Godina sirotinjske zabave

Godina sirotinjske zabave

Kada je, a tome ima već nekoliko decenija, prijatelj pisca ovih redova, inače u svoje vreme vrhunski sportista, boravio u Brazilu, tada mu je ljubazni domaćin u ulozi vodiča pokazavši velelepnu Marakanu, rezignirano rekao: Dok god ovaj stadion bude pun, u Brazilu se neće dogoditi revolucija! I zaista, i pored toga što narod Brazila, na obodu velikih gradova čije plaže šljašte sa razglednica i turističkih prospekata, u favelama živi ispod svakog ljudskog dostojanstva i egzistencijalnog minimuma, u Brazilu ni danas kao ni onda revolucije nema. Iako se sa pravom upinje da u sadejstvu sa ostalim članicama takozvanog BRIK-a (Rusija, Indija i Kina), stvori preduslove multipolarnog (čitaj: pravednog) sveta, Brazil je i dalje ‚zadnje dvorište‘ Amerike, sa odgovarajućim tretmanom. Za to vreme, bolje rečeno svo vreme, stanovnike favela, osim utehe koju im pruža rimokatolička crkva zadužena prevashodno za period nakon fizičke smrti, drži još jedino nada da će poput Ronalda ili Ronaldinja, kroz fudbal pronaći izlaz iz dosuđene im bede. Kada polupismeni televizijski sportski komentatori, u želji da obogate svoje jadno izražavanje, fudbalski stadion nazovu hramom sporta, ta kvalifikacija svakako ima mnogo dublje značenje od mišljenog.

U čemu se srpski slučaj, ove dvehiljade i desete godine razlikuje od brazilskog? Najviše po klimi, moglo bi se reći. Sve ostalo imamo: bedu, besperspektivnost, lepotice, tajkune i njihove latifundije, exit-e, guče, festivale, i beskrajnu količinu sporta.

Pošto smo se, kako predsednik vlade nedavno podseti opredelili za kapitalizam, i za tržišne principe koji uče da je sve roba sa svojom cenom koju u slobodnom prometu bez upliva države određuje tržište, trebalo bi da se u skladu sa mestom i vekom i ponašamo. Tako u narodu koji ima lepotica na pretek, a u uslovima novog životnog stila što ga putem javnih medija diktira ruka nekog nevidljivog dirigenta (videti ogled Zaglupi, osiromaši, vladaj), pojavljuje se deficit platežno sposobnih muškaraca, rečju – bogataša. Jezikom našeg mudrog premijera, potražnja za njima je veća od ponude. Šta našim mladićima, osim odlaska u beli svet, stoji kao mogućnost za ostvarenje nametnutog životnog stila, koji je postao toliko uvrežen i normalan kao i kapitalizam? Nekolicini je to preduzetništvo, pogotovo ako potiče još iz osamdesetih, malobrojnima neko menadžersko mesto u stranoj kompaniji. Većini, baš kao u Brazilu ili bilo kojoj drugoj siromašnoj zemlji, to je sport. Sport, koji za račun njegovih vlasnika troši svoje protagoniste, i telesno ali i duhovno, razvijajući u njima najniže kapitalističke porive pod maskom želje za pobedom. Star sistem, taj izum Lukavoga što od ljudi želi da napravi bogove kojima će se osirotele mase klanjati i sa njima identifikovati, zaživeo je i u sportu poodavno. Kada je negde krajem osamdesetih jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša svih vremena, tragično preminuli Dražen Petrović potpisao ugovor sa stranim klubom, taj se transfer nazivao epohalnim. Čak je i tadašnji predsednik savezne vlade, Branko Mikulić, uskliknuo: “Da mi je četa takvih, izveo bih zemlju iz krize!“ No, iako je za ovo nedugo vreme dekadencija obezvredila sve pa i novac, u poređenju sa današnjim transferima mnogo lošijih igrača, Dražen Petrović je mirne savesti u svoj ugovor mogao dopisati barem još jednu nulu.

I tu se, poput mističnog Uroborosa, zmije koja jede vlastiti rep, zatvara krug: industrija sporta, kao deo totalne industrije svake vrste pod nadzorom istih vlasnika, investirajući ogroman novac u sport očekuje, po sistemu spojenih sudova, dobit na prividno drugoj strani – industriji zabave, tojest zamajavanja. Jer, šta je zbilja sport, osim ogromne, hipnotički privlačne, planetarne zabave za mase? U vreme totalitarnih režima, on je, poput svog antičkog uzora, bio instrument slavljenja i uzdizanja vođe, od Zevsa do Hilera, da ne idemo dalje. Ili je u jednake svrhe služio za potrebe nacije. Ovaj autor, nasuprot medijskog glavnog toka, ne misli da su srpske navijačke grupe (najveće) društveno zlo. Naprotiv, u njima želi da vidi, jer se radi o mladosti, izraz najboljih, slobodarskih vrlina našeg naroda. Ti mladići vođeni kakvim – takvim idealima još uvek nisu stigli da se pokvare i legnu na rudu konformizma i sebičnog interesa. Nevolja je, međutim, u tome što njihova energija, lična i kolektivna, nije usmerena ka konstruktivnim, već prečesto ka destruktivnim ciljevima, u nedostatku poimanja onoga što je zaista važno. Jer, preskočiti ogradu ambasade jedne nama po svemu neprijateljske zemlje da bi se skinula njihova zastava, iz protesta zbog učinjene nam sportske nepravde, nema za ovaj narod isti značaj kao kada bi se neka navijačka grupa okupila da iskaže svoje neslaganje sa dosadašnjim učincima privatizacije narodne imovine, ili sa preostalim najavljenim prodajama.

I dok Dunav i Sava, baš poput vremena teku u nepovrat, tako se povećava količina svih zabavnih (glupost ne može biti zabavna?) sadržaja, posebno u najuticajnijim, elektronskim medijima. I tu prednjače, ne samo kvantitetom svojih resursa i emisionim dometom, nego i kvalitativnim učincima u zaglupljivanju, najveći. Jedna sa navodno društvenom ulogom, kojoj je namenjeno emitovanje nesnošljivih količina sporta, i druga, komercijalna, kojoj su bliže lake note i reality programi. Tako ovaj narod živi u neprekinutom karnevalu, prema kojem je onaj brazilski u Riju, otprilike što i seoska kobasicijada naspram nekoliko dana opijanja u Guči. A i održava se svega jednom godišnje, dok je Srbija evropska, pa i svetska velesila slatkog života. Ovde se noću ne spava. No, kada se jednom ipak otrezni(mo), da li ćemo, poput junaka filma Kad porastem biću kengur, dva gubitnika na vrhu solitera, i dalje zevati i pitati: Hoće li već jednom nešto da se desi?

Posle godina koje su ‚pojeli skakavci‘ došle su nam godine sirotinjske zabave. I to je i logično: što je manje hleba, više je igara.

Predrag Anđelić
http://www.predrag-andjelic.com/tekstovi.html

4 Antworten

  1. Пажљиво сам прочитао предњи текст и у њему видео властито размишљање. Али је и најтеже разрешити проблеме људске заједнице. Ако три четвртине људи на Планети нису у стању да мисле властитом главом и скоро ништа не мисле, очекујући да ће им „срећу“ донети други, па све што им се понуди, а није везано за њихову умну активност, прихватају, па и оно што ће их чинити несрећнијим(младић, који у кући једва саставља крај с крајем, купиће скупу улазницу за забаву и ако неће сутра имати шта да једе), а онада ће бити још сиромашнији. Такви углавном имају и малу квалификацију, па и мала примања – сиромашни слој друштва, који ће се повијати како ветар дува. Поред тога што је спреман да буде слуга, такав ће и прљав задатак извршити за мале паре.
    Петина популације углавном „мисли да да мисли“, а обично мисли оно што му је наметнуто или зашто је плаћен – колико је плаћен. Они су тај средњи слој друштва који: за паре размишљају о задатој теми; за паре пројекат спроводе; настоје да се докажу, како би им цена била већа; али не одговарају за последице онога што ураде. Обично се догађа да се у трци за зарадом догађају и такви пројекти, из којих се лако заради, а страда сиромашни слој друштва. У кризним временима ови пројекти су веома чести и они „руше и оно што вреди“, а иза тога, да би било ново, и што ће му донети зараду не мора бити ни квалитетније од оног уништеног. Главно је да се од потрошача извуку паре, које су тренутно мерило свих вредност. За њих ће се урадити све, па и најпрљавији послови (убиства, отмице, силеџијство итд.), јер у капитализму – циљ оправдава средство. Тај слој је плаћен да осмисли све оно што сте напред навели, не размишљајући о последицама.
    На крају можете открити да је остало 5% људи који су ти који мисле и оно што мисле претварају у пројекте и планове, ангажујући оне лакомислеће да им те планове спроведу. У њиховим је рукама власт, новац и сила и себе виде као наследне владаре над судбинама других људи – у рукама им је неограничена моћ.
    Мали је број њих који су спремни да мисле више за заједницу него на себе. Обично се ту доказује снага „људског чопора“ – као и код других животињских врста. Узеће највеће парче, приграбиће за себе већу корист, а да би то остварио мора имати снагу да влада над другима и моћ да је одржи. У њиховим је рукама мач и топуз. Он, који ће планирати да се произведе машина где се ослобађа људски рад, а неће, у исто време, разрешити питање оних који због робота остају без посла. Зато настоје да се она огромна маса држи у стању које сте добро приказали.
    Поздрављам Вас.

  2. Tekst je odličan, kao i ostali Vaši tekstovi. Možda se ne slažem baš sa svakim Vašim stavom, ali konvergencija sa onim kako razmišljam, postoji. O tome sam vam pisao i u poruci koju sam poslao na Vašem sajtu. Šta da kažem? Vidite li u nama i onome što činimo i nameravamo da učinimo onaj neophodni tračak svetlosti za tmušom ophrvanu Srbiju – pridružite nam se onako kako Vama najviše odgovara. Ljudi sa jasnoćom u srcu i glavi nikad nema previše. A, kao i uvek, posla je mnogo, a poslenika malo. Pozdrav.

  3. Схватио сам, веома давно, да се друштвене промене не могу извршити „преко ноћи“, али то не може извршити појединац, ако није удружио памет и рад с другима, који теже истом циљу. Појединац може деловати и самостално, само ако остави неуништиво дело, које ће га надживети и, око којега ће се окупљати други, који имају заједнички циљ. Све док постоји тежња „да смо паметнији од другога“ и личне интересе гурамо испред друштвених, тешко се можемо, у овим условима, организовати. Противник наших идеја, тренутно држи кључ и благовремено се организовао, да, користећи: снагу „мача и топуза“, капитал стечен на превару, са којим купује све, а све је тренутно на продају, па и држава.
    Колико се само лажи, на лак начин, пласира и то много више него истина, па смо се нашли у вртлогу „сиротињске забаве“, која посебно замајава оне „школоване“, који су и најчешће плен оних који креирају, у садашње време, главна кретања и диктирају услове живота или смрт, где смо само на папиру равноправни.
    У свом малом селу рођења, где често навратим, остали су да живе на очевом издржавању неколико младића. Док сам ја рачунао на њих да се покрене процес оживљавања пољопривреде и села, ти су се младићи (око тридесетак година) самоорганизовали и кренули у разбојништва и пљачку своји суседа, док се нису нашли пред судим. У многим хроникама и на многим местима у земљи, имамо сличну ситуацију. Нико у овој земљи не тражи излаз из овог стања, јер га не можемо ни наћи, оно се преселило са Запада и уселило у наше домове, овладало том беззличном масом – која у свему лута, а коју, на подмукао начин, организује нам глобалиста, испирајући мозак омладини.
    Да би се покренуо позитиван процес он мора кренути од омладине. Само не заражена особа може бити кључ будућих позитивних промена. Срдачан поздрав свим борцима.

  4. С разлогом се оглашавам:

    СРПСКИ ЈЕ НАРОД ОГУГЛАО НА ПРЕВАРЕ
    ПА ЋУТИ И НЕ РЕАГУЈЕ

    У ово време почео је једностран процес рехабилитације четничког вође из Другог светског рата Драгољуба Михаиловића – Драже, кога су присталице називале „Чича“.
    Овоме је претходило покретање реваншизма из Другог светског рата, па се понови та ратна ситуација: раздор, мржња и прогони нама догодише
    Савременик сам збивања из поменутог рата, па не морам слушати ничију причу, и не морам трагати да ли је та прича лаж или истина. Ако за себе будем рекао да ћу говорити истину, знам да један део, који прочита ове редове, рећи ће – лаже. А он има своју „истину“, коју му је други задао, а он се, најчешће, и њему продао.
    Лакрдија која се само код нас може догодити. Драгољубу Михаиловићу одржан је јавни процес 1946. године, и све је забележено. Ако садашње право хоће да га рехабилитује мора спровести нов процес и да докаже, да евентуално није доказана кривица, па је осуђени „невин“. А то се не ради овом приликом.
    Многи, па као и ја, јављају се у вези овог случаја и један другога оспоравамо. А чињенице су свима добро познате. Једна страна наводи оптужујуће чињенице, док друга, која све негија, а о тим чињеницама ћути, и избегава да ишта каже о случају: Вранића, Дубоне и многих јавних споменика на којима је, поред имена жртве наведено и од чије је руке погинуо. Та сведочанства су верификована у прошлости. Драгољуб Михаиловић је осуђен због злочина које су његове присталице, најчешће, с његовим знањем, починиле над народом, а не због тога што је водио четнички покрет.
    Па шта се хоће?
    Новој буржосакој творевини недостају ратни идоли, да би наставила брбу
    против друге стране, па покушавају да и фалсификатима то остваре. А управо ту и лежи читав проблем. Михаиловић није на своју руку остао у земљи. Он је остављен, као високи обавештајни официр и добио је задатак да у земљи под окупацијом одигра улогу и, по завршетку рата, сачува капитализам и монархију. Што се нашао у грађанском рату, са снагама које су се бориле противу окупатора, сам је томе крив. Због тога му се догодило да у тој борби сарађује са окупатором и осталим квинслишким снагама. Окупатори су великодушно наоружавали његове присталице, али сада да ратују противу заједничког противника и он се упустио у тај рат, и тај је рат изгубио, заједно са капитулацијом окупатора. О антифашистичкој борби тзв. Југословенске војске у отаџбини, коју народ никада није тако називао – то је велика подметачина.
    Ма шта се сада догодило, а догађа нам се и немогуће, али остаће у историји призната права онима који су у рату победили. Призната су и права на обновљену државу. Призната су права на Републиканско уређење. Признати су резултати првих послератних избора и новог устројства државе. И дуго после тога очувана Југославија била је у свету вреднована и призната.
    Снаге које реваншизмом освајају власт и хоће да мењају стање, како им се прохте, најчешће се додворавају новим газдама и биће тако и запамћене, а историја ће о њима изрећи свој суд – само да буде праведан. Како су дошли тако ће и нестати.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: