ОДГОВОРИ НА ГОРУЋЕ И ДРУГА ПИТАЊА

ОДГОВОРИ НА ГОРУЋЕ И ДРУГА ПИТАЊА

„Ови (познати опозициони политичари)само говоре о изборима, као да ће се изборима све решити. Имали смо изборе, милион до сад и где смо? Да се само изборима решавају проблеми, ми би, вероватно, били земља без проблема. Нека кажу шта намеравају и како намеравају.“

КОМЕНТАР ЈЕДНОГ ЧИТАОЦА НА ФОРУМУ ИНТЕРНЕТ-ИЗДАЊА ДНЕВНОГ ЛИСТА „БЛИЦ“

Иако овај коментар и захтев у њему („Нека кажу шта намеравају и како намеравају“) није био упућен директно нама, јер за нас се тек сазнаје, него онима који се мотају по политичкој сцени већ две деценије и постижу солидне, готово сјајне успехе у прављењу и никакве у решавању проблема, ми ћемо, као они који ће ускоро бити незанемарљиви актери поменуте сцене, испунити захтев анонимног читаоца и дати колико је могуће кратке и јасне одговоре на ГОРУЋЕ и друга питања Србије.

ОДГОВОР НА ГОРУЋЕ ПИТАЊЕ, ПИТАЊЕ ОПСТАНКА И РАЗВОЈА СРБИЈЕ

ШТА НАМЕРАВАМО ДА УЧИНИМО

Тренутно највећи, баш горући проблем у Србији је то што већина народа живи на ивици или и иза ивице сиромаштва, а без икакве, а нарочито јасне перспективе да се то стање бар неће даље погоршавати, а камоли поправљати и поправити.

Угрожен је и сам опстанак.

То је свима, или бар апсолутној већини јасно и познато.

Оно што се не зна јесте одговор на питање шта и како даље.

Гатања о години уласка у ЕУ су већ одавно постала неукусна, што политичарске „гатаре“ не спречава да се и даље тиме баве. Нико од њих, наравно, и не помиње оно што је чињеница, а то је да ни ЕУ моментално „не цветају руже“ и да има врло мало интереса да у своје редове прима још једну сиромашну и презадужену „рођаку“. Већ има Грчку, Бугарску, Румунију, Шпанију…

Наша намера, наш план за опоравак, а онда и развој, није зверњање около и надање од Мамаеф, Мамерике, тетка Еуније, па чак ни од Русије у чију добронамерност не сумњамо.

У основи нашег пројекта стоји стара народна мудрост која каже:

У се и у своје кљусе.

Преко осамдесет посто територије Србије је рурална (сеоска) средина, у њој обитава 55 одсто укупне србијанске популације, а еко и рурални, односно сеоски туризам је привредна грана која и у развијеном свету бележи успон.

Само непаметни и опседнути свакаквим идеологијама и „парадама“ то не виде и вуку Србију у задуживање, прљаву индустрију и банкрот.

Будућност србијанског села, и Србије уопште, је у прехрамбено-туристичком предузетништву.

Српски сељак, а и сељаци других нација који живе у Србији, као и многи други, ће, уз нашу стручну помоћ, у најскорије време постати предузетници са свим могућностима, правима и обавезама које такав статус собом носи.

Ускоро по доласку на власт нас који знамо шта и како, Србија ће постати велико градилиште, спремајући се за посао за који јој је Бог дао све што је неопходно, почев од прелепих амбијената до плодне земље.

Прехрамбено-туристичко предузетништво, (које у себи укључује и производњу органске хране, као и разне врсте туризма, од најважнијег сеоског до здравственог, гастрономског, авантуристичког…) везаће за себе, што директно, што индиректно,  у самом почетку на стотине хиљада оних који ће око тога бити упослени, а недуго затим и милионе њих.

Укратко: за релативно кратко време у Србији се неће беспосличити, тешко преживљавати, него пристојно живети. Није искључено да ћемо упослити и немали број „гастарбајтера“ из околних земаља, а пре свих наше људе који живе на територији нашег, за сада окупираног, Косова.

Србија се и сада, по питању сеоског туризма, сматра за лидера у региону и то пре свега због разноврсности понуде.

Али, за сада се тим послом, још недовољно организовано и од државе ових смушеника, неподржано ни законском регулативом, а камоли неком конкретном помоћи, само 800 СТ (сеоско туристичких) домаћинстава.

Након изборне победе Антиполитичарске партије Србије – Устанак, тај број ће се за кратко време удесетостручити, а онда расти „геометријском пеогресијом“ док се рурални део Србије не претвори у својеврсни прехрамбено-туристички Елдорадо.

Тада ће се, а и то се може догодити у року од само пар година, број СТ домаћинстава, односно број прехрамбено-туристичких предузетника  кретати око неколико стотина хиљада. А стотине и стотине хиљада ће посредно учествовати у развоју и потребама тог предузетништва.

КАКО НАМЕРАВАМО ДА ТО УЧИНИМО

Свет, западни, али и онај део који је са њим тесно пословао, је захватила светска криза, односно рецесија (опадање производње услед немогућности да се пласира нагомилана роба, а онда и услуге).

Узрок те кризе је садржан у самом концепту западне „тржишне економије“. Криза је потекла од водеће западне силе, САД.

Због рецесије су многе фирме, које су нама интересантне за спровођење нашег плана, претрпане робом коју сада не могу да продају и, што је такође битно, не могу да покрећу нову производњу. Имају, и то велик, проблем.

Ми им нудимо начин да га решавају и реше. Како?

Тако што ће нам, уз повољан рок отплате, а без посредовања белосветских на камате халапљивих банака, уступити сву потребну робу за опремање СТ домаћинстава, (домаћинстава која ће се бавити сеоским туризмом) и пружити нам све неопходне услуге за спровођење нашег СТ пројекта.

То значи да нашег сељака и све оне који се определе да постану прехрамбено-туристички предузетници (а имамо сигнале да то хоће и многи наши људи из Дијаспоре, као и многи који се сада злопате у урбаним срединама) обезбеђивање оптималних услова за започињање сигурног и сигурно исплативог посла на самом почетку неће коштати ни динара, односно еура. А добиће све што је неопходно, укључујући и интернет.

Нити ће се поводом тога наша Држава, она која ће настати кад нам ви дате подршку и зелено светло, задужити код било које међународне финансијске институције, јер већ смо дужни око 25 милијарди еура, које су „појели скакавци“.

Ми смо већ са некима од помињаних фирми ступили у контакт, а контакте ћемо интензивирати  када буде извесно да ћемо помоћу ваших гласова доћи у прилику да формирамо владу састављену од зналаца и предузетника.

Такав састав владе и страним и домаћим фирмама улива поверење да ће СТ пројекат (пројекат за развој сеоског туризма) бити извођен коректно, а у посао са нама ће се упустити када цео процес буде гарантовала Држава, она коју ћемо, уз помоћ ваших гласова, формирати можда већ следеће године.

Што пре, то боље за све вас који бисте  ДА ПРИСТОЈНО ЖИВИТЕ, а не да гатате када ћете ући у ЕУ и да ли ће вас и колико још ММФ кредитирати, тачније: задуживати.

Напомена:

Овде смо изнели само основне правце, али не и комплетан садржај нашег ПРОЈЕКТА ЗА ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК И РАЗВОЈ СРБИЈЕ, чији најбитнији, али не и једини,  део је  ПРСТ (Пројекат за развој сеоског туризма).

То су ствари којима се већ баве, а нарочито ће се бавити стубови наше политичке опције, опције активног антиполитичарства, и будуће власти у Србији: зналци и предузетници из разних области и делатности.

ОДГОВОР НА ИЗУЗЕТНО ВАЖНО ПИТАЊЕ, ПИТАЊЕ СТАТУСА КОСОВА

ШТА И КАКО НАМЕРАВАМО ДА УЧИНИМО

Шћиптари су једнострано донели одлуку о статусу Косова, тачније: о статусу свог политичког ентитета који је, уз помоћ САД и других, настао на теритотији нашег Косова.

Одбијали су и одбијају даље преговоре на ту тему.

Ок. И ми смо, кад већ неће да преговарају о томе, такође једнострано донели одлуку о статусу Косова.

Она гласи:

Политички ентитет Косова (намерно користимо шћиптарски назив за Косово, јер Косово је и даље наше, а Косова- нагласак на друго „о“,  је чије год) или Косоварски политички ентитет, који је, уз подршку САД, настао на нашој територији није у саставу Републике Србије. Косово као привремено недоступна или окупирана територија јесте.

Следствено томе, не признајемо никакве дугове које је тај Косоварски ентитет направио од момента доношења Резолуције 1244, а нарочито од момента када је тамо проглашена независност, нити дугове које ће правити убудуће.

Тај ентитет не признајемо, нити ћемо икада признати за државу.

Територије на којој је настао тај ентитет се не одричемо, нити ћемо се икада одрећи.

У преговоре са тим ентитетом ћемо улазити трезвено и  посредовано, уз одобрење и присуство земаља које нису признале тај ентитет за државу, а пре свега мислимо на Русију и Кину, а немамо ништа против да тај политички ентитет за своје посреднике изабере земље које га признају за државу.

Уосталом, без посредника не бисмо ни ступали у преговоре.

Као посредник би нам највише одговарала Америка, зато што је сила и што може да стоји иза онога што са њом договоримо и да врши утицај да се Косоварски ентитет понаша у складу са договореним.

Претпостављамо да ће Косоварски политички ентитет  за свог посредника изабрати управо САД. Односно да ће се САД „самоизабрати“. Уосталом, тај избор је њихова ствар.

Једино се принципијелно не бисмо сложили да један од њихових посредника буде ЕУ.

Јер ЕУ о питању Косова нема јединствен став.

Једним својим делом ЕУ дели наш став, а другим шћиптарски. То је прилично онемогућава да буде у улози посредника.

Премда нам у суштини не смета и ако ипак буду посредници. То ће се ионако одвијати у „америчкој сенци“. На неки начин ћемо тиме бити у предности, пошто један део ЕУ дели наше ставове.

Ето то су главни правци нашег виђења и решавања тог нашег, шћиптарског и интернационалног проблема.

И ми се слажемо да је „Косово срце Србије“, али се према њему и проблему у који је запало односимо пажљиво, као „кардиолози“.

Узалуд је викати или, не дај боже, рушити Београд, као што је било.

Проблем не служи томе да се око њега заважњују политиканти и дилетанти, него да га реше они који могу и знају. А то смо ми.

Тако ће питање статуса Косова добити свој реалан одговор, а читава ствар ће се до даљњег „заледити“ и престати да нам прави сметње.

Шта ће донети будућност, видећемо.

До тада то „залеђивање“ одговара и нама и нашим савезницима, па, будите сигурни, и САД. Погодите коме не одговара?

И плус: Косоварски ентитет неће постати чланица ОУН докле год Руси у Савету безбедности имају право вета, а то значи: никад. Тако да ће све своје послове морати да завршава преко САД. Али, што би то била наша брига?

ОДГОВОР НА МАЊЕ ВАЖНО, АЛИ ВРЛО ПРИСУТНО ПИТАЊЕ, ПИТАЊЕ УЛАСКА У ЕУ

КАКО ВИДИМО ЕУ И ШТА И КАКО НАМЕРАВАМО ДА УЧИНИМО ПОВОДОМ УЛАСКА У ЊУ

Наше гледиште о Европској Унији је следеће:

Европска Унија је политички ентитет који нема јединствену спољну и економску, па самим тим ни јединствену монетарну политику, иако има заједничку валуту – еуро.

Због тога се тај ентитет, та политичка творевина, не може сматрати државом, ни унитарном, ни федералном, укратко: никаквом.

Пре се може говорити о лабавом савезу самосталних држава, који ће трајати док то одговара свима, или бар неким већим чланицама тог савеза, као што су: Немачка и Француска.

Има десет година откако петооктобарски пучисти, а пре свега демократе, популарног имена „жути“,  из избора у изборе обећавају „европску Србију“ ,(на локалном нивоу су обећавали и „европске Пржогрнце“), и на основу тог обећања побеђују, премда не толико да могу да владају без коалиционих партнера.

Дежурни „европски Србин“, Божидар Ђелић је свако мало обећавао кандидатуру за ЕУ, па и сам улазак у исту.

Али ништа од тога. Парафразирајући наслов оне црногорске серије, могли бисмо рећи: „Србија се још није ни кандидовала, а ка‘ ће – не знамо!“

У међувремену је ЕУ под притиском светске кризе попустила у ентузијазму за новим прикључивањима.

Сада ствари, веровали или не, стоје тако да Србија у догледно време не би била примљена, па све да је не само ухапсила Младића, него и онај недефинисани Косоварски политички ентитет признала за независну државу.

А владајући, па ево и опозициони политичари (СНС) и даље  се залажу за „европске интеграције“ и обећавају скори улазак у ЕУ, као пут за наш опоравак и развој. Искуства Румуније и Бугарске њима, као и што шта друго, ништа не говоре.

Значи: док не уђемо у ЕУ,  у коју у (не)догледно време нећемо ући, нама ће бити овако како је, а то значи: изузетно лоше.

Када би руководство неке фирме која лоше послује тврдило да ће се стање поправити тек кад се та фирма прикључи некој светски познатој компанији, а тој компанији ни у пети није да дотичну фирму и уопште, а камоли у скорије време прими за свог партнера, да ли би власник те фирме такво руководство задржао на руководећем месту или би потражио ново, које би могло да ту фирму вади из буле независно од тога да ли ће је она светска икад примити у своје редове?

Та фирма је Србија са очито лошим руководством, (владајућим политичарима, али и ништа бољом опозицијом). Ако демократски власник те фирме, народ Србије, под хитно не упосли добре менаџере, Србији су банкрот и стечај једина перспектива.

Ево шта по свим питањима везаним за улазак у ЕУ стоји у програму Антиполитичарске партије Србије – Устанак, коју оснивамо и којa ће, кад народ то одлучи, на чело Србије поставити не политичаре, него политичке менаџере, способне да, са или без уласка у ЕУ, грађанима омогуће пристојан живот:

НАШ ОДНОС ПРЕМА  ПРИДРУЖИВАЊУ ЕУ

Све европске стандарде који су у складу са нашим државотворним, реалистичким и социјално коректним приступом, као и нашим погледом на економски проспертитет, сматрамо за нас добрим и корисним и, наравно, да ћемо се не само залагати за њих, него ћемо их и успостављати и примењивати у пракси.

Друго је питање, да ли су сви европски стандарди такви?

Постоји једна, не  превише позната, изрека која гласи:

Глупост је глупост, па чак и када долази са Запада.

Очит пример за то је економска идеологија под називом приватизација, чије „спровођење у живот“ није донело стварно решење, (а свако друго је апсурдно), за проблеме које је створио тзв. комунизам.

Што се нас, а и здраве памети, тиче, стандарди се не деле на европске и неевропске, него на добре, односно корисне и оне друге.

Све што долази из Европе, а корисно је, наравно да ћемо прихватити; оно друго, ако га има и колико год да га има, наравно да нећемо.

Европа, као синоним за скуп политичких и економских решења и стандарда, није света крава, па да је се не сме дирнути, односно на њу гледати реално и исто тако о њој расуђивати. То би се, уосталом, косило и са неким од кључних баш европских стандарда.

И није толико битно да ли ћемо се, још мање када, битно је како ћемо се придружити Европској Унији.

Уосталом, за прихватање и примењивање корисних стандарда долазећих из тог правца и није неопходно (већ) бити члан ЕУ.

Та примена је делимично већ почела, а изборном победом АПС УСТАНАК ће се сасвим сигурно интензивирати.

Бићемо наизглед нескромни, када кажемо да ће тада и Европа моћи да понешто научи од нас.

Укратко: нема разлога ни да , а поготово по сваку цену, срљамо у ЕУ, нити пак да априори одбијамо сваку могућност да уђемо у њу. А нарочито ако се око тога лепо и партнерски договоримо. Али нишпта од тога није ургентно или горуће.

Тако да бисмо и то питање, као и оно око статуса Косова могли до даљњег да „заледимо“.

ИМАМО ПРЕЧА ПОСЛА.

www.apsorg.rs

apsorgrs@gmail.com

d.a.teodor@gmail.com

Драган Атанацковић Теодор,

покретач иницијативе за оснивање

АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК

064 232 2134

011 19 89 65

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: