Međjunarodni centar za literaturu, jezik i kulture Roma’Makedonija

Poštovani prijateli

Najlepše želje u novoj 2011 godini

poydarav
Jusuf Sulejman
Međžunarodni centar ya literaturu, jeyik i kulture Roma’Makedonija

ANTOLOGIJA ZORANA BOGNARA

Tatjana Debeljaèki

 

ANTOLOGIJA ZORANA BOGNARA

 

U izdanju sarajevske izdavaèke kuæe Zalihica objavljena je antologija savremene srpske poezije Zorana Bognara, www.zoranbognar.com ..

 

Inaèe, ova knjiga objavljena je 2001. godine, u izdanju beogradskog izdavaèkog preduzeæa Rad, pod nazivim Novo raspeæe – antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967-2000, kao prva antologija srpske poezije u XXI veku i treæem milenijumu sa ciljem da poka¾e koja i kakva poezija se pisala u Srbiji u poslednjoj treæini XX veka i da donese moguæi arhetip kakva æe se poezija pisati na poèetku XXI veka. U originalnom izdanju ove antologije, uz kori¹tenu moguænost numerolo¹ke simbolike, obraðene su, dakle, poslednje 33 godine XX veka i zastupljena su 33 antologijska pesnika.

 

U ovom novom izdanju, na molbu Almira Zalihiæa, glavnog i odgovornog urednika sarajevske izdavaèke kuæe Zalihica, do¹lo je do nekoliko dopuna i izmena, pa je tako u ovom izdanju obraðen period u savremenoj srpskoj poeziji od 1967-2007; zastupljeno je jo¹ osam pesnika (Milan Mili¹iæ, Ranko Risojeviæ, Rajko Ðurica, Darinka Jevriæ, Ljubica Miletiæ, Slobodan Stojadinoviæ, Anðelko Anu¹iæ i Zvonka Gazivoda), a svim zastupljenim pesnicima iz prvobitnog izdanja dopunjene su bibliografske jedinice do 2007. godine.

 

Ipak, i pored navedenih dopuna i izmena u ovoj antologiji osnovni postulati i ciljevi nisu se menjali pa tako ovu antologiju ne bi trebalo tretirati kao novu bibliografsku jedinicu, veæ kao drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje.

 

 

U predgovoru antologije Zoran Bognar izmeðu ostalog ka¾e: u vremenu potpuno poremeæenih vrednosti, u vremenu kada su blasfemija, licemerje, pohlepa i jad, poput èetiri jahaèa Apokalipse, vehementno zavladale uzdrhtalim svetom u srpskoj knji¾evnosti (u poslednje tri decenije drugog milenijuma) pojavila se, gotovo autohtono i epifanijski, jedna sna¾na poezija koja nam je ponudila moguænost i kolektivne i liène katarze; koja nam je ponudila svemilostivu vodu u kojoj bi i s kojom bi mogli da operemo svesti¾uæe i nezasitne uprljane ruke oboljelog sveta. Ova poezija je imala ambiciju da probudi i pro¹iri vidike savremenog sveta, da u èovekovom biæu otkrije novu moguænost postojanja, da objavi kompleksniju slobodu, da poka¾e da je pesma izraz èovekove nepomirljivosti sa ustaljenim naèinom ¾ivota, odnosno, lirsko razlaganje misaonih i emotivnih tokova, uspona i padova, svih zagonetki i tajni, misterija ¾ivota uop¹te. U stvari, ova poezija je predstavljala poku¹aj pomeranja misli i emocija ka neèem nepoznatom i moguæem, ona je bila izraz stalnih preobra¾aja u èoveku, ona je bila neprestano traganje koje je (ponekad u molitvenom i ispovednom, a vi¹e u burnom i ekspresivnom tonu) podsticalo kreativne promene za daljom i dubljom humanizacijom sveta. To je poezija za kojom sam tragao, to je poezija za koju i sa kojom ¾ivim i ona je predmet ove antologije.

 

Po¹tovaoci dela Zorana Bognara (sa rezidencijalnom adresom u Srbiji) mogu naruèiti antologiju Novo raspeæe po ceni od 1000 dinara + ptt tro¹kovi na E-mail adresu: bognar@eunet.rs ..

 

 

ZORAN BOGNAR

BIO–BIBLIOGRAFIJA

 

Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, knji¾evni kritièar i antologièar, rodjen je 1965 godine u Vukovaru. Objavio je dva romana: Noæ praznih ruku (1989) i Budno stanje sna (1993); desetak zbirki poezije od kojih izdvajamo: Bluz za ¹ahovsku tablu (1986), Psiho-striptiz (1988), Ludilo Flojda Bertholda (1991), Ako se mrtvi jednog dana vrate (1993), Anonimna besmrtnost (1994), Novi potop (1996), Novi Nojev kovèeg (1997), Novi èovek (1999), Elizejska trilogija (2000), Albedo (2002), Aura (2003) i Alhemija (2005); tri knjige poetsko-fenomenolo¹kih mikroeseja: Fotografije glasova (1997), Ejdetske slike (1998) i Fotografije glasova II (2002); manualis labor Nomad beskraja (2004); kao i dve antologije: Novo raspeæe – antologija savremene srpske poezije kraja XX veka (2001) i Teèni kristal – antologija srpskog mikroeseja XX veka (2006).

 

Poezija Zorana Bognara prevodjena je na italijanski, francuski, engleski, madjarski, nemaèki, ¹vedski, slovenaèki, grèki, makedonski, poljski, ¹panski, turski, bugarski, holandski, friski i jermenski jezik. O knji¾evnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Pankoviæ i Nikica Baniæ: Atletsko hodoèa¹æe nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, U¾ice, 2002).

 

Knji¾evne nagrade: „Peèat varo¹i sremskokarlovaèke“ (1993), „Matiæev ¹al“ (1994), „Milan Laliæ“ (1994), „Stevan Pe¹iæ“ (1994), „Bla¾o ©æepanoviæ“ (1996), „Zlatna struna“ (1999), „Pivo Karamatijeviæ“ (1999), „Rade Drainac“ (1999), „Isidora Sekuliæ“ (1999), „Zlatna znaèka KPZ Srbije“ (2000), „Vra¾ogrnaèki toèak“ (2000), „Zlatni Orfej“ (2001), „Srboljub Mitiæ“ (2001), „Milutin Uskokoviæ“ (2003) i „Slobodan D¾uniæ“ (2006). Internacionalne knji¾evne nagrade: „Vannelli“ (Italija, 1997), „Mediterranean Lion“ (Montenegro, 1998) i „Hubert Burda“ (Nemaèka,1999).

 

®ivi u Beogradu kao profesionalni knji¾evnik. Predsednik je Fonda “Ars Longa” za oèuvanje lepih umetnosti ( www.fondarslonga.com )…

 

Newsletter was sent to 75 countries to 200,000 e–mail addresses on Internet.

 

Branko Zivkovic, International freelance journalist for Public Relations

 

Doček Nove Godine u Vašingtonu/ New Year’s Party in Washington, DC

Scroll down for English

———————————
Dragi prijatelji, 

„SAMA“ (Serbian-American Medical Assosiation) i „Opančići“ Vas pozivaju na svečani doček Nove Godine. Proslava će se održati u sali pravoslavne crkve Sv. Luke, 6801 Georgetown Pike, McLean, VA. Za ovu priliku pripremljen je bogat jelovnik sa domaćim specijalitetima, kao što su gibanica, pohovana palačinka punjena piletinom sa tartar sosom, zatim ćevapčići, baklava i još mnogo toga. Kompletan jelovnik je prikačen uz ovu poruku. Za zabavu i muziku zadužen je „Z“ bend, na čelu sa Zlajom Novačićem (mnogima poznat iz ansambla „Frula Show“), sa Željkom Stjepanovićem i Markom Bukmirovićem (harmonika, klavijature).

Rezervacije i karte mogu da se dobiju putem interneta. Karte možete platiti kreditnom karticom ili pomoću PayPal-a. Cena karte je $125 za odrasle i $10 za decu, ukoliko sede za dečijim stolom (deca koja sede za stolom za odrasle moraće da plate punu cenu). Ove cene važe do 10. decembra, posle čega će biti $10 skuplje. Posetite naš sajt

http://novagodina.mywebcommunity.org

za rezervacije i kupovinu karata. Učinite to što pre, kako biste iskoristili nižu cenu.

Očekujemo Vas!

——-

Dear friends,

„SAMA“ (Serbian-American Medical Assosiation) and „Opančići“ would like to invite you to our gala New Year celebration. The event will take place at St Luke Orthodox Church, 6801 Georgetown Pike, McLean, VA. We have prepared a delicious, uniquely Serbian menu for the night, which includes gibanica, breaded stuffed „palačinka“ (crêpes) with chicken breast and tartar sauce, plus „ćevačići“, baklava and much more. Attached is the full menu. Live entertainment will be the responsibility of „Z“ band, featuring Zlaja Novačić (from the „Frula Show“ fame), with Željko Stjepanović and Marko Bukmirović (accordion and keyboards).

Reservations can be made and tickets bought online. You may pay for your tickets using your credit card, or using PayPal. Tickets are $125 for adults and $10 for children, if they are seated at the children’s table (kids sitting at the adults‘ table will have to pay full price). These prices are valid until 10 December, and will be $10 higher after that. Please visit

http://novagodina.mywebcommunity.org/index-en.php

to reserve your seats and order your tickets. Please do it as soon as you can, to take advantage of the lower price.

We hope to see you there!

Zlaya Novacic
Keller Williams Flagship of Maryland
Direct: 443.668.7007
Office: 410.729.7700
Fax: 443.308.4835

H A I K U By Hidenori Hiruta

H A I K U

By Hidenori Hiruta

Х А И К У

Хиденори Хирута

Buddha’s rise

From the pond

Lotus flower

 

Будино дизање

Из рибњака

Цвет лотоса

 

The shade

Bathes in the water

Summer isle

Сенка

Се купа у води

Летње острво

 

Translation into Serbian:

Verica Živković

Verica Zivkovic

Верица Живковић

Банкрот добра

Банкрот добра

Држава банкротирала, уместо плата у обезвређеном папирнатом новцу, у
пољуљане финансијске токове улазе кредитне картице и успостављају ред. Њима
се може наставити куповина и потрошња. Његово величаснтво потрошач огрезао у
прекомерној потрошњи и навици да увек буде у праву, неће остати ускраћен за
своје задовољство размаженог дебила. Ово је уводни чин у тврђи тоталитаризам
који ће се завршити потпуним подржављавањем човека и свих његових
активности. Други чин ове сатанске представе зваће се замењивање картице
чипом, наравно ради добијања нових погодности и онемогућавања губитка
картице. Чип ће постати двадесет четворочасовни контролор људске слободе,
локатор и елиминатор.

Сценарио некад научнофантастичних прича у наше дане стиже на репертоар
виртуелне позорнице виртуелне Србије. Како је то могуће упитаће се они
славски и кафански што у међувремену постадоше предпродавнички Срби. Шта ово
би, запитаће се и елитистичка Србија заљубљена у сопствени одраз у огледалу.
Чак ће и они што нас у ропство одведоше бити затечени тренутним, преконоћним
ускраћивањем уживања прекомерне разуларене слободе. Као лопов, изненада за
многе ће доћи лаж заогрнута истином. Истином коју тој истој лажи ови горе
поменути продадоше једни за ситне људске слабости а други за дебеле банковне
рачуне.

Та претпотопска, едемска лаж никако није могла да прође кроз наша врата да
их нека рука није одшкринула а затим нека друга до краја отворила или што је
још прецизније скинула са шарки, заједно са прагом и надвратком. Добар рат
ратовах, трку заврших, веру одржах. Речи Светог Апостола Павла осташе
пречувене од оних горњих елемената, статиста и покретних цикцакасто
помераних кулиса српско глобалистичке сцене. Овај  живот је,  дакле, трчање
трке одржавања вере а не трке у стицању материјалних вредности, пролазне
људске славе ил бег у разуларени збег и лаку забаву. Вера спасава истина
ослобађа од сваковрсног ропства, себи и својим слабостима, и другима, и
својти и туђинштини. Вера ослобођеника Божијих у свету поробљеном римском
империјом вера Христова Духом Царства Небеског ослободила је робље и срушила
царство земаљско. Две хиљаде година хришћанска вера бива искушавана кроз
метеријал људске крви и меса. Никако јој не успева да на камену темељцу који
је Христос сазида царство Истине и Правде. У подељеном свету подељеног
човека немогуће је довршити зидање, али је зато могуће и пожељно да се од
зидања никад не одустане.

Тело жуди против Духа Дух жуди против тела, покретачки точак историје којим
се кроз време котрља овај свет. Рат неба и земље кроз земљу људског тела за
превласт над људском душом, срцем, и умом води се беспоштедно и
бескомпромисно. Једни везују за небо уздишући загледани у вис у Небески
Јерусалим, други котрљају низбрдо до у своје двориште. Све што се котрља
котрља се низбрдо силази без узласка, на трен застаје па напред у нови
силазак.  Силазак би био свима препознатљив и видан да не уме да себе лажно
представи узласком. Тим пењућим силажењем и силазећим пентрањем стигосмо до
нулте тачке над провалијом која нас дели на нас и њих. Дели нас и питање на
нас који се питамо и њих које питања не море. Залудно ли беше Апостолско
дело Цара Константина познато као Милански едикт, којим Црква стече верску
слободу и признање од стране римске државе. Питамо се и одговарамо, дакле
причамо сами са собом, а кад има с ким и међу собом.

Цар одговоран за органско тело народа Божијег и Црква одговорна за душу
народа Божијег, вером вођени и Духом ношени окрећу нови лист историје,
хришћанске историје, поставише у овом свету царство на небеским темељима.
Царство одозго надахнуто Духом Бога Живога помера са историјске сцене
овосветско, земаљско римско царство. Преображавајуће Богочовечанско
небоземно Царство благодатним силама Божијим успоставља примордијалност Духа
над телом, своје земаљске послове организује загледано у небо. Душа Духом
светим обасјавана, облагодаћени ум и срце благородно, свето тројство
земаљско држи тело на узди Богопослушности.

Близина и даљина  Бога и човека приближаваше и удаљаваше небо земљи и земљу
од неба. Хлађењем вере распаљиваше се крв, људске страсти удаљаваше Бога од
људи, себичне амбиције сејаше раздор. Врлинска власт по Богу добија
нелојалну конкуренцију у власти по сваку цену. Најлакши пут остварења
људских амбиција потеклих из пакленог плана пртинао се потискивањем знања по
Богу и успостављањем знања по сваку цену. Бог који је сав премудрост
јединственог Светог Тројства давао је себе онима који су се себе одрицали да
би Његова знања задобијали очишћењем и усаглашењем ума срца и душе.
Расколничка змија  с неба збачена и паклом спутана наставља рат с Богом
нудећи људима своја знања противна промисли Божијој и Божијем предодређењу.
Предодређеност добија нелојалну конкуренцију у амбициозности, воља Божија у
људској жудњи за моћи, корак по корак небоземно царство одступа од неба и
све више табана земљом. Ум се окреће себи, душа се окреће телу а тело
светским сластима. Одбацивањем промисли Божије зидање се преобраћа у зидање
вавилонске куле, свет саздан по Божијој замисли и распореду све више
потискује свет побрканих лончића. Почетна змијска мудрост тањи се дебљањем
тела и бујањем телесних жеља рачунајући на бројчану надмоћ. Дипломе постају
покриће, фирме на празном дућану по речи Светог Николаја Свесрпског и
Свеправославног.  Хиперпродукција вишепаметних ствара војску устајале памети
која чека да буде радно ангажована. Радни ангажман тих умова високошколским
програмима доведених до вишепаметних, углавном се обавља оним делом тела на
коме се седи а не оном од просека прерађеном вишепаметном главом. Све се
врти око столице на коју хиљаде вишепаметних чекају на такозваној служби за
запошљавање. Данас ако имаш пун дућан робе а на њему немаш фирму др. или мр.
џаба ти и роба нико неће  да је погледа. Или ако којим случајем имаш и фирму
и робу која је по старом Божијем стандарду систематизована и вреднована
таворићеш негде у некој забити, пошто је овај свет побрканих лончића
поставио нове стандарде и системе вредновања. На његовој вредносној скали
Божије вредности обезвређене су и висе наглавачке.

Узрок је ту и последице су ту а куда ћемо даље на нама је да одлучимо, Бог
ће бити сагласан нашој одлуци све док она не пређе границе његове
одлуке.Дакле остаје одговор на питање залудно ли беше Апостолско дело Цара
Константина.Онима који водише и воде добар рат на који нас упути Свети
Апостол Павле, нит је било нити ће бити узалуд. Оним, другима који добар рат
заменише рђавим миром биће узалуд и компромисни мир са ђаволом и несвети
дарови од њега добијени. Тај човекомрзитељ и убица не даје на дар, он је
стари трговац и то онај зеленашки који са једном каматом даје а са другом
узима тако да по свим његовим рачунима увек он испадне оштећена страна, ма
колико зарадио. Трговина са њим неисплатива је и води у банкрот, у ону
представу која је ускоро на нашем позоришном репертоару. Банкрот добра довео
нас је до свеопшет банкрота истине, правде, љубави, милосрђа, радости и то
сребрњак по сребрњак.

У Србији нико не сме бити дискриминисан, а поготово Срби

 

У Србији нико не сме бити дискриминисан, а поготово Срби

 

 

 

У ратовима после распада СФРЈ нема „чистих“, па можда, кад се изузму појединци и поједине групе, ни „прљавих“.

Ако је после тих ратова евентуално требало вршити денацификацију, то је требало радити у свим екс-ЈУ народима, са изузетком Македонаца.

Безобразлук којим се денацификација наметнула само једном, српском народу, мораће да се заустави.

Наравно, онда када Србија добије компетентну, достојанствену власт.

 

У Србији са таквом влашћу нико не сме бити дискриминисан, а поготово Срби.

Јер шта је него дискриминација и само толерисање хистеричних НВО (наравно, нису све такве), које су се , па још финансиране од стране и овдашње власти, окомиле на народ унутар којег постоје, индиректно, па и директно га проглашавајући нацификованим и геноцидоидним?

 

Та, и низ других дискриминација народа по којем се Србија и зове Србија, мораће да буде обустављена.

У преводу: многима ћемо, кад то буде могуће, дословце забранити јавно деловање.

А један број „истакнутих личности“ у том безобразном деловању прогласити за персоне нон грате.

Јер такве не би трпела ниједна држава која има и мало достојанства.

Замислите НВО које би у Немачкој доказивале да су Немци нацификовани? Па то им не би прошло ни непосредно после Другог рата.

 

На држави је, а не на НВО, да се бави и туђим и сопственим народом.

Држава је та која ће своје изроде гањати и кажњавати, одбијајући сваки покушај да се читав (српски) народ  директно или индиректно оптужује.

 

Драган Атанацковић Теодор

 

www.apsorg.rs

CVET

CVET

von Aleksandra Obradovic Cirkin, Dienstag, 28. Dezember 2010 um 18:04

Dodirom Sunca usnuli cvet se otvara,

propinje se laticama ceznje,

lepota svetlosti ih povija

u gizdavoj boji bisernog davanja.

 

Toplo milovanje ih razgrana

blistava milina radosti,

opojnim mirisom  u zanos zovu,

u omamljujuce pijanstvo dodirom tonu.

 

Dovedene u obamrlo  smirenje

tanano u zagrljaj se okupe,

ljubav je optocena u kruni cveta,

poslednji trzaj odlazeceg svetla….

 

u dozivanju sna

 

Aleksandra Cirkin



 

I OVDE, U NAŠEM ULCINJU, HOĆETE DA MI ZATVORITE USTA?! – U vezi persekutiranja Akademika Burovića –

I OVDE, U NAŠEM ULCINJU,

HOĆETE DA MI ZATVORITE USTA?!

– U vezi persekutiranja Akademika Burovića –

 

 

Ima više godina što se u Ulcinju, crnogorski grad na obali Jadrana, uređuje i objavljuje sajt LAJME NGA ULQINI (Znači VIJESTI IZ ULCINJA), na albanskom jeziku i od albanske dijaspore u ovom gradu. S vremena na vrijeme objavljuju i koji dopis na našem, srpskom jeziku, da bi nam tako „dokazali“ svoju lojalnost zajedničkom suživotu.

U otvorenoj, sasvim očitoj suprotnosti sa pretendiranim suživotomom, oni persekutiraju sve što je crnogorsko u ovom gradu i okolini, dok istovremeno propagandiraju svoju albansku falsifikovanu istoriju, kojom su huškali i huškaju svoje Albance protiv Crnogoraca, protiv nacionalnog i državnog integriteta Republike Crne Gore. Oni otvoreno i svim sredstvima albaniziraju teritoriju Crne Gore, do njenog fašistiziranja. I ne samo teritoriju! Oni albaniziraju i fašistiziraju i samo stanovništvo, posebno Crnogorce muslimanske vjere, pa ih i šikaniraju, zlostavljaju i provociraju na svaki način da se iselje iz Ulcinja, ako neće da se izjave za Albance. Tako, kao i njihova braća na Kosmetu, oni ciljaju ka etnički čisto albanskom Ulcinju, da bi sutra učinili i oni ono što učiniše njihova braća na Kosmetu, kojima su u Ulcinju već podigli spomenike.

Ovo šikaniranje i persekutiranje Crnogoraca posebno je došlo do izražaja u tretmanu Ulcinjanina, akademika, prof. dr Kaplana Burovića. Nema tog Ulcinjanina (ni Albanca!), koji je tako mnogo učinio i žrtvovao za njih, Albance, kao Akademik Burović, koji se i u Ulcinju i tamo – na Kosmetu, pa i u samoj Albaniji, borio za njihova ljudska i nacionalna prava. Uvek oslanjajući se na Ustav i pozitivne zakone, na njihova legitimna prava. Mi nećemo ovdje navesti sva njegova djela, sva njegova žrtvovanja i sve njegove doprinose, jer je njihova lista jako duga. Spomenućemo samo da se ovaj Crnogorac borio u Ulcinju kao niko drugi da Albanci imaju školu na svom, albanskom jeziku, i sva druga prava Ustavom zagarantirana. Na Kosmetu On je jedan od glavnih osnivača moderne albanske književnosti, a u Albaniji – On je poklonio albanskoj književnosti remek djelo njihove proze, roman IZDAJA, boreći se i za slobodu i demokratiju Albanije kao niko drugi.

Sami su ga Albanci slavili i proglasili za heroja i Mandelu Albanije! Sami su mu Albanci dodjelili naučne činove doktor i profesor! Sami su ga Albanci proglasili i za počasnog člana njihove Akademije nauka i umjetnosti! Sami su ga Albanci proglasili i za savjest albanskog naroda, sve do momenta kad im On javno i glasno reče: „Sve što sam učinio za albanski narod, učinio sam kao Jugosloven i internacionalista, jer ja nisam Albanac!“ Ovo je izazvalo bes ovih Albanaca. A kad je tome dodao i da se ne slaže sa albanskom falsifikovanom istorijom, onda je to njihovo bjesnilo prevrelo i izlilo se, pa su i preko interneta pozvali svoje „junake“ da odu u Ženevu, gdje aktuelno živi, i da ga ubiju. Preko interneta očitali su mu i opelo. Primjeri ovi bez presedana u istoriji čovječanstva.

Ima više mjeseci što je Akademik Burović potražio od redakcije pomenutog ulcinjskog sajta dozvolu da im pošale za objavljivanje koji dopis. Bez ikakvog odgovora, bez ijedne reči, redakcija je to iznela na sajt, a Albanci – valjda u znak zahvalnosti i njihovog mirnog suživota – odmah intervenirali sa potražnjom da mu se to ne dozvoli, što su propratili i svakojakim uvredljivim rečima, psovkama i pretnjama. Akademik im je na sve to odgovorio uljudno, a oni još besnije ga napali lažima, intrigama i neosnovanim optužbama. Akademik im je opet počeo da odgovara uljudno. Redakcija je odbila da mu objavi prva dva djela odgovora (o naučnim činovima i tituli akademik, pa i o njegovim diplomama za visoko obrazovanje, koje mu ovi Albanci ospravaju), ali – kad je Akademik protestirao – objaviše mu ih. A kad je toj redakciji (nekakvom Naxhiji!) poslao treći dio odgovora, ovaj odbija da mu to objavi pod izgovorom: „ nuk du polemik ne ket sajt“ (= neću polemiku na ovom sajtu).

Uredniku sajta Akademik je odgovorio:

„Poštovani g. Nadžija

Polemiku nisam započeo ja! Ona, gde počinje, tu treba i da se završi.

Mojim neprijateljima vi dozvoljavate i da me vređaju, da lažu i intrigiraju protiv mene, štoviše i da mi prete, da huškaju protiv mene bagru društva, dok meni ne dozvoljavate ni da im odgovorim. Ovaj vaš stav je protuzakonski. Verujem da ste svesni ovoga. Vi vidite sasvim dobro da su Albanci Ulcinja indoktrinirani ne samo protiv mene, već i protiv svih Crnogoraca. Ovoj antinaučnoj indoktrinaciji doprineli ste i vi vašim sajtom, preko kojeg ste dozvolili da se objave dopisi, koji njihovom sadržinom ne odgovaraju istini i – sa druge strane – upravo zato što ne odgovaraju istini, huškaju Albance protiv Crnogoraca i njihove domovine, protiv njihovog državnog i nacionalnog integriteta.

Ja ne želim da postanem uzrok intervencije državnih organa da vam zatvore sajt. Utoliko manje da vas i gone krivično! Suprotno, želim da vaš sajt postane tribina istine, što će vam služiti na čast i gordost, ličnu i nacionalnu.

Sledstveno, nadam se da ćete objaviti moj odgovor i u buduće, ako stvarno ne želite ovakve polemike, nemojte dozvolili ni vašim dopisnicima, ponajmanje komentatorima, da objave takve dopise i komente sa uvredama, pretnjama, lažima i potsticanjem međunacionalnog neprijateljstva. Ni insinuacije! Nemojte misliti da Crnogorci ne znaju da čitaju i da razumeju vaše dopise i neprijateljske insinuacije! Mirni suživot će se realizirati preko naučne istine, dobrodušnosti i međusobnog poštovanja. Oni koji nastoje da podbace jedni-drugima sa njihovom hipokrizijom i demagogijom, pretrpeli su neuspeh i pretrpeće ga sa sramom.

S poštovanjem,

Akademik Burović.

 

Dan-danas Akademik nije dobio nikakav odgovor na ovaj njegov mesaž, a nisu mu ni objavili Odgovor komentatorima njegovih dopisa. Zato taj odgovor prevedosmo na naš jezik i evo gde ga objavljujemo na ovom sajtu.

 

ODGOVOR KOMENTATORIMA MOJIH DOPISA

NA SAJTU ALBANACA LAJME NGA ULQINI (VESTI IZ ULCINJA)

 

Poštovana Redakcijo,

 

Pre svega hoću da vam se zahvalim što mi objavljujete odgovore komentatorima mojih dopisa, objavljeni na vašem sajtu (Misli na dva prva odgovora!– LT). Hoću da vam se zahvalim i za objavljivanje njihovih komentara, bez obizira na njihovu naivnost, kojom su napisani, nedostatak njihovih naučnih znanja, indoktrinaciju antinaukom, pa i bez obzira na nedostatak kulture pisanja i komunikacije. Bez obzira i na zlu nameru kojega od njih!

Ali imam i tri primedbe:

1.– Pošto ste obznanili da se „ne dozvoljava upotreba denigrirajućeg jezika i uvredljivih reči“, zašto ste im dozvolili da me vređaju?! Utoliko više i sa njihovim pseudonimima! Zašto ove protuhe ne izlaze sa njihovim pravim imenima, ovako kako sam činio i činim ja?! Ili nisu uvrede njihovi izrazi: bazdivi kriminalac (Ilir), srpski puzavac (Jahe), plaća se od škjau (Toni, škjau je pežorativno ime za Srbo-Crnogorce i Makedonce!), šarlatan, Don Kišot na grbavom Rosinantu, ili Sančo Panča na magarcu, ćutuk, seljački polunepismeni injoranta, beskičmenjak (Kadri Osmani + BALISTA), + (Rexhep Bunjaku + BALISTA), gadni izdajnik (NewYorkUL) i druga?! Preko svega oni mi i prete (za Kaplana je malo i metak)! Ja nemam ništa protiv toga da vi objavite i njihove uvrede i pretnje, ali kad oni istupaju sa svojim pravim imenom i punom, tačnom adresom, da bih mogao da ove „junake“ pretstavim nadležnim organima vlasti i da za to tražim da odgovaraju prema zakonu.

2.- Vi ste objavili (faktički – preštampali) kao komente dopise koji niti su vam poslati od autora, niti imaju veze sa problemom koji tretiram ja u mom dopisu. Konkretno, kao koment na moj dopis NAUČNI ČINOVI I TITULA AKADEMIK preštampali ste kilometarski dug članak Velon Kurteshi-a, koji – verujem da to vidite – nema ni najmanje veze sa problemom tretiranim od mene. Istovremeno ste odbili da mi objavite dopis OSVESTITE SE, O ALBANCI!, koji se odnosi na uvrede i sasvim nedruštvene i nehumane stavove, koje oni demostriraju preko stranica vašeg sajta, ne samo u vezi mene i mojih dopisa, već i u vezi sa svima drugima, Srbo-Crnogorcima, koji su se moguće pretstavili na vašem sajtu, ali i koji se sigurno nisu pretstavili ničim.

3.- Pseudonim BALISTA je otvorena provokacija, flagrantna. A provokacije se i zakonom zabranjuju. Ako toj protuhi ne basta da izađe njegovim pravim imenom, neka se pretstavi jednim običnik pseudonimom, kao svi drugi. Utoliko pre što Ulcinjanima još uvek curi krv iz rana, koje su nam prouzrokovali balisti, ustaše, četnici i fašisti. Ja ne znam da se pretstavio koji Srbo-Crnogorac imenom ČETNIK prema kojem Albancu. A ako vam se pretstavi, javite mi, jer ću mu ja urediti samar.

Sa druge strane, objavljujući uvrede, pretnje, falsifikate, laži i njihove intrige, kao i njihove stavove sasvim nedruštvene i neljudske, vi činite i jedan posao ne samo anticrnogorski (jer huškate Albance protiv Crnogoraca!), već i antialbanski: vi kreirate mnenje da su svi Albanci takvi, ekstremni nacionalisti, šovinisti i rasisti, lažovi i falsifikatori, što sigurno nije istina, jer lično ja poznajem i jednu drugu kategoriju Albanaca, za koje ne samo šovinizam i rasizam, već i nacionalizam je tuđ. Evo gde vam apostrofiram ime Ismaila Kadare, koji – kad uvide u kakvo blato ga odvede ujedinjenje sa nacionalistima – izjavi preko medija da se odriče nacionalizma, da više nije nacionalista i ne ujedinjuje se, ne slaže se sa njihovim stavovima. I dela gde je skliznuo u nacionalizam, on ih sada preštampava, čisteći ih i od uvreda, koje je nekada učinio protiv mene i drugih kao ja.

Ali vratimo se kod komentatora vašeg sajta:

Marinero, odgovaram vam na albanskom jeziku jer – iz vašeg drugog komenta – shvatih da razumete bolje albanski negoli naški. Ja vam se zahvaljujem što me pitate uljudno, bez uvreda. Iz mojih već objavljenih dopisa na ovom sajtu, verujem da ste shvatili ko mi je dao naučne činove profesor i doktor i titulu akademik. Službeni sajt Akademije nauka i umetnosti albanskih intelektualaca, za koji kažete da ste ga videli, ne verujem da ste ga videli, jer jedan takav sajt niti postoji. Bar ja ne znam da postoji. Akademija nauka i umetnosti albanskih intelektualaca ima njen službeni časopis, gde je objavila svoju ORGANIKU i gde ja, kako sam vam već ovo rekao, figuriram i kao POČASNI ČLAN, a ne samo kao običan član te Akademije, pa i sa naučnim činovima profesor i doktor. Ovaj časopis imate u Nacionalnoj biblioteci u Tirani. Ako vam je tamo ne budu dali (i ovo se može desiti, jer niste samo vi disponirani anti-Kaplan!), izvolite u mom stanu, jer – sem primerka koji su mi ukrali (!) – imam još jedan drugi primerak.

Činove i titulu akademik ja ne upotrebljavam zato što me ovako nazvao ne znam ko, već zato što su mi dodeljeni službeno, što ste sigurno videli (Ne verujem da ste zatvorili oči!) i od dokumenta koji je potpisao presednik te Akademije, a koji vam je pretstavljen na vašem sajtu! Zato se čudim kako vi, sa svom tom vašom „uljudnošću“ isklizujete u blatu onih koji lažu, falsifikuju i intrigiraju protiv mene. Ili niste skliznuli tamo sa vašim izrazom: „jedno znam sigurno: naučna zvanja se ne stižu tako što će vas neko njima osloviti, nego prethodno treba diplomirati na visokoj školi, pa onda…valjda znate to…“ A vi zar ne znate da sam diplomirao – ne samo jednom, već dva puta! Znate, znate, i to sasvim dobro! Ostavi, Šero, mazenja, jer ti ne priliče! Kaži svetu istinu, Kaplan ti kliče! (Prvi deo ovog izraza je albanska uzrečica).

Koliko da znate: vaš Adem Demači nije završio ni neku najnižu vojnu školu, niti koji vojni kurs, i pored toga proglasili ste ga za glavnokomadujućeg UČK i dodelili ste mu i titulu marešala. Do danas ne znam nijednog od vas da ste mu potražili gde je to završio vojne škole i koja mu je institucija dodelina titulu marešala! Istine radi moram naglasiti, da i meni niste tražili ovo što mi sada tražite, dok ste mislili da sam Albanac i vaše gore list. Naprotiv, misleći da sam Albanac i vaše gore list – i dodelili ste mi ih. Sada, sigurno, pokajali ste se do zla boga, ali ovo, što ste učinili, nije nešto što možete da rasčinite.

 

Anamaljko, o pametnjakinjo, sem vaših Albanaca, nema druge osobe na svetu koja može da blati istoriju albanskog naroda. Svaki od stranaca, koji je nastojao da je blati, nije učinio ništa drugo, samo što je izblatio sebe, porodicu i svoju naciju.

Ali, istražiti istoriju Albanaca, istinu o njihovom poreklu, nije blatenje.

Blatenje je ovo što činite vi, pretendirajući da ste autohtoni i Iliri (neki od vas nastavljaju da pretendiraju da ste i Pelazgi!), iako znate sasvim dobro da niste.

Vi kažete (i molite me!) da se bavim istorijom moje crnogorske nacije. Kad sam napisao roman IZDAJA, na vašem jeziku, albanski, i za vaše Albance, zašto mi ne rekoste ove reči, koje mi kažete danas?! Zašto mi ne rekoste da pišem na srpskom jeziku i za Srbo-Crnogorce Skadra, koji dan-danas nemaju ni jedan bukvar na njihovom maternjem jeziku?! Sviđale su vam se moje najlepše reči za albanski narod u romanu IZDAJA?! Zašto vam se ne sviđaju moje istinite reči (ali gorke!) za albansku feudo-buržuaziju u mojim naučnim studijama za poreklo Albanaca?! Da možda niste i sama koja feudo-buržuaskinja?! Ne verujem! Mora da ste samo indoktrinirana ideologijom albanske feudo-buržuazije.

Kad bi se i ja složio sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda, da li biste mi rekli te reči? Kome ste ih rekli?! Marku Miljanovu, Dimitriju Tucoviću, Kostu Novakoviću, Miladinu Popoviću, Boru Vukmiroviću, ili Čedu Vukoviću?!

Ja se ne bih bavio istorijom albanskog naroda i sa ovim političko-društvenim i naučnim problemima, kojima se bavim (Naprotiv – napisao bih još koji roman kao IZDAJA!), da me niste vi uhapsili i kaznili sasvim nevinog, busajući se u prsa i za marksizam-lenjinizam i proleterski internacionalizam, a optužujući mene da sam tobože bio u službi albanske buržuazije. Albanske buržuazije, ne jugoslovenske! Zar nemam pravo da se branim?! Neka što mi tamo, pred sudom u Tirani, zatvoriste usta (za malo ste me i ugušili vašim rukama!) i ne dadoste mi da optužim ni jugoslovensku UDB-u, bože sačuvaj i albansku UDB-u (SIGURIMI); nego i ovde, u našem Ulcinju, hoćete da mi zatvorite usta?! Tražite od mene da ćutim, da ne oderem maske onima, koji su mi na obe strane jugoslovensko-albanske granice inscenirali sudske procese, jedan sa još većom fašističkom bezobraznošću od drugog, da ne razderem masku onima koji mi oduzeše život, razoriše mi porodicu i masakriraše mi decu, nedoraslu, od 6 i 4 godina?! Pa za kakvu to slobodu i demokratiju govorite i pretendirate vi, gospođo Anamaljko?! Za slobodu i demokratiju sataniziranja ne samo feudo-buržuazije jugoslovenske (srpsko-crnogorske), već i svih jugoslovenskih naroda, Srba i Crnogoraca, Makedonaca i – sa druge strane – tražite da i ja obožavam kao vi albansku feudo-buržuaziju, i vaše baliste i fašiste, koji su nam ubijali i streljali najbolje sinove Ulcinja, pa hoćete da i ja cenim i poštujem albanske agente UDB-e i SIGURIMI-a, one koji su mi izašli i po sudskim salama kao lažni svedoci optužnica UDB-e i SIGURIMI-a protiv mene i moje dece?! Jeste li na ovom svetu, ili niste svesna za ono što govorite i pišete, za stav koji ste zauzeli?! Idite i osvestite se, gospođo Anamaljko, za vaše društveno-političke stavove, te posle toga izađite na sajtove da diskutirate. Vi ne samo što demostrirate nepoznavanje problema o kojima diskutirate, već ne poznajete ni sebe. I na strani albanske buržuazije kad biste se polarizirali, u najmanju ruku držite se savremene albanske burzuazije, moderne, koja pretendira da uđe u Evropu, a ne one iz vremena Babaćema (koga je pregazilo vreme!), kome je i sama albanska buržuazija opevala opelo.

Eto ko blati albanski narod! Vi ste ti, koji – sa ovim vašim stavovima – blatili ste ga i nastavljate da ga blatite, vi ste ti koji ste ga afirmirali i nastavljate da ga afirmirate širom sveta kao jedan šovinistički, rasistički narod! Ili nije imao pravo vaš Ismai Kadare, kad je ove reči rekao svetu na sve četiri strane, na francuskom jeziku i – u Parizu?! Do danas ne znam da je ma ko izjavio za svoj narod nešto ovako!

Još jedno: Ja nemam ništa protiv toga što vi pretendirate da ste autohtoni i Iliri. Štoviše, dok vam se bude svidelo, možete se nazivati i Pelazgima. I ako budete pretendirali da ste sišli sa neba, ja ne bih imao ništa protiv toga. Najviše – osmehnuo bih se kao i sa svakim drugim humorom. Ali vi, pretendirajući da ste autohtoni i ovde, u mojoj kući, pretendirajući da ste Iliri i Pelazgi, kažete meni marš iz kuće, jer je – po vama – moja kuća vaša kuća! U ovoj situaciji zar nemam pravo da vas suočim sa mojom tapijom na ovu kuću i sa dokumentacijom da vi niste ni autohtoni niti Iliri, ponajmanje i Pelazgi?! Zar nemam pravo da vam kažem STOP!, jer ovu vašu „mudrost“ ne jedu više ni pseta! Zar nemam pravo i da vas svežem i pošaljem kod psihijatra?! Priberite se, o Anamaljko, jer će se i ovo zbiti!

Znači ovako, pametna Anamaljko, umesto što se bavite sa mnom (koji po vama nisam akademik!), bakljajte se sa vašim poštovanim akademicima Çabej, Buda, Demiraj, angažujte se sa novom avangardom albanskih istoričara kao što su Stipčević, Vehbiu, Kljosi Ljubonja, Miša i puno drugih, koji – oslanjajući se na dokumenta, činjenice i naučna argumenta, razaraju albanske mitove i miteme o poreklu od Ilira, štoviše i mitove i miteme za albansko poreklo glavnih ličnosti istorije i kulture albanske nacije, kao što su Skenderbeg – vaš nacionalni heroj, Naim Frasheri – vaš nacionalni pesnik, Ismail Kemal, Fan Noli, Miđeni, štoviše…i vaš Enver Hoxha!

Sve ovo učiniće dobro vašem zdravlju, da biste se smirili i pribrali pamet, da se oslobodite od šovinizma prema susednim narodima, da se izlečite od rasizma i da dođete k sebi, da ne budemo primorani da vas odvedemo – kod psihijatra.

Što se tiče onoga da sam ja ostao bez para i da pišem da bih prodavao knjige, imate li mogućnost da mi kažete, gospođo, od preko 100 knjiga, koje sam do sada objavio, koliko ste kupili vi, ili ko bilo od vašeg soja?! Da ste mi spalivali dela gde god su vam dopala u ruke – znam, ali da s’te mi ih i kupili – ne znam! Ovaj Kaplan, persekutiran od vas i vaših saveznika Titoista, učinio je i čini ono što nije učinio i ne čini niko na svetu: njegovom sirotinjom štampa dela, a zatim ih i razdaje na poklon, noseći ih na njegova pleća, stara i bolesna, od države do države i od grada do grada, štoviše i od ulice do ulice i od praga do praga!

 

Toni, vi ste konfuzan, ja ne razumem što ste hteli da kažete sa rečima „srpske su ruke dužne profesore“. Ono drugo, da su Srbi kopilad, nesoj, i da su naše majke – Srpkinje – jahali Turci, razumeo sam sasvim dobro. A vašu majku, Albanku, nisu je jahali?! Pročitajte dramu TANA vašeg, albanskog književnika, Fatmir Gjata, i lečite se od ovih vaših rasističkih pretendiranja. Procenat srpskih poturica, u odnosu na procenat albanskih poturica, verujem da vam isto tako može pokazati kome su Turci jahali majku više, a kome manje, kome dublje, a kome pljiće. Sa druge strane Turci do danas ne znam da su nazvali zetom albanski narod. Za svog sina, pa i za svoje kopile – da, čuo sam i čitao da su tako zvali Albance. Dok jedan slovenski narod Balkana Turci su nazvali i zetom. Znate li ove stvari? Učinićete dobro da ih naučite. Sa druge strane, vic da kad u jednoj zemlji uđu okupatori, muškarci dižu ruke u vis, a žene – noge, treba da znate da je albanski. Ja sam ga u Albaniji čuo i registrirao i – od jednog Albanca. Njegovo ime imate u mom dnevniku iz zatvora u Burelju. Potsetiću vas i na ovo: Papa je prokleo (ekskomunicirao, isključio iz hrišćanstva) Albanke. Znate li zašto? Naučite, jer će vam učiniti dobro da se izlečite! Pođite i u Mat i pitajte ih sa čime su kupovale kukuruz malisorke iz…Ime oblasti će vam reći tamo. A znate li što kažu onamo, u Arnautistanu? Bukë gruni e b…čuni! (Pšeničnog hleba i g…mladića!). Kad su ušli u Tiranu italijanski fašisti, znate li što su napisali u raportu Musolini-u? Učinićete dobro da i to naučite! A komandant nacističkih nemačkih snaga u Albaniji, znate li što je raportirao Hitleru? Učinićete dobro da i to naučite! A za naučnika, francuskog etnografu Ami Bue (Ami Boué, 1794-1881) jeste li čuli što je rekao za Albance? Učinićete dobro da i njegove reči obesite na uvo kao naušnice!

Za koktej vaše krvi pisao je i Albanac, osnivač neošćiptarizma Branko Merxhani. Mi, Srbo-Crnogorci, ne hvalimo se za našu čistu krv. Naprotiv, od vremena smo rekli: „Ženska ćud je smiješna rabota/ Ne zna žena ko je kakve vjere/ Stotinah će promjeniti vjera/ Da postigne što joj srce žudi!“ Ali, ako ima na svetu nacije koja ne treba da se hvali za čistu krv, ili ste vi, Albanci, ili niko!

Potsetih vas na ovo, o Toni, da više ne činite upoređenja sa nacionalnim karakterom, jer za nas, male narode, nije celishodno. Izaćićemo crvenih cipelica, crni Toni, kao što je to izašao i vaš Enver Hodža! Činite upoređenja sa klasnim karakterom, jer tu smo jaki i možemo se takmičiti i sa najvećim narodima na svetu.

Gjergj Kastrioti, kako nazivate vi Ðurđa Kastriot-u, nije znao ni jedne reči albanske. I administraciju njegove države održavao je na srpskom jeziku, a moneta mu je bila – dinar. Majka – Voisava – bila mu je Srpkinja, baka – Jelena – Crnogorka. I njegov sin – Jovan – oženio se Srpkinjom, Irenom. Pod njegovom zastavom Skenderbeg nije ujedinio ni Albance, niti Slovene, već hrišćane. I nije im prethodio protiv Slovena (kako se prethodite vi!), već protiv muslimana. Da ste pali u ruke Skenderbega, ne samo taj prljavi jezik, već i glavu bi vam otsekao. Razume se – ako ne biste otišli u Mileševo da se pokrstite i vratite hrišćanstvu. Kako vama – i meni bi mi skratio glavu, pošto dan-danas nisam pošao u Mileševo, niti da vidim taj manastir kao turista, kamoli i da bih promenio veru, kako to falsifikujete, klevećete i izmišljate protiv mene vi i vaše kolege.

Ni srpska propaganda nisam, onako kao što nisam bio ni albanska propaganda, kad sam branio vaša legitimna prava. Mojim naučnim radovima ja samo ponavljam ono što mi je na Universitetu u Tirani predavao i učio vaš poštovani Profesor Akademik Čabej. Da možda nije bio i on srpska propaganda?! Da možda nisu i njega platili shkiet, kako se izražavate vi za Srbe?!

Znate li što znači reč SHKIE na vašem jeziku, onako kako je vi upotrebljavate? Ona je vaša legitimacija, fotografija i ogledalo vaše duše i vaše svesti. Ja sam poznavao u Albaniji i takvih Albanaca, kojima je služilo na čast i gordost albanski šovinizam i rasizam. Da možda i vama ne služi na čast i za ponos?! Da se možda i vi ne gordite time?! Kadare je osudio albanski šovinizam i rasizam. Javno!

Vašom potražnjom da meni ne objave dopise na ovom sajtu, da možda ne mislite da demostrirate demokratiju, slobodu reči i štampe?! Ne samo ovde – u Ulcinju, u mom rodnom mestu i u mojoj domovini, koju još niste okupirali i učinili Arnautistan, već ni tamo – u Albaniji, prema međunarodnim zakonima i mesnim, nemate zakonsko pravo. Niti moralno! Ili ne znate da se kao ja i koliko ja niko od vas nije borio, nije doprineo i žrtvovao upravo za slobodu i demokratiju, za pravo reči i štampe. Slobode koje uživate u Crnoj Gori i u Albaniji izvojevali ste ih mojom krvlju i krvlju mojih drugova. Kad smo mi lili krv, vi – ako niste bili u redovima UDB-e i SIGURIMI-a – sigurno ste bili u mišjoj rupi. Dan-danas vi se ne usuđujete da istupate sa vašim pravim imenima, jer sasvim dobro znate da se nad vašim glavama još uvek leprša zastava Crne Gore, i da – ako budete nastavili sa ovim vašim bezobrazlukom, sa ovim vašim provokacijama – primoraćete Crnogorce da vas zatvore, u najboljem slučaju – u kakvoj psihijatriji.

 

NewYorkUL, i vi tražite od vlasnika sajta da mi zatvori stranice i da mi više ništa ne objavi. Da možda ne mislite da ćete ovako dokazati da ste autohtoni i Iliri?! Ne, ne, ovako ćete dokazati da ste P e l a z g i!

Mozete li mi reći čime sam ja blatio kulturu i istoriju vašu?! Sa romanom IZDAJA, koji ste sami proglasili za glavno delo albanske književnosti u prozi?! Štoviše i za JEVANÐELE albanskog patriotizma! Zar nemate ni trunčicu stida kad pišete te reči?! Ovo je vaša zahvalnost?! Da ne govorim i o nečemu još važnijem!

Da sam napisao roman IZDAJA (koji vi pukoste da mi ga osporite!) – znam. Ali i da sam izdao koga – ne znam. Nisam izlazio ja po sudskim salama protiv vas, već ste vi ti koji ste izlazili protiv mene! Znači – vi ste izdajnici, a ne ja! Nisam se ja odrekao ideologije koja me ujedinila sa Albancima, već ste vi ti koji ste se odrekli, koji ste je izdali i pogazili! Znači – opet – vi ste izdajnci!

Istina o poreklu albanskog naroda nije nikakvo blatenje. Blatenje je ovo što ste učinili i što činite vi, falsifikovanje tog porekla i indoktriniranje vašeg naroda sa šovinizmom i rasizmom prema drugim narodima.

Sa mojim delima, književnim i naučnim, kao i sa mojom borbom za slobodu i demokratiju, ja nisam demostrirao primitivizam, već jednu najuzvišeniju internacionalnu svest, koju vi nikada nećete dostići, jer ste do srži zaraženi sa šovinizmom i rasizmom. A šovinizam i rasizam su primitivizam, ne internacionalizam! Internacionalizam je budućnost čovečanstva.

Vas – Albance, sa vašim šovinizmom i rasizmom ne samo što vas niko neće primiti u Evropu, već vas više ne primaju ni u Aziji!

Teško narodu koji vas ima i zemlji koja vas drži!

 

Mark Shkreli, do sada ste se na ovom sajtu pretstavili tri puta kao „komentator“ mojih dopisa, pa i kao „prijatelj“, kao „obožavaoc“ moj: kažete da sam bio vaš „idol“. Mojim dopisom O MOJIM NAUČNIM ČINOVIMA I TITULI AKADEMIK, kao i drugim EVO I DOKUMENAT DA SAM PO DRUGI PUT DIPLOMIRAN NA DRŽAVNOM UNIVERSITETU U TIRANI!, koji su već objavljeni na ovom sajtu, verujem da ste razjašnjeni na kojem sam to universitetu stekao te diplome i od koje akademije nauka imam naučne činove i titulu akademika.

Raduje me što ste saznali za mene i moje stvaranje, za moju borbu, pre pola veka, znači – kada negatori mog identiteta i moje ličnosti još nisu bili došli na ovaj svet. Ali bi me više radovalo kad biste tu vašu dobronamernost prema meni demostrirali braneći me od falsifikata, intriga, kleveta i laži, koje lansiraju jugoslovenska UDB-a i albanski SIGURIMI, a ne da se ujedinite sa onima koji u službi UDB-e i SIGURIMI-a napadaju me sa tim falsifikatima, lažima i klevetama. Utoliko više ako ste i disidenta! Ali, meni se čini da ste vi sa tom vašom disidencijom prevazišli i Papu u Vatikanu.

Onog mog rođaka, koga spominjete sa imenom, poklonio sam vam ga. Ne znam što je to učinio protiv vas, ali znam što je učinio protiv mene, ne samo dok je bio na vlasti, već i sada, kad se vratih iz albanskog zatvora u Ulcinj da vidim grobove mojih roditelja, koji su sahranjeni otvorenih očiju, čekajući da me vide živog. Ipak, kakav god bio, bio je i umro bolji od tvojih rođaka: on se nije pričinio i nikome se nije pretstavio drukčije od što je bio. Nikoga nije provocirao i ne znam da je ma kome izašao kao lažni svedok po sudskim salama. Bio je deklarisani Titoista i kao takav je umro, braneći titizam otvoreno, i pošto je Tito umro. Bio je naš neprijatelj, ali pošten. Za poštene neprijatelje treba da gajimo poštovanje. Što da činimo sa ovima, koji nam se prave za sasvim drugo od onoga što su u stvari i zabijaju nam nož iza leđa?!

Što da činimo sa tvojim rođacima, koji nam se pretstaviše kao komunisti i ispadoše antikomunisti. Pretstaviše nam se kao albanski patrioti i izađoše po sudskim salama kao svedoci optužnica koje su UDB-a na jednoj strani jugo-albanske granice, a SIGURIMI Envera Hodže na drugoj strani, inscenirali protiv nas, pa i lažući najbezobraznije protiv nas, kako su ih to učili. Pretstavili su nam se kao dobronamernici i demostrirali su najmonstruozniju zločest! Ili ovo nije istina?! Da nećete da vam pretstavim i listu njihovih imena, kao što tražite da vam pretstavim i listu predavanja, koja sam održao i na kojem to fakultetu?!

 

BALLISTA,- duž Drugog svetskog rata, pre svih sâm albanski narod, tamo – u Albaniji, a zatim i mi – ovamo, u Jugoslaviji, sahranili smo vas jednom. Vi se povampiriste. Ko mislite da vas sledi? Radnička klasa ili Legalitet1)?! I samo radničla klasa (bez Legaliteta!) ima u svoje redove većinu stanovnika Albanije. Ne vidite da je vaše nastojanje uzaludno, bez perspektive, beznadežno i na nacionalnom planu, kamoli ovamo – na crnogorskom?! Ili možda mislite da će vam crnogorski narod dozvoliti da njegovu teritoriju upotrebite kao placdarm protiv albanskog naroda?!

Sama činjenica što vi ne istupate vašim pravim imenom, već sa jednim provokativnim pseudonimom, zar ne ispoljava vašu bedu?!

Preko svega, vi ni tako se ne usuđujete ni da otvorite usta i da kažete ni jednu jedinu reč. Vi, sigurno bez njihove dozvole, uzimate napise drugih i sa time hoćete da diskutirate. Ovome na albanskom jeziku se kaže të bëhesh dhëndër me k…e tjetrit! (Da postaneš zet sa k…drugog!)

Treba da znate da se i sâm Ismail Kadare najzat ubedi da sa njegovim lažima protiv mene, ne samo što je diskreditirao sebe, već mi je učinio i jednu uslugu, koju nije imao za cilj. I sada, pošto uvide svoju grešku, njegova „dela“, gde nema te stvari što nije slagao i bljuvao protiv mene, eto gde ih preštampava i ne spominjući moje ime. Vi sada možete da nam na vašem sajtu preštampate ono što je nekada, u prvim izdanjima njegovih dela slagao protiv mene Ismail Kadare, kao što nam donosite i reči Norberta Joklia iz njegove prve periode stvaranja, koju je karakterisala iliromanija. Ali on ima i jednu drugu periodu stvaranja, periodu negiranja porekla Albanaca od Ilira, periodu njegovog tvrđenja da su Albanci došli na Balkan nekoliko vekova posle nove ere, sto znači ne samo da nisu genealoški sledbenici Ilira, već nisu ni autohtoni.

Znači, napise drugih, koje donosite protiv mene, pogledajte da ih nisu i sami oni negirali, porekli. A ako ih nisu porekli, ja vam garantiram da nije dalek taj dana kada će ih i oni, kao Kadare, poreći.

U vezi mog dopisa Kritike prema prof. dr Kaplanu Resuli u LAJME NGA ULQINI (Ovo je naslov koji je mom dopisu stavila Redakcija sajta!), koji je štampan 31.X.2010. „diskutirali“ ste jedan put. Vašu „diskusiju“ (faktički napis Kadri Osmani-a „Kad se šarlatani bave lingvistikom“) izneli ste na sajtu odmah posle nekoliko sati, stvar ova jako sinjifikativna.

U vezi mog dopisa Moji naučni činovi i titula akademik, štampan 16.XI.2010, „diskutirali“ ste ništa manje već tri puta. Prvi put paskvilom Kadri Osmani-a ANTI KAPLAN-RESULI-BUROVIČA, štampano dana 16.XI.2010, znači taze, jednovremeno sa mojim dopisom, što nam dokazuje da ste se pripremili za to od vremena, pre objavljivanja mog dopisa. Nema sumnje, mora da ste član Redakcije ovog sajta.

Drugi put i u sledu prve „diskusije“, objavili ste stihoredušu Rexhepa Bunjaku LEVARASHI, kojom ovaj bivši oficir UDB-e i bivši „komunista“ ogovara me, psuje i  proklinje, prišivajući meni sve ono što ima na njegovoj grbi.

Treći put, isto tako 16.XI.2010, samo posle jedog sata, donosite nam kao vašu „diskusiju“ paskvilu iliromana Valon Kurteshi. Obe jako dugačke, kilometarske, 10 puta duže od mog dopisa. Imajući u predvid da je glavni urednik sajta hteo da odbije objaviljivanje mog dopisa, a sa izgovorom „nema veze sa Ulcinjem“, čudim se kako je štampao ove napise-naricanja mojih neprijatelja, flagranto šovinistička i rasistička, kad nijedan od njih ne samo što nema veze sa Ulcinjem, već nemaju veze ni sa problemom u diskusiji, mojim naučnim činovima i titulom akademik.

U predugačkom napisu V.Kurtešia, moje se ime spominje samo jedan jedini put, kao osoba koja podržava tezu da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri. Naučne činove i titulu akademik, kao i drugima, niti mi ih spominje. Znači, nema nikakve veze sa problemom u diskusiji! Ali, on mene postavlja pored jugoslovenskih dobro poznatih akademika, profesora i doktora, pored Vuka Draškovića (ministar Spoljašnih poslova Srbije) i Dobrice Ćosića (eks-presednika Jugoslavije). Postavljajući me pored njih, sigurno me i smatra da sam kao oni, pa i njihovog ranga, znači za akademika, profesora i doktora. Za ovo se sigurno poveo od naučnog nivoa mojih dela, jer oni, koji su proglasili za akademika, profesora i doktora Vuka Draškovića i Dobricu Ćosića, on sigurno zna dobro da mene ne samo što me dan-danas nisu proglasili za to, ne samo što mi dan-danas nisu objavili nijedno delo, već su me i persekutirali, pa me i dan-danas persekutiraju i proganjaju, zlostavljaju svakako. Ili ovo nije istina, o Valone?! Da i vas nisu regrutovali za to?!

Ja njet Drašković! Njet Ćosić! Ja drugoj, Valone, drugoj!

Sem kleveta i laži, sa repom i rogovima, sem falsifikata i uvreda, ništa drugo tamo nema. Da biste videli sa čime i kako se bore ovi Iliri i Pelazgi protiv mene i srpsko-crnogorskog, makedonskog naroda, ja ću vam i njihove paskvile analizirati, ali vam sada opet dajem 20 minuta odmora, ili 20 časova, koliko god budete hteli, da biste se razmislili za što vam pretstavih, za portret ovih aveti, vampira, koji – urlajući za slobodu i demokratiju, za pravo reči i štampe – traže da se meni oduzme pravo reči i štampe, jer – pošto nisam Albanac i, pošto preko toga, ne slažem se niti sa falsifikovanom istorijom albanskog naroda – nisam ni Kaplan Resuli, kamoli i profesor, doktor, bože sačuvaj i akademik. Za njih ja sam, kako ste to već videli iz njihovih „diskusija“, Mako, alias Niko. Jer, da bismo bili Neko, treba pre svega da negiramo našu nacionalnost i da se izjavimo za Albanca. Zatim i da se složimo sa njihovom falsifikovanom istorijom, sa mitovima i mitemama „pelaško-ilirskim“, sročene i izvitoperene od albanske feudo-buržuazije posle njihovog nacionalnog preporoda, a sa svestranom podrškom i pomoću onih, koji albanski narod hoće da upotrebe kao topovsko meso u borbi za okupaciju sveta.

 

Persekutiranje akademika, prof. dr Kaplana Burovića je očigledno, neosporno, širom sveta, posebno u Albaniji i u albanskoj dijaspori po svetu, pa eto – i u njegovom rodnom  mestu, u Ulcinju. Ovo persekutiranje je prešlo svaku meru i vreme je da se crnogorske vlasti, bar unutar granica Crne Gore, postaraju da se ovome stane na kraj.

Ovo što čine ovi Albanci ne samo sa Akdemikom Burovićem, već čitavim crnogorskim narodom, čitavim oblastima Crne Gore, ne samo što nema veze sa nikakvom demokratijom (to je očiti, sasvim flagrantni terorizam!), već ne služi ni njima samima na čast, albanskom narodu, a posebno crnogorskim vlastima, koje ovom njihovom terorizmu i fašizmu ne kažu STOP!

Luka TOMOVIĆ

 

__________________

1) Treba znati da su Balisti Albanije, politička partija koja se formirala u toku DSR i stavila u službi okupatora zemlje, bili za republiku, protiv monarhije, koju je u toku rata (pa i sada!), pretstavljala tzv. Partija Legaliteta.

NOVOGODISNJI SPECIAL: INTERVJU SA ZORANOM BOGNAROM – Tatjana Debeljacki, Zamjenik gl.i odg.urednika DIOGEN pro kultura magazina

Poštovani/a,

Pred vama je…NOVOGODISNJI SPECIAL: INTERVJU SA ZORANOM BOGNAROM – Tatjana
Debeljacki, Zamjenik gl.i odg.urednika DIOGEN pro kultura magazina i PISMO
DEDA MRAZU na četiri jezika, Zorica Šentić…http://diogen.weebly.com/ – 27
12.2010.

Respectable,

In front of you is… NEW YEARS EVE SPECIAL: INTERVIEW WITH ZORAN BOGNAR –
TATJANA DEBELJAČKI, Deputy editor in chief of DIOGEN pro cultura magazine
and LETTER TO THE SANTA CLAUSE TRUE FATHER CHRISTMAS by Zorica Sentic..
http://diogen.weebly.com/ 27.12.2010.

Srdacno/Sincerely,

PR DIOGEN pro kultura & MaxMinus magazin

http://diogen.weebly.com

http://maxminus.weebly.com

Etnotrag-informacija

Поштовани,

Захваљујући Вашој електронској адреси у могућности
смо да Вам пошаљемо као прилог – више информација
о нашем раду захваљујући нашем сајт о етно трагу.
Наш сајт и нова имејл адреса :

https://sites.google.com/site/istrazivackastanicajelasnica/

http://s587.photobucket.com/albums/ss314/Mladost54/

Молимо Вас да о истој информишете Ваше пријатеље и
сараднике.
Уколико сте у могућност, молимо Вас да информације о нашем сајт објавите у Вашим новинама или сајту.
Све најлепше, пуно успеха и добро здравље у 2011.год.
жели Вам

Истраживачка станица Јелашница
предс. Љубисав Стојановић, проф.геогр.
18 206 Јелашница, Ниш, Србија
+381 (0) 18 4649 125
моб. + 381 (0) 64 99 08 307
etnotragjelasnica@medianis.net
стари е-маил : jelastanis@my-its.net