Verica Barać: Politiku kroje tajkuni i kriminalci

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije za Blic

Verica Barać: Politiku kroje tajkuni i kriminalci

Irena Radisavljević | 15. 08. 2010. – 00:02h | Foto: D. Goll | Komentara: 313

Naša vlast počiva na sistemskoj korupciji. Poredak koji su izgradili zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniše mimo svih demokratskih pravila, nije uspostavljena podela vlasti, a samim tim ni kontrola, institucije su urušene, ekonomski kapaciteti upropašteni…

Pokušavaju da nas ubede da je sistem koji su napravili na putu za Evropu, ali on suštinski nikakve veze s evropskim standardima nema. To je sistem u kome su vlasnička prava svih građana ugrožena i u kome državne institucije prepoznaju samo prava tajkuna – počinje razgovor za „Blic nedelje“ Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

– Ovakvo stanje u društvu odgovara samo tajkunima za koje su sve vlade od 2000. godine radile. Upravo je vlast omogućila onima koji su devedesetih bili na listama sumnjivih ljudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveći kapitalisti u zemlji. Hiljadu je primera da i danas i vlast i državne institucije rade u korist tajkuna. Kako drugačije protumačiti činjenicu da država prepoznaje Jovicu Stefanovića Ninija s Interpolove poternice kao pravog vlasnika „Jugoremedije“, a poništava prava većinskog vlasnika – malih akcionara, istera ih na ulicu, pa ih još na smenu batinaju policija i privatno obezbeđenje. Proces privatizacija je ekonomski propao, jer je poslužio isključivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavljano pitanje porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih unište i prodaju kao nekretnine.
Kako da danas od iste te vlasti očekujemo da se obračuna s organizovanim kiriminalom?
– Nikako, i ovo što rade je sve obična farsa. Sigurna sam da bi, da SAD nije insistirao na hapšenju Šarića, on kroz neko vreme postao isto što i Peconi ili bilo koji drugi biznismen čije se poreklo novca ne zna. Naše tužilaštvo je potpuno instrumentalizovano za političke ciljeve i dnevni trenutak. Umesto da druge državne institucije rade na slučajevima Karić, Subotić, Radulović, da se ispita sve – od porekla novca do poreskih istraga, sve je prebačeno na tužilaštvo. I time se zaklanja suština problema, da svaka državna institucija treba da radi svoj posao u okviru svoje nadležnosti i da u tom procesu bude kontrolisana. Da se ispita šta su u svim tim slučajevima, od tajkuna do organizovanog kriminala, uradile Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, kako je Agencija za privatizaciju mogla da omogući Šariću, a takvih je u Srbiji mnogo, da opere više od 20 miliona evra u privatizaciji… Šta je radila Agencija, kakvog je ona sigurnog kupca našla, da li je tražila proveru porekla novca? Nije. E ako niko ništa nije uradio, onda će se kao posledica pritiska javnosti pojaviti montirani procesi kojima će biti zatrpano tužilaštvo i sudovi, i koja će se završiti kao afera „Kofer“, nagodbom iza očiju javnosti.

Upravo su predstavnici institucija, za koje i sada kažete da nisu radile svoj posao, na krivičnim prijavama Saveta za preuzimanje akcija Luke Beograd? Verujete li tužilaštvu i sudovima da će obaviti svoj posao kako treba?
– Mi smo uradili ono što je trebalo i što smo mogli da uradimo. Zaista smo došli do dobre i relevantne dokumentacije koja potkrepljuje optužbe. Ako tužilaštvo bude moglo i smelo da radi, njemu je dobar deo posla urađen. Do sada, međutim, nismo dobili nikakvu povratnu informaciju, a dosadašnje iskustvo s tužilaštvom u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije je bilo veoma loše. Ono čega se mi bojimo jeste da je će se ova partijska čistka koja je urađena u sudstvu još gore odraziti na te procese. Ako Ministarstvo pravde može zbog toga što određeni politički trenutak nije dobar za određenu presudu da smeni sudiju, onda je to dokaz da mi od suda nemamo ništa i da i ona najosnovnija ljudska prava više nema ko da štiti.

Najavili ste i nove krivične prijave za slučaj C market?
– Ne samo za C market, već ćemo i za sve drugo što budemo mogli da podnesemo krivične prijave. Ono što je sigurno je da je i tužilaštvo samo moglo dosta toga da uradi. Ima stvari koje je istraživao UBPOK i gde je izvršen pritisak na tužilaštvo da se ništa ne uradi. Takav je primer Sartida, Nacionalne štedionice…

Kakva je to zemlja u kojoj monopolisti mogu da izazovu nestašicu mleka, a vlast to mirno gleda?
– Monopoli su već napravljeni u procesu privatizacije i to je tako namerno činjeno. Vlast je svojim tajkunima prodavala tržišta kako duvana ili nafte, tako i mleka. Bilo je jasno da ste onog trenutka kada ste kupili 60 odsto mlekara postali monopolista. I iza toga je stajao Milan Beko, kao i iza mnogih drugih nezakonitih i štetnih državnih poslova. On je uništio proizvođače, kao što je Mišković uništio dobavljače. Ta cena koju su oni kao monopol držali nije mogla da bude ekonomski održiva za proizvodnju mleka i tako su uništavani proizvođači mleka. U međuvremenu je zatvorena jedna od najstarijih mlekara u Srbiji, Čačanska. Na čitavom tom području godinama niko ne otkupljuje mleko. To je automatski značilo uništavanje stočarstva, dalje u lancu ratarstva, a na kraju i celokupne poljoprivrede. Njima kao monopolu sasvim je svejedno da li u Srbiji postoje stočarstvo ili poljoprivreda, jer oni mogu da kupe i mleko u prahu, da dodaju vodu i prodaju to kao normalno mleko. Za oporavak ove oblasti bi trebalo više od 10 ili 15 godina, a naravno kod nas za to nema nikakve šanse jer naša država ne vodi ekonomsku politiku koja je u opštem interesu, već politiku koja je u interesu tajkuna.

Pomenuli ste i da je Mišković na sličan način uništio dobavljače?
– Iz monopola u trgovini na malo, njegova firma je s jedne strane uzimala ogroman novac od građana, odnosno pljačkala potrošače (jer se antimonopolski zakoni koji su naočigled javnosti prekršeni u preuzimanju akcija „C marketa“ odnose na zaštitu potrošača), a s druge strane je uništio dobavljače, jer im ne plaća robu po šest meseci. Uz sve to, nijedan državni organ ne želi da procesuira ništa protiv njega. Zna se da mali proizvođači ne mogu ekonomski da izdrže takvo ponašanje, pa su opstali samo oni koji su imali veze u strankama, i to uz pomoć kredita Fonda za razvoj koje po partijskoj liniji Dinkić i ostali ministri dele. A i sami su priznali da ne kontrolišu trošenje dodeljenih sredstava iz Fonda za razvoj.

Kažete da su tajkuni kupovali firme zbog atraktivnog zemljišta i potom ih upropaštavali. Sada im je Dulićevom uredbom o konverziji omogućeno najzad da postanu vlasnici skupog zemljišta i da ga prodaju. Znači li to da je ova vlast definitivno završila „prljav posao“ prethodne?
– Upravo. Drastičan primer je Luka Beograd, međunarodna luka od koje je Beograd mogao da živi. Prilikom izgradnje Luke država je dala besplatno zemljište i time se odrekla svojih prihoda zarad izgradnje luke. A prodata je tako da je vlast tretira kao građevinsko zemljište za izgradnju grada na vodi koji gradonačelnik Beograda predstavlja u Kanu?! Zbog toga je promenjen i generalni urbanistički plan, a Luka je najzad i ukinuta, jer su novi vlasnici rekli da ih obavljanje lučke delatnosti uopšte ne interesuje. S uredbom Dulićevog ministarstva, to zemljište koje je u privatizaciji vrednovano nulom sada će biti prodato privatizacionim vlasnicima po ceni umanjenoj za cenu ukupnog kapitala. Država će time onima koji su platili preduzeće više nego što je vredno zemljište pokloniti zemljište, a drugima gde je zemljište vrednije od preduzeća pokloniti to preduzeće. To je nova pljačka građana u korist tajkuna.

Kako da se tom bahatom ponašanju vlasti stane na put?
– U ovakvom sistemu nikako, jer su ga zajedno s tajkunima i kriminalom napravili tako da mogu potpuno neodgovorno, nekontrolisano i nesmenjivo da vladaju. Napravili su političke stranke za koje sami priznaju da se finansiraju na tajni način, parlament nam se sastoji od 250 ljudi koji glasaju ili diskutuju samo onako kako je već unapred odlučeno u partijskoj centrali, i dalje smo jedina zemlja u Evropi u kojoj ne funkcioniše državna revizija i u kojoj se ne radi završni račun budžeta… Ako išta može da se uradi da se tome stane na put, to može da se učini kroz medije, ali su i oni nažalost potpuno kontrolisani.

Država je pre gotovo dve godine ustanovila funkciju revizora, pa opet ništa od kontrole trošenja novca poreskih obveznika?
– I taj prvi izveštaj koji je napravila državna revizija s malim kapacitetima (da ne kažemo da su ih namerno napravili tako da i ne mogu bolje da rade) Parlament je mogao da koristi za ozbiljnu raspravu i pozivanje vlade na odgovornost, ali ga je odbacio. A tamo ima takvih finih detalja – da je Dinkić svom partijskom institutu dao 100.000 evra za projekat ili 1.600 evra za svaku stranicu tog projekta. Da je u tom institutu bila zaposlena njegova majka i da dve trećine tog takozvanog projekta čine podaci iz statistike i tržišta rada koje su već napravile države institucije i za šta su već bile plaćene… To je samo mali detalj, a zamislite šta bi sve otkrila ozbiljna državna revizija. Nepostojanje državne revizije u Evropi postoji samo u Srbiji i Vatikanu. U takvom načinu nekontrolisane vlasti koja nikome ne polaže račune, ona sama postaje sve više korumpirana, zatvorena u korupcionaške krugove, iz kojih urušava sve institucije sistema. Videli smo šta se dešava sa onim institucijama koje pokušaju da dosledno primene zakon, kao što je ombudsman, poverenik ili antimonopolska komisija kojima se pruža otpor i upućuju pretnje.

Šta onda radi opozicija? Zašto ne kritikuju vlast i ne traže kontrolu?
– Srbija i nema opoziciju, jer ako je ne zanimaju završni račun budžeta i revizorski izveštaj, to znači samo da opozicija ne želi da kontroliše vladu. A to je abeceda borbe za vlast! Budući da njih to ne interesuje, zaključak je da se i njihove, kao i stranke na vlasti finansiraju i formiraju na isti način. A stranka koja prizna da se tajno finansira, što sve priznaju, jeste tajna organizacija koja ne bi trebalo da učestvuje u javnom životu i koja se ne može nazivati političkom strankom jer je suprotna njenoj definiciji. Bez političkih stanaka nema smene vlasti. Ovaj sistem nema odgovor ni na jedan problem. Završili su posao za tajkune, što je dovelo do ekonomskog kraha, stravične nezaposlenosti i činjenice da uopšte i nemamo vladu. Umesto nje, mi imamo određene partije s određenim ministrima koji ih predstavljaju, premijera koji ne vodi politiku, i koji zajedno s istim tim strankama odgovara predsedniku republike.

U Vladi sede konsultanti
Ko nam uopšte sedi u Vladi?
– To su određeni konsultanti koji su tu došli da prenesu na državni nivo poslove svojih konsultantskih kuća. Oni to i ne kriju, a premijer Cvetković je vrlo izraziti primer. Čovek koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada su se desile krupne nezakonitosti i koji je istovremeno bio izvršni direktor konsultantske firme. Kada bi se napravila ozbiljna revizija projekata koje rade ministarstva i vlada i pratili ti tokovi novca, videlo bi se da su svi projekti dogovoreni između konsultanata koji su ostali u konsultantskoj kući i drugih koji su došli u vladine institucije. A sve su to izmišljeni projekti i ogroman novac.

//

Povezane teme: Intervju, Verica Barać, Organizovani kriminal, Tajkuni, Luka Beograd, Vlada Srbije