ALEKSANDAR PAVIĆ: ZAŠTO SE 10. OKTOBRA NA ULICI TREBA SUPROTSTAVITI „PARADI PONOSA“

ALEKSANDAR PAVIĆ: ZAŠTO SE 10. OKTOBRA NA ULICI TREBA SUPROTSTAVITI „PARADI PONOSA“

utorak, 14 septembar 2010 07:11

Izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i demokratski akt građanskog suprotstavljanja jednoj agresivnoj i bezočnoj uzurpaciji glasačke volje građana Srbije, i otimačine iz njihovog već osiromašenog džepa

Lični režim Borisa Tadića, koji je neustavno na sebe preuzeo sve bitne funkcije u državi uključujući i vođenje spoljne politike zemlje, što je dovelo do potpunog debakla državne kosovske politike, i koji neustavno u isto vreme drži funkciju predsednika države i predsednika stranke, neprekidno ponavlja da će Kosovo i Metohiju braniti samo i isključivo „pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima“ (a sada, očigledno, čak više ni njima). U isto vreme je lični režim Borisa Tadića objavio da će se najavljena „Parada ponosa“ braniti stotinama, možda i hiljadama oružanih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, za državnu teritoriju Republike Srbije i vrednosti koje Kosovo predstavlja režim Borisa Tadića neće koristiti sva raspoloživa sredstva kojim jedna suverena država raspolaže, ali za odbranu vrednosti agresivnog homoseksualizma, koje „Parada ponosa“ propagira, isti režim će i te kako biti spreman da koristi sva raspoloživa sredstva jedne suverene države. Ima li jasnijeg dokaza do kojih je vrednosti sadašnjem marionetskom režimu u Srbiji stalo? Svaki građanin/poreski obveznik koji se protivi ovakvom vrednosnom i fizičkom usmeravanju oružane sile Republike Srbije ima pravo da stane na ulicu i da blokira pokušaj korišćenja državne oružane sile u te svrhe, tj. za zaštitu profesionalnih agitatora određenih seksualnih opredeljenja, koji ne zastupaju nikoga osim sebe pred svojim finansijerima i sponzorima, umesto u svrhe sadržane u Ustavu Srbije – odbrane teritorijalne celovitosti zemlje.

– Izlazak na ulicu 10. oktobra je i suštinski demokratsko pitanje. Naime, postalo je poznato da se novcem poreskih obveznika sada finansiraju profesionalni agitatori homoseksualizma okupljeni u više organizacija, koje se predstavljaju kao „nevladine“. Suprotstavljanje državno-sponzorisanoj „Paradi ponosa“ ujedno predstavlja i javni protest protiv činjenice da se te iste „NVO“ koje promovišu homoseksualizam – tj. agresivno propagiranje istopolne seksualne orijentacije, i njene apsolutne moralne i pravne ravnopravnosti u vidu prava na sklapanje istopolnih brakova, usvajanja dece homoseksualnih parova, učenja dece da je homoseksualnost jednako vredna kao i heteroseksualnost itd. – sada finansiraju i iz državnog budžeta Republike Srbije.

– Činjenica da se profesionalni homoseksualistički aktivisti finansiraju iz državnog budžeta sve ovo pretvara i u pitanje demokratskog legitimiteta. Naime, da su stranke sadašnje vladajuće koalicije jasno u svojim izbornim kampanjama istakle da se one zalažu za pravnu ravnopravnost homo i heteroseksualnosti, da će finansirati njene pobornike novcem poreskih obveznika i da će trošiti u opštoj bedi i nemaštini milione dinara iz državnog budžeta za organizovanje ne samo „Parade ponosa“ već i agresivnih propagandnih kampanji u gradovima širom Srbije koje promovišu homoseksualističke vrednosti – da su stranke sadašnje vladajuće koalicije sve to jasno i glasno predočile glasačkom telu Srbije i na toj platformi osvojile većinu, svi pobornici demokratije bi se morali pomiriti sa činjenicom, ma koliko se s njom moralno ne slagali, da većinsko biračko telo u Srbiji podržava ovakav program, koji uključuje i finansiranje i oružano obezbeđivanje „Parade ponosa“. Međutim, kako to nije slučaj i kako je očigledno da sadašnje vladajuće stranke nisu sve ovo istakle u svojim izbornim programima – verovatno zato što znaju da većinsko biračko telo u Srbiji ovako nešto ne podržava – izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i demokratski akt građanskog suprotstavljanja jednoj agresivnoj i bezočnoj uzurpaciji glasačke volje građana Srbije i otimačine iz njihovog već osiromašenog džepa.

– Svi oni čija se verska ili moralna ubeđenja nedvosmisleno kose sa vrednostima koje zastupa „Parada ponosa“  imaju pravo a i moralnu obavezu da se lično suprotstave korišćenju njihovog sopstvenog novca za javno promovisanje vrednosti koje su u suprotnosti s njihovim najdubljim verskim, moralnim i egzistencijalnim vrednostima. Diskriminacija, tj. razlikovanje između dobra i zla je neotuđivo pravo svakog čoveka i ni jedna državna ili režimska struktura nema pravo da to pravo povredi. Privatno izražavanje onoga što vernici smatraju da je porok je stvar svakog pojedinca, i to je nešto što ni jedan čovek, pa čak i ako je vernik, nema pravo da sprečava, ali i te kako ima pravo da spreči da se njegov poreski novac upotrebljava u svrhe javnog propagiranja vrednosti suprotnih njegovim/njenim najdubljim verskim uverenjima. Zato je organizovanje raznih „parada ponosa“ praktično jednako varvarskom, paganskom primoravanju vernika da jedu hranu poškropljenu krvlju idolskih žrtava, što organizatori i sponzori takvih manifestacija vrlo dobro znaju. Suprotstavljanje raznim „paradama ponosa“ je stoga neodvojivo od svakog pokušaja organizovanja takvih „parada“.

– Svima kojima je i dalje stalo do Kosova i vrednosti Kosovskog zaveta jasno je da borba za njih počinje u sopstvenom okruženju. Nikada nećemo kao narod biti dostojni povratka kosovskih svetinja u državni okvir Srbije ako dozvoljavamo da nam se te vrednosti ruše ili devalviraju ispred naših očiju u srpskoj prestonici. Dakle, suprotstavljanje „Paradi ponosa“ je i početak bitke za vaspostavljanje vrednosti koje Kosovo i Kosovski zavet oličavaju, a koje su nas kao narod očuvale tokom vekova.

– Na kraju, izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i simboličan čin suprotstavljanja svim uzurpacijama sadašnjeg vladajućeg režima – od prekrajanja izborne volje građana, do nenajavljenog usvajanja Statuta Vojvodine, nenajavljenog usvajanja Rezolucije o Srebrenici, nenajavljene prodaje Telekoma Srbije, nenajavljenog odstupanja od oslanjanja na Rezoluciju 1244 u odbrani teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemlje, i svih drugih uzurpacija, koje su predugačke za nabrajanje. Svaki građanin, kao glasač čija se izborna volja ne poštuje i čiji se novac nenamenski troši ima pravo da se lično suprotstavi takvom bezakonju. I, kao što ga nisu pitali pre nego što su odlučili da pogaze njegovu suverenu biračku volju, tako ni on nije dužan da pita ikoga da li ima pravo da izađe na ulicu, čije održavanje on/ona plaća i iskaže svoje građansko neslaganje i svoj građanski otpor.

Eine Antwort

  1. Tačno kažete, g. Paviću: “ I, kao što ga (narod) nisu pitali pre nego što su odlučili da pogaze njegovu suverenu biračku volju, tako ni on nije dužan da pita ikoga da li ima pravo da izađe na ulicu, čije održavanje on/ona plaća i iskaže svoje građansko neslaganje i svoj građanski otpor.“
    I više od toga. Legitimno je pravo naroda da u situaciji ugroženosti svog svakovrsnog opstanka na takvu situaciju odreaguje USTANKOM. Ustanak i revolucija nisu isto. Revoluciju pokreću interesne grupe koje se koriste narodnom bedom da bi postigle SVOJE, a ne ciljeve koji su bliski narodu.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: