Nakon posete patrijarha srpskog Austriji Otvaranje gvozdenih vrata POVRATAK U BUDUĆNOST

Otvaranje gvozdenih vrata

17/09/2010 21:18 | Patrijarh srpski Irinej sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom

Nakon posete patrijarha srpskog Austriji

Otvaranje gvozdenih vrata

POVRATAK U BUDUĆNOST

Autor: Tihomir Popović

Ispred radne sobe austrijskog saveznog predsednika u bečkom dvorcu Hofburg, u nekadašnjoj spavaćoj sobi Marije Terezije, stoji sat koji pokazuje vreme u obrnutom smeru od uobičajenog. Nekada je ovaj sat stajao pored kreveta Marije Terezije, te da se vladarka ne bi morala zamarati okretanjem kad se probudi, gledala je na sat u ogledalu preko puta postelje. Ovaj rečiti simbol zapadne težnje za podvrgavanjem okolnosti (zapadnom) čoveku ma po koju cenu, može dobro doći svima onima koji smatraju da je teško sa Zapadom ako mu ne pripadate.

Beč je, međutim, ovih dana bio svedok susreta koji su pokazali da je to možda ipak moguće. Patrijarh srpski Irinej je svojom posetom Austriji, u okviru koje je bio primljen i od austrijskog predsednika Hajnca Fišera, demonstrirao da između pravoslavlja i Srbije, sa jedne strane, i rimokatolicizma i Zapadne Evrope, sa druge strane, pored svih ne malih razlika, ne stoji nepremostiva provalija, već ona poslovična gvozdena vrata koja se mogu otvoriti čarobnom rečju dijaloga.

Patrijarh je bio u stanju da sa jedne strane govori o međucrkvenom dijalogu, posebno sa Rimokatoličkom crkvom, kao o istorijskom imperativu i da nadahnutim i poletnim rečima poziva na jedinstvo crkve, time oduševljavajući svoje zapadne sagovornike i slušaoce, a da sa druge strane mirno, ali veoma odlučno govori o srpstvu Kosova i Metohije i da ne zapliva niz vodu zapadnog diskursa u kojem su Srbi glavni krivci, a kosovski Albanci najveće žrtve sukoba sa kraja proteklog veka.

Reakcije uticajnih austrijskih medija, kako javne tako i kuloarske, s obzirom na dosadašnje izveštavanje o Srbima i Srbiji – epohalne su. Ne samo crkveni već i svetovni izveštači posvetili su se iscrpno sadržaju patrijarhovih reči, bez uobičajenih ironičnih osvrta na balkanske ratove devedesetih godina i refrene o srpskoj „svekrivici“. Patrijarh je shvaćen ozbiljno i veruje mu se. Njegov poziv na međucrkveni dijalog primljen je u austrijskoj javnosti kao verodostojan ne samo zato što je bio izrečen retko iskrenim i otvorenim rečima, već upravo zato što je bio propraćen i – prijateljskom – kritikom. Na konferenciji za štampu sa austrijskim, nemačkim, poljskim i srpskim novinarima patrijarh Irinej je govorio ne samo o neophodnosti dijaloga već i o problemima koje pravoslavni imaju sa nekim aspektima rimokatoličke doktrine, te su patrijarhova izlaganja doživljena kao iskrena, ozbiljna i odgovorna.

Matijas Čirf, šef poslaničkog kluba demohrišćanski orijentisane Narodne partije, stranke građanskog centra u Parlamentu Beča, koji je četriri puta imao priliku da doživi patrijarha u toku njegove posete Austriji, nazvao je prvojerarha Srpske pravoslavne crkve „harizmatičnom svešteničkom ličnošću“ i čovekom „koji ima dostojanstvo sveštenstva, ali i ono što jednog sveštenika čini sveštenikom: prilaženje ljudima, slušanje“ – reči nepatvorene hvale, koje su od devedesetih godina dosad retko mogle da sa čuju o Srbima na Zapadu.

Prvojerarhu Sprske pravoslavne crkve je jasno da je formu u jeziku teško razdvojiti od sadržaja, te je način na koji on iznosi svoju kritiku Zapada – bilo da se radi o neprihvatljivostima u učenju Rimokatoličke crkve ili o nepravednosti stava Evropske unije i SAD prema Kosovu i Metohiji – odlučujući za njeno prihvatanje. Kako je u svojoj pohvalnoj besedi u čast patrijarha u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci rekao Mihael Veninger, bivši ambasador Austrije u Srbiji, poglavar Srpske pravoslavne crkve je ličnost koja „drži kanale otvorene“. I zaista, i u patrijarhovim izlaganjima u toku posete Austriji posle kritike sledilo je često izražavanje nade da se svi problemi – čak i oni fundamentalne prirode – mogu rešiti dijalogom.

Uz novoga patrijarha Srbi imaju šansu da uđu u doba pomirenja i integracija, kako unutrašnjih, srpskih, tako i spoljašnjih. Biće ubuduće teško, ako ne i nemoguće, manihejski deliti Srbiju na „mračnu i klerofašističku“, sa jedne strane, i „naprednu i proevropsku“ sa druge strane. Pravoslavlje patrijarhovo je autentično, ali za razgovor otvoreno, a njegova Srbija je nacionalna, ali i prema Evropi otvorena. Oni koji budu sledili njegov primer neće upadati u veštačke dihotomije prošlosti, već budno spoznajući sadašnjost postavljati temelje integrativne budućnosti.

Patrijarh Irinej ne pokušava da silom zaustavi sat Zapada tamo gde ovaj – sa naše tačke gledišta – meri vreme pogrešnim smerom, već je kadar da razume kako se tačno vreme na tom satu očitava, ukazujući prijateljski Zapadu na njegovu pogrešnost. Šta će Zapad učiniti – otvoreno je pitanje. No izvesno je da će u hodanju po moru između Istoka i Zapada svi oni koji nemaju veru u smislenost toga hoda početi da tonu, a samo oni koji je imaju – uspeti i preći.

Autor je docent u Hanoveru i Osnabriku, doktorira na Filozofskom fakultetu Humbolt univerziteta u Berlinu, usavršavao se u nemačkom Bundestagu i odgovorni je urednik Informativne službe SOK AKTUEL Eparhije srednjoevropske

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: