ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г.Г. Др АРТЕМИЈА www.eparhija-prizren.org Прељубник недостојан трона! Нећемо шиптарског Владику, поручују верници

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА
Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и
косовско-метохијског Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

Прељубник недостојан трона!

Нећемо шиптарског Владику, поручују верници

Верници и клир морају прекинути општење са прељубником!

Безаконици у СПЦ морају бити свргнути!

Данас је у Призрену, у саборном храму светог Георгија, обављено такозвано
устоличење узурпатора и прељубника трона Епархије рашко-призренске.
Да би се прикупило колико-толико народа ”посленици” су ишли од куће до куће, по
продавницима и јавним местима, и ”вукли за рукав” појединце како би их умолили да
пођу у Призрен на ”устоличење”. Обећавали су бесплатан превоз, бесплатан ручак,
”обезбеђење” шиптарске полиције…
Верни народ рашко-призренске Епархије се, међутим, организовао желећи да изрази
своје незадовољство даљим продужавањем безакоња које спроводе Патријарх и већ
свима познати Синодалци.
У том циљу су припремљени и лепљени плакати, које доносимо у прилогу.
На плакатима била је изражена јасна свест о томе да је прељубник ”недостојан”
трона, јер га је безаконо заузео, уз помоћ насиља, шиптарске терористичке
полиције, стране плаћеничке војске и западно-марионетског режима из Београда, при
живом канонском Епископу рашко-призренском Артемију.
Приликом насилног заузимања и узурпирања трона Епархије рашко-призренске
погажено је мноштво Светих Канона, међу којима и Канони који под претњом свргнућа
забрањују постављање на епископске катедре уз помоћ световних власти.

Прељубник је таквим чином на себе навукао велико проклетство, које неминовно
преноси свима који буду у општењу са њим!

Стога је Епархија рашко-призренска, која се присилно налази и делује у егзилу, у
обавези да обавести верни народ Епархије, као и свештенство и монаштво, да сви
који прихвате општење са прељубником и безакоником бивају судеоници и наследници
проклетства које је он преузео на себе!

Верни народ треба неизоставно и неопходно да престане да посећује храмове у
којима служи било прељубник, било свештеници који га признају и прихватају
општење са њим. Исто то важи и за манастире који су га прихватили и ушли у општење
са њим, јер се у њима више не може добити благодат која ће нам бити спасоносна!
Стога треба прекинути општење са оним манастирима који признају прељубника!

Већ годинама је било јасно да је ”политика” која се водила из манастира Дечана
била усмерена у правцу што бржег и ефикаснијег предавања српског духовног и
културног наслеђа на Косову и Метохији у шиптарске руке.
То заправо значи потпуно и коначно одрицање и отуђење нашег духовног блага, које
већ вековима чини основу и потку духовног и историјског идентитета српског
народа, и стварање погодног терена за коначно расрбљавање и дехристијанизацију
Срба.
Са насилном узурпацијом трона Епархије рашко-призренске створени су услови да се
тај процес убрза и постане још ефикаснији. Стога је неминовна перспектива да ће
боравком и деловањем прељубника на трону Епархије рашко-призренске српско
духовно благо на Косову и Метохији бити заувек изгубљено.
Са тим процесом води се паралелно и политика искорењивања и постепеног
истребљења монаштва из Епархије рашко-призренске, што је за само десетак месеци у
великој мери постигнуто.
Не треба губити из вида ни процес стварања тзв. Косовске Православне Цркве, који
најновијим потезима Патријаршије из Београда добија на убрзању. На терену су сада
”инсталирани” људи који ће бити спремни да ураде све што им се заповеди.

Стога је неопходно да Црква што пре предузме адекватне мере како би се ови погубни
процеси по српски народ зауставили, тј. како би виновници били судски
процесуирани и адекватно кажњени, сагласно одредбама Светих Канона, што би
значило повратак канонског поретка и мира у Српску Цркву.

Јасан је задатак који се пред Српску Цркву императивно поставља данас –
виновници небројених великих безакоња у СПЦ морају бити уклоњени са својих
позиција и кажњени, прељубник из Епархије рашко-призренске мора што пре бити
извргнут! Само тако вратиће се мир у Српску Цркву!

+ + +

У наставку доносимо текст јеромонаха Максима о разлозима због којих викарни
Епископ Теодосије не може бити устоличен

ВИКАРНИ ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ НИЈЕ КАНОНСКИ ИЗАБРАН ЗА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И
НЕ МОЖЕ БИТИ УСТОЛИЧЕН КАО КАНОНСКИ ЕПИСКОП ОВЕ ЕПАРХИЈЕ!

Образложење:

Слушајући речи Апостола који вели „све нека бива благообразно и уредно“ (1. Кор. 14,
40), а следујући богоносним Оцима који установише светим канонима и освештаним
правилима црквену благообразност и поредак, ревнујући у том светом и богоугодном
делу чак и до смрти, ми покретани том истом ревношћу захтевамо да се викарни
липљански епископ Теодосије као један од главних виновника нарушавања црквеног
благоустројства и мира у богоспасаваној епархији Рашко-призренској, будући
такође неканонски изабран за епископа ове Епархије црквеносудски процесуира, а
не устоличи, како је то намеравано дана 26. 12. 2010. год у саборном храму св. Георгија у
Призрену, јер је НЕДОСТОЈАН тога.
Обустављањем устоличења овог духовног прељубочинца и извођењем истог пред
Црквени суд, била би исправљена још једна од многих крајње безаконих мера, које су
у циљу прогона канонског епископа ЕРП Артемија предузете од стране Синода, а
касније и Сабора СПЦ.
Сабор архијереја СПЦ је неканонску одлуку о избору викара Теодосија за епископа
на попуњени трон поменуте Епархије накалемио и придодао читавом низу савршено
безаконих одлука и мера Синода СПЦ у односу на ЕРП, почев од фебруарског
суспендовања надлежног епископа Артемија, па све до његовог неканоснког и
неуставног, самим тим неважећег рашчињења, које је Сабор надглашавањем донео на
последњем саборском заседању новембра ове године. Безакоње које је Синод и Сабор
СПЦ на један потпуно неканонски и антицрквен начин завео као правило
фунгционисања наше Цркве, представља покушај немогућег „озакоњење“ безакоња,
које врхуни управо у избору и покушају интронозације викара Теодосија на трон ЕРП
поред живог, каноског епископа исте Епархије. Кршење канона, које порађа
урушавање црквеног поретка, као у поменутом случају избора викара Теодосија за
попуњени трон ЕРП, представља безакоње увек и у сваком смислу, чак и када је оно
изгласано од стране већине, јер безакоње је немогуће озаконити ничим, па ни
прегласавањем или надгласавањем!
Будући да је Сабор оваквим одлукама прекршио велики број свештених канона и
правила предањског, озакоњеног управљања Црквом и црквеним пословима, верни
народ СПЦ и ЕРП позива тај исти Сабор архијереја да све те безаконе одлуке по
питању ЕРП обустави и обеснажи и тиме поврати поредак и мир у ЕРП и читаву нашу
Светосавску Цркву.
Сходно томе епсикоп Теодосије не сме и не може бити постављен на трон ЕРП, већ је
потребно извести га и процесуирати са осталим виновницима читавог канонског
хаоса у нашој Помесној Цркви на Великом Црквеном суду СПЦ.
Свеукупним безакоњем које се у виду прогона канонског епископа ЕРП Артемија, а
особито избором викара Теодосија за епископа већ попуњеног трона ЕРП, нарушени су
сами темељи православне еклисиологије, као и мноштво светих канона и чланова
Устава СПЦ, који уређују питања епископског достојанства и власти. Свим поменутим
на најстрашнији начин је унижен наданђелски епископски чин и његово
равноапостолско достојанство, а самим тим и епископоцентрично утемељење здраве,
православне црквености.
Пре свега ваља напоменути апсолутну недопустивост из аспекта канонског предања
Цркве, отимање трона епископу Артемију и његов прогон из ЕРП, који је спроведен
током текуће године, почев од 13. Фебруара па до 20. Октобра, када је и физички
прогнан из своје Епархије. О томе да је епископ једне епархије дужан остати до
своје смрти на њеном трону, сведоче многи канони и параграфи Устава СПЦ, изузев
евентуалног избора истог за неки виши управни положај у једној Помесној Цркви, тј.
избора за архиепископа или патријаха, или након регуларно донешене
црквено-судске пресуде, која показује недостојност архијереја, или, пак, из
оправданих здравствених разлога, тј. доказане немоћи, а овде ћемо навести неке од
тих канона и чланова Устава СПЦ:
14. апостолски канон: „Епископ не сме оставивши своју епархију прелазити у другу,
макар био од многих на то наговаран (принуђуван)…“
21. канон Антиохијског сабора: „Епископ… мора остајати при цркви (тј. епископској
области), за коју је из почетка од Бога изабран, нити смије исту остављати…“
такође: I Вас. 5; II Вас. 2; IV Вас. 19; Трул. 8; VII. Вас. 6; Лаод. 4; Карт. 18, 43.
15. канон Првог Васељенског Сабора: „Због смутњи и раздоре који бивају, одређује
се: сасвим укинути обичај – који се, против (Апостолског) канона (14. и 15.) нашао у
неким местима – тако да из града у град не прелази ни епископ, ни презвитер, ни
ђакон. Ако ли неко, и после ове одредбе Светог и Великог Сабора, покуша тако нешто,
или преда себе таквој ствари, поништиће се сасвим такав поступак (намештаљка) и
повратиће се Цркви (епархији) за коју је као епископ или презвитер био постављен.“
члан 8. став 3. Устава Српске православне цркве: „Епископска власт у заједници са
свештенством и народом преко својих управних представника и органа, уређује и
управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим
пословима који се овим Уставом предвиђају“.
Чланом 13. став 3. Устава Српске Православне Цркве: „На челу сваке епархије стоји
епархијски Архијереј, као њен НЕПОСРЕДНИ ПОГЛАВАР. Он је, по црквеноканонским
прописима, главни представник и руководилац свега црквенодуховног живота и
црквеног поретка у епархији, и управља епархијом уз помоћ свога свештенства и
народа“
Члан 107. Устава Српске Православне Цркве: Сва црквена надлештва и органи у
епархији потчињени су епархиском Архијереју.
Члан 111. Устава Српске Православне Цркве Епархиског Архијереја може Свети
архијерејски сабор са управе уклонити само по
канонској осуди, или га разрешити
по доказаној немоћи, или по установљном престанку
једнога од услова из члана 104.
као и на основу оправдане молбе за пензију (ниједан(!) од наведених услова за
регуларну смену епархијског архијереја, није испуњен у безаконом смењивању и
прогнању епископа РП Артемија).
Набројаним свештеним канонима додајемо потресне речи светог Јустина Ћелијског,
који вапајним речима, моли, али и прети онима који мењају епархије, то се наравно
односи и на оне који насилно смењују епархијске архијереје, као што је то случај
са насилно смењеним и прогнаним епископом Артемијем, који је безаконо прогнан и
безаконо рашчињен ни од кога другог већ од САСабора, али узурпираног Сабора СПЦ.
Остатак текста можете прочитати на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/novosti/6-novosti-srbija/107-nedostojan.htm

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: