Tadić „polomio“ Srbiju!


From: nikola djilas [mailto:djilasn@hotmail.com]

Subject: FW:

Posebna napomena: Zvonimira Trajkoviæa

Samo dva dana po ¹tampanju ovog intervjua na srednjoj duplerici lista „Nacional“ novinar Filip Radojèiæ je dobio otkaz. Radojèiæ me je lièno pozvao na mobilni telefon i gotovo plaèuæi saop¹tio da je dobio momentalan otkaz èak i bez ikakvog obrazlo¾enja.

Odmah sam pozvao glavnog urednika i dosta besno rekao da to stvarno nema smisla. Dobio sam odgovor da je on pogledao intervju i s obzirom da mu se dopao odobrio njegovo ¹tampanje. Jo¹ je dodao: „I ja sam revoltiran otpu¹tanjem novinara Radojèiæa ali takvo je nareðenje stiglo od vlasnika i ja tu ni¹ta nisam mogao da uradim“.

Vlasnika lista nisam mogao da dobijem danima.


Tadiæ „polomio“ Srbiju!

Kad sumiramo uèinak predsednika Tadiæa od u jula 2004 godine kada je prvi put izabran za predsednika Srbije on je katastrofalno pora¾avajuæi. Od te¹ke privredne situacije, ogromne nezaposlenosti, faktièkog gubitka Kosova i Metohije, stalnog uslovljava i poni¾avanja Srbije, potpune neizvesnosti ulaska u EU.. Sve najcrnje ¹to se Srbiji moglo dogoditi – pa otuda i ovakav naslov.


Boris Tadiæ posle debakla i odluke Meðunarodnog suda pravde o Kosovu, èije smo mi¹ljenje preko UN mi zahtevali smatrajuæi da æe iste one zemlje koje su Kosovo priznale sada presuditi u na¹u korist.

Ludost ili namerna „ludost“?

Tadiæ je u toj predsednièkoj kampanji obeæava kule i gradove, obilazio redove pred stranim ambasadama izjavljujuæi da kada on bude izabran za predsednika, da mladi vi¹e neæe odlaziti trbuhom za kruhom, da æemo odmah dobiti ©engen vize da putujemo kao sav normalan svet, da æemo u EU sigurno uæi do 2012 godine, a da je Kosmet èvrsto u na¹im rukama i da æe tako i ostati. Da ne nabrajamo dalje smuèiæe vam se, a mislimo da je dovoljno da se sami prisetite ¹ta je od ovih obeæanja ostvareno, gde smo danas – a ¹ta æemo sutra?

I pored svega toga, pored potpuno uni¹tavajuæe politike koju je kao predsednik Srbije vodio niko, ne postavlja i ne tra¾i njegovu odgovornost ili smenjivanje. Ustavom Srbije takva moguænost postoji i krajnje je vreme da Skup¹tina to pitanje pokrene ako ne mislimo da ulica treba da „re¹ava“ pitanje neuspe¹nog predsednika. Ako se ubrzo ne pokrene ozbiljna odgovornost za neuspe¹nu politiku, a Tadiæ je tu kljuèna liènost koji je uzurpirao sve poluge vlasti, neminovno æe se desiti neki novi 05. oktobar – ali sa kakvim sve posledicama te¹ko je prognozirati.

Postoje ljudi koji ne prognoziraju, veæ na bazi argumenata grade svoje stavove a mi ih nazivamo analitièarima. Tako je pre ¹est godina na¹ poznati analitièar i èovek koji je kao savetnik pomagao èetvorici na¹ih predsednika Zvonimir Trajkoviæ, u izbornoj kampanji za predsednika Srbije dao je listu „Nacional“ jedan op¹iran intervju. Naslov te duplerice u tada¹njem „Nacional“-u imao je malo provokativni naslov, „Zapad je Tadiæu polomio kièmu“ ali kada se intervju proèita lako se shvata za¹to je naslov takav. Bio je to intervju kojim Trajkoviæ bez uvijanja upozorava graðane da æe Srbija sa Tadiæem kao predsednikom imati velikih problema i da Tadiæ nije èovek koji bi trebao i mogao uspe¹no da vodi Srbiju. Mi smo ga prona¹li u na¹oj arhivi i uèinilo nam se vrlo interesantno ga sa vremenskom distancom od ¹est godina objavimo. Da vam ne bi preprièavali na ¹ta je Trajkoviæ sve upozoravao najbolje je da vam intervju prezentiramo a vi zakljuèak donesite sami.

INTERVJU: Zvonimir Trajkoviæ, politièki analitièar govori za „Nacional“ o novom predsedniku Srbije

Zapad je Tadiæu polomio kièmu

BEOGRAD – Zvonimir Trajkoviæ, nekada¹nji savetnik Milo¹eviæa i èovek koji je pomagao èetvorici predsednika u intervjuu Nacionalu analizira poteze i dosada¹nju politiku novog predsednika Srbije Borisa Tadiæa:

NACIONALsubota 03. juli 2004.

– Posle, sada veæ èuvenog incidenta na bazenu, kada su pokojnog premijera ljudi izvi¾dali a Ko¹tunicu doèekali ovacijama, Ðinðiæ je prona¹ao krivca u Tadiæu. Hteo je bukvalno da ga izbaci iz stranke. Da bi ga sklonio, poslao ga je u Ameriku da lobira za DS, ali Tadiæ je tada izlobirao za sebe. On od tada postaje amerièki èovek.

Kako se pona¹ao Tadiæ posle ubistva premijera?
– Tadiæ se u vanrednom stanju dr¾ao po strani èekajuæi rasplet. Posle smrti premijera, odmah je poèela meðustranaèka borba za pozicije. Od toga ko æe Ðinðiæa zameniti na mestu premijera, a jo¹ vi¹e ko æe preuzeti stranku. Tadiæ je premijersku ulogu prepustio ®ivkoviæu znajuæi da se ovaj neæe snaæi jer je Vlada veæ bila u kolapsu i na silaznoj putanji, boreæi se za va¾niju stranaèku prevlast. Napravio je i jedan interesantan manevar u pripremama za parlamentarne izbore priznajuæi kraðu glasova u skup¹tini kako bi zamaskirao mnogo veæe i krupnije afere koje su potresale DS. I s obzirom na kratko pamæenje biraèkog tela taj manevar je dao sasvim solidne rezultate.

Jeli tako dobar manevar napravio i kao ministar odbrane.
– Na toj funkciji je mnogo manje manevrisao a mnogo ozbiljnije radio. Prvo ¹to je uradio kao potvrdu privr¾enosti mentorima koji su ga na to mesto progurali za savetnike je postavio nekoliko oficira stranih dr¾avljana. Sledeæi potez je bio da se pod vidom civilne kontrole G© (General¹tab) Vojske SCG oduzmu obave¹tajna i kontraobave¹tajna slu¾ba i pridodaju ministarstvu odbrane. Kako æe G© da ispita i napravi dobru procenu bezbednosne situacije bez ovih slu¾bi kao da nikoga i ne interesuje. Uprava bezbednosti je bila pri G© (General¹tab) zato da bi G© mogao da ima valjane informacije za dono¹enje pravilnih odluka. Kada obezglavite G© onda ste uni¹tili glavnu komandujuæu polugu vojske.

Poni¾enja na pretek

Na mestu ministra odbrane Boris Tadiæ je Vojsci i dr¾avljanima SCG obezbedio brojna poni¾enja, a jedno od najveæih je dodela najvi¹eg vojnog odlikovanja D¾ord¾u Robertsonu, prilikom odlaska sa du¾nosti generalnog sekretara NATO-a, koji je bezdu¹no bombardovao na¹u zemlju i ubijao na¹ narod, ka¾e Trajkoviæ

Tadiæ ka¾e da je to uradio zbog civilne kontrole vojske?
– Prièa o civilnoj kontroli je samo neve¹to opravdanje, jer se ona mora ostvarivati na sasvim drugi naèin, a ne da G© uzimate informacije bez kojih on ne mo¾e da radi. Ili mu iz ministarstva dozirate filtrirane informacije na bazi kojih se ne mo¾e ni¹ta planirati. To je jedan od najveæih gre¹aka Tadiæa, dok je bio ministar vojske, a ne mislim da ih je napravljena sluèajno. Takvu instrukciju je verovatno dobio sa Zapada jer oni taèno znaju kako se vojska dezavui¹e.

©ta je jo¹, prema vama, Tadiæ lo¹e uradio kao Ministar odbrane?

– Faktièki je rasformirao slu¾bu za elektronsko izviðanje i protiv elektronska dejstva. U pitanju je neka vrsta obave¹tajne slu¾be, jer se radi o slu¾bi koja prati vazduhoplovstva susednih zemalja, otkriva i gu¹i radare. Pored toga ova slu¾ba prati i presreæe sve komunikacije i veze ambasada sa svojim matiènim dr¾avama. To znaèi da smo potpuno otvorili svoj prostor, jer je cela komanda rasformirana, a njen ¹ef pukovnik Vujiæ koji je NATO-u za vreme bombardovanja zadavao velike probleme prebaèen na „drugu du¾nost“, dok su ostaci te slu¾be, odnosno oprema stavljena na tender. Nedavno je prodat avion „Jak 40“ koji je imao specijalno instaliranu opremu za radarsko ometanje i radarsko osmatranje. Ostala su nam jo¹ dva helikoptera „Mi 8“ koja imaju sliènu opremu i koja su takoðe stavljena na tendersku prodaju. To znaèi da na¹a dr¾ava neæe imati nikakvu kontrolu u vazdu¹nom prostoru a i neæe imati moguænost praæenja veza stranih ambasada. Taj luksuz sebi ne dozvoljavaju ni banana dr¾ave pa ja to nikako ne mogu karakterisati kao reorganizaciju Vojske veæ kao ne¹to sasvim drugo.

Za¹to su uni¹tene rakete „Strela 2m“?
-„Strela 2M “ je mala protivavionska raketa koju vojnici ispaljuju sa ramena, i koja ima dosta kratak domet, ali zato mogu da obore helikopter. Mi smo uni¹tili takvih 1.200 raketa, a da nismo kupili ni jednu novu, savremeniju. Sve je uraðeno pod izgovorom da mogu da padnu u ruke teroristima. Ako idemo tom logikom u ruke terorista mogu da padnu i savremenije rakete pa i tenkovi. Da cela stvar bude u poni¾avajuæem tonu, uni¹tavanju ovih raketa prisustvovao je i Ambasador SAD u Beogradu Mondgomeri kao da se radi o nuklearnim bojevim glavama.

– Kad veæ govorimo o poni¾enjima koje do¾ivljavamo, treba podsetiti da je D¾ord¾u Robertsonu pri odlasku sa du¾nosti generalnog sekretara NATO-a, uruèeno najvi¹e vojno odlikovanje na¹e zemlje. Valjda zato ¹to nas je samo pre neku godinu NATO bezdu¹no uni¹tavao 78 dana. Dodeljivanje ovog odlikovanja se od javnosti dugo skrivalo a odluka je donesena u ministarstvu odbrane. Uop¹te celokupno politièko delovanje Tadiæa ja vidim kao krajnje podanièko, da ne upotrebio neke grublje reèi, i mi æemo se sa njim naæi u velikim problemima.

– Pa i cela ova kampanja „hoæemo u Evropu“, je vrlo providna demagogija, èiji je jedini cilj prevariti biraèe. Imperativ je bio ostati na vlasti kako bi se dru¹tvance za¹titilo od, evidentnog kriminala, neugodnih pitanja i sudskih istraga za ono ¹to su radili.

Nejakim Uro¹em upravlja Solana

Mo¾e li Tadiæ da re¹i kosovski problem?

– On ni¹ta neæe znaèajno uraditi oko Kosova i Metohije. Èovek koji je kao ministar odbrane zastupao tezu i kod nas i na zapadu, da mi ne mo¾emo da branimo Srbe na Kosmetu, vezao je sebi ruke.

Pa kako vama izgleda Tadiæeva Evropa?
– Mi sa Tadiæem, odnosno njegovom politikom nikada neæemo stiæi do EU. Naime, mi prema Tadiæu, treba da uðemo u Evropu kao nacija koja je kriva za raspad Jugoslavije i ratove koji su se na ovim prostorima dogodili. Ako uðemo kao krivci biæemo uvek u „magareæoj klupi“ EU bez prava da ¹titimo svoje interese. To je vrlo opasna pozicija za nas, i to nikako ne smemo da dozvolimo makar nikad ne u¹li u EU. Gore je biti krivac u Evropi nego biti van nje. Takoðe, prema Tadiæu, u Evropu treba da uðemo s liberalnom ekonomijom, ¹to neæemo moæi da doèekamo.

Do 2012 ili 2016 zapad æe nam nelojalnom konkurencijom potpuno uni¹titi privredu a velike korporacije progutati preostale resurse, ¹to se veæ i danas de¹ava. EU namerava da SCG, Albanija i BiH, s obzirom na nestabilnosti koje u njima vladaju, u EU uðu kao regioni, odnosno kao Balkanski region, a ne kao definisane dr¾ave. Tadiæ æe to prihvatiti jer niti mo¾e, niti ¾eli da se tome suprostavi. Kako æe te se suprotstaviti Solani kad ste i¹li da ga molite za podr¹ku na izborima. On nema nameru da insistira na vraæanju suvereniteta nad Kosmetom i harmonizaciji zajednice sa Crnom Gorom kako bi to postala jedinstvena i organizovana dr¾ava. Osim toga pojaviæe se i nove regije koje æe zatra¾iti da se tretiraju kao samostalne, (Vojvodina, Sand¾ak), jer je Tadiæeva pobeda uglavnom ostvarena uz pomoæ njihovih glasova. U politici se svaka podr¹ka plaæa, tu nema nièeg besplatno.

– Takav, regionalni ulazak u EU je u stvari samo otvaranje tr¾i¹ta za EU s gubitkom svih atributa dr¾ave. Dobiæemo nekog tutora poput Pedi E¹dauna i postati klasièna kolonija jeftine radne snage. To je promondijalistièka Evropa. To nije EU koju pamtimo iz perioda kada je ona bila EZ. Evropu saèinjavaju èvrsto organizovane dr¾ave koje su se udru¾ile u zajednicu prvenstveno iz privrednih razloga. One nisu poni¹tile svoje dr¾ave i granice. Granice su im vrlo propusne, za neke stvari dok su za druge jako èvrste i vrlo precizno definisane. Da je drugaèije za¹to bi se istoèna i zapadna Nemaèka ujedinjavale, obe Nemaèke su mogle da budu u EU zajedno sa Poljskom i novim okru¾enjem.

Da li je i Ðinðiæ tako video Evropu?
– To je Tadiæeva Evropa, a ne Ðinðiæeva. Zoran je, kada je Evropa u pitanju imao drugaèije stavove. Ovo je amerièko viðenje Evrope.

Ako Evropljani znaju za Tadiæeve veze s Amerikom, za¹to su ga onda podr¾ali?
– Svima u EU vi¹e odgovara poslu¹nik u Beogradu nego predsednik sa kojim treba ozbiljno pregovarati i koji æe interese svoje dr¾ave zdu¹no ¹tititi. Evropa se pla¹i otvaranja srpskog pitanja na Balkanu jer dobro znaju da su sva dosada¹nja „re¹enja“ bila na ¹tetu Srba. Pla¹e se nekih novih tenzija jer bi morali da re¹avaju pitanje Srba u Hrvatskoj, Bosni, na Kosmetu a morali bi da priznaju i „gre¹ku“ sa bombardovanjem. Sve bi ih to dosta ko¹talo pa je najbolje podr¾ati marionetu u Beogradu koji neæe talasati i otvarati ova ¹kakljiva pitanja. Svet je sazdan na interesima a ne na simpatijama.

©ta znaèe dobri odnosi
Tadiæa sa Zapadom?

-Dobri odnosi sa zapadom su uvek kvalitet vi¹e. Politièar koji ima takve kontakte je u znaèajnoj prednosti, osim ako ti kontakti nisu podanièkog karaktera. Takav politièar nije sposoban da se pred Zapadom uspravi i partnerski brani interese svoje zemlje. Njega na zapadu ne cene i dobar je samo dok ispunjava naloge, a obièno ga koriste za jednokratnu upotrebu.

Stièe se utisak da se Evropa pla¹i Srbije?
– Pa malo je pretenciozno reæi da se Evropa pla¹i Srbije. Bolje reèeno ¾ele da izbegnu probleme. Osim toga mi nismo ba¹ bezazleni ni kao sila. Na¹e Vojska koja je sa vrlo oskudnom opremom, mo¾e se za tili èas osposobiti, a oni su imali prilike da se i sami uvere sa koliko se ve¹tine ta Vojska odupirala NATO agresiji. Na¹ polo¾aj je za Evropu jako znaèajan, posebno za Nemaèku koja dominira EU i oni bi ¾eleli da taj prostor kontroli¹u. Ako se Evropa neèega pla¹i ona se pla¹i velikog rata na Balkanu koga bi bilo jako te¹ko kontrolisati. Na prostorima Jugoslavije podsticanu su manji sukobi ali ozbiljnog rata nije ni bilo. Ono ¹to je sasvim javno njima najvi¹e odgovara razbijeni srpski korpus kako bi sproveli svoj koncept balkanskih regija pa shodno toj strategiji tra¾e i partnera u Tadiæu, jer takav pristup Nikoliæ sigurno ne bi prihvatio.

Kakve su veze Tadiæa s Izraelom, odnosno jevrejskim lobijem?
– Tadiæ je u svom lobiranju u Americi oti¹ao korak dalje. On je oti¹ao i poklonio se i jevrejskom lobiju. U Izraelu, kada je boravio pro¹le godine, ponudi je vojnu saradnju. Meðutim, oni za to nisu ba¹ bili zainteresovani. Ali, bili su veoma zainteresovani da Tadiæ na¹e vojne obave¹tajne resurse ve¾e za Izraelske slu¾be Aman i Mosad, kako bi ceo region ju¾ne Evrope lak¹e kontrolisali. Treba znati da je Mosad svoje sedi¹te za ju¾ni deo Evrope, smestio u Sofiju ¹to podrazumeva ¹iru regiju Balkana, a CIA se posle Milo¹eviæa iz Bugarske prebacila u Srbiju. DOS-ova vlast je sve na¹e resurse iz te oblasti svesrdno stavila u funkciju potreba tih velikih slu¾bi, ali se Tadiæ posebno pobrinuo da i vojne slu¾be koje su se dugo opirale budu „reorganizovane“ u tom pravcu. Svaki politièki potez koji odudara od normalnog politièkog kli¹ea mora se sagledati s vi¹e strana da bi se znalo ¹ta se u stvari dogaða.

Nejaki Uro¹

Mo¾e li Tadiæ da re¹i kosovski problem?
– On ni¹ta neæe znaèajno uraditi oko Kosova i Metohije. Èovek koji kao ministar odbrane zastupao i kod nas i na zapadu da mi ne mo¾emo da branimo Srbe na Kosmetu vezao je sebi ruke. Nama za predsednika ne treba Nejaki Uro¹, veæ predsednik koji æe iznaæi moguænost da Srbe i Kosmet brane i odbrane. Tadiæ to niti hoæe niti mo¾e jer na zapadu nema taj autoritet

©ta znaèi kada predsednik jedne dr¾ave ima takve kontakte sa stranim obave¹tajnim slu¾bama?
– Ako mislite na Tadiæa on jo¹ nije i zvanièno predsednik dr¾ave a kao ministar odbrane trebao je da ima informacije o tome ali direktne kontakte ne. U svemu ovome najznaèajnije je napomenuti da kad su va¹e slu¾e u funciji stranih onda to znaèi katastrofu. Ovaj 21 vek je vek super tehnike i slu¾bi, pa kad to prepustite drugome niti vi vladate tom zemljom niti ste u bilo kom pogledu bezbedni, ¹to i Ðinðiæev primer jasno pokazuje. Ja sam uveren da su Ðinðiæa a i moga druga ubistva na na¹im prostorima plod tih slu¾bi kako bi se uklonio Ðinðiæ radi politièkog zaokreta, destabilizovao Milo¹eviæev re¾im,…….kojim bi to mogao da obezbedi. Dok je Tadiæ predsednik Solanina reè æe biti zakon.

Kako vidite dobre odnose Tadiæa sa Zapadom?
– Dobri odnosi sa zapadom su uvek kvalitet vi¹e. Politièar koji ima takve kontakte je u znaèajnoj prednosti osim ako ti kontakti nisu podanièkog karaktera. Odnosno ako vas zapad nije pripremao, gurao i „postavljao“ na odreðene funkcije. To je potpuno drugaèiji odnos jer ste tada vi u apsolutnoj zavisnosti i ja to kratko ka¾em politièar sa slomljenom kièmom. Takav politièar nije sposoban da se pred zapadom uspravi i partnerski brani interese svoje zemlje. Njega na zapadu ne cene i dobar je samo dok ispunjava naloge, a obièno ga koriste za jednokratnu upotrebu. Sa velikim silama najbolje je odr¾avati uravnote¾ene odnose. Prihvatati sugestije koji se ne kose sa na¹im interesima ali se dobro pripremiti za ¾ustru i argumentovanu odbranu od pritisak koji nas ugro¾avaju. Sve raditi samo nikako ne davati laka obeæanja koja se kasnije te¹ko ispunjavaju ili mnogo ko¹taju.

Razgovor vodio: Filip Radojèiæ

http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2010/052.html

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: