoverenje Saveznoj vladi je izglasano kad je za to glasala vecina od ukupnog broja saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Saveznoj vladi kojoj je izglasano nepoverenje prestaje mandat.

Clan 105

Predsednik Savezne vlade moze podneti ostavku Saveznoj skupstini.

Ostavka predsednika Savezne vlade povlaci istovremeni prestanak mandata celoj Saveznoj vladi.

Clan 106

Savezna vlada kojoj je prestao mandat nastavlja da obavlja poslove do obrazovanja nove Savezne vlade.

Clan 107

Savezna ministarstva izvrsavaju savezne zakone, druge propise i opste akte Savezne skupstine i Savezne vlade, resavaju u upravnim stvarima, vrse upravni nadzor i obavljaju druge upravne poslove utvrdjene saveznim zakonom.

Savezni ministar koji rukovodi saveznim ministarstvom odgovoran je za rad tog saveznog ministarstva.

4. Savezni sud

Clan 108

Savezni sud:

1.       odlucuje u poslednjem stepenu, kad je to odredjeno saveznim zakonom; odlucuje o vanrednom pravnom sredstvu protiv odluka sudova u republikama clanicama kad je u pitanju primena saveznog zakona;

2.       odlucuje o imovinskim sporovima izmedju republika clanica, kao i Savezne Republike Jugoslavije i republika clanica;

3.       odlucuje o zakonitosti konacnih upravnih akata saveznih organa;

4.       resava o sukobu nadleznosti izmedju sudova dve republike clanice, kao i izmedju vojnih sudova i drugih sudova;

5.       utvrdjuje nacelne stavove o pitanjima od interesa za jedinstvenu primenu saveznih zakona i drugih saveznih propisa i opstih akata od strane sudova;

6.       obavlja i druge poslove koji su mu stavljeni u nadleznost ovim ustavom i saveznim zakonom.

Clan 109

Sudije Saveznog suda bira i razresava Savezna skupstina. Sudija Saveznog suda bira se na devet godina.

Sudije Saveznog suda biraju jednog izmedju sebe za predsednika Saveznog suda.

Sudija Saveznog suda uziva imunitet kao savezni poslanik.

O imunitetu sudije Saveznog suda odlucuje Savezni sud.

Sudija Saveznog suda ne moze obavljati drugu javnu niti profesionalnu delatnost.

O Saveznom sudu donosi se savezni zakon.

Clan 110

Sudiji Saveznog suda prestaje sudijska funkcija pre isteka mandata: kad to sam zatrazi, kad ispuni uslove za starosnu penziju utvrdjene saveznim zakonom ili kad je osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora.

Sudija Saveznog suda moze biti razresen duznosti pre isteka mandata: kad je osudjen za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim za obavljanje sudijske funkcije; kad nestrucno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za vrsenje sudijske funkcije.

Savezni sud, u skladu sa saveznim zakonom, utvrdjuje postojanje razloga za prestanak funkcije sudije Saveznog suda, odnosno za razresenje sudije i o tome obavestava Saveznu skupstinu.

5. Savezni drzavni tuzilac

Clan 111

Savezni drzavni tuzilac ulaze pravna sredstva za koja je ovlascen saveznim zakonom u stvarima za koje je nadlezan Savezni sud i obavlja druge poslove odredjene saveznim zakonom.

Savezni drzavni tuzilac daje obavezna uputstva tuziocima u republikama clanicama i moze preuzeti krivicno gonjenje u stvarima u kojima se krivicna dela i druge kaznjive radnje odredjuju saveznim zakonom.

Clan 112

Saveznog drzavnog tuzioca bira i razresava Savezna skupstina, na vreme od cetiri godine.

Savezni drzavni tuzilac uziva imunitet kao savezni poslanik.

O imunitetu saveznog drzavnog tuzioca odlucuje Savezna skupstina.

Savezni drzavni tuzilac ne moze obavljeti drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost.

Clan 113

Saveznom drzavnom tuziocu prestaje funkcija pre isteka mandata: kad to sam zatrazi, kad ispuni uslove za starosnu penziju utvrdjene saveznim zakonom i kad je osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora.

Savezni drzavni tuzilac moze biti razresen duznosti pre isteka mandata: kad je osudjen za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim za obavljanje te funkcije; kad nestrucno i nesavesno obavlja funkciju ili kad trajno izgibi radnu sposobnost za obavljanje svoje funkcije.

Savezna skupstina, u skladu sa saveznim zakonom, utvrdjuje postojanje razloga za prestanak funkcije saveznog drzavnog tuzioca, odnosno za njegovo razresenje.

6. Narodna banka Jugoslavije

Clan 114

Narodna banka Jugoslavije je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema Savezne Republike Jugoslavije, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i obavljanje drugih poslova odredjenih saveznim zakonom.

Narodnom bankom Jugoslavije rukovodi i za njen rad odgovara guverner.

Guverner Narodne banke Jugoslavije bira se na pet godina i moze biti ponovo biran.

Odeljak VI

Ustavnost i zakonitost

Clan 115

Ustavi republika clanica, savezni zakoni, zakoni republika clanica i svi drugi propisi i opsti akti moraju biti saglasni sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.

Zakoni, drugi propisi i opsti akti u republici clanici, moraju biti saglasni sa saveznim zakonom.

Propisi i drugi opsti akti saveznih organa moraju biti saglasni sa saveznim zakonom.

Clan 116

Zakoni, drugi propisi i opsti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako se iz opravdanih razloga utvrdjenih pri njihovom donosenju, ne predvidi da stupe na snagu ranije.

Clan 117

Zakoni, drugi propisi i opsti akti ne mogu imati povratno dejstvo.

Samo pojedine odredbe zakona, ako to zahteva opsti interes utvrdjen pri njihovom donosenju, mogu imati povratno dejstvo.

Clan 118

Odredjena javna ovlascenja zakonom se mogu poveriti preduzecu ili drugoj organizaciji.

Drzavni organi i organizacije koje vrse javna ovlascenja mogu resavati o pravima i obavezama fizickih i pravnih lica ili, na osnovu zakona, primenjivati mere prinude i ogranicenja samo u zakonom propisanom postupku.

Clan 119

Protiv resenja i drugih pojedinacnih akata sudskih, upravnih i drugih drzavnih organa, kao i protiv takvih akata organa i organizacija koje vrse javna ovlascenja, donetih u prvom stepenu, moze se izjaviti zalba nadleznom organu.

Ako je na drugi nacin obezbedjena zastita prava i zakonitosti, zakonom se, izuzetno, u odredjenim slucajevima, moze iskljuciti zalba.

Clan 120

O zakonitosti konacnih upravnih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predvidjena druga sudska zastita.

Izuzetno, u odredjenim vrstama upravnih stvari, upravni spor se moze iskljuciti zakonom.

Clan 121.

Odluke, isprave i drugi pojedinacni akti izdati od strane drzavnih organa i ovlascenih organizacija u jednoj republici clanici imaju istu vaznost na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 122

Rad saveznih organa je dostupan javnosti.

Javnost u radu saveznih organa moze se ograniciti ili iskljuciti samo u slucajevima odredjenim Saveznim zakonom.

Clan 123

Svako ima pravo na naknadu stete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom pricini sluzbeno lice ili drzavni organ, ili organizacija koja vrsi javna ovlascenja, u skladu sa zakonom.

Stetu je duzna da naknadi drzava.

Osteceni ima pravo da, u skladu sa zakonom, zahteva naknadu i neposredno od lica koje je pricinilo stetu.

Odeljak VII

Savezni ustavni sud

Clan 124

Savezni ustavni sud odlucuje:

1.       o saglasnosti ustava republika clanica sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije;

2.       o saglasnosti zakona, drugih propisa i opstih akata sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i sa potvrdjenim i objavljenim medjunarodnim ugovorima;

3.       o saglasnosti zakona i drugih propisa i opstih akata republika clanica sa saveznim zakonom;

4.       o saglasnosti drugih propisa i opstih akata saveznih organa sa saveznim zakonom;

5.       o saglasnosti opstih akata politickih stranaka i udruzenja gradjana sa ovim ustavom i saveznim zakonom;

6.       o ustavnim zalbama zbog povrede pojedinacnim aktom ili radnjom sloboda i prava coveka i gradjanina utvrdjenih ovim ustavom;

7.       o sukobu nadleznosti izmedju saveznih organa i organa republika clanica, kao i organa republika clanica;

8.       o zabrani rada politickih stranaka i udruzenja gradjana;

9.       o povredi prava u toku izbora saveznih organa.

Savezni ustavni sud moze odlucivati o ustavnosti i zakonitosti akata koji su prestali da vaze, ako od prestanka vazenja do pokretanja postupka nije proteklo vise od jedne godine.

Clan 125

Savezni ustavni sud sastoji se od sedam sudija.

Sudija Saveznog ustavnog suda bira se na vreme od devet godina.

Sudije Saveznog ustavnog suda biraju jednog izmedju sebe za predsednika Saveznog ustavnog suda, tajnim glasanjem, na vreme od tri godine.

Sudija Saveznog ustavnog suda ne moze obavljati drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost.

Sudija Saveznog ustavnog suda uziva imunitet kao i savezni poslanik.

O imunitetu sudije Saveznog ustavnog suda odlucuje Savezni ustavni sud.

Clan 126

Sudiji Saveznog ustavnog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran kad to sam zatrazi, kad ispuni uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju utvrdjene saveznim zakonom ili kad je osudjen na bezuslovnu kaznu zatvora.

Sudija Saveznog ustavnog suda razresava se duznosti kad bude osudjen za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim za obavljanje funkcije ili kad trajno izgubi sposobnost za obavljanje funkcije sudije Saveznog ustavnog suda.

Savezni ustavni sud obavestava Saveznu skupstinu i predsednika Republike o postojanju razloga za prestanak funkcije, odnosno razresenje sudije Saveznog ustavnog suda.

Savezni ustavni sud moze odluciti da sudija Saveznog ustavnog suda protiv koga je pokrenut krivicni postupak ne obavlja duznost dok taj postupak traje.

Clan 127

Svako moze dati inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Postupak pred Saveznim ustavnim sudom pokrecu drzavni organi i pravna lica kad ocene da im je povredjeno pravo ili interes aktom cija se ustavnost i zakonitost osporava.

Savezni ustavni sud moze i sam pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Clan 128

Savezni ustavni sud odlucuje o ustavnoj zalbi kad nije obezbedjena druga pravna zastita.

Clan 129

Savezni ustavni sud odlucuje vecinom glasova sudija.

Odluka Saveznog ustavnog suda je opsteobavezna i izvrsna.

U slucaju potrebe, izvrsenje odluke Saveznog ustavnog suda obezbedjuje Savezna vlada.

Clan 130

Kad Savezni ustavni sud utvrdi da postoji nesaglasnost pojedinih odredaba ustava republike clanice sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, te odredbe ustava republike clanice prestaju da vaze posle sest meseci od utvrdjivanja nesaglasnosti, ako se u tom roku ne otkloni nesaglasnost.

Kad Savezni ustavni sud utvrdi da postoji nesaglasnost pojedinih odredaba zakona, drugih propisa i opstih akata sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije ili sa saveznim zakonom, te odredbe zakona, drugih propisa i opstih akata prestaju da vaze danom objavljivanja odluke Saveznog ustavnog suda.

Clan 131

Organizacija, postupak i pravno dejstvo odluka Saveznog ustavnog suda uredjuju se saveznim zakonom.

Clan 132

U toku postupka do donosenja odluke, Savezni ustavni sud moze narediti da se obustavi izvrsenje pojedinacnog akta ili radnje koji su preduzeti na osnovu zakona, drugog propisa ili opsteg akta cija se ustavnost, odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvrsenjem mogle nastupiti neotklonjive stetne posledice.

Odeljak VIII

Vojska Jugoslavije

Clan 133

Savezna Republika Jugoslavija ima Vojsku koja brani suverenost, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak.

Vojska Jugoslavije moze biti u sluzbi medjunarodne organizacije po odobrenju Savezne vlada.

Clan 134

Vojsku Jugoslavije sacinjavaju jugoslovenski drzavljani.

Vojsku Jugoslavije sacinjavaju stalni i rezervni sastav.

Stalni sastav sacinjavaju profesionalni vojnici i vojnici na sluzenju vojnog roka.

O Vojsci Jugoslavije donosi se savezni zakon.

Clan 135

Vojskom Jugoslavije u ratu i miru komanduje predsednik Republike u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane.

Vrhovni savet odbrane sacinjavaju predsednik Republike i predsednici republika clanica.

Predsednik Republike je predsednik Vrhovnog saveta odbrane.

Clan 136

Predsednik Republike postavlja, unapredjuje i razresava oficire Vojske Jugoslavije odredjene saveznim zakonom, postavlja i razresava predsednika, sudije i sudije porotnike vojnih sudova i vojne tuzioce.

Clan 137

Vojna obaveza je opsta i ispunjava se na nacin odredjen saveznim zakonom.

Gradjaninu koji zbog verskih ili drugih razloga savesti ne zeli da ispuni vojnu obavezu pod oruzjem, omogucice se da vojnu obavezu u Vojsci Jugoslavije ispuni bez oruzja ili u civilnoj sluzbi, u skladu sa saveznim zakonom.

Clan 138

Vojni sudovi i vojni tuzioci ustanovljavaju se saveznim zakonom.

Vojni sudovi su nezavisni i sude na osnovu saveznih zakona.

Odeljak IX

Promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije

Clan 139

Predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije, osim cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 moze podneti najmanje 100.000 biraca, najmanje 30 saveznih poslavika Veca gradjana, najmanje 20 saveznih poslanika Veca republika ili Savezna vlada.

O predlogu za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuju veca Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Akt o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije usvaja se u oba veca Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Ako akt za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije nije usvojen, isti predlog ne moze se ponoviti pre isteka jedne godine od dana kada predlog nije usvojen.

Clan 140

Predlog za promenu cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 Ustava Savezne Republike Jugoslavije moze podneti najmanje 100.000 biraca, najmanje 30 saveznih poslanika Veca gradjana, Savezna vlada ili skupstina republike clanice.

O predlogu za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuje Vece gradjana Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom.

Vece gradjana moze odluciti da se pristupi promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije kad se sa predlogom za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije saglase skupstine republika clanica.

Ako predlog za promenu Ustava nije usvojen, isti predlog ne moze se ponoviti pre isteka jedne godine od dana kada je predlog odbijen.

Clan 141

O predlogu akta za promenu cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuje Vece gradjana Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom.

Promena Ustava Savezne Republike Jugoslavije usvojena je kada se sa tekstom koji je usvojilo Vece gradjana Savezne skupstine saglase skupstine republika clanica.

Ako se skupstina jedne republike clanice ne saglasi sa tekstom akta o promeni Ustava koji je usvojilo Vece gradjana, predlog za promenu Ustava o kome nije postignuta saglasnost ne moze se staviti na dnevni red pre isteka jedne godine od dana kada Vece gradjana utvrdi da ne postoji saglasnost.

Clan 142

Promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije proglasava Savezna skupstina.

Odeljak X

Zavrsne odredbe

Clan 143

Za sprovodjenje Ustava Savezne Republike Jugoslavije donece se ustavni zakon.

Ustavni zakon proglasava se i stupa na snagu istovremeno sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 144

Ovaj ustav stupa na snagu danom proglasenja.

const_yu_e.html
const_yu_e.html/index.htm
/index.htmmailto:smip@smip.sv.gov.yu
mailto:smip@smip.sv.gov.yu

Clan 78

Savezna skupstina:

1.                  odlucuje o Ustavu Savezne Republike Jugoslavije

 

Clan 139

Predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije, osim cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 moze podneti najmanje 100.000 biraca, najmanje 30 saveznih poslavika Veca gradjana, najmanje 20 saveznih poslanika Veca republika ili Savezna vlada.

O predlogu za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuju veca Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Akt o promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije usvaja se u oba veca Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom glasova saveznih poslanika u svakom od dva veca.

Ako akt za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije nije usvojen, isti predlog ne moze se ponoviti pre isteka jedne godine od dana kada predlog nije usvojen.

Clan 140

Predlog za promenu cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 Ustava Savezne Republike Jugoslavije moze podneti najmanje 100.000 biraca, najmanje 30 saveznih poslanika Veca gradjana, Savezna vlada ili skupstina republike clanice.

O predlogu za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuje Vece gradjana Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom.

Vece gradjana moze odluciti da se pristupi promeni Ustava Savezne Republike Jugoslavije kad se sa predlogom za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije saglase skupstine republika clanica.

Ako predlog za promenu Ustava nije usvojen, isti predlog ne moze se ponoviti pre isteka jedne godine od dana kada je predlog odbijen.

Clan 141

O predlogu akta za promenu cl. 1, 2, 3, 6, 7, 77, 140 i 141 Ustava Savezne Republike Jugoslavije odlucuje Vece gradjana Savezne skupstine dvotrecinskom vecinom.

Promena Ustava Savezne Republike Jugoslavije usvojena je kada se sa tekstom koji je usvojilo Vece gradjana Savezne skupstine saglase skupstine republika clanica.

Ako se skupstina jedne republike clanice ne saglasi sa tekstom akta o promeni Ustava koji je usvojilo Vece gradjana, predlog za promenu Ustava o kome nije postignuta saglasnost ne moze se staviti na dnevni red pre isteka jedne godine od dana kada Vece gradjana utvrdi da ne postoji saglasnost.

Clan 142

Promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije proglasava Savezna skupstina.

Werbeanzeigen

The Scandal in Vancouver

http://www.chroniclesmagazine.org/2011/03/01/the-scandal-in-vancouver/

About the Author
Diana Johnstone, an American world-affairs analyst based in Paris, is the author
of Fools’ Crusade, Pluto Press/Monthly Review Press, 2002.
See All Posts by This Author
The Scandal in Vancouver
by Diana Johnstone
March 1st, 2011 • Related • Filed Under
[Subscribe online to Chronicles: A Magazine of American Culture. Click here for
details].
I am not alone in being utterly astounded by the fact that Dr. Srdja Trifkovic
has been refused entry into Canada.  This amazing decision is all the more
scandalous in that it was taken ad hoc in response to the hate campaign by
self-declared representatives of one Bosnian ethnic group carrying out a
vendetta against another Bosnian ethnic group.  Is this what you mean by
“multiculturalism”?
The banning of a peaceful speaker is contrary to the democratic principles which
the Western NATO powers, including Canada, constantly preach to the rest of the
world.  It would be reprehensible regardless of the circumstances.  However,
upon examination, the circumstances aggravate the case.
The hate campaign launched against Dr. Trifkovic by certain groups claiming to
represent Bosnian Muslims is based on distortions, lies and glaring
sophistries.  I say this as one who by no means shares all of Dr. Trifkovic’s
political analyses or religious convictions, but who recognizes that he defends
his convictions with an intellectual integrity totally lacking in the attacks
against him.
In particular, I tend to consider Dr. Trifkovic’s assessment of an alleged
Muslim threat to the West to be misplaced or exaggerated.  However, the
treatment that he has received from Canada in response to the complaints of a
Muslim lobby provides unexpected support to his argument.
One point on which I do agree with Dr. Trifkovic is precisely the point for
which he is most fiercely attacked: Srebrenica.  I wish to point out the
ambiguities in the expression “genocide denial” used to characterize Dr.
Trifkovic’s position on Srebrenica.
The ambiguity concerns the difference between facts and interpretation of
facts.  I must insist that everyone has the right to be wrong about both; Canada
has no means to exclude from its territory all the people who are constantly
misstating facts and interpreting them erroneously.  But I wish to point to a
difference.
On Srebrenica, the facts are partly established, partly disputed, and partly
unknown.  This is because material evidence is by no means as clear and
comprehensive as the general public has been led to believe.  Independent
studies have been hard to carry out, but certain facts can now be considered
established.   There were a large number of Muslim casualties following the July
1995 fall of Srebrenica, some of them victims of executions, in violation of
international law.  These were massacres that took place in the context of a
bloody three-sided civil war in which massacres were committed by all sides.
Description of the massacres that took place in Srebrenica as “genocide” is not
fact but interpretation. It hinges on the disputed question of intention. To
some observers, including myself, the crime of genocide implies intent to
exterminate a population, and cannot be done by sparing women and children. The
Serb forces who captured Srebrenica helped women, children and the elderly leave
the war zone for safety.  The execution of captured military-age men is more
plausibly explained by revenge or by desire to weaken the enemy forces.  This
would indeed be a war crime, but not “genocide”.
The International Criminal Tribunal for former Yugoslavia (ICTY) in The Hague,
largely financed and staffed by the NATO countries which took the Muslim side in
the Bosnian civil wars, found a way to describe Srebrenica as “genocide” by
redefining the term.  The three-judge panel accepted a sociologist’s theory that
by killing all the men, the Serbs meant to commit a localized “genocide”, since
in that “patriarchal” society, the women would not come back without their men.
This is not what most people understand by the term “genocide”.  The ICTY
verdict has subtly deceived the general public, while providing a justification
of NATO intervention in former Yugoslavia against the Serbs, stigmatized as
responsible for “genocide”.
This stigmatization of Serbs as “genocidal” (which incidentally can be seen as
amounting to incitement to racial hatred) is a major obstacle to genuine peace
and reconciliation in Bosnia-Herzegovina, over fifteen years after the war was
ended.  It is deplorable that the Canadian government acts in a way that can
only exacerbate dangerous tensions.
The “Bosniak” lobby takes advantage of widespread ignorance and confusion in
NATO countries concerning the wars of Yugoslav disintegration to pursue a hidden
political agenda under cover of “respect for victims of genocide”.  In reality,
their activism can do nothing for the men who died. Rather, it is intended to
delegitimatize the Serbian entity, Republika Srpska, in Bosnia-Herzegovina,
recognized by the US-sponsored 1995 Dayton Accords that ended the war.  The
purpose is to revise the accords in order to abolish Republika Srpska and create
a centralized Bosnia-Herzegovina that would be under full control of the Muslim
party, since Muslims are assumed to enjoy a narrow demographic majority.  Since
the Orthodox Christian Serbs of Bosnia remember their past as second-class
citizens in the officially Muslim Ottoman Empire, they fear, rightly or wrongly,
being returned to inferior status in a Muslim-ruled Bosnia.
Not being a Serb and not having shared that experience, I may find that fear
exaggerated.  But it is deeply hypocritical for the West to demand that Serbs
must be the only Westerners to welcome Muslim rule over their own historic
territory.
Share This
[Subscribe online to Chronicles: A Magazine of American Culture. Click here for
details].

ДВЕРИ СРПСКЕ РАЈСКО ДРВО ЖИВОТА

ДВЕРИ СРПСКЕ РАЈСКО ДРВО ЖИВОТА

Последњих дана по интернет форумима, актуелно место заузима најављени улазак
у политичку арену Србије, последњих дванаест година цењеног удружења
родољубивих и Богољубивих Срба Двери српске. Уз сво поштовање, које је
својим радом ово удружење стекло код родољубивог дела српског народа, намеће
се питање, зашто и они у политичку арену. Питање намеће чињеница да у Србији
и без њих има много и премного политичких организација и појединаца
заинтересованих да владају овим народом, док у исто време нема искрене
опозиције, заштитника народа.

Нема у Србији оних искрених Христових некорисних слугу, ако се изузму
усамљени и маргинализовани, прогоњени појединци. Двери су по том питању
нешто покушале и урадиле са српском мрежом, али можда не на најбољи могући
начин. Посматрајући рад ове организације стиче се утисак, а ја нисам
непогрешиви папа, дакле не тврдим да сам непогрешив, да Двери нису
подједнако отворене за све теме које данас тиште Србију и које су битне за
сагледавање ситуације у којој јесмо.

Једна од тих тема је и Српска Православна Црква која се све више удаљава од
народне цркве и постаје црква однарођене елите. Мени лично не свиђа се и
немање става по питању Епископа Артемија који се прогони на правди Бога. У
том немању можда се и крије главни узрок ступања Двери српских у политичку
арену Србије. Двери нису ни прве ни једине које својим учешћем у политичком
животу само легализују ову симулацију живота на коју су Срби у већини
принуђени.

О каквој се симулацији заправо ради и ко је финансира открива се чистим
срцима која у симулацији не учествују, а која се може осликати једном
премудрошћу Соломоновом „Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице као
слуге“. То је верна слика виртуелног света који нуди демократска или зашто
не револуционарна власт која преоте власт из Божије руке и предаде је у
људске. Ова велика глобална циркуска шатра у шта се свет текућом револуцијом
претворио, свако вече забавља оне које ће већ сутра бацити лавовима.

Лавови су данас све националне државе које изгубише аутентичну, суверену
власт и посташе вазали светске владе, њени чиновници и марионете. Све
институције ових бивших држава, садашњих лавова, нису ништа друго него зуби
у чељусти лава. Између лавова и меса којим се лавови хране треба ископати
провалију да би месо остало на непоједено у безбедној удаљености а лавови
поцркали од глади.

То може да уради једино Српска Народна Православна Црква која ће се окупити
око Светосавског Апостола Епископа Артемија. То је опасност за
евроатлантистичку цркву и њене сателите који заједнички траже начин да
заштите своје позиције у виртуелном реду реалног беспоретка. Наш живот много
више покрећу наше навике него онај позив на савршенство упућен од Господа.
Човек је створење Божије које се током целог свог живота привикава, како на
добро тако и на зло у које га Бог ставља, или сам налази начине да се до
њега дометне. У добру је лако добар бити како рече песник и владика, тако да
се на добро некако много лакше привикавамо и теже се од њега растављамо.
Људи из Двери српских према својим личним могућностима и губеру, вероватно
никад не би могли да се протегну до Америке, Аустралије и многих других
места на овој планетарној циркуској шатри где су били. Све је то неко моћан
финансирао и не без разлога.

У Србији данас, како је било пре може се наслутити, у Цркви закон не
постоји ради човека него човек ради закона. Христос је срушен. У свету закон
је увек изнад човека, али ако се човек укључи у политичку арену стиче
могућност да поново постане човек, додељивањем посланичког имунитета који га
издиже изнад закона. Нажалост оно Божије с ким си онакав си важи и у тој
арени где се човек врло брзо претвори у надчовека, да не кажем нешто горе.
Од тад надчовек живи у рају, подчовек остаје у паклу из кога вуче корен
дрвета живота у надчовечанском  рају, ово дрво својом крвљу и знојем залива
подчовек а оно за узврат даје слатке плодове надчовеку. Плод је укусан и
тако леп да мами да буде угрижен, ту је и кушач који наговара. После првог
угриза следи други, за њим трећи и надчовек бива за век и векова савладан
рајским блаженством.

Само на граници ова два света у немилосрдној пустињи слободе живи човек,
хришћанин, одозго гоњен силом безакоња обученим у јагњећу кожу закона одоздо
теран завишћу пакленог свезаног робља. На овом месту пустињске слободе данас
се налази Преосвећени Епископ Артемије и ко зна колико још слободних и у
слободу расутих да се не саставе. Србија не би била то што јесте, Божија, да
јој Бог не даје правог човека за свако време а за најгоре време најбољег
човека. Ово по злу најтеже време, оставило је милионе Срба без посла,
прогоњене вуком безакоња у јагњећој кожи закона, којима тај вук данас отима
куће и станове, да их међу собом подели у рају надчовека. И сам, сам један
од тих гоњених Срба тако да знам шта причам. И гле, Бог даје Србима доброг,
Светог човека и Доброг Пастира, који је спреман да положи свој живот за
своје стадо. Овде је крај политике и крај закулисних мешетарских игара и
окретање новог листа у Србији. Одлучност да се не изда Бог са једне стране и
жеља да се освоји и сачува неправедни рај са друге. Нема ту више слободног
маневарског простора за завођење. Оборени Христос устаде на ноге да још
једном издигне човека изнад закона. Ако је Бог за нас ко ће против нас !
Нека нам је Бог свима у помоћи!!!

КАО БОГ

Стара змија властодршце гања

Да уберу с дрвета познања

Та што сваког прелашћује створа

Никад сишла са високих гора

У тренућу све земаљске сласти

Предочава жеднику за власти

С крова света поглед у даљ блуди

Видом чара шаптом слуху нуди

Кроз тишину мазни шапат звони

Све је твоје само се поклони

Све је твоје власник свега буди

Ко богови исти сте ви људи…

Чародејством гада проклетога

Доби народ новог као бога

На колена пред кушача клече

За власт земну неба се одрече.

ЈАОЈ МЕНИ

Јаој мени непотребној нози

Не виде ме моји као бози

Јаој мени у ватру ме туре

Па се смеју, мени сузе цуре.

Јаој мени јаој мојих јада

Зар да мучим кад ме трн пробада

Вапим јадан да се слух тим згрози

Ал не чују моји као бози.

Јаој мени и јаој и куку

Како ногу да мењам у руку

Нога носи а рука се вози

Ал не чују моји као бози.

Јаој мени ножурди у калу

Ја под столом руке на асталу

Точе чаше вина што се скрози

Ал не виде моји као бози.

Јаој мени у ципели тесној

Јаој лева шта ћеш ми на десној

Запертлана у незгодној пози

Ал не виде моји као бози.

Јаој мени што ме камен жуља

И милује коприва жаруља

Јаој мени непотребној нози

Не чују ме моји као бози.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

Promocija knjige „I šta mi bi da te tražim“

Promocija knjige „I šta mi bi da te tražim“

Milena Letic hat dich eingeladen · Private Veranstaltung
Zeit
Donnerstag, 10. März · 19:00 – 20:30

Ort
Gradska biblioteka u Novom Sadu

Erstellt von

Weitere Informationen
O knjizi pripovjedačke proze „I šta mi bi da te tražim“ govoriće Pero Zubac i Ranko Pavlović.
Odlomke iz knjige čita Luka Balj.