Култура Андрић је тражио безименост и самоћу

Култура

Андрић је тражио безименост и самоћу

На дипломи Нобелове награде уручене нашем писцу забележено је да се она додељује за епску снагу којом је обликовао мотиве и судбине из историје своје земље

Андрић у Марсеју, 1926-1927. године

Истинска и страствена посвећеност приповедању, прича као одјек легенди и предања,причање о несрећној судбини човековој на злом попришту историје, која као„Шехерезада заварава крвника”, уткана је у дело Иве Андрића, пре равно педесет година награђеног Нобеловом наградом за књижевност. На дипломи Нобелове награде забележено је да се она додељује за епску снагу којом је Андрић обликовао мотиве и судбине из историје своје земље.

У разговору за наш лист, Жанета Ђукић-Перишић, историчарка књижевности и истрајни проучавалац Андрићевог дела, истиче значај приче и причања у разумевању Андрићевог дела и његове поетике.

– Одрастао поред моста на Дрини, Андрић је одмалена слушао легенде и древна приповедања о градњи моста, легенде о неимарима и ктитору ћуприје, приче о јунацима и обичним људима чија је судбина била везана за мост. Легенде су за Андрића стварност живота, а прича је антрополошки условљена, она даје смисао људском трајању и муци да се допре до смисла и разлога постојања света. Од када је света и века, од прве ватре око које су се људи окупљали, испредала се прича о постанку света и месту појединца у њему, разапетом вечито између спољашњих и унутарњих сила. Причам, дакле, постојим, могли бисмо парафразирати једну прастару максиму – каже наша саговорница, додајући:

– Од памтивека човечанство прича, приповеда о херојству, љубави, патњи, издаји, оданости и пријатељству, прича је човеку иманентна, саставни део његове позиције у интерактивном односу са светом. И није случајно Андрић у уста свога јунака фра Петра ставио речи његовога „амиџе”, покојног фра Рафа који је у шали увек говорио: „Ја бих без хљеба још некако и могао, али без разговора, бели, не могу.”

Управо због тога што је у великој мери свој духовни профил уградио у стваралаштво, Андрић је често у животу тражио безименост и самоћу.

Живећи и сам у бурним временима историјских прелома, Андрић је писао о личним драмама јунака у тешким тренуцима повести. На почетку књижевне каријере припадао је знаменитој генерацији Младе Босне, која се залагала за ослобођење словенских народа од Аустроугарске, „тамнице народа”. Био је ухапшен у Сплиту, лета 1914. године и провео скоро годину дана у мариборској тамници, а последње године рата провео је у Болници милосрдних сестара у Загребу. После Првог светског рата, Андрић се, уз помоћ свог професора и добротвора Тугомира Алауповића, запошљава у Министарству вера.

– Доласком у престоницу почиње нови циклус у Андрићевом животу. Још тада је, делујући неко време у Групи уметника који су се најчешће састајали у хотелу Москва, био уважен као писац (објавио је већ „Пут Алије Ђерзелеза” и „Екс Понто”), али и као револуционар, који је страдао и тамновао због својих уверења, подсећа Жанета Ђукић-Перишић, уз напомену:

– У периоду између два рата сигурним корацима напредовао је на дипломатској лествици Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а затим Југославије. Боравио је у Риму, Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеју, Паризу, Бриселу, Женеви, Мадриду, Берлину. Упркос одговорним и осетљивим пословима (у Берлину је био опуномоћени посланик у освит Другог светског рата), Андрић је између два рата написао главни део свог приповедачког опуса. За време рата, вративши се из Немачке, он се пензионисао, али пензију није желео да прима, повукавши се из јавног живота. Живео је скрајнуто и написао своја три велика романа „На Дрини ћуприја”, „Травничка хроника” и „Госпођица”.

Управо тада, подсећа наша саговорница, Андрић је показао велику грађанску храброст.

– Није ставио своје име на „Апел српском народу”, који су потписали многи угледни српски интелектуалци. Одбио је и позив Српске књижевне задруге да да своје приче за „Антологију савремене српске приповетке”. Одговорио је уредништву да га морални разлози спречавају да објављује своја дела у тренутку док његов народ пати и страда. Једнако тако, протестовао је против објављивања својих дела код Цвијановића током рата. Могуће је да су све то били извесни кредити, које је Андрић имао код нове, комунистичке, власти. Јер позиција краљевског опуномоћеног посланика у Берлину, који је присуствовао потписивању Тројног пакта, могла је заиста неповољно да се одрази на писца у новој, социјалистичкој држави, сматра наша саговорница, објашњавајући да је и Андрић вероватно имао потребу да покаже извесну лојалност новом режиму, па је после рата објавио неколико ангажованих приповедака у којима се осврнуо на актуелни друштвени тренутак.

– На једној послератној војној изложби, на Калемегдану, 1951. године, била је изложена фотографија на којој се Андрић налазио поред Хитлера, управо приликом потписивања Тројног пакта. Пошто му је то било врло непријатно, замолио је Милована Ђиласа да се заложи да се та фотографија уклони, што је Ђилас и учинио, каже Жанета Ђукић-Перишић, истичући још:

– У то време, главе су летеле и за мање грехе и пропусте, али, очигледно да је новој власти Андрић, са већ огромним књижевним угледом, био веома потребан. У сваком случају, потребнији он њој него та власт њему. Иначе, у Андрићевом ратном дневнику, у којем има највише прибележака из 1944. године, насталих за време савезничког бомбардовања и у данима борби за ослобођење Београда, као да се крије грађа за читав један циклус београдских ратних прича. Те приповетке, посматране у континуитету, могу да се разумеју и као једна врста београдске хронике у оквиру које је писац посматрао своје јунаке у граничним и трагичним околностима. Психологија јунака који израстају на фону турбулентне, бурне и превратничке историје увек је занимала писца. На једној страни бучни ход времена, на другој појединачне судбине малих људи, њихови страхови, падови и недоумице, али и њихови подвизи и узлети.

Марина Вулићевић

———————————————————–

Жене у Андрићевој прози

– Читаоцу се може чинити да је Андрићева проза била посвећена махом мушким ликовима, међутим, значајан број жена продефиловао је његовом прозом. Андрића је занимао положај жене у патријархалним заједницама, али и у грађанским срединама, а највише се, заправо, бавио пројекцијом жене и женскости у очима и животима мушкараца. Несумњиво, један од најбољих познавалаца женске психологије, Андрић је у низу приповедака о женама дао бриљантне портрете жена, њихових душевних стања и осећања. Мушко-женски односи у Андрићевом делу увек су узбудљиво, трусно подручје зла и неспокоја где пате, подједнако, сви, каже Жанета Ђукић-Перишић. На једном месту у „Знаковима поред пута” писац је прибележио: У овом друштву подједнако патимо сви, и жене и мушкарци, само су улоге подељене, и то отприлике овако: Кад ми патимо због жена, то је готово редовно због тога што жене нису онакве какве бисмо ми желели да су. Кад жене пате због нас, то је увек стога што смо овакви какви јесмо. Али, што је главно, патимо сви и мучимо се често, дуго, свирепо и бесмислено”.Ипак, многи Андрићеви јунаци, знајући да жена, као капија, стоји на улазу као и на излазу из живота, непрекидно трагају за идеалом жене, који им стално измиче, као лелујава химера.

———————————————————–

Брак са Милицом Бабић

Андрићева животна веза са супругом Милицом Бабић представљала је обострану озбиљну посвећеност, дугогодишњу наклоност и разумевање. Управо му је Милица саветовала да ублажи сцену набијања на колац из романа „На Дрини ћуприја”. Сматрајући, међутим, да опис тога монструозног чина мора остати забележен и уметнички оживљен, Андрић није одступио од идеје да покаже један од многобројних начина трпљења српске раје под турском влашћу у Босни.

објављено: 22.01.2011
  • facebook
  • twitter
  • stampanje
  • posalji prijatelju

Veljka Milkovića razmatra jednu od najvećih misterija nauke

Poštovani prijatelji,

pred Vama je novi članak akademika Veljka Milkovića koji razmatra jednu od najvećih misterija nauke:

 

Veljko Milković — Leonardo da Vinči Gravitaciona Mašina


Prenosi se stara priča sa kolena na koleno da je Leonardova gravitaciona mašina fascinantno radila, ali se originalni model nije sačuvao, već samo crteži koje na internetu ili u retkim knjigama možemo otkrivati.
..
…pitati da li su i najveći umovi poput Leonarda da Vinčija (1452-1519.) bili u apsolutnoj zabludi ili je bar nešto makar i malo drugačije ipak moguće?

 

 

Kompletan tekst možete pročitati na sledećem linku (PDF – 662KB):
http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Veljko_Milkovic_Leonardo_da_Vinci_Gravitaciona_masina.pdf

 

 

S poštovanjem,

PR & Web tim
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija

Превара наивних корисника од стране Телекома путем наводних јефтиних међународних разговора!!!

Кад се Свети Канони окаче мачку о реп тад се купује и продаје мачка у
џаку!!!

Исто то само на други начин.

Превара наивних корисника од стране Телекома путем наводних јефтиних
међународних разговора!!!

Кад се лаж зацари, стари лавови римског царства иду у заслужену од ђавола
пензију. Други зуби данас прождиру хришћане заљубљене у истину и као они
стари отрцани лавови и ови зарађују своју од ђавола пензију. Систем који
функционише по принципу може да буде не мора да значи функционише као лавља
чељуст. Ако си са нама све може да буде лавови постоје да прождиру људе, ако
с нама ниси не мора да значи ми смо зуби слаби удружени јачи. Удружени у
мачковом репу краду, лажу и варају приде то су зуби новог савременог лава
што никад не риче ал никад не спава. Дакле Телеком та озбиљна фирма око чије
продаје се у Србији задњих месеци сломише многа копља није ништа по себи
ништа ново један зуб у вилици антихришћанског лава. У обраћању Тимотеју
своме верном чеду Свети Апостол Павле каже да ће у последње дане због
умноженог безакоња охладнети љубав многих. Ако видимо која злоупотреба свега
и свачега влада, и како је људи спроводе хладна срца без кајања, схватићемо
да дани земаљски измичу и крају се примичу. Још само да се и званично зацари
онај који царује многим охлађеним срцима. А зацариће се општом омразом
изазваном општом злоупотребом, у жељи да ове скину с власти, поставиће њега
само да се њих ратосиљају, а он ће сам бити збир свих њихових гадости. Само
они Богом изабрани и чувани сачуваће своје душе од овог сина пакла и
погибли. Да се вратимо сада оној превари из другог дела наслова у којој
Телеком вара кориснике својих услуга. Телеком је „добар“ и у тој својој “
доброти“ у својим интернет понудама нуди повољне разговоре са иностранством.
Како у Словенији имам родбину са којом бих био рад да се чујем, уплатио сам
наивно двеста динара, ја који од овог олоша на власти добијам месечно две
хиљаде динара на име једног дечијег додатка, за живот шесточлане породице.
Бела куга по пројекту међународног олоша. Дакле, уплатим двеста динара, јер
по Телекомовој слаткој причи минут кошта четири динара и осамдесет пара.
Уплатим и већ наивно замишљам сад ћу да се испричам за све оне године у
којима сам био ускраћен. Али не лези враже, после испуњене процедуре и
окренутих назначених бројева од стране говорног аутомата, после укуцавања
позивног броја добијам обавештење, наравно од аутомата, да сам бирао
забрањен број. Окренем други трећи, пети. Променим и земљу, изнова прођем
процедуру аутоматског навођења и ништа, све исто, забрањени број. Онда се
сетим оног слогана, може да буде али не мора да значи. Значи ови јефтини
разговори могу да буду остварени само између привилегованих корисника
Телекома. Док сам се безуспешно бавио покушајима повратку слуха глувих
телефона, на вратима ми куца поштар. Донео рачун за РТС који узгред не
гледам чувајући себе од отрова лажи који та икона звери деценијама бљује са
својих канала. Поштар каже да само ради свој посао, исто онако ревносно као
и усташе у Јасеновцу и другим стратиштима Срба, мислим ја. Шта да му кажем
кад је стока сатанина, из сточног фонда произведеног тим истим РТС-ом. Тако
драга браћо Срби у свету теку тужни дани Срба прегажених сточним фондом. Па
ако имате нешто пара за бацање ви уложите овде где ће Вас о једном трошку
покрасти и окривити.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић

Pozivnica za prestavljanje knjige

Poštovani !

U privitku:
*Pozivnica za prestavljanje knjige dr. Josipa Stipanova : Knjižnice i
društvo
četvrtak, 27. siječnja 2011. u 11 sati
GKR -Narodna čitaonica, Rijeka, Korzo 24
Sudjeluju: autor dr. sc Josip Stpanov , urednik Dražen Budiša, recenzent
prof.dr. Aleksandar Stipčević*

Srdačno

Marija Šegota-Novak
http://www.gkri.hr/Home.aspx?PageID=110&Id=6

SAN I LJUBAV VEČNA

SAN I LJUBAV VEČNA

A SAN ĆE POSTATI JAVA
PRASAK TIŠINE TREPETANJA
KRILA LEPTIRA NAJLEPŠIH BOJA
OSIPAĆE PRAH SVOJIH ŠARA
U KOSMOSU DUGINIH LEPOTA
LJUBEĆI KRUNU MEDENOG CVETA
UZ EHO LEPTIROVIH KRILA
PROLAMAJUĆI TIŠINU
DO SAMOGA SRCA
DODIRUJUĆI TI KOSU
TREPAVICE OBRVE USNE
DA TI OD UMORA PADNE
NA GRUDI TOPLE I ISPIJE
POSLEDNJE KAPI KIŠE
IZ ROSE TUGE I ČEŽNJE
TVOJE!

KAD OSETIŠ TIŠINU MUKLU
NA TREN MORU NOĆI GLUVE
POMISLIŠ DA NEMAME VIŠE
NE VERUJ I ZNAJ
DA KORAČAM NAŠIM STAZAMA
ALEJAMA CVEĆA PURPURNIH RUŽA
U LIKU LEPTIRA OPIJEN TVOJIM MIRISIMA
SKRIVEN U ZRAČKU SUNCA I MESECA
ŠETAM ALEJAMA NAŠIM
UZ OSMEH NEBA PRAĆEN POGLEDIMA
VEVERICA KOŠUTA PESMOM SLAVUJA
KORACIMA BELIH LABUDOVA
NA PUTU TVOJIM NEDRIMA

I KAD SE SNEG BUDE TOPIO
KAO KAPLJICE NA TVOJIM GRUDIMA
ZNAJ DA NISU SUZE KIŠA
VEĆ POLJUBCI MOJIH USANA
USNUTIH NEBESKIM DUGAMA
OKIĆENIH OSMEHOM TVOJIH USANA
POD KRUNOM OD BISERA
UKRAŠENIH SJAJOM NEBESKIH ZVEZDA
UZ MELODIJE HARFE MORSKIH SIRENA
OSETIĆEŠ
I TADA ĆEŠ ZNATI
GDE PODČIVAM I GDE ĆEŠ ME NAĆI
U SVOJOJ DUŠI KOJA VEČITO ŽIVI

DN

HORMONI

HORMONI

Za mnoge svađe, neraspoloženje, tugu i osetljivost većina žena često krivi hormone

Tuga, razdražljivost, euforija, posebno nedelju dana pred menstruaciju, povezani su sa pojačanim lučenjem hormona. Evo i nekoliko dokaza da hormone stvarno možemo kriviti za mnogo toga. Estrogen, progesteron i drugi reproduktivni hormoni menjaju se u ženskom telu ceo mesec i tako utiču na raspoloženje i težinu, ali i na rizik od raka dojke.

Hormoni i raspoloženje
Otprilike nedelju dana pre ciklusa pojačano lučenje hormona estrogena i progesterona može uticati na raspoloženje i osetljivost. Kod nekih žena je promena raspoloženja jedva uočljiva, dok kod drugih dama to razdoblje ume da bude poprilično stresno. Da biste umanjili učinak hormona na ponašanje, počnite sa vežbama. Dok vežbate izlučuje se endorfin, koji popravlja raspoloženje. Međutim, ako se nalazite između tri i osam posto žena koje imaju jače izražen predmenstrualni sindrom, ni treninzi vam neće pomoći. Tipični simptomi izraženog PMS-a su depresivno raspoloženje, nervoza, glavobolje, razdražljivost i umor. Ukoliko ste se prepoznali u ovim simptomima, potražite savet doktora koji će vam reći na koji ih način možete umanjiti. Svakako bi bilo dobro da izbegavate nikotin i alkohol koji stanje neraspoloženja mogu samo pogoršati.

Hormoni i težina
Ne možete kriviti hormone za višak kilograma ako zaista puno jedete i malo se krećete. Ipak, istina je da možete zadržati 0,5 – 1,5 litar vode u telu dve nedelje pre ciklusa. Neke žene zadržavaju i do pet litara vode. Na sreću, to povećanje težine je privremeno. Normalni ciklusi nisu odgovorni za kilograme koji se nakupljaju trajno. Kako biste smanjili zadržavanje vode u telu tokom tog perioda, jedite manje slanu hranu i uzimajte 1.000 mg kalcijuma nedelju dana pre ciklusa. Druga povezanost hormona i težine odnosi se na estrogen i progesteron. Naime, kada dolazi do smanjenog lučenja tih hormona, možete osetiti veliku želju za hranom, a posebno za slatkišima.

Hormoni i menstruacija
Hormoni kontrolišu svaki deo ženskog ciklusa. Iako nisu sve žene iste, zdrav ciklus traje između 21 i 35 dana. Ne ignorišite izostanak menstruacije! Ukoliko je ona neredovna, prekontrolišite krvnu sliku. Nepravilna menstruacija može biti znak neravnoteže hormona, koja može biti pokazatelj da štitasta žlezda ne radi dobro. Osim toga, njen izostanak možda ukazuje na to da imate policistične jajnike koji u telu proizvode previše muških hormona, a oni sprečavaju nastanak mesečnice. Međutim, i nešto sasvim uobičajeno moglo bi da utiče na vaš ciklus. Reč je, naravno, o stresu, kojem smo svi izloženi.

Hormoni i libido
Hormoni nisu jedini pokretači seksualne želje, ali svakako na nju utiču tokom, a posebno sredinom ciklusa. Povišen nivo estrogena i testosterona podstiču želju za seksom. To je prirodan način na koji telo govori da žena ima ovulaciju. Hormoni takođe utiču i na odabir partnera. Neka istraživanja su pokazala da žene tokom ovulacije pokazuju više interesa za jake i stabilne muškarce, dok su u ostalom periodu sklonije muškarcima s blažim temperamentom.