Kaplan BUROVIĆ O ŽIVOTU – haiku pesmom –

Kaplan BUROVIĆ

O ŽIVOTU

– haiku pesmom –

1.

Sve se kreće, sve u vrenje…

Ka promeni stalno stremi…

A u meni prošlost stenje.

2.

Ko beh jučer nisam danas.

Ipak osta‘ trag od kosta…

Čojstvo, smelost…ne ananas!

3.

Sviće život k’o što sviće zora,

Plamti žarom i po kojim darom,

Ravna nam je i najveća gora.

4.

Sin gače ga-ga od jutra do mraka,

Sve mu je ravno, baš ništa bespravno!

Svi su veseli: otac, majka, baka.

5.

Četvoro kod kuće, pod zemljom peti,

Bavno vreme teče, bliži se veče:

Nekom nov osvit, drugom kraj preti.

6.

Slobodu tražim, molim te, moj oče!

Slobodu mi daj i od sad dobro znaj:

Sputane noge dva put brže kroče!

7.

Kroz život prezreni, kao psi šugavi…

Dane ne traćimo, mi pravdu tražimo…

I ginemo hrabro…k’o bogovi pravi.

8.

I lepo i ružno život donosi,

Lepo, kao san plav, nosi zaborav,

Dok ružno ostaje, kosu nam kosi.

9.

Prolaze dani, meseci, godine,

Život prolazi…gle – starost dolazi

I nosi žalost, tugu, očaj, sine!

10.

Čudan naš život, shvatit‘ ga ne mo’š!

Od poručnika čini pesnika¹⁾,

Za zrnašce zla, vraća ti pun koš!

11.

I pad je život. Trijumf nas diže.

U nove svere za nove ere,

Leteći smelo slavi smo bliže.

12.

Zašto sam doš’o u životu ovom?

Zašto sam bio? Čemu sam služio?

Pitam se stalno: Starom?! Ili novom?!

_____________________

1) Autor ima predvid svog meštanina Jevrema Hajdukovića, koji – pošto je postigao čin poručnika u vojsci, odao se poeziji i postao – pesnik, što se često dogodilo i drugima, koji jednom streme, a drugo postižu. I treći stih je iz života, jer i za najmanju grešku, koju činimo u mladosti, nastupajućih godina plaćamo skupo, tovare nam se na leđa bezbrojne, nezamisljive posledice, nedaće.- RED.