ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ДОГАЂАЈИМА НА КРАЈУ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ДОГАЂАЈИМА  НА КРАЈУ
ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
(Извод из необјављене књиге  „У загрљају кобре“  –  Милан Марковић – Миле)

За разлику од других заједница на балканским просторима, Срби су најгоре прошли, као и у свим ранијим временима, кад су се велике силе Европе нагађале с Турцима,  Срби су били жртве те нагодбе.
Да је српско руководство и пристало на услове НАТО алијансе, на самом почетку, био би измишљен  други разлог, да се то не прихвати. Зашто? Зато што је НАТО оруђе у рукама  реваншистичких сила, које су у  прошлом веку изгубили два светска рата, па се, уз помоћ својих крволочних савезника, свете  српском народу, а, план им је: да се Србија неутралише као држава и стечена моћ и снага умањи, како би се њом могло владати. Уништити њену научну, културну, политичку елиту; потпуно  је разоружати, свести њене оружане снаге на минимум и довести их у потпуну зависност и, тако, ставити  земљу под своју контролу и доминацију, пре него постане, евентуално, чланица ЕУ. Тако ослабљена и једино ће одговарати владајућој олигархији Уније, а Србија би остала полуколонијална у тој скупини. Реваншизам је главна покретачка снага уперена противу српског народа, коме се не дозвољава хомогенизација на овим просторима. То су, непријатељи српског народа радили и у прошлости, а то раде и сада…

***

ШТА СЕ МОЖЕ ОЧЕКИВАТИ У БУДУЋНОСТИ?

Многи су изрекли разне претпоставке, прогнозирајући будућност, која се може, али и не мора обистинити. Тако Тимоти  Гартон Еш у свом фељтону у једном од поднаслова прогнозира „судар цивилизација“ (објављено у листу „Политика“). По моме мишљењу судар цивилизација  настао је у далекој прошлости и траје, а вероватно и да никада неће престати. Свака цивилизација на планети покушава да истисне ону другу, поготово конкурентску и која  преставља опасност за њих. То је борба на живот и смрт, урођена човеку, као и сваком другом живом створу.
Већ је напред речено да Други светски рат није разрешио основни проблем  у подели света. Ту се стало,  јер се одмах отворио проблем (сукоб) унутар антихитлеровске коалиције (Америка и остали – СССР), и, убрзо, имамо страховиту трку у наоружавању, и дуги низ година се води хладни рат између те две групације држава, може се рећи цивилизација. Оне су биле главни покретачи, произвођачи, продавци (што легално, а више илегално), оружја посебно државама које су назване „државе у развоју“.  Све се ово  преноси и на њихове идеолошке савезнике, па се отворио широки фронт сукоба интереса…

Док је „Хладни рат“, имао у основи сукоб са идеолошким предзнаком, нови то неће имати. Исто тако као што ни Други светски рат није имао предзнак „верски“ и „идеолошки“, ни будући светски сукоб, до којег неће тако брзо доћи, неће имати предзнак верски и идеолошки. До тог времена, водиће се веома прљави ратови ниског интензитета, које ће планирати, припремати, наоружавати (обе стране у сукобу), иницирати, и њима управљати агресивне земље капитализма, како би дошле до већег плена (стратешких сировина), јефтине радне снаге (робовског рада), погоднијих стратешких позиција (градњом утврђења око евентуалног противника), као што су, у прошлости, освајачи амричког простора то радили. Неће бити милости ни према коме, јер онај, који све то планира, нема милости ни према тренутним савезницима. Најпрљавије методе, силу, и подмуклост у сукобу, лежи у бити светског хегемона, баш као и  нагон најсвирепије животиње…
Ако се буде „историја“ и  понављала, а много тога се, често понавља што се тиче ратних похода (историја је све то бележила) и овом савременом походу може  се  назрети крај. На крају тих прљавих сукоба, још прљавијег односа у свету, када се не бирају средства да се обмане и такозвана „светска заједница“, која је под патронатом главног хегемона и стратега, (а ова му организација служи као нека полуга, ударна песница, а често и као обична пијаца, на којој се цењкају велике силе, да би сопствене проблеме решили на штету других, а посебно, када су је и  сами назвали “штап“, а свој прљави капитал (натопљен крвљу невиних), нуде као “шангарепу“…), мали народи, а посебно балкански, тек ће схватитит превару, али ће им то бити касно, јер неће бити слободни у текућем 21. веку…
Колико је отужно чути нашег малог политичара-вазала кад нам говори о „Западним вредностима“, које заправо само он прижељкује, а обичан свет се може испружити само онолико, колико му је губер дуг. Па ми смо у периоду СФРЈ од неразвијене земље, својим радом и мудрошћу створили државу, за пример другима, па су у том периоду и ови мали политичари школе завршавали. А родитељи су им  изашли из опанка сад заборавише све. Негирају вредности које су им омогућиле одскочну даску у животу, претворише се у људе без разума, који све негирају, а чије су „вредности“ испод достојанства. Такве регрутује „Господар света“. Он је дао паре да тај и та прљава улога се одигра у било којој асоцијацији коју је формирала изопачена демократија, названа „светским хегемоном“!!! У то се могу сврстати многе политичке партије и странке, невладине организације, разни белосветски покрети, којима је пришла личност без здравог разума и који није свестан какву прљаву улогу одиграва у разбијању  народног бића и то у интересу подмуклог непријатеља коме су екс-плоатација и насиље својствена. Није случајно да бирачи у земљама „Западне демократије“ подржавају избор најратоборнијег и најагресивнијег вођу, јер из прљавог сукоба и сами имају корист и уживају у отетом – прави закон џунгле!!!
Јасно ми је, да ни ја, а ни други, не могу све рећи.  Поготово не и апсолутну истину. Осећам да се мој, српски народ, нашао у омчи и гвозденом загрљају белосветског шљама, који се домогао снаге да му, али по сопственом прилазу, кроји судбину. Што више тај „цивилизовани Западни свет“ покушава да докаже, како је „праведан“, а чињенице  све то  демантују…

***
(ДОДАТО)

Ово што се догађа крајем прве декаде Двадест првог века, јасно одсликава све оно што је у књизи речено и, на нашу несрећу, потврђује се …
Мале „пудлице“ великог господара, ангажоване су да спрече  расправу у  Уједињеним нацијама о српској Резолуцији у вези са Косовом. И ако успу, тренутно, могу постићи циљ и, Србују бацити на колена, али надолази ново време, које неће моћи да заустави  покренути процес, који ни мало неће бити у корист Западне олигархије.

Werbeanzeigen