OSKAR FRAJCINGER Ako jednog dana Srbija…


Piše Oskar Frajzinger

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio

Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST
Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće, jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno, iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.
Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.

Miodrag Lukic

www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net

Годишњицу рођења и смрти академика Слободана Јовановића

И ове године Српски либерални савет ( програмски наследник Српске
либералне странке) обележиће годишњицу рођења и смрти академика
Слободана Јовановића једног од највећих умова друштвене науке код Срба.

Првога
деценбра ће се одржати трибина са почетком у 18 часова у општини
Вождовац где ће о делу академика Јовановића говорити; академик Коста
Чавошки,проф.Миро Лонпар,проф Слободан Антонић и др. Чедомир Антић.

Четвртога
деценбра са почетком у 11 часова у Вазенсенској цркв у Београду одржа
ће се помен академику Јовановићу који ће служити свештениц СПЦ.

А
шестога деценбра започиње јавно прикупљање потписа за именовање трга
испред правнога факултета по имену академика Слободана Јовановића.
Српски
либерални савет овом акцијом очекупе подршку свих
јавних,политичких,културних личности као и подршку грађана Београда,јер
је академик као политичар,правник,професор и најважније као патриота то
заслужио.

У Београду
28.11.2010.год.
Српски либерални савет

Балканизација Африке Африканизација Балкана

Балканизација Африке

Африканизација Балкана

Приказ књиге

 

Ако желите да за који тренутак поново осетите „мирис и укус“ публицистике протеклих тридесет година, ето вам „Дневника српског журналисте“. Ваља, као отпечаћена ракија истих година.

Када новинар направи избор својих текстова објављиваних у периоду дужем од две деценије, и свој професионални рад сажме у форми књиге око две стотине страна, тиме је потписао животно дело. Драгана Милосављевића, дугогодишњег извештача ТАНЈУГ-а из Африке, Италије и Швајцарске, као писца, пре свега одликује јединствен, експресиван књижевни стил, који му је вероватно урођен, пошто га године нису измениле, већ рафинирале.

Самоуверен у сопствену процену, директан и сликовит, Милосављевић је путописац злог “џуџуа” који је решио да се  из Африке запути  по своје балканско наследство, тамо где су Срби “направили кућу на сред друма”. Читалац Милосављевићевог “Дневника српског журналисте”, мора солидно да познаје и српску публицистику и политичке прилике, бар последње три деценије. Осим тога, ако је Србин, мора да рачуна с тим да поново претрпи сличне емоције које су се јављале у овом периоду, а који се неславно завршио. “У новом а старом поретку, који је уствари комбинација робовласничког статуса и кастинских подела међу припадницима балканских губитника, петооктобарска елита, по цену рушења свих елементарних моралних постулата, себи обезбеђује улогу капоа[1].“

„Мозак се расцветавао као пивска пена из лобања расцепљених куршумима. Та егзекуција је трајала…[2] и трајући се кретала ка Југославији. На том кретању, стил писца “Дневника српског журналисте” се мења, натуралистичке насилне сцене полако нестају. Уместо њих, аутор све чешће износи објашњења “реалности” која нам је обузела животе: “Подсетимо да је један од мозгова америчке спољнополитичке стратегије, Хенри Кисинџер, у последњем броју Вашингтон поста, залажући се за нешто прецизнији и одређенији приступ војном блокирању Русије, навео да ја НАТО језгро америчке спољне политике[3]“.

Да ли САД заборављају да буре гаса ништа мање није опасно од бурета барута.

Или баш намерно крешу варницу, мада су се односи моћи у свету, и економске и војне, значајно на кантару помериле на њихову штету.

Владимир Дворниковић је својевремено напоменуо: како се у стилу нашег усменог високо цени аналогија. Много је таквих примера у Милосављевићевој књизи: “Наравно да није реч о антисрпској мржњи. Реч је о интересу. Ко то не схвата, нека на час погледа према Африци (…) Сва четворица лидера који су ових дана Клинтону љубили скуте, имају јарко црвену прошлост и били су на списку ЦИА за ликвидацију (…) Америка се уопште не гади сарадње са комунистима, уз услов да су довољно интернационални да обезбеде њен стратешки интерес у региону. Зато је прича о Србији као “последњем бастиону комунизма” који привлачи громове империјалне Америка – бајка за малу децу.[4]“ Да нагласи драмски контрапункт, Милосављевић је нашу “реалност” насловљавао најчешће именима која треба да означавају дечија задовољства, игре, весеље или драмску форму: “Крвава фарса”, “Савез са Москвом и Минском или игра на жици”, “Балкански изборни рулет”, “Балканска шатра”. Међутим, у последњем, петом делу његове књиге, нестају овакви наслови, смењују их много злослутнији. Јер, “реалност” је дала одговор на питање које је Милосављевић поставио: “Да ли се без обзира на поднете жртве, наново бацити под точак историје, или на њеној платформи, уз нешто прагматизма, са осталим малим народима трагати за местом, макар и не било најудобније?[5]

 

Д. Милосављевић: “Наравно да није реч о антисрпској мржњи. Реч је о интересу. Ко то не схвата, нека на час погледа према Африци.”

Како је изгледало време док су трајале наде у боље сутра, након пада Милошевића а до почетка велике економске кризе, Милосављевић је верно приказао  у поглављу “Балкански флипер”. Сликовито је описао карактере оних учесника који и даље сањају “Живот у ружичастом”, по задатом обрасцу, и који врло наликују јунацима једног мјузикла у коме главне улоге играју британски и амерички поп певачи[6]. Зар није већ бар тридесет година “Велики брат отац и мајка и учитељ нашој деци[7]?”

Међу бројним питањима која Милосављевић износи, издваја се једно, које неће измаћи оку искусних генерација: “Да ли САД заборављају да буре гаса ништа мање није опасно од бурета барута. Или баш намерно крешу варницу, мада су се односи моћи у свету и економске и војне, значајно на кантару помериле на њихову  штету. Све упућује да је у питању политика зазивања нових ратова, у којима су, бар до сада, САД редовно профитирале и продужавале век свог модела капитализма, данас на издисају.[8]“ У сваком случају, на ово питање ће одговор сазнати млађе генерације. Али, Милосављевић пише читаоцу чију упућеност у историју и политичке односе, протеклих тридесет година, подразумева.

Милосављевићево приповедање у форми дневника асоцира називом на “Дневник о Чарнојевићу”, знаменито дело Црњанског. Међутим, лишено је меланхолије.

Разумљиво, доба победничког мира је престало, Срби су се поново нашли у рату и то “специјалном”, а организовани “по старински” – у чете, са `арамбашама без војвода.

 

Најмоћнији „џуџу-човек“ Африке и папа Јован Павле II, у Асизију 1985. године

Отуд није чудо што се Милосављевић тако добро поигравао с историјским и политичким сећањима, када припада народу који је на такве прилике навикао.  Приповеда духовито, наизглед препотентно, као дрзник против моћних. Иако  наступа као “свезнајући”, искрено је спреман да говори и о томе где га је “реалност” преварила[9].

Истомишљенику ће његова реченица бити забавна и неће имати шта да јој замери, ни чиме да је допуни. Неистомишљеник ће се од ње једнако згадити као и на сву ону “политику деведесетих”, за коју је, како су нас учили виновници зла, нама крив “неко други, а наш”. У сваком случају, можемо се не слагати с Милосављевићевом перцепцијом, све време док читамо његов “Дневник”, “и шта би на крају са тим?”

Политика и историја са дистанце, по правилу, делују сувопарно, а не могу се разумети без емоције која је пратила посматрача и учесника преломног периода транзиције Срба, из социјализма у капитализам. Набијен снажним емоцијама, “Дневник српског журналисте” будућим генерацијама може бити јединствен, ако не и једини, извор сазнања те емоције. То јест, ако их уопште прошлост буде интересовала кад постмодерна нестане с кризом. Само да после свега не остане више књига него Срба расположених да их читају.

Према томе, ако желите да за који тренутак поново осетите “мирис и укус” публицистике протеклих тридесет година, ето вам “Дневника српског журналисте”. Ваља, као отпечаћена ракија истих година.

Упутнице:


[1] Милосављевић, Драган: Дневник српског журналисте, Пешић и синови, Београд, 2009. година, стр. 208.[2] Ibidem, стр. 21.

[3] Ib, стр. 51.

[4] Ib. стр. 82-83.

[5] Ib. 112.

[6] Ради се о надреалистичком британском филму “Томи” Кена Расела из 1975. године.

[7] Милосављевић, Драган: Дневник српског журналисте, Пешић и синови, Београд, 2009. година, стр. 210.

[8] Ibidem, стр. 208.

[9] Доказ о томе је чињеница да се аутор, након 20 година не стиди да помене своју велику професионалну грешку. Милосављевић, Драган: Дневник српског журналисте, Пешић и синови, Београд, 2009. година, стр. 33-34.

Трибина Фонда: Влада не сме продати “Телеком Србије”

Трибина Фонда: Влада не сме продати “Телеком Србије” <http://www.slobodanjovanovic.org/2010/11/26/tribina-fonda-vlada-ne-sme-prodati-telekom-srbije/>

Проф. др Александра Смиљанић, ванредни професор Електротехничког факултета у Београду и бивша министарка за телекомуникације и информационо друштво и проф. др Јован Б. Душанић, редовни професор Универзитета, аутор низа критичких радова и књига о процесу транзиције, говорили су о процесу транзиције у области телекомуникација на трибини Фонда Слободан Јовановић одржаној у Задужбини Илије М. Коларца, 25. новембра 2010. године.

Александра Смиљанић: „Нетачне су тврдње политичара који тврде да ће страни велики стратешки партнер да улаже у нашу телекомуникациону инфраструктуру. Наше искуство показује друго.“

“Телеком не треба продавати због његовог стратешког значаја. Кроз телекомуникациону инфраструктуру Телекома пролазе све информације које се генеришу у Србији. То су и информације од војске, полиције, државних органа, пословне информације и када продамо Телеком, све те информације постају доступне страном купцу”, нагласила је др Смиљанић.

“Телеком има јако велики приход. То је приход од око милијарду евра”, али Телеком има готово монопол над фиксном телекомуникационом мрежом. Ту инфраструктуру су градиле генерације.”

Др Смиљанић је подсетила да “телекомуникациона тржишта нису либерализована ни у другим земљама”. Али, “када продајемо монопол, можемо да очекујемо само лоше последице, јер купац може произвољно да диже цене, да произвољно отпушта запослене не водећи рачуна о квалитету сервиса”. У том циљу је приказала графиконе с подацима којима је показала да телекомуникациона тржишта нису либерализована у другим земљама, као и кретање досадашњих инвестиција у Телеком-у Србије.

“Нетачне су тврдње политичара који тврде да ће страни велики стратешки партнер да улаже у нашу телекомуникациону инфраструктуру. Наше искуство показује друго”. У случају приватизације Телекома, “можемо очекивати да ће цене његових услуга јако скочити, а страни власник ће куповати од коопераната из своје земље, а не из Србије, и самим тим ће бити угрожена и наша телекомуникациона индустрија, а профит ће одлазити из наше земље. Повећањем цена услуга ће порасти јавни трошкови, што значи и буџетски расходи.”

Погледајте Power point презентацију проф. др Александре Смиљанић припремљену за трибину Фонда:

Анализа процеса продаје Телекома <http://www.slobodanjovanovic.org/wp-content/uploads/2010/11/Kolarac2010-11-25.ppt>

“Продајом телекома се угрожава и безбедност земље и приватност личних података”, закључила је др Смиљанић.

Др Јован Б. Душанић је најпре говорио о ширем контексту, у коме је описао амбијент продаје Телекома. “Продаја Телекома је један од погрешних потеза у низу”, подсетивши како су економске власти у Србији погрешиле прихвативши неолиберални модел транзиције произашао из “вашингтонског консензуса”.

Јован Б. Душанић: „Велики приходи се уливају у буџет Србије од Телекома стално, из године у годину. Када продамо Телеком, ми ћемо те паре потрошити и тих прилива више неће бити, јер ће странац сва средства изнети и уплате у наш буџет ће бити минималне. Шта после тога следи? Продаја ЕПС-а, након чега ће доћи на ред Србија шуме, Србија воде, али никако да од власти чујемо одговор на следеће питање: шта ће бити када све распродамо?“

Овај модел се заснива на стабилизацији, приватизацији и либерализацији која је код нас обележена политиком вештачког одржавања високог курса динара. “Ми сада имамо ситуацију да нам је индустријска производња за 15% мања него у ситуацији коју смо имали 1998. године. После десет година реформи, имамо двесто хиљада мање запослених него 2001. године. Држава се десет година понаша као сеоски бећар. Ми просто живимо на овај начин: распродајемо своју очевину, задужујемо се код комшија.”

“Политичар из ЕУ, који нам препоручује продају Телекома, долази из земље у којој његова држава има стратешку контролу над телекомуникационим оператером.”

“Први човек ове земље нам даје објашњење зашто продати Телеком: “Држава треба да прода Телеком зато што држава не треба да управља тиме. Када Влада не би продавала компаније, Србија би била комунистичка, а не модерна земља са тржишном економијом.” Ако је то тако, зашто и у Француској, Норвешкој, Немачкој, Шпанији, Финској, Швајцарској, Белгији, Словенији и читавом низу других европских земаља држава има стратешку контролу над стратешким оператером?”

“Велики приходи се уливају у буџет Србије од Телекома стално, из године у годину. Када продамо Телеком, ми ћемо те паре потрошити и тих прилива више неће бити, јер ће странац сва средства изнети и уплате у наш буџет ће бити минималне.”

Шта после тога следи? “Продаја ЕПС-а, након чега  ће доћи на ред Србија шуме, Србија воде, али никако да од власти чујемо одговор на следеће питање: шта ће бити када све распродамо?”

Александра Смиљанић: „У случају приватизације Телекома, „можемо очекивати да ће цене његових услуга јако скочити, а страни власник ће куповати од коопераната из своје земље, а не из Србије, и самим тим ће бити угрожена и наша телекомуникациона индустрија, а профит ће одлазити из наше земље. Повећањем цена услуга ће порасти јавни трошкови, што значи и буџетски расходи.“ На слици. Проф. др Александра Смиљанић у разговору са Слободаном Рељићем.

Погледајте Видео записе са трибине Фонда:

Александра Смиљанић: „Телекомуникациона тржишта нису либерализована ни у другим земљама. Када продајемо монопол, можемо да очекујемо само лоше последице, јер купац може произвољно да диже цене, да произвољно отпушта запослене, не водећи рачуна о квалитету сервиса.“ На слици: Бројна публика трибине Фонда Слободан Јовановић с пажњом је пратила излагање Александре Смиљанић и Јована Б. Душанића о приватизацији у области телекомуникација.

<http://www.slobodanjovanovic.org/2010/11/26/tribina-fonda-vlada-ne-sme-prodati-telekom-srbije/> http://www.slobodanjovanovic.org/2010/11/26/tribina-fonda-vlada-ne-sme-prodati-telekom-srbije/

НЕ ПРАШТАЈ ИМ БОЖЕ ЗНАЛИ СУ ШТА РАДЕ!!! – Sindrom Hirosime stigao u Srbiju

From: Minja M. [mailto:minja@vlada.ca]

Sent: Saturday, November 27, 2010 11:12 AM

To: 011 minja m.

Subject: Fwd: Sindrom Hirosime stigao u Srbiju

Borivoje Urosevic

11000 Beograd

Republika Srbija

lipicaner011@gmail.com

lipicaner@open.telekom.rs

Subject: ПОРАЖАВАЈУЋЕ!!!

STRAŠNO,

НЕ ПРАШТАЈ ИМ БОЖЕ ЗНАЛИ СУ ШТА РАДЕ!!!

НИ НАШИМА КОЈИ ИХ ЉУБЕ!!!

Синдром Хирошиме стигао у Србију

СУ­БО­ТИ­ЦА – За­хва­љу­ју­ћи хра­бро­сти око 50 срп­ских ле­ка­ра са Ко­со­ва, из Бе­о­гра­да и Су­бо­ти­це, и пред­сед­ни­ку Ги­не­ко­ло­шке сек­ци­је у На­род­ном фрон­ту у Бе­о­гра­ду, др Ду­ша­ну Ста­но­је­ви­ћу, др Го­ра­ну Бе­ли­ћу ко­ји жи­ви у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, а ко­ји је на че­лу ти­ма струч­ња­ка, ме­ђу ко­ји­ма су и др Ја­сми­на Дур­ко­вић и др Го­ран Би­ћа­нић из су­бо­тич­ке бол­ни­це и чи­тав ко­ле­ги­јум ле­ка­ра са Ко­со­ва – исти­на о стра­вич­ним по­сле­ди­ца­ма НА­ТО бом­бар­до­ва­ња отва­ра се по­сле де­сет го­ди­на у јав­но­сти, ко­рак по ко­рак, да би на­род овог под­руч­ја био спа­сен би­о­ло­шког уни­шта­ва­ња. Сви ови ле­ка­ри су за­ме­ни­ли Ар­чи­бал­да Рај­са, јер по­је­ди­нач­на све­до­че­ња Ср­ба у све­ту рет­ко су ува­же­на.

Др Дур­ко­вић от­кри­ва за „Прав­ду“ да би и овај про­је­кат, ко­ји је по­др­жан још пре три го­ди­не од Ми­ни­стар­ства за на­у­ку Ср­би­је, а за­тим и Ми­ни­стар­ства за раз­вој жи­вот­не сре­ди­не, пао у во­ду да се ни­су по­кло­пи­ла два мо­мен­та исто­вре­ме­но – зах­тев ле­ка­ра са Ко­со­ва да се по­сле де­це­ни­је пре­ки­не за­ве­ра ћу­та­ња о те­шким по­сле­ди­ца­ма ура­ни­ју­ма по жи­вот љу­ди и тај­ног ис­пи­ти­ва­ња ко­је је оба­вље­но у су­бо­тич­кој ги­не­ко­ло­шкој ла­бо­ра­то­ри­ји, на ко­јем је да­но­ноћ­но ра­ди­ло не­ко­ли­ко ле­ка­ра.

– Ра­ди­ли смо го­то­во у тај­но­сти, а ре­зул­та­ти су по­ра­жа­ва­ју­ћи. Нај­же­шћи ге­нет­ски дис­ба­ланс, ге­нет­ске гре­шке про­из­ве­де­не спољ­ном агре­си­јом ука­за­ле су на пра­ви ха­ос ге­нет­ског ма­те­ри­ја­ла, не­појм­љи­вог за људ­ску вр­сту. На­шли смо та­ко­зва­не по­ли­пло­и­ди­је у 40 од­сто ис­пи­ти­ва­них слу­ча­је­ва у су­бо­тич­кој ла­бо­ра­то­ри­ји, где смо ис­тра­жи­ва­ли сва­ки по­ба­чај, а не са­мо про­бле­ма­тич­не труд­но­ће. Ко­ин­ци­ден­ци­ја је би­ла да смо мо­гли да по­ве­же­мо ре­зул­та­те пре и по­сле бом­бар­до­ва­ња, а у по­да­ци­ма ле­ка­ра са Ко­со­ва смо на­шли по­твр­ду о стра­хо­ти по­сле­ди­ца и ста­ња здра­вља де­це и љу­ди, о че­му се ћу­ти. Во­де­ћи љу­ди на­ше ги­не­ко­ло­ги­је и ге­не­ти­ке су схва­ти­ли да ви­ше ни­ка­ква по­ли­ти­ка не мо­же да за­у­ста­ви ху­ма­ност и спа­са­ва­ње жи­во­та љу­ди. Ра­ди­о­ак­тив­ни са­стој­ци из бом­би на­ђе­ни су код ма­ле де­це, от­кри­ва­мо све ви­ше уро­ђе­не ле­у­ке­ми­је и фе­ту­сних де­фор­ма­ци­ја, због ко­јих је до­ла­зи­ло до уги­ну­ћа пло­да у утро­би мај­ке. Са­да је на ти­му ле­ка­ра да до­ка­же да су по­ба­ча­ји последица ге­нет­ског оште­ће­ња. От­ка­зао је, да­кле, ме­ха­ни­зам ће­лиј­ске кон­тро­ле при опло­ђе­њу. У ју­лу у су­бо­тич­кој ла­бо­ра­то­ри­ји смо има­ли ве­ли­ки број до­ка­за, ко­ји су плод на­уч­ног ис­тра­жи­ва­ња. По­зва­ни смо на скуп у Зве­ча­не, где су др Ре­лић и др Ста­но­је­вић ор­га­ни­зо­ва­ли из­ла­га­ње свих ле­ка­ра на те­му шта нас је све сна­шло због ура­ни­ју­ма. До­ка­зи су сву­да око нас, а нај­ви­ше смо их до­би­ли од ле­ка­ра са Ко­со­ва, јер је већ ја­сно да ће 60 на­ред­них ге­не­ра­ци­ја жи­ве­ти са по­сле­ди­ца­ма бом­бар­до­ва­ња, ко­је ли­че на би­о­ло­шки ге­но­цид, на тра­ге­ди­ју на­ро­да са не­за­ми­сли­вим епи­ло­гом – ка­же др Дур­ко­вић.

Она ка­же да је др Ста­но­је­вић већ у пре­го­во­ри­ма о ре­ги­о­нал­ној са­рад­њи на ту те­му са ко­ле­га­ма из Ма­ке­до­ни­је.

– Пла­ни­ра се у Охри­ду ре­ги­о­нал­ни са­ста­нак на ко­ји би би­ли по­зва­ни ле­ка­ри, и Ср­би и Ал­бан­ци са Ко­со­ва, као и ле­ка­ри из Ал­ба­ни­је и Ма­ке­до­ни­је и са дру­гих под­руч­ја Ср­би­је, да ви­ди­мо шта нас је све за­јед­но за­де­си­ло. Ве­зу из­ме­ђу оси­ро­ма­ше­ног ура­ни­ју­ма и кар­ци­но­ма у Ср­би­ји још увек тре­ба до­ка­за­ти. По­сао је огро­ман, а ра­ди­ће га, по­ред на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја у Бе­о­гра­ду, и ге­нет­ска ла­бо­ра­то­ри­ја у Су­бо­ти­ци, у ко­јој би мо­гли да се от­кри­ју слу­ча­је­ви мал­фор­ми­са­них пло­до­ва, ге­нет­ских мал­фор­ма­ци­ја и оште­ће­ња пло­да.

Ко­ли­ка се опа­сност над­ви­ла над здра­вљем на­ро­да, по­твр­ђу­је и по­да­так да је ла­нац ис­хра­не до­ка­за­но за­тро­ван, а да ура­ни­јум са Ко­со­ва пре­ко Ибра до­ла­зи и у оста­так Ср­би­је. По­сто­ји опа­сност да пре­ко Ве­ли­ке Мо­ра­ве до­ђе до Ду­на­ва, али пра­ва ка­та­кли­зма је ипак на Ко­со­ву, ви­ше не­го у дру­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је, јер је та­мо зе­мљи­ште за­га­ђе­но.

Оче­ку­је­мо да ће др­жа­ва по­мо­ћи фи­нан­сиј­ски, али и од све­та оче­ку­је­мо да се укљу­чи, јер ле­ка­ри са Ко­со­ва ва­пе за по­моћ, ка­же др Дур­ко­вић.

Про­је­кат СА­НУ је одо­брен, ле­ка­ри на Ко­сме­ту на­ста­вља­ју са ис­тра­жи­ва­њи­ма и ис­пи­ти­ва­ња по­сле­ди­ца бом­бар­до­ва­ња, о че­му ће „Прав­да“ из­не­ти по­дат­ке у на­ред­ним бро­је­ви­ма. Др Ре­лић ка­же за „Прав­ду“ да ће пре­вас­ход­но би­ти оба­ве­ште­на и Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја је очи­глед­но под при­ти­ском.

СЗО па­ла на ис­пи­ту

Др Ста­но­је­вић је не­дав­но на пи­та­ње ка­кву по­врат­ну ин­фор­ма­ци­ју оче­ку­је од Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је (СЗО), ко­ја је 2001. го­ди­не об­ја­ви­ла из­ве­штај у ко­ме сто­ји да у „зо­на­ма у ко­ји­ма је ко­ри­шће­на му­ни­ци­ја са оси­ро­ма­ше­ним ура­ни­ју­мом ни­је нео­п­ход­но те­сти­ра­ти љу­де“, од­го­во­рио:

– Аме­рич­ки уро­лог Ри­чард Сан­ту­ћи из Де­тро­и­та, ко­ји је бо­ра­вио код нас пре две-три го­ди­не као гост кли­ни­ке, по­звао ме је да за­јед­но оде­мо у Мо­зам­бик, где су ишле аме­рич­ке ми­си­је да по­ма­жу љу­ди­ма. Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја уме да ра­ди ка­да хо­ће. Ме­ђу­тим, ов­де је очи­то реч о по­ли­тич­кој ства­ри. Не­ко ко во­ди СЗО тре­ба да упу­ти би­ло ка­кав сиг­нал да се ис­пи­та те­рен Ср­би­је, то јест Ко­со­ва, и да тек он­да ка­же има ли или не­ма раз­ло­га за бо­ја­зан, и да ли на­род мо­же или не мо­же нор­мал­но да жи­ви. Ако има­те по­да­так да је ба­че­но то­ли­ко то­на оси­ро­ма­ше­ног ура­ни­ју­ма, нео­збиљ­но је са­оп­шти­ти да не тре­ба ис­пи­ти­ва­ти те­рен Ко­со­ва. Он­да је ту реч о не­кој дру­гој по­за­ди­ни. У том сми­слу, СЗО је па­ла на ис­пи­ту.

Н. Харминц

http://www.pravda.rs/2010/10/24/sindrom-hirosime-stigao-u-srbiju/

+++

На Србију сручена 21 тона уранијума

Тема дана| 25. октобар 2010. | 18:43

СУ­БО­ТИ­ЦА – По­сле пет го­ди­на ра­да на при­ку­пља­њу ли­те­ра­ту­ре и из­ве­шта­ја из здрав­стве­них уста­но­ва под ру­ко­вод­ством про­фе­со­ра Го­ра­на Ре­ли­ћа, тим срп­ских ле­ка­ра је на тра­гу от­кри­ва­ња стра­вич­не исти­не о по­сле­ди­ца­ма ко­је су НА­ТО еска­дро­ни смр­ти иза­зва­ли над српским на­ро­дом, на ко­ји су сру­чи­ли 21 то­ну ура­ни­ју­ма.

Про­фе­сор док­тор Го­ран Ре­лић, ре­дов­ни про­фе­сор Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у При­шти­ни одн. Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци и пред­сед­ник Ги­не­ко­ло­шко-аку­шер­ске сек­ци­је Дру­штва ле­ка­ра Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, ру­ко­во­ди про­јек­том „Уче­ста­лост спон­та­них по­ба­ча­ја, пре­вре­ме­них порођа­ја и по­ре­ме­ћа­ја у раз­во­ју труд­но­ће код же­на на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји и њи­хо­ве новорођенчади на­кон НА­ТО бом­бар­до­ва­ња“, одо­бре­ног од стра­не Ми­ни­стар­ства на­у­ке и техно­ло­ги­је Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

– Апли­ка­ци­ју за овај про­је­кат под­не­ли смо 2005. го­ди­не. Не­ко­ли­ко го­ди­на по­сле НА­ТО бом­бар­до­ва­ња у струч­ној ле­кар­ској јав­но­сти код нас, а и у све­ту, сти­за­ле су алар­мант­не ве­сти о про­бле­ми­ма здра­вља НА­ТО вој­ни­ка и оста­лих зва­нич­ни­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це ко­ји су бо­ра­ви­ли на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. По­себ­но су из Ита­ли­је сти­за­ле за­и­ста за­бри­ња­ва­ју­ће информа­ци­је. То нам је да­ло за пра­во да се за­бри­не­мо за здра­вље ста­нов­ни­штва, а пре све­га за најосе­тљи­ви­ји део по­пу­ла­ци­је – же­не и но­во­ро­ђен­чад. До­би­ли смо одо­бре­ње за ис­тра­жи­ва­ња, при­ку­пи­ли ли­те­ра­ту­ру, до­ма­ћу и стра­ну, по­себ­но из Ира­ка и Бо­сне. При­ку­пи­ли смо и резулта­те о здра­вљу из ме­ди­цин­ских уста­но­ва на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји – при­ча за „Прав­ду“ док­тор Ре­лић.

Ка­ко ка­же, ка­да су до­би­ли до­вољ­но до­ка­за да по­сто­ји из­ра­зи­та про­ме­на па­то­ло­ги­је, по­себ­но оне ко­ја је би­ла исто­вет­на са ре­зул­та­ти­ма из стра­не до­ку­мен­та­ци­је, док­тор Ре­лић и лекар­ски тим од­лу­чио је да уз по­моћ струч­ња­ка про­ши­ри про­је­кат и укљу­чи ре­ле­вант­не инсти­ту­ци­је и екс­пер­те.

– Пр­ви ре­зул­та­ти ука­зу­ју на по­ре­ме­ћа­је у раз­во­ју труд­но­ће, где је од­нос у Евро­пи и Аме­ри­ци био је­дан пре­ма 4.000 по­ро­ђа­ја у ко­рист нор­мал­ног раз­во­ја труд­но­ће. А код нас тај од­нос је 70 пре­ма 1.600, што го­во­ри да је сте­пен уче­ста­лих по­ба­ча­ја, пре­вре­ме­них по­ро­ђа­ја као и ано­ма­ли­ја но­во­ро­ђен­ча­ди дра­сти­чан. Исто­вре­ме­но, има­мо по­дат­ке о по­ве­ћа­њу ма­лиг­них обо­ље­ња ко­шта­ног си­сте­ма, ко­ји је ор­ган где се нај­ви­ше та­ло­жи ра­ди­о­ак­тив­ни ура­ни­јум. По­том смо ура­ди­ли пи­лот сту­ди­ју ко­ју смо по­сла­ли на ге­нет­ско ис­пи­ти­ва­ње у Су­бо­ти­цу и доби­ли по­ве­ћа­ну уче­ста­лост хро­мо­зом­ских абе­ра­ци­ја. Ра­ди се о по­ре­ме­ћа­ју у раз­во­ју пло­да, одба­ци­ва­њу пло­да од стра­не ор­га­ни­зма, усло­вље­но про­ме­на­ма у ге­ни­ма од­но­сно хро­мо­зо­ми­ма, на­ста­лих због деј­ства ра­ди­о­ак­тив­них ма­те­ри­ја – ка­же док­тор Ре­лић.

Та­ко­ђе, он на­во­ди да је тим ле­ка­ра спре­ман да ко­ли­ко да­нас пот­пи­ше уго­вор из­ме­ђу Меди­цин­ског фа­кул­те­та у При­шти­ни, Здрав­стве­ног цен­тра у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци и кли­нич­ког цен­тра у Гра­ча­ни­ци. На та три пунк­та узи­ма­ће се ма­те­ри­ја­ли од свих по­ба­ча­ја и сла­ти на ге­нет­ски скри­нинг у Су­бо­ти­цу, ко­ји во­ди док­тор­ка  Ја­сми­на Дур­ко­вић.

– Ми­мо по­ли­ти­ке же­ли­мо да осве­тли­мо тра­гич­не по­сле­ди­це по де­цу, же­не и чи­тав на­род, и спре­чи­мо ко­ли­ко се то мо­же, још ве­ће по­сле­ди­це по здра­вље. На тра­гу смо на­уч­не исти­не да утвр­ди­мо зна­чај и опа­сност од деј­ства ра­ди­о­ак­тив­ног ура­ни­ју­ма. Циљ је да се проце­ни сте­пен ри­зи­ка, а он се утвр­ђу­је до­дат­ним  епи­де­ми­о­ло­шким ис­пи­ти­ва­њи­ма. Ако се то по­твр­ди, он­да ће­мо на­уч­ном исти­ном го­во­ри­ти о ути­ца­ју ра­ди­о­ак­тив­ног зра­че­ња на по­ја­ву стра­вич­них по­ре­ме­ћа­ја из­ра­же­них кроз ма­лиг­ни­те­те раз­ли­чи­те вр­сте, од ко­сти­ју до дру­гих ор­га­на – ка­же док­тор­ка Дур­ко­вић и до­да­је да се на про­јек­ту ра­ди уз ми­ни­мал­ну по­др­шку држа­ве.

– Стра­вич­но је упо­зо­ре­ње да је 21 то­на ура­ни­ју­ма ба­че­на на нас. Реч је о би­о­ло­шком гено­ци­ду, на шта ука­зу­ју до­са­да­шњи по­да­ци. Све те по­дат­ке при­зна­је и НА­ТО – за­кљу­чу­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Н. Хар­минц

<http://www.pravda.rs/2010/10/25/na-srbiju-srucena-21-tona-uranijuma/> http://www.pravda.rs/2010/10/25/na-srbiju-srucena-21-tona-uranijuma/

Ujedinjenje Kosova i Albanije! Tema dana | 26. novembar 2010. | 19:25


http://www.pravda.rs/2010/11/26/proglasicemo-ujedinjenje-kosova-i-albanije/

Proglasićemo ujedinjenje Kosova i Albanije
Tema dana | 26. novembar 2010. | 19:25

Po­li­ti­čar iz Ti­ra­ne, Ko­èo Da­naj, tvr­di da će Skup­šti­na
Ko­so­va po­sle 12. de­cem­bra za­tra­ži­ti uje­di­nje­nje Ko­so­va sa
Al­ba­ni­jom. On ka­že da će oni ko­ji ne pri­hva­te ide­ju „Pri­rod­ne
Al­ba­ni­je“ iza­zva­ti po­bu­ne, su­ko­be i rat. On ob­ja­šnja­va da je
da­na­šnja Al­ba­ni­ja ve­štačka tvo­re­vi­na, ka­kva ne po­sto­ji
nig­de u Evro­pi.

– Od Ul­ci­nja pa sve do Ko­ni­¹pi­la kod Grè­ke, Al­ba­ni­ja i Al­ban­ci
gra­ni­èe sa sa­mi­ma so­bom. Ka­da se pre­ðe kod Ho­to­vog Ha­na po­red
Ska­dra ula­zi se sa al­ban­ske na al­ban­sku te­ri­to­ri­ju, ka­da se
pre­la­zi Ele­zov Han iz­me­ðu Ko­so­va i Ma­ke­do­ni­je pro­la­zi se
al­ban­skom te­ri­to­ri­jom, ka­da se pre­la­zi Mo­ri­na iz­me­ðu
Ko­so­va i Al­ba­ni­je ula­zi se ta­ko­ðe sa al­ban­ske na al­ban­sku
te­ri­to­ri­ju, ka­da se pre­la­zi Kja­fa­san iz­me­ðu Al­ba­ni­je i
Ma­ke­do­ni­je pro­la­zi se al­ban­skom te­ri­to­ri­jom, ka­da se
pre­la­zi Bo­ta kod Ko­ni­¹po­la iz­me­ðu Al­ba­ni­je i Grè­ke ula­zi se
na al­ban­sku te­ri­to­ri­ju, pri­èa Ko­èo Da­naj u raz­go­vo­ru za
„Prav­du“.

– Da­kle, ra­di se o na­ci­ji ko­ja se gra­ni­èi is­klju­èi­vo sa­ma sa
so­bom. Ovo sta­nje je naj­ve­æi ap­surd evrop­skog kon­ti­nen­ta. Za­to,
ume­sto ve­¹taè­ke Al­ba­ni­je, mi ¾e­li­mo da kroz pre­go­vo­re,
mir­nim pu­tem, gra­di­mo „Pri­rod­nu Al­ba­ni­ju“.

Na kom pro­sto­ru taè­no mi­sli­te da mo­¾e­te da gra­di­te, ka­kao
ka­¾e­te, tu „Pri­rod­nu Al­ba­ni­ju“?

– To su gra­ni­ce ko­je je po­sta­vi­la Va­lon­ska kon­fe­ren­ci­ja, 28.
no­vem­bra 1912, ka­da je pro­gla­¹e­na ne­za­vi­snost Pri­rod­ne
Al­ba­ni­je. Ove gra­ni­ce ni­su bi­le pri­zna­te od am­ba­sa­dor­ske
Lon­don­ske kon­fe­ren­ci­je 1913, ko­ja je po­de­li­la al­ban­sku
na­ci­ju na pet de­lo­va. Za­to æe se li­sta „Pri­rod­na Al­ba­ni­ja“
obra­ti­ti Me­ðu­na­rod­nom su­du prav­de u Ha­gu, od ko­jeg æe
zah­te­va­ti da ob­ja­sni za­ko­ni­tost Lon­don­ske kon­fe­ren­ci­je i
za­tra­¾i­ti nje­no po­ni­¹te­nje.

Da li mi­sli­te da æe me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca bla­go­na­klo­no
gle­da­ti na even­tu­al­nu pro­me­nu gra­ni­ca na Bal­ka­nu?

– Na¹ zah­tev je ustva­ri po­nu­da za mir, ko­ja se nu­di ne sa­mo
me­ðu­na­rod­noj za­jed­ni­ci, ne­go i svim su­se­di­ma u re­gi­o­nu. Mi
¾e­li­mo di­ja­log sa svi­ma i o sve­mu. Me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca je
pro­tiv pro­me­na gra­ni­ca si­lom, ali ni­je pro­tiv to­ga da se
gra­ni­ce me­nja­ju mir­nim pu­tem, do to­ga mo­¾e do­æi sa­mo
di­ja­lo­gom. Na pri­mer, ako na­rod i par­la­ment Ko­so­va po­sle
iz­bo­ra 12. de­cem­bra bu­du ¾e­le­li uje­di­nje­nje sa Al­ba­ni­jom,
ta­da æe i me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca do­zvo­li­ti is­pu­nje­nje vo­lje
Al­ba­na­ca. Upra­vo za­to smo u plat­for­mi Pri­rod­ne Al­ba­ni­je
naj­pre pred­vi­de­li uje­di­nje­nje Ko­so­va i Al­ba­ni­je do 28.
no­vem­bra 2012, ¹to se po­kla­pa sa sto­go­di­¹nji­com ne­za­vi­sno­sti
Al­ba­ni­je. Dru­go, uko­li­ko Al­ban­ci u Ma­ke­do­ni­ji, ko­ji su po
usta­vu kon­sti­tu­tiv­ni na­rod, bu­du tra­¾i­li da se re­fe­ren­du­mom
iz­ja­sne za pri­pa­ja­nje Al­ba­ni­je, me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca ih
si­gur­no ne­æe uz­ne­mi­ra­va­ti, jer je re­fe­ren­dum mir­no
sred­stvo. Me­ðu­na­rod­na za­jed­ni­ca ne mo­¾e da bu­de pro­tiv mi­ra
u re­gi­o­nu.

Da li to zna­èi da ste obez­be­di­li po­dr­¹ku me­ðu­na­rod­ne za­jed­ni­ce?

– Ne­ki po­zna­ti evrop­ski po­li­ti­èa­ri sma­tra­ju da je 1913.
uèi­nje­na ve­li­ka isto­rij­ska ne­prav­da nad al­ban­skim na­ro­dom.
Do­volj­no je po­me­nu­ti biv­¹eg bri­tan­skog spolj­nog mi­ni­stra
Ro­bi­na Ku­ka, ko­ji je u apri­lu 1999. u Do­njem do­mu u Lon­do­nu
re­kao da je nad al­ban­skim na­ro­dom uèi­nje­na ve­li­ka isto­rij­ska
ne­prav­da, ko­ja se mo­ra is­pra­vi­ti. Tre­ba po­me­nu­ti i po­sled­nju
iz­ja­vu biv­¹eg am­ba­sa­do­ra OEBS-a Vi­li­ja­ma Vo­ke­ra, ko­ji je
ne­dav­no u Pri­¹ti­ni iz­ja­vio da ne­ma ni­èeg lo­¹eg u to­me da se
Ko­so­vo i Al­ba­ni­ja uje­di­ne, i zad­nje is­pi­ti­va­nje „Ga­lup
in­ter­na­ci­o­na­la“, i to na zah­tev EU, pre­ma ko­jem 81 od­sto
Al­ban­ca Ko­so­va tra­¾i uje­di­nje­nje sa Al­ba­ni­jom.

Da li ste sve­sni da æe se toj ide­ji us­pro­ti­vi­ti srp­ske vla­sti i
zva­niè­ni Be­o­grad?

– Oèe­ku­jem da æe se ne­ki po­li­ti­èa­ri u Be­o­gra­du, ma­kar
in­di­rekt­no, slo­¾i­ti sa ide­jom li­ste Pri­rod­ne Al­ba­ni­je.
Pred­sed­nik LDP-a Èe­do­mir Jo­va­no­viæ je re­kao da ne­ma ni­èeg
lo­¹eg u to­me ¹to Al­ban­ci tra­¾e Pri­rod­nu Al­ba­ni­ju. Na­ma su
sig­na­li i to ¹to je i za­me­nik pre­mi­je­ra Sr­bi­je Ivi­ca Da­èiæ
pre dva me­se­ca iz­ja­vio da æe­mo „usko­ro ima­ti tri al­ban­ske
dr­¾a­ve u re­gi­o­nu“ i da dva pi­ta­nja u re­gi­o­nu jo¹ ni­su re­¹e­na
– srp­sko i al­ban­sko pi­ta­nje. Bi­lo je jo¹ ne­kih iz­ja­va ko­je se
ti­èu isto­rij­skog po­mi­re­nja iz­me­ðu Al­ba­na­ca i Sr­ba. U tom
smi­slu, glav­ni grad Al­ba­na­ca je Ti­ra­na a ne Pri­¹ti­na.
Isto­rij­sko po­mi­re­nje za nas je Pri­rod­na Al­ba­ni­ja.

Ve­ru­je­te li za­i­sta da je mo­gu­æe spro­ve­sti tu ide­ju bez
su­ko­ba, jer bi se dr­¾a­va ko­ju za­go­va­ra­te pro­¹i­ri­la na
te­ri­to­ri­je su­sed­nih ze­ma­lja Bal­ka­na?

Op¹irnije u ¹tampanom izdanju.


SCHARF-LINKS TopNews – 74 – 24.11.2010

SCHARF-LINKS TopNews – 74 – 24.11.2010
==================================================
1. Nach Demo-Verbot, erst recht: Sparpaket stoppen –
Mobilisierungsendspurt für den 26.11.
2. Generation Revolution
3. Flucht in die NATO?
4. Terrorangst im „parlamentarischen Faschismus“
5. DIE LINKE und die innerparteiliche Demokratie: Statt Fortschritt,
Stagnation und Rückschritt
6. Russische Plutoniumfabrik will „nur“ noch 8 Jahre Umwelt
verseuchen – mit deutscher Hilfe
7. Spanien: Telepizza entlässt Arbeiter
8. Aufruf zu Tagen der Opposition am 6. und 7. Dezember 2010
9. Piratenpartei steuert nach links
10.Kommt die neue rechte Partei?
11.“Ich soll entmündigt werden, damit ich keine Ansprüche mehr gegen
den Sozialstaat durchsetzen kann!“
12.Crossover-Welle in Postmodernien – Auch der Reformismus erfindet
sich immer wieder neu

Link zum Abmelden des Newsletters am Ende der Seite

====================================================

1. Nach Demo-Verbot, erst recht: Sparpaket stoppen –
Mobilisierungsendspurt für den 26.11.
==================================================
Nur noch 7 Tage bis zum Tag X, dem Tag, an dem das so genannten
Sparpaket im Rahmen des Haushalts für 2011 verabschiedet werden soll.
An diesem Tag ruft das Berliner Bündnis Wir zahlen nicht für eure
Krise zu einer Belagerung des Bundestages, zu einer eigenen Abstimmung
mit Roten Karten auf, um klar und deutlich zu sagen: Sparpaket
Stoppen!
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=mczilviutprybzz

2. Generation Revolution
==================================================
Unpolitisch ist out – ziviler Ungehorsam ist in
Schlussfolgerungen aus den Castor-Protesten 2010

von Inge Höger und  Carsten Albrecht

Die Castor-Proteste Anfang November im Wendland haben gezeigt, was
die Demonstrationen gegen Stuttgart 21 bereits angedeutet haben: Die
Rede von der unpolitischen Jugend gehört der Vergangenheit an. Bereits
an der Auftaktkundgebung am 6.11. waren unter den 50 000 Menschen, die
laut nein zur Atomkraft gesagt haben, auch zahlreiche Teenager. Sie
sind Teil einer neuen, jungen Protestkultur.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=yhwasajwklxqggl

3.  Flucht in die NATO?
==================================================
Anatomie eines politischen Wechselbalgs

von Kai Ehlers

NATO Treffen in Lissabon; alle scheinen sich einig zu sein: Die Welt
befinde sich im Wandel, „neue Herausforderungen und Bedrohungen“
müssten gemeistert werden. Aufgezählt werden „Weltwirtschaftskrise“,
„Umweltprobleme“, „Angriffe aus dem  Cyberspace“, „Terrorismus“,
gemeint sind, zumindest aus amerikanischer Sicht, wie bei dem
Altstrategen Sbigniew Brzezinski nachzulesen, die „politisch erwachten
Völker“, die die Welt zunehmend in Unruhe versetzten.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=ecvfkvlvnsosdxf

4. Terrorangst im „parlamentarischen Faschismus“
==================================================
von Ullrich F.J. Mies

Der Neoliberalismus gebiert ein Monster von dem man glaubte, es sei
allein schon begrifflich unmöglich: Den parlamentarischen Faschismus.
Faschismus war in der Vergangenheit stets mit brutalen Diktaturen
verbunden, meist wurde er nach Militär-Putschen installiert.
Doch die Zeiten ändern sich und die politischen Wiedergänger des
Faschismus kehren in neuem Gewande zurück.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=mqdsikmuuaoaoov

5. DIE LINKE und die innerparteiliche Demokratie: Statt Fortschritt,
Stagnation und Rückschritt
==================================================
Landesparteitage im Saarland und in Rheinland-Pfalz enttäuschen

Von Edith Bartelmus-Scholich

Am Wochenende fanden in den südwestlichen Landesverbänden der
Linkspartei Landesparteitage statt, auf denen wesentliche Fragen der
innerparteilichen Demokratie verhandelt wurden. Im Saarland ging es
darum, wie künftig mit öffentlich geäußerter Kritik an der Partei
umgegangen wird. In Rheinland-Pfalz stand die Trennung von Amt und
Mandat im Mittelpunkt der Debatte.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=uopyumakmoovdfh

6. Russische Plutoniumfabrik will „nur“ noch 8 Jahre Umwelt
verseuchen – mit deutscher Hilfe
==================================================
von Bernhard Clasen

Spätestens 2018, verspricht Sergej Baranow, Direktor der 65 km von
Tscheljabinsk am Ural entfernt gelegenen Plutoniumfabrik „Majak“
stolz, werde das Werk die Verklappung von Atommüll in die Gewässer der
Gegend vollständig einstellen. Dies berichtet die russische
Fernsehstation „Vesti“ auf ihrer Internetseite.

Was auf die Leser der Nachricht beruhigend wirken soll, heißt doch im
Umkehrschluss: Bis 2018 dürfen die Gewässer um Tscheljabinsk weiter
radioaktiv verseucht werden. Schon einmal hatte man versprochen, in 7
Jahren sei Schluss mit der Produktion von Atommüll.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=naousicwicrdxog

7. Spanien: Telepizza entlässt Arbeiter
==================================================
von Wladek Flakin

Die spanische Fastfood-Kette Telepizza entließ einen Angestellten
wegen der Teilnahme am Generalstreik. Ein Gespräch mit Asier U,
Student an der Universität von Saragossa, der zwei Jahre lang bei
Telepizza arbeitete, und Mitglied der Gruppe Clase contra Clase.

Warum wurdest du bei Telepizza entlassen?

Ich arbeitete seit über zwei Jahren in einem Telepizza-Laden in
Saragossa. Im offiziellen Entlassungsbrief hieß es, dass ich „wenig
produktiv“ war, doch die Filialleiterin machte klar, dass sie es nicht
zulassen würde, dass irgendein Angestellter schlecht über den
Tarifvertrag redet, und erst recht nicht, dass einer das mit anderen
KollegInnen macht.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=puysougzrynhktw

8. Aufruf zu Tagen der Opposition am 6. und 7. Dezember 2010
==================================================
Liebe Kolleginnen und Kollegen,
liebe Mitstreiterinnen und Mitstreiter,

voraussichtlich am 3. Dezember wird der Bundestag die Hartz-IV-Reform
und damit neben einer marginalen Eckregelsatz-Erhöhung von 5 Euro vor
allem erhebliche Einschnitte und Kürzungen beschließen wollen.
Danach folgt aber noch die Entscheidung des Bundesrats, in welchem
die Delegierten der Opposition (SPD, Bündnis90/Grüne, DIE LINKE) die
Mehrheit haben.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=odgvifsbkykixnu

9.  Piratenpartei steuert nach links
==================================================
Programmparteitag in Chemnitz legt Grundsteine für ein vollständiges,
linksliberales Programm

Von Edith Bartelmus-Scholich

Auf dem Programmparteitag der Piratenpartei haben sich am Wochenende
die Befürworter eines kompletten Grundsatzprogramms, die „Vollis“,
gegenüber den „Kernis“, die das Programm auf wenige Kernpunkte
beschränken wollten, überraschend klar durchgesetzt. Die Partei rückte
dabei deutlich nach links und setzte ein paar libertäre Akzente.
Gleichzeitig erprobte sie neue Formen der Basisdemokratie.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=nymroocyzmbubei

10. Kommt die neue rechte Partei?
==================================================
Von B. B., Avanti 11/2010, www.rsb4.de

Das Echo auf die Äußerungen von Erika Steinbach1 und auf das Buch von
Thilo Sarrazin zeigt, dass sich das Potenzial für eine
rechtsradikal-rassistische Partei erneuert. Ist sie von den
Herrschenden gewollt?

In den meisten Nachbarländern sitzen rechtskonservative,
nationalistische und rassistische Parteien fest im parlamentarischen
Sattel. Dass bisher dem Bundestag keine rechtsextreme Partei angehört,
ist für die EU leider die Ausnahme. Nach einer Studie der
Friedrich-Ebert-Stiftung sehen 35,6?% der Befragten die BRD als durch
AusländerInnen überfremdet an; 34,3?% den Sozialstaat durch Ausländer
ausgenutzt; 31,7?% wollen Ausländer in die Heimat schicken, wenn
Arbeitsplätze knapp werden; und für 23,6?% braucht Deutschland eine
einzige starke Partei, die die Volksgemeinschaft insgesamt
verkörpert2. Der rechtsradikale Bodensatz der Gesellschaft ist da; er
muss nur entsprechend bedient werden.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=bpdjkgrajoutdng

11. „Ich soll entmündigt werden, damit ich keine Ansprüche mehr gegen
den Sozialstaat durchsetzen kann!“
==================================
von Bettina Fenzel

Hinweis:
Bettinas Rechtsanwältin hat folgenden Bericht zur Veröffentlichung
freigegeben:
www.bremer-montagsdemo.de/304/reden304.htm#304-BF
Die Anwältin hat inzwischen Akteneinsicht erhalten und Bettina
beruhigt, sie könne nicht „entmündigt“ werden. Am 25. November hat
Bettina noch eine Anhörung bei der Richterin.

Liebe Freundinnen und Freunde, auf der Montagsdemo am 2. August 2010
habe ich spontan einen kleinen Redebeitrag darüber gehalten, dass ich
unter „Betreuung“ gestellt werden soll, was einer faktischen
Entmündigung gleichkommt. Ich bin gebeten worden, für die
Montagsdemo-Website einen ausführlichen Bericht darüber zu erstellen.
Als ich am 14. Juli das Schreiben vom Amtsgericht in den Händen hielt,
dachte ich erst, es muss sich um einen Fehler handeln, da ich gar
nichts mit ihm zu tun habe. Als ich den Brief öffnete und las, bin ich
aus allen Wolken gefallen und dachte, das kann doch nicht wahr sein,
das ist ein Albtraum. Nur war es grausame Realität: Der Inhalt des
Schreibens ist als Angriff auf die gesamte politische Linke, auch auf
die Menschen der Montagsdemo, die Gewerkschaften, die
Friedensbewegung, fortschrittliche Christen und Christinnen zu werten,
auf „Attac“, Menschenrechtsgruppen, Anarchist(inn)en,
Kommunist(inn)en, ja auf alle Kräfte in der Gesellschaft, die sich für
eine gerechte Verteilung des Reichtums einsetzen!
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=jakplihicqmwyyy

12. Crossover-Welle in Postmodernien – Auch der Reformismus erfindet
sich immer wieder neu
====================================
von Michael Prütz und Michael Schilwa, Berlin, November 2010

So etwas wie Gesellschaft gibt es nicht, ich kenne nur Individuen,
Männer und Frauen und Familien, die alle zuerst an sich denken.

(Margret Thatcher in „Woman’s Own“ 1987 )

Vorbemerkung

Die Programmdebatte in und außerhalb der LINKEN ist in vollem Gange.
Wenig überraschend, dass die klassische Frage, ob und wenn ja, wie
und wie radikal der Kapitalismus abgeschafft, überwunden oder gezähmt
werden kann und soll, im Zentrum dieser Debatte steht.
Den „alten“, traditionellen Arbeiterbewegungsreformismus wissen
Antikapitalisten einzuschätzen – wir haben so unsere Erfahrungen
gemacht.
Was den „neuen“, postmodernen Reformismus angeht:
Nebelkerzen und Konfusion allerorten.
Anknüpfend an Ideen der Sozialforumsbewegung („Turtles and Truckers
United“) und der Rede von der „Mosaiklinken“ (Urban) kommen Strategien
jenseits von „Reform und Revolution“ (1) wieder schwer in Mode.
Der „Bewegungsphilosoph“ (Kipping) Thomas Seibert formuliert aktuell:

http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=esxqykfiguojxkh

====================================

Liebe MitstreiterInnen, liebe GenossInnen,

für Eure Artikel bietet ’scharf-links‘ ab sofort neue Regionalseiten:
‚Leverkusen‘ und ‚Ruhrgebiet‘ findet Ihr im Untermenue der NRW-Seite
(Spalte rechts), Sachsen, Thüringen und Mecklenburg-Vorpommern im
Hauptmenue. Wir freuen uns auf Eure Artikel.

Unsere Arbeit ist auf Spenden der LeserInnen angewiesen; denn wir
stellen die Inhalte kostenlos zur Verfügung. Wer spenden möchte findet
den Spendenaufruf für die weitere Arbeit der Redaktion
’scharf-links’unter:
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=tswgpnjbmqaxvjs

Die beliebten ’scharf-links‘-Lesezeichen wurden neu aufgelegt. Die
neue Auflage ist hoch glänzend, das Motiv wurde nicht verändert. Sie
eignen sich gut zur Verteilung auf Veranstaltungen, Demos und
Aktionen. UnterstützerInnen können unter redaktion@scharf-links.de
Lesezeichen zum Versand an ihre Postanschrift anfordern.

Mit solidarischen Grüßen

Edith Bartelmus-Scholich
Redaktion ’scharf-links‘

Besuchen Sie unsere Homepage – http://www.scharf-links.de

Um sich von der Mailingliste abzumelden, rufen Sie bitte die folgende
URL auf:
http://nt2.3sinus.com/srv1/e.cfm?mail=Dusan.Nonkovic@gmx.de&gid=1656&bid=22852