Црквено државни непријатељ број1.

Црквено државни непријатељ број1.

Ко сам ја бедни црв да се дрзнем и устанем у заштиту онога који данас све
нас Србе Светога Саве заступа пред Богом. Који држи Србски штит вере
Православне над Симеоновим Народом Српским и његовом распетом Србијом. Ко
сам ја последњи од последњих да браним њега, који Мачем Духа Светога
задржава аждају зинулу да нас у једном зеву прогута. Ко сам ја од противника
Србских обезнађен, да њега усамљеног и прогнаног али не самог, са кацигом
Наде на глави и Христом у уму, срцу и души, називам Владиком а не
непријатељем. Ја јесам, непотребни слуга Христов, најмањи од најмањих и
последњи од последњих, Србин Светога Саве, и то ми је сасвим довољно за
радостан живот на земљи. Не треба ми туђе, поносан на своје, умем и
гладовати и сит бити у Христу Исусу који ми даје моћ.

„Сви који хоће да живе праведно у Христу Исусу биће гоњени, а зли људи и
варалице напредоваће од зла на горе варајући и варјући се“ . „Доћи ће дани
када ће вас искључивати из синагоге и чак ће вас убијати мислећи да Богу
служе“!!! Говори Господ. Дакле не искључивати из Цркве која сабира а не
гони, него из синагоге која је Господа Исуса Христа изгнала и рукама
Римараспела.
Писано је „не говори ружно о старешини свога народа“ али како се не запитати
претвори ли се црква наша у синагогу ако патријарх наш пали свеће у
синагоги и спрема ли се она да нас овога пута и коначно распне рукама
римског папе? Испуни ли се пророштво Господње? Где несташе Свете Речи
„Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи“!!!

Да видимо, чиме се огреши Преосвећени Владика Артемије и постаде црквено
државни и државно црквени непријатељ број 1. Чиме заслужи мржњу и прогон од
стране државне цркве ако не вером Христовом којом  се свим срцем, душом и
умом једном за свагда поклонио, и заветовао душу своју Господу Исусу Христу
те оставши веран Завету не хтеде да се поклони лажним боговима,
ЕвроАтлантизма и од њих инсталираној држави Косово. Часно је бранио и брани
своју Србску Православну Цркву, своју државу Србију и свој Србски род, своје
Богом поверено стадо, зар му се то урачуна у грех?

Откуд онда толика повика и хајка на Преосвећеног Владику Артемија? Чиме се
он тако силно замери, да га његова дојучерашња браћа у Богу, пред Богом
рашчинише и римском праву предадоше. Чак му забранише да врши Свету
Литургију. Којег ли парадокса, док западне секте вршљају Србијом и уживају
сва права дарована римским законом, дотле тај исти закон гони Србског
Владику. Коме смета Света Литургија Светим Апостолима успостављена и Светим
нам Савом предана. Смета истим онима или ономе, којима и коме смета све
Србско, Србска ћирилица, Србска песма и књига, Србско име и Вера.  Смета
ономе који треба да дође у Србски Ниш и који не може да дође дог га Света
Литургија Силом Светом задржава.

Пријатељство Цркве и државе тешко је искушење за Цркву које лако може да се
претвори у противзакониту прељубу. Пријетељство са светом лако се преокрене
у непријатељство према Богу. Заручница Христова, намамљена несветим
даровима, може да постане прељубница кнеза овога света. Десило се то у
историји са Западном римском црквом. Од тад је римокатоличка црква постала
државно политичка организација освајачког типа. Овај долазак у Ниш био би
круна освајачког похода Нато пакта предузетог против Србије. Преосвећени
Владика Артемије задржава да се освајач крунише јер где је Божија Литургија
ту је и Бог а „Бог се не да злим кушати и сам никога не искушава“.

Грешни раб Христове слободе

Рајица Марковић.

Ко сам ја бедни црв да се дрзнем и устанем у заштиту онога који данас све
нас Србе Светога Саве заступа пред Богом. Који држи Србски штит вере
Православне над Симеоновим Народом Српским и његовом распетом Србијом. Ко
сам ја последњи од последњих да браним њега, који Мачем Духа Светога
задржава аждају зинулу да нас у једном зеву прогута. Ко сам ја од противника
Србских обезнађен, да њега усамљеног и прогнаног али не самог, са кацигом
Наде на глави и Христом у уму, срцу и души, називам Владиком а не
непријатељем. Ја јесам, непотребни слуга Христов, најмањи од најмањих и
последњи од последњих, Србин Светога Саве, и то ми је сасвим довољно за
радостан живот на земљи. Не треба ми туђе, поносан на своје, умем и
гладовати и сит бити у Христу Исусу који ми даје моћ.

„Сви који хоће да живе праведно у Христу Исусу биће гоњени, а зли људи и
варалице напредоваће од зла на горе варајући и варјући се“ . „Доћи ће дани
када ће вас искључивати из синагоге и чак ће вас убијати мислећи да Богу
служе“!!! Говори Господ. Дакле не искључивати из Цркве која сабира а не
гони, него из синагоге која је Господа Исуса Христа изгнала и рукама
Римараспела.
Писано је „не говори ружно о старешини свога народа“ али како се не запитати
претвори ли се црква наша у синагогу ако патријарх наш пали свеће у
синагоги и спрема ли се она да нас овога пута и коначно распне рукама
римског папе? Испуни ли се пророштво Господње? Где несташе Свете Речи
„Клањај се Господу Богу своме и њему јединоме служи“!!!

Да видимо, чиме се огреши Преосвећени Владика Артемије и постаде црквено
државни и државно црквени непријатељ број 1. Чиме заслужи мржњу и прогон од
стране државне цркве ако не вером Христовом којом  се свим срцем, душом и
умом једном за свагда поклонио, и заветовао душу своју Господу Исусу Христу
те оставши веран Завету не хтеде да се поклони лажним боговима,
ЕвроАтлантизма и од њих инсталираној држави Косово. Часно је бранио и брани
своју Србску Православну Цркву, своју државу Србију и свој Србски род, своје
Богом поверено стадо, зар му се то урачуна у грех?

Откуд онда толика повика и хајка на Преосвећеног Владику Артемија? Чиме се
он тако силно замери, да га његова дојучерашња браћа у Богу, пред Богом
рашчинише и римском праву предадоше. Чак му забранише да врши Свету
Литургију. Којег ли парадокса, док западне секте вршљају Србијом и уживају
сва права дарована римским законом, дотле тај исти закон гони Србског
Владику. Коме смета Света Литургија Светим Апостолима успостављена и Светим
нам Савом предана. Смета истим онима или ономе, којима и коме смета све
Србско, Србска ћирилица, Србска песма и књига, Србско име и Вера.  Смета
ономе који треба да дође у Србски Ниш и који не може да дође дог га Света
Литургија Силом Светом задржава.

Пријатељство Цркве и државе тешко је искушење за Цркву које лако може да се
претвори у противзакониту прељубу. Пријетељство са светом лако се преокрене
у непријатељство према Богу. Заручница Христова, намамљена несветим
даровима, може да постане прељубница кнеза овога света. Десило се то у
историји са Западном римском црквом. Од тад је римокатоличка црква постала
државно политичка организација освајачког типа. Овај долазак у Ниш био би
круна освајачког похода Нато пакта предузетог против Србије. Преосвећени
Владика Артемије задржава да се освајач крунише јер где је Божија Литургија
ту је и Бог а „Бог се не да злим кушати и сам никога не искушава“.

Грешни раб Христове слободе

Рајица Марковић.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: