Kaplan BUROVIĆ
O ŽIVOTU
– haiku pesmom –
1.
Sve se kreće, sve u vrenje…
Ka promeni stalno stremi…
A u meni prošlost stenje.
2.
Ko beh jučer nisam danas.
Ipak osta‘ trag od kosta…
Čojstvo, smelost…ne ananas!
3.
Sviće život k’o što sviće zora,
Plamti žarom i po kojim darom,
Ravna nam je i najveća gora.
4.
Sin gače ga-ga od jutra do mraka,
Sve mu je ravno, baš ništa bespravno!
Svi su veseli: otac, majka, baka.
5.
Četvoro kod kuće, pod zemljom peti,
Bavno vreme teče, bliži se veče:
Nekom nov osvit, drugom kraj preti.
6.
Slobodu tražim, molim te, moj oče!
Slobodu mi daj i od sad dobro znaj:
Sputane noge dva put brže kroče!
7.
Kroz život prezreni, kao psi šugavi…
Dane ne traćimo, mi pravdu tražimo…
I ginemo hrabro…k’o bogovi pravi.
8.
I lepo i ružno život donosi,
Lepo, kao san plav, nosi zaborav,
Dok ružno ostaje, kosu nam kosi.
9.
Prolaze dani, meseci, godine,
Život prolazi…gle – starost dolazi
I nosi žalost, tugu, očaj, sine!
10.
Čudan naš život, shvatit‘ ga ne mo’š!
Od poručnika čini pesnika1),
Za zrnašce zla, vraća ti pun koš!
11.
I pad je život. Trijumf nas diže.
U nove svere za nove ere,
Leteći smelo slavi smo bliže.
12.
Zašto sam doš’o u životu ovom?
Zašto sam bio? Čemu sam služio?
Pitam se stalno: Starom?! Ili novom?!
_____________________
1) Autor ima predvid svog meštanina Jevrema Hajdukovića, koji – pošto je postigao čin poručnika u vojsci, odao se poeziji i postao – pesnik, što se često dogodilo i drugima, koji jednom streme, a drugo postižu. I treći stih je iz života, jer i za najmanju grešku, koju činimo u mladosti, nastupajućih godina plaćamo skupo, tovare nam se na leđa bezbrojne, nezamisljive posledice, nedaće.- RED.
Filed under: AKTUELNO, Literatura, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA | Leave a comment »
