ВРЕМЕ ЗА СУОЧАВАЊЕ ЕУ СА ГРЕШКАМА ПРЕМА СРБИЈИ

Живадин Јовановић

Београдски форум за свет равноправних                              23. јануар 2011.

 

 

 

ВРЕМЕ ЗА СУОЧАВАЊЕ ЕУ СА ГРЕШКАМА ПРЕМА СРБИЈИ

Поводом коментара „Операција – адаптација“, „Политика“, 23. јануар 2010.

 

Са пажњом пратим коментаре господина Момчила Пантелића и поштујем његов  истраживачки напор који помаже читаоцу да из мноштва дневних вести препозна суштину и шире процесе. Тако сам пришао и његовом коментару „Опарација – адаптација“. Процес прилагођавања новим односима моћи у свету, што је тема коментара, је несумњив и својствен како малим и средњим земљама тако и великим силама и међународним организацијама. Све што је наведено у коментару, по мом мишљењу је значајно и на месту. Међутим, чини се да, за целовито и објективно информисање, недостаје по нека чињеница, бар приближно важна као и наведене.

„И нама предстоји операција – адаптације“, упозорава аутор. Од захтева Европског парламента постављених у управо усвојеној резолуцији којима се Србија мора „адаптирати“ аутор помиње, истина примерице, само два: „да се битно побољша правосуђе,  појача борба против корупције.“ Остаје, бар мени нејасно, зашто нису наведена и друга два – да Београд у предстојећим преговорима са Приштином не помиње питање статуса Покрајине Косово и Метохија  и да укине „паралелне институције“ на северу Косова. Не верујем да би њихово навођење узело превише простора. Још ми је теже да предпоставим да је у питању селективни приступ аутора, иако,  да су наведени, ти услови, вероватно би захтевали да да се и неке оцене у коментару „адаптирају“, или комплетирају. Јер, захтеви ЕП у вези са Косметом засигурно нису добра илустрција за оцену да „захтеви ЕУ подупиру давнашње, а још неостварене, жеље овдашњих грађана“.

Иначе, мишљења сам да је легитимна тежња Србије да тражи кандидатуру и да тежи пуноправном чланству у ЕУ. Том легитимном циљу не треба и не сме се подредити сваки национални и државни интерес, поготову, томе се не сме жртвовати суверенитет и територијални интегритет земље. Србија је, по питању Косова и Метохије и до сада много, ако не и превише, учинила у својој „операцији адаптације“ према ЕУ – прихватила је фамозних „шест тачака Генералног секретара УН“ и никада није инсистирала да се сведе рачун да ли је договор испоштован и шта је њиме постигнуто; прихватила је Еулекс као „статусно неутралну“ мисију ЕУ иако је било потпуно јасно да мисија чији је смисао, једина сврха постојања, успостављање институција и правног система независне државе, не може бити „статусно неутрална“, не може бити на једнакој дистанци и од концепта државе и од концепта покрајине унутар Србије; закључила је споразум о режиму на граници (административној линији), иако је јесно да је то кораак ка пирзнавању границе; преко ноћи је напустила своју резолуцију која је била објављена и примљена, углавном, са одобравањем у домаћој јавности и већем делу светске заједнице, и прихватила резолуцију по вољи Вашингтона и Брисла (познату као „компромис“ Србије и ЕУ, иако је у њој тешко наћи став, део или формулацију који представља препознатљиви интерес Србије).

Аутор цитира нобеловца Пола Кругмана и његову похвалу Европској унији као „вероватно најдостојанственије друштво у људској историји… које комбинује демократију, људска права и индивидуалну економску сигурност“… Т следе, затим, похвале ЕУ од стране шпанског филозофа Фернандоа Саватера објављени у лондонском „Гардијану“, коментар немачког „Шпигла“.

Рецимо да све то стоји, да није реч ни о каквим претеривањима. Оставимо по страни и такве „адаптације“као што су – јавна оцена немачке канцеоларке Ангеле Меркел да је у Немачкој пропао концепт мултикултурног друштва и сличне поруке из Рима, Париза, Хага…

Али, похвале ЕУ, или позиви на „реализам“, не би смели да нас наведу на једностраност, на помисао да је ЕУ рај на земљи вредан сваке жртве и понижења. Иако су три Југославије иза нас а Србија данас засебна држава, није упутно губити из вида да су и ЕУ и нарочито њене најснажније чланице појединачно, имале важну улогу у разбијању Југославије и стварању стереотипа о ексклузивној српској кривици (Геншер, Бадинтер, Солана). Оне су такође имале врло значајну улогу у агресији НАТО на Србију (СРЈ) 1999. године која, по свим правилима међународног права, представља злочин против мира и човечности. Интерес за чланство у ЕУ не значи да треба заборавити, да је фински тим патолога на челу са др Хеленом Рантом, за потребе ЕУ сачинио извештај о „случају Рачак“, предао га централи ЕУ у Брислу из које никада није угледао светлост дана. А управо Рачак је послужио као оправдање за агресију коју ће наредити Хавијер Солана, тадашњи ГС Алијансе и потоњи Високи представник ЕУ за безбедност и спољну политику. Ко је у Брислу и из којих разлога „затурио“ извештај финских патолога, ко га и данас држи у фијоци?

Улога ЕУ према Србији током протекле две деценије није била ни конструктивна, ни принципијелна, ни морална. „Водила се прокосовска, проалбанска, прохрватска, прословеначка политика против Србије“, каже за ваш лист европски парламентарац Мартин Граф („Политика“, 23.1.2011, стр. 5).

Али, оно што је за Србију данас најважније, то је да себи одговори на питање – не да ли су ЕУ и њене најутицајније чланице водиле непринципијелну, па и неморалну политику према Србији и српском народу, не чак ни да ли су ЕУ и њене најутицајније чланице свесне такве своје политике и улоге – већ пре свега, на питање – да ли су се ЕУ и њене најутицајније чланице суочиле са истином о својој улози и својој политици према Србији и српском народу током протекле две деценије? Верујем да је то суочавање кључно за будућност ЕУ и за односе Србије и ЕУ?

Свој коментар „Операција – адаптација“ аутор закључује да је „најсигурније, као и у екологији, бити прилагођен околини“. Да, свакако. Али, околину треба добро знати. А ако је реч о ЕУ, не треба јој ласкати.

 

Живадин Јовановић

 

CRNA GORA EVRO(PSKI) PROSIJEK!

GLAS DIJASPORE

 

GLAVNOM I ODGOVORNOM UREDNIKU

 

Gospodinu DUŠANU NONKOVIĆU

Poštovani,

Dostavljam tekst „CRNA GORA EVRO(PSKI) PROSIJEK“ za objavljivanje u vašim elektronskim novinama.

 

Podgorica, subota, 22. januar 2011. godine                        Dr Momčilo Dušanov Pejović,

CRNA GORA EVRO(PSKI) PROSIJEK!

Kada imam najviše posla „bježim“ i uzimam dnevnu štampu da isčitavam, ne bih li se pripremio za ozbiljniji rad! Koliko čovjek (iz)gubi ako ne čita dnevne listove, makar one koji izlaze u Crnoj Gori? Tek kada sam ovih dana uzeo „naše“ dnevne novine da pogledam makar naslove ili „zanimljive“ informacije vidjeh da bih bio na „ogromnom“ gubitku da ih nijesam detaljno isčitao! U materijalnom i duhovnom smislu ne tako mnogo, ali bih bio uskraćen za mnoge „jake“ i (po)uzdane informacije iz „zemlje čuda“ (Crne Gore) i svijeta (Evropa i ostali kontinenti). I mnogo više od toga, čak neizmjerno! Da je tako nastojaću da vam prenesem samo neke informacije za koje smatram da su „vrh vrhova” novinarstva i da sam njima „prijatno” iznenađen kako „ozbiljnošću” sa kojom se plasiraju tako i „kvalitetom”, „objektivnošću”, „argumentacijom”, načinom prikazivanja i metodom ubjeđivanja u cilju „realnog” sagledavanja ukupnoga stanja države u kojoj živim bez prestanka punih šest decenija.

Moram reći da sam se za tri decenije naučnoga rada sitan načitao raznoraznih tekstova i naslova iz štampe minulih vremena, barem iz perioda 19-og i 20-og vijeka. Neću vas sa njima opterećivati. Međutim, jedno ću zapažanje, ipak, iznijeti. Čitajući brojne tekstove i naslove u raznoraznim dnevnim i periodičnim listovima, koji su izlazili na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru unazad dva vijeka, nameće mi se jedna njihova mnogo važna karakteristika, a to je da su naslovi i tekstovi iz tih novina u ogromnom dijelu objektivno oslikavali zbilju društva i vremena u zemlji-državi u kojoj su izlazili, a portrete pojedinih ličnosti mnogo kritičnije sagledavali za razliku od onih sa kojima nam danas sole pamet i hoće da nas ubijeda da nam je standard evropski ili kako kažu evro(pski) prosijek ekonomskoga buma u malenoj, ekološkoj i nezavisnoj Crnoj Gori! Ako mislite da je drugačije uzmite dnevnu štampu ili elektronske novine pa čitajte makar naslove i uvjerićete se da mi građani živimo „evropskim“ standardom i napredujemo svakim danom sve više i više, a bogme i niže da se nema kud „više“ od dna!

Cijene osnovnim namirnicama rastu, struja se neće „poveć(va)ati“ iznad evropskoga prosijeka tu negdje oko 60-80 procenata, gorivo se postepeno povećava i prati rast evropskih cijena, životni standard građana raste, ekonomija raste, industrijski proizvod se znatno povećava, BDP-i raste, zarade se mjesečne povećavaju u zavisnosti gdje ko radi, penzije najbrojnijoj populaciji u strukturi stanovništva rastu cijelih 1,5 procenata, ma jednom riječu sve nam duboko do dna raste, a veliki dio građana sve je platežno (ne)moćniji bolje reći kreditima pokriva mjesečne ili godišnje minuse samo za režijske troškove. To ja zaista „evro(pski) (pro)sijek“ koji se može golim okom vidjeti, kako nam je često znao na to ukazivati i kritiku uputiti jedna naš političar od nedavno u ostavci iz plejade „mladi, lijepi i (još) pametni“. Znam da se rečeno ne može sporiti i zato o tome otvoreno govorim i evo često pišem, mada nijesam novinar od oštra pera i velikog (u)djela!

Tadašnji pisci, kao autori ili novinari velikog broja tekstova nijesu mnogo marili za uljepšavnjem stvarnosti niti bezgranično ili do nebesa hvalili poredak u kojemu su živjeli građani, narod pojedinih tadašnjih država, a nijesu ni tako visoko ili iznad nebesa (uz)dizali pojedince i posebno političare i njihove „zasluge“. Političari su im bili dobra „meta“ da se prikažu onakvim kavim jesu u stvarnosti i to bez dlake na jeziku.

Za razliku od današnjih novinara ili autora pohvalnih i nekritičkih tekstova tadašnji kritičari ili novinari kao autori sasvim su realnije prikazivali društvenu stvarnost i mnogo oštrije, a objektivnije, prikazivali političke portrete „velikih i zaslužnih“ političara. Takođe, moram istaći i još jednu činjenicu da u Crnoj Gori takav slučaj nije ni približno polovičan u sagledavanju društveno-političkog života kako u 19-om tako ni u 20-om vijeku, a nastavljeno je evo smo svjedoci u cijeloj prvoj deceniji 21. vijeka. Neće, valjda, i tolike (po)hvale trajati vječno! O razlozima zašto je to tako ovom prilikom nećemo, jer bi nas to daleko odvelo i tražilo bi mnogo vremena i prostora.

Naravno, sve ovo što nam danas plasiraju dnevne novine jeste zavođenje za „Goleš planinu“ ili odvraćanje pažnje građanima od stvarnih i teških životnih problema i zataškavanje onoga o čemu treba otvoreno govoriti i otkrivati, razotkrivati djela pojedinih političara, tražiti da zaživi „Zakon o lustraciji“, dovesti-privesti k poznaniju prava svako lice koje se ogriješilo o zakon naše „pravne“ države i naravno rješavati problem „korupcije i organizovanog kriminala“, ako ga ima makar u onoj mjeri koliko u susjedstvu ili regionu, na što se često pozivamo i priznajemo ne radi pravdanja ili negiranja već samo toliko da građanima (u)kažemo da je to sitnica koja će se u hodu sa sivom ekonomijom rješavati postepeno, stabilno i t(r)ajno!?

Ako neko zna nekoga ko se bavi kriminalom neka ga prijavi, i to je demokratija i to je naš način rješavanja toga problema, sa prijavom pravo u institucije sistema! Tu je i novi projekat „giljotina“ čiji je idejni tvorac, takođe, jedan iz elite političara nastalih u vremenima „rata za mir“, ali koji ga nije dovršio, jer je „u paketu“ dao ostavku na državničku funkciju pa je i taj dio posla ostavljen u amanet novom Premijeru! Prijavom od strane građana institucije sistema odmah će reagovati i provjeriti da li se radi o sporadičnom kriminalu ili organizovanom. Odmah će se na djelu pokazati rezultati mnogih s(a)svjesnih i lojalnih građana!

Zašto bi službe koje za to postoje o tome radile naporno i danonoćno, kada sve to mogu građani koji na taj način lično daju doprinos pravnoj stabilnosti i vladavini prava, a i onako nemaju mnogo posla već su na biroima rada po nekoliko godina? Država ih je zadužila a politička elita iz „rata za mir“ obavezala da vrate državi dug i to sa kamatom! Nije tako ili je drugačije?! Napišite, objavite vaš stav i dajte lični doprinos koji se traži od svakog građanina buduće evropske države Crne Gore!

Dakle, bijeg od prošlosti, pranje političkih biografija ili bacanje prašine narodu u oči da se malo zabavljaju jeste prioritet današnjih podobnih analitičara, neoliberalnih ekonomskih stručnjaka i stratega  „prosperitetne“ Crne Gore u njihovoj dalekoj viziji, a sve sa ciljem da se glavni problemi i krivci za nastali „ekonomski prosperitet“ i evro(pski) prosijek životnog standarda ogromne većine građana prikaže kao djelo „mladih, lijepih i još pametnih“ elitnih političara nastalih u ne tako davnom vremenu „rata za mir“ i njihovoga evro(pskoga) (p)ogleda za ostvarenje „boljega života“.

Pogodili ste, to je osnovni cilj za njih prije svega, jer „ko nije za sebe nije ni za drugoga“, tako se u narodu kaže! Mimo ovakvoga „ekonomskoga prosperiteta“, industrijskoga i infrastrukturnog razvoja, strateških evropskih opredjeljenja i evroatlantskih integracija sa hitnim ulaskom u NATO, po želji naših „elitnih“ političara, ne može biti nigdje kao što je to u Crnoj Gori, državi za (u)zor svima u regionu! Ako nije tako pogledajte našu dnevnu štampu i posebno onu koja važi za zvaničnu i objektivnu novinu, koja je „otvorena“ za svakoga „odanog“ i „lojalnog“ građanina koji će pisati (po)hvale ili samo ovlaš kritičke upadice, sa kojima će njen urednik biti zadovoljan kao „demokratska“ novina u kojoj se čuje i drug(ačij)i glas!

Konačno su me naslovi i tekstovi hvale ili pohvale o nedavno podnijetim ostavkama visokih ličnosti (ubi)jedili da nijesam razumio: „rat za mir“, kreiranje boljega života, sigurno u Evropu, stabilizaciju privrede, demokratizaciju društva, politiku elitnih političara, tranziciju, proces evropeizacije, reforme društva, novu filozofiju razvoja! Dakle, trebalo mi je dvadeset godina da stežem kaiš da bih na sopstvenoj koži i petočlanoj porodici, porodičnom budžetu, za divno čudo, shvatio da živim evro(pskim) (pro)sijekom koji je u susjedstvu i regionu služi kao (u)zor i za koji se daju brojne hvale, pohvale, odličja, priznanja, nagrade i na kraju sve je krunisano zahvalom i pohvalom od predsjednika SAD našem premijeru u ostavci, a koja je stigla odmah poslije novogodišnjih i božićnih praznika, mada smatram da su mogli to učiniti isti čas kada su čuli da je podnijeta ostavka premijera i njegovoga partijskoga drugara i prijatelja.

Da li ima mjesta mojoj sumnji ili nevjerici da toliko hvale i pohvale od predsjednika najdemokratskije države na svijetu i najjače vojne super sile upravo je „zahvala“ za hapšenja koja su uslijedila na samom kraju decembra mjeseca protekle godine!? Tako mi je nešto naum palo i kod mene izazvalo možda nerealnu i bezrazložnu sumnju, pa moj zdravi razum ili logika razmišljanja nalažu mi da ne prihvatam sve zdravo za gotovo, pa neće vljda sada izazvati revolt brojnih aplaudera, pristalica ili partijskih drugova, privrženika, prijatelja koji su odani svome bivšem premijeru na jednoj strani, niti na drugoj strani izazvati oštriji stav od strane diplomatije jedne države, kao vojne super sile odane demokratiji, pa me dočekati na nož zbog ličnog ubjeđenja, stava, mišljenja i demokratskog načina ispoljavanja kritičkog sagledavanja stvarnosti i drugačijeg način gledanja i tumačenja, bilo na pojavne stvari u društvu ili na pohvale i pokude pa ma od koga one dolazile!

Ma kakvi otpad u Crnoj Gori, ko to može reći i potvrditi da ima medicinskog, industrijskog i ko zna kojeg otrovnog, otpada iako su ulice i ekološko zemljište njime zatrpani da se ne može proći niti od smrada živjeti, pa sada uključuju i sudove, a partijski gradonačelnici su (ne)moćni da narede komunalnim službama da rasčišćavaju grad, jer prijeti ozbiljna epidemija zaraznih bolesti. Uklanjanje industrijskog otpada i ulaganje u izgradnju fabrika za preradu toga otpada „spasiće“ ekološku državu Crnu Goru da zaista bude „divlja ljepota“ bez smeća i medicinskoga otpada, koje se gomila na „ekološki“ čistim destinacijama planiranim za odmor, rekreaciju i uživanje u bogatim resursima i ljepoti „divlje prirode“, naravno još uvijek potpuno neiskorišćene.

Da nije njih, elitnih političara iz vremena „rata za mir“, ne bi bilo nas kao „očuvane“ biološke supstance, konačno smo shvatili da ne bi smo ni hodali niti disali, a ni postojali. Pa oni su naš otkucaj, izvor života svih živih bića na zemlji i u vodi posebno odgovornih za ekološku Crnu Goru, prvu u svijetu! Šta nam vredi život bez njih takvih! Nijesmo još shvatili da je život bez njih ništavan i da oni o nama brinu, a sve radi njihovog o(p)stanka na vlasti za „bolji život“ građana Crne Gore, za poboljšanje standarda građana i dostizanje evro(pskog) (pro)sijeka ili čak iznad evropskog prosijeka. Upravo je to njihov cilj i u tome će uspjeti, jer su sve svoje snage usredsredili da taj cilj, da tu agendu ostvare, strateški plan do kraja njihovoga života konačno sprovedu!

Ma neću više (ne)kritički jedne riječi napisati, posebno ne o našem ukupnom „ekonomskom napretku“, koji (ni)jesam realno sagledao niti (po)vjerovao u ono što su statističari ponudili, bilo da je riječ o standardu građana, ekonomiji, prosvjeti, zdravstvu, sudstvu, industriji, malim, srednjim i velikim preduzećima, turizmu, hotelima, kolibama, savrdacima, bajking planinskim stazama, ogromnom turističkom uzletu i milionima eura koje prihodujemo svake godine počevši od početka njihovog dolaska na vlast pa sve do današnjeg dana.

Zašto se vi, poštovani građani, (ne) pitate gdje idu ti silni novci? Mi, građani, jesmo ih glasali i odabrali da nam život regulišu! Ne pitajte mene, jer samo oni znaju kuda toliki priliv novčanih sredstava distrubuiraju, investiraju u nove objekte, a koji vape za inostranim gostima i nude najbolje apartmane sa pet ili čak deset čak zvjezdica, jer naših pet zvjezdica su kao na zapadu deset. To je naš visoki i elitni komfor, čovječe ti to ne razumiješ!?

Sve nam je u Crnoj Gori iznad ili ispod evro(pskoga) prosijeka, samo što nam mjesečne zarade i penzije najbrojnije populacije nijesu na tako visokom nivou, ali mnogo ne zaostaju od onih u susjedstvu ili regionu, a i to će biti ispravljeno! Svake godine usklađuju se po jedan do dva procenta zarade zaposlenih i penzije! Pa, znate li to koliko Crna Gora izdvaja za one koji više ne rade, a što je čisti „trošak“ mjesečni u iznosu do 25 miliona eura?! A zašto, kada se to može plasirati u autoputeve, mostove i stambene objekte? Šta vam je, tako je i tu je kraj cijeloj priči. Naša „Pobjeda“ donosi ubjedljive informacije pa se uvjerite sami! Čitajte „Pobjedu“ i ne vjerujte onima koji vas drugačije informišu plasirajući podatke koji su izvan realnog gledanja zvanične statistike.

Ima da se mnogo (u)radi na s(a)vijesti građana, da ih ubjeđujete svakodnevno dok jednom ne prihvate realnost u kojoj žive i doprinos političke elite na vlasti! Atak na savjest i svijest svih građana ima da bude prioritet odmah poslije evropskih integracija i ulaska u NATO savez-alijansu, doborvoljno svakako i bez referenduma! To je kreiranje javnoga mnjenja, koje nam ne tako davno ministar inostranih-vanjskih poslova jednom naglasi i reče da oni kao političari mnogo dalje vide od svih nas i da treba vjerovati onome što nam oni nude kao ostvarljivo, održivo i realno!? Tako je, i zato se ja i ne protivim svemu što nam oni serviraju, mada sam politički nepodoban ali veoma lojalan građanin ekološke, nezavine i ekonomski prosperitetne države Crne Gore.

U moje vrijeme učiteljica nam je nabrajala šta valja a šta ne valja činiti kada budemo odrasli ljudi i kako da se upravljamo, pa nam je, između ostalog, izređala: da ne lažemo, da ne krademo, da ne špijamo, da se ne tužakamo, da se ne bunimo, da budemo poslušni i radni, da poštujemo starije i nazovemo im dobar dan, da starijima ustupimo mjesto da sjednu, da pomognemo onima koji su u nevolji, da vjerujemo onima koji o nama brinu, da učimo i samo učimo i radimo, radimo i samo radimo, da se ne kitimo tuđim perjem. A, učiteljica ručnoga rada-domaćinstva nas je učila i mnogim kućnim poslovima bilo ženskim ili muškim i nije ih razdvajala, pa smo još tada morali znati kako se šije, pegla, pere, održava higijena lična, kućna i radna, kako treba vrt i dvorište urediti, kako ruže zasaditi i još mnogo toga. Tada nije bilo riječi o evropskom prosijeku nego se živjelo od svoga truda i rada, znanja i stručnosti. Naravno da smo gledali filmove o Tarzanu i njegovoj ljepšoj polovine Džej i njihovom ljubimcu majmunu Čiti. Ni danas nijesmo od toga odmakli pa imamo ostvaren susret u cilju unapređenja državnih odnosa Tarzana i Džej, samo nedostaje Čita, a možda je bio tu negdje odlutao ili upao u kakvu zamku ili ispitivao ukupnu bezbjednost!

Naravno da tekst koji pišem i koji vam dostavljam na čitanje ne bi mogao biti nigdje objavljen,   čak ni u izvodima, u bilo kojim od štampanih dnevnih medija u Crnoj Gori, a posebno ne u visoko tiražnim, demokratskim i od urednika politički neobojenih, već samo u onim u kojima vlast nema razumnu ulogu, a urednik takvog lista samokritičnost ispoljava bez dodvoravanja  onome koji ga je postavio!

Ima se, može se?! Ništa nam ne fali, fala Bogu zdravo se hranimo i jedva preživljavamo od danas do sjutra. Ništa nije sigurno i niko vam ne može garantovati sigurnu budućnost ili bolji život, jer sve je to proces i ne zavisi od onih na vlasti, jer  oni su samo božji izaslanici i posrednici između Boga i isposnika. Oni imaju ulogu transmisije.

Rekoh da nam nevolja ne nedostoja, a to je dovoljno i dobar razloga da istrajete i ubijedite sve ostale u istrajnost pukog preživljavanja. Samo naprijed, sa voljom i željom za boljim životom i to će vas održavati dokle se oni trude, a vašim izborom i glasom tu su i niko nema pravo da ih smijeni, jer to je demokratija! Došli su sa ulice, a otići će kada oni to odluče, sve po ustavu i zakonu njihove logike.

A tek šta će biti kroz deceniju, dvije ili za cijeli vijek ili dva, a možda tri, ako naša politička elita bude živa i zdrava, a zašto da ne, jer danas je medicina na takvom nivou da vam može produžiti život ili vas zamrznuti i ostaviti da se probudite kroz sto ili dvjesta godina ako želite, samo vam je potreban novac! Naravno radi se o zaslužnim državnicima i političarima kao spasiocima države i nacije crnogorske i treba ih ostaviti za buduća pokoljenja u cilju očuvanja stečenoga znanja i iskustva is tranzicionog perioda ili vremena „rata za mir“.

Kažu i uče nas da treba prihvatiti objeručke bez razmišljanja realnost koju nam politička elita iz „rata za mir“ danas još uvijek servira i na što nam skreće pažnju. Kao nekad u vrijeme „rata za mir“, i tada su nas ubjeđivali u njihovu ispravnost svega što su tada preduzimali. I nema dileme ili bilo kakve sumnje u ono što nam nude, predlažu, ubjeđuju, kao konstantu sve njihovo treba prihvatiti, jer oni vide dalje i dublje, imaju iskustva, znanja i vještine posebno političke i diplomatske, pa naravno, jer su dvije decenije eksperimentisali sa nama i sada tek znaju pravi način rukovođenja i zavođenja! Usavršili su novu metodu rada sa masama, pojedincima ili grupama. Politički neposlušnima nema mjesta, jer to je demokratski princip njih kao političara. Prihvati(ti) ili ostavi(ti), nema(te) izbora. Na početku jednom (po)nuđeno na kraju je iznuđeno.

Morao sam sačekati nedeljni broj da vidim nastavak boljega života za ovih dvadeset godina, makar još koji naslov da odaberem, a posebno onaj koji je upućen od strane našeg „sekretarijata“  UNESKO-u…!!!

Nijesam mogao istrpjeti a da vam se ne javim sa nizom novosti za koje nijesam znao da su mi promijenile život na bolje ili na gore sasvim je svejedno. Samo je važno da su te informacije potpuno promijenile moj ukupni život, lično i porodično, naučno, duhovno i fizički!? Naravno da je sve bilo bez ikakvog i ičijeg pritiska! To je bio lični čin za koji sam ja donio odluku prihvatajući realnost i svakodnevna ubjeđivanja, svijest i savjest svakoga pojedinca preko sredstava informisanja u cilju kreiranja javnosti. Samo da ne shvatite da sam u zabludi. Ne, posebno ne u ovim mojim godinama, jer tu nema zabluda, snaga fakata je odlučila i uticala na mene da se potpuno „promijenim“ odnosno istrajem u borbi za bolji život i evro(pski) prosijek, ispod ili iznad evropskog prosijeka sasvim je nevažno!

Od dobre volje svoje, zarad mojega života novoga i pogleda na svijet, bez ikakvog kritičkog gledanja na prošlost ili sadašnjost obraćam se vama, a realno sagledavajući sopstveni život, sredinu i društvo u kojem živim(o), divlju ljepotu u u ekološkoj državi prvoj i jedinoj na svijetu, koja mi je preča od svih materijalnih stvari, do sada nijesam imao pravu, jaku i brojnu argumentaciju da bih se uvjerio u „dobar“ standard života kojim živim, a sve zahvaljujući njima u vlasti iz generacije „rata za mir“.

Odavno su naša brda i „Planine lokomotiva ekonomskog razvoja“ Crne Gore zajedno sa onim što nam nudi turistički sektor sa divljom ljepotom, bajking stazama po bespućima i kanjonima, mostovima i autoputevima izgrađenim i onima koje namjeravamo graditi, stambenim objektima za „siromašne“, sa brojnim šumovitim i netaknutim planinama, nezagađenim vodama, planinskim vrhovima na koje će se ispeti svaki građanin Crne Gore da bi udahnuo čisti zrak i nagledao se „beskrajno plavoga crnogorskoga neba“, pa i iznad najvisočijih oblaka koje samo oko crnogorske političke elite može vidjeti. Himalaji jesu najviši, ali nijesu od naših planina ljepši to smo odavno znali, naročito kada su godine počinjale januarom i ogromnim sniježnim nanosima dočekivali hiljade hiljada turista kojima se ispuniše naše planine. Sve je to evro(pski) prosijek i naravno cijene za zimski masovni turizam na našim planinama su niže i do 30 procenata. Hrane i snijega ne može faliti, a uspinjače će biti na vrijeme zamijenjene novim i modernijim.

Ne, zaista, sve ovo ne liči na bajku, već je to stvarnost koju nijesam do sada prihvatao, niti realno sagledavao. Da me nijesu naslovi dnevnih novina upozorili na nesagledivu ljepotu i ekonomski prosperitet koji je učinjen od pojedinaca iz političke elite iz „rata za mir“, a posebno od samo jednoga čovjeka koji je imao harizmu i viziju pa zato dobio brojne evropske pohvale, medalje, pleketa, priznanja i hvale počev od raznih asocijacija, novinara evropskih, svjetskih pa ćer do ambasadora, visokih državnika, političara i sada na kraju od predsjednika najmoćnije države na svijetu, ja ne bih znao šta je to živjeti u zemaljskome raju ekološke i nezavisne države Crne Gore! Samo nijesu trebali toliko kasniti da bi crnogorskoj javnosti takve pohvale bile prenijete, jer može pogrešno biti shvaćeno od onih koji stalno (kriti)kuju evro(pski) prosijek Crne Gore i njenoga najvećeg ukupnog prosperiteta sa demokratijom iznad svjetskog prosijeka!

Odmah poslije „ostavke“ počeše sa svih strana da pljušte hvale i pohvale o velikim zaslugama najharizmatičnije političke i državničke ličnosti u Crnoj Gori, makar za posljednje dvije decenije. Ubrzo potpom stigoše i zvanični statistički podaci o prosijeku mjesečnih zarada od cijelih 515 eura i to baš na samom kraju decembra mjeseca ispuni se i to njegovo davno dato obećanje!? Znao sam, bogami jedinoga, da neće otići neispunjenih obećanja. Samo mi jedno nije baš toliko sada jasno, kako to da još od januara protekle godine onih uzetih-umanjenih oko 7 odsto na mjesečnu zaradu neće da nam vrate, a kažu da zarade zaposlenima stalno i neprestano rastu, rastu i samo rassstuuuuuuuuu!?

Na kraju iscrpnih informacija iz dnevnih novina o našem „ekonomskom prosperitetu“ i „visokim“ političkim dometima demokratskog razvoja poželjeh da zavirim u astrološki znak „Lav“-a u kojem stoji: „U pozitivnoj ste energiji i imate volju i želju da ste aktivni. Mnogi Lavovi se bave svojim hobijem ili sređuju životni prostor“! Uh, ah, uhuhuuuuuuuu! Tako mi toga mojega ličnoga života i perspektive koju mi obećava politička elita iz perioda „rata za mir“.

 

Podgorica, subota, 22. januar 2011. godine                                 Dr Momčilo Dušanov Pejović,