ИГРЕ ОКО СРБИЈЕ ОТКРИВАЈУ ПОДЛОСТ НЕКИХ ЗЕМАЉА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И РАЗОТКРИВАЈУ СТАРУ ТРУЛЕЖ

(Извод из необљављене књиге „У загрљају кобре“ – аутор: Милан Марковић – Миле, Београд)

Оно што се на дипломатској и политичкој сцени догађало у протеклом времену, а кулминира на самом почетку 2008. године и заврши се срамном одлуком да се призна још једна албанска квази држава на Балканском полуострву, открива сву трулеж замисли неких земаља централне Европе, посебно Немачке и њених пудлица, према народима Балкана, а крајње негативно према Србима. Ни мало није случајно ово што се догађа. Зар се може преко ноћи променити понашање српских непријатеља из два претходна века, где су само у 20. веку три пута ратовали противу српског народа, под лажним измишљењим разлозима, а циљ им је увек био окупација. И сва три пута се то и догодило, а из тога српски се народ сваки пут морао самоорганизовати да би се ослободио поробљивача.
Све приче и празна обећања, као и у прошлости, слушамо и у овом времену. Па зар им се може веровати, када су нас сваки пут преварили, али уз помоћ оних који издаде сопствени народ.  Само безуман и онај ко се роди као бескичмењак може им служити и веровати, али се, све више испољава да им српски народ није и неће веровати, опекао се више пута, па је сада веома опрезан. Слободу је морао бранити  од Аустроуграског и Немачког царства (Први СР),  Фашистичке најезде (Други СР) и најезде НАТО алијансе зла (од које се још увек брани), да би сачувао државу и слободу.. Да ли му неко може гарантовати да је на овоме крај, када су на чело Европске уније у њеном формирању угнездили људи којима се не може воровати, због њихове подле игре у читавом, претходном, периоду.
На челу администрације ове нове творевине (ЕУ), налазе се људи који су под пуним утицајем Сједињених Америчких Држава, па се може закључити да је та творевина, у самом почетку, творевина са ограниченим суверенитетом и представља сумњиву творевину, која се може распасти брже него и једна таква творевина, када се нађе у кризи.  Распадом, или слабљењем унутрашњих веза у ЕУ, и код мањих светских рецесија, све ће више доћи до изражаја страни утицај(САД), који, преко институција (финасијских, индустриских, војних и крајње агресивног НАТО савеза – зла), као светског жандарма, настојати да се одржи на ногама. Потреси међу великим играчима Уније кобно ће се одражавати на оне мале, а међу њима се може наћи Србија, па била или не била још чланица Европске Уније.
Тако ти људи, које свет одавно назва „америчка пудлица“ (Блер), тај назив ових дана доби и „Нови Фирер“  мали шпанац – Солана, кога већина Срба сматра кривцем за бомбардовање, а сада га криви као подлог и веома непоштеног играча – уцењивача, великог манипулатора људима око себе. Солана лако обећава и оно што не може да извршити, свакоме се клања као пајац, служи великог господара веома верно, да би после  добио погрдан назив „пудлица“ –  освану то у многим листовима.
„Човек, који је наредио бомбардовање Србије и који је први признао независност Косова, који од јужне српске покрајине прави НАТО државу, није пријатељ Србије“. Тако пишу српске новине ових дана, а тако мисли и већина српског народа, па се мора на време добро размислити ко су нам то прави пријатељи и коме се може веровати.
Оно што је битно: Сједињене Америчке Државе са својим марионетама (ЕУ, Канада, Аустралија и др.), у својој дивљој најезди ка глобализацији планете, ипак не чине већину на Планети. Па ако настоје, и даље, помоћу опробаних и доказаних ратнохушкачких изазова, изазивати нове локалне сукобе, у које ће се уплитати, јер им је то извор опстанка. Тај паразит храни се људском крвљу и на несрећи других народа (развија се као мафијашка творевина и богати на ратним лиферацијама, ратним пленом, туђом робовском снагом, експлоатацијом подјармљених) и обезбеђује, ужем делу светске мафијашке олигархије, лагодан живот без рада, све под лажним обећањима “борбе за људска права и слободе“.

Почетком априла 2008. неки потези администрације ЕУ, посебно њеног лидера Солане према Србији, показали су се крајње нетактички. Као да их је учинио неки политички почетник (првенац ), па уместо да жање богате плодове, жање трње и наносе свом тобоже „миљенику“ у Србији већу штету него корист. У време највећег предизборног превирања, када су се  на Србију окомили највећи њени непријатељи, отимајући јој део њене територије, и то на подмукао и на време исконструисан – преварански начин, Солана се оглашава  (када други мудро ћуте), и јавно се умеша у предизборну кампању, сврставајући се уз свог доказаног пулена. А поједине српске ТВ станице упорно рекламирају грлатог политичара – трачара који Србе позива да се определе за европске робове, а веселник не зна колико му је та „реклама“ контрапродуктивна, и да ће, баш она, многе његове присталице упозорити да буду опрезни, јер није баш тако како он говори…
То се догоди у време кад се већи део српског бирачког тела сврстава на страну која се супроставља окупацији њихове територије, па није јасно како се определила групација крњег ДОС-а, јер јој се ни увек не можеш веровати. За очување фотеље продаће и властиту матер, јер су, пре само месец  дана, издали већу коалицију, а сада једно говоре, а знамо шта ће да ураде. Ако освоје власт и сачувају фотеље, потписаће све што је Запад одлучио и озваничити окупацију!!!
Још месец дана до избора 11.маја 2008. године, а на видело се изли сва прљавштина српског друштва. Међусобно се оптужују дојучершњи партнери у власти, па се обичан човек тешко може снаћи у свему овоме што се око нас збива. И америчке невладине организације, које будно прате политичку сцену у Србији ових дана у Вашингтону реферишу забрињавајуће стање које су видели у Србији, прогнозирајући да ће на наредним изборима изгубити њихови штићеници, па због тога убрзавају, лично се чак мешајући на Косову, да тамошње стање утврде по свим правцима. Њих не интересује Србија и њени проблеми, Американце интересује учвршћење нове НАТО државе на српској земљи.
У овој ужурбаној  кампањи посебно је са стране веома активан, нико други, него Солана. Тако ће министар просвете српске (техничке) владе (Зоран Лончар), говорећи о борби за стварање НАТО државе рећи:
„Солана каже да нас много воли и да хоће на изборима да помогне коалицији Чанак, ДС, Г-17. Истовремено, Солани су важни избори у Србији 11.маја и важно му је да после тога ступи на снагу Устав прве НАТО државе..
Према томе, подржавањем Устава прве НАТО државе, Солана се грубо мешаи у унутрашње ствари Србије
Подсећамо Солану да је он довољно рушио Србију и да би било неопходно да се сада уздржи. Исто тако би било важно да Солана нешто каже о ратним злочинцима, Рамушу Харадинају и Хашиму Тачију, који су убијали Србе, да би трговали људским органима“ – рекао је Лончар, питајући – „има ли Солана неки коментар на ову тему“.
За месец дана српском народу ће бити јасно који је пут изабран (разуман или неразуман), па, ако изабере неразуман пут, дуго ће одлагати ослобађање земље Србије од наметнуте окупације и њеног вазалног односа. На видело ће изаћи стари трулеж о коме је пре осамдесет година писао др Рајс у својој  чувеној књизи: “Чујте  Срби!  Чувајте се себе“.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: