Власник „Балкантурса” пронађен мртав

Хроника

Власник „Балкантурса” пронађен мртав

Полицијски увиђај испред туристичке агенције у Врању (Фото РТС)

Врање – Власник Туристичке агенције „Балкантурс”, Власта Станојковић, из села Дубница код Врања, пронађен је мртав у просторијама агенције, саопштила је портпаролка Вишег суда у Врању Мирослава Ристић.

„Властимир је, с прострелном раном у пределу главе, пронађен мртав у својој агенцији. Поред њега је пронађен и пиштољ на основу чега се претпоставља да је реч о самоубиству, а о појединостима ће се више знати после обдукције коју је наложила истражни судија Вишег суда у Врању Нада Човић”, казала је Ристићева.

Туристичком агенцијом „Балкантурс”, чије су просторије у хотелу „Врање” у центру града, и власником Станојковићем, јавност у Врању и локални медији интензивно се баве последњих двадесетак дана. „Више врањских породица је власнику агенције Власти Станојковићу унапред платило целокупне износе за аранжмане у Грчкој. И уместо да на годишњем одмору уживају у чарима Лептокарије, дочекали су их Грци непријатном вешћу да агенција за њих није ни резервисала, а камоли платила аранжмане”, пишу новине „Врањске” у броју од четвртка.

До Станојковића се последњих дана није могло доћи, а од прекјуче је на вратима агенције било обавештење да је она затворена, а да је власник у Грчкој.

Према подацима Народне банке Србије, сва три рачуна Туристичке агенције „Балкантурс” су у блокади због принудне наплате.

Танјуг

објављено: 24/07/2010
  • facebook
  • twitter
  • stampanje
  • posalji prijatelju

Последњи коментари

Ljiljana Tatic | 25.07.2010. 01:15

strasno. Ljudi ne mogu da izadju na kraj sa ogromnim drzavnim nametima pa ulaze u minuse, nadajuci se da ce resiti problem koji ne moze da se resi. Banke umesto da pomognu privatnicima da odrze likvidnost, samo drzavi daju pare (za repo obveznice) i privilehgovanim korisnicima dozirano . Preduzetnici i male firme su prepusteni sami sebi, a ne mogu mesecima da naplate svoju robu ni svoj rad i za to niko ne odgovara. Jadna li si Srbijo. Sta je nekoliko hiljada (ili desetine hiljada evra) u odnosu na zivote koji nestaju svakodnevno iz ocaja i nemoci pred egzistencionalnim problemima; u odnosu na milijarde koje se kradu iz drzavne kase. Nasa vlast isplacuje pomoc drzavnim sluzbenicima, koji imaju sigurnu platu umesto da pomogne sirotinju bez posla koja cini skoro 50% radno sposobnih gradjana Srbije, a banke daju pare onima koji ih vec imaju ili onima koji su vezani za partije na vlasti (pa su u obavezi da odredjenim procentom provizije finansiraju partije)…

Перес: Јасеновац пример чистог садизма

Komentar DN-urednika GD:

Mislim da je g. Peres ovo rekao iz čiste diplomatije, obzira prema domaćinu ali i pored toga je to deo sramne politike na račun žrtava koja je za svaku osudu bez obzira dali je u pitanju Peres ili neko drugi. Hrvatski predsednik je pokazao više hrabrosti od samog Peresa stim što ga je doveo na mesto zločina, zločina kojeg ne sme da opravdava pa ni da umanjuje niko pa ni sam Peres. Nemci su vršili odmazdu, što je dovoljno strašno i za svaku osudu ali istini za volju i sami su se gnusili nad ustaškim sadizmom.

Регион

Перес: Јасеновац пример чистог садизма

matia matić | 25.07.2010. 13:34

jasenovac je strašan zločin,genocid izvršen od strane kvišlinske ustaške vlasti NDH koja je bila sastavljena od malobrojnih fanatika te nije mogla kontrolirati teritorij bez njemačke vojske,te je već u blizini zgb počinjao slobodni teritorij.
taj zločin nema veze sa republikom hrvatskom pošto je većina naroda bila u NOPu .

joca j | 25.07.2010. 13:47

E ja sam ubeđen da ih na to Nemci nisu naterali. Ranije sam negde pročitao da su se i sami Nemci zgražavali nad zločinima Ustaša.

kondor istina | 25.07.2010. 14:27

Sve strahote Jasenovca posle zavrsetka drugog svetskog rata od svetske i domace javnosti sakrili su kumunisti i sva stratista gdje je narod ubijan , samo radi tz. bratstva i jedinstva , koje nam se svima razbilo o glavu u nametnutom ratu 1991g. . Ratu koji i danas traje i nevidi mu se kraj , rat ce trajeti sve dok se prognanici ne vrate na svoja vekovna ognjista i ne dobiju prava koja su imali pre 1991. g. ali to se nece desiti nikada .

bojan stevic | 25.07.2010. 15:22

Ovo gore da su Hrvati naterani na zlocine je cista glupost…veliki deo Hrvata(ne vecin) je ubijao SRbe iz zadovoljstva,,,a stotine hiljada tj tisuca sunarodnika sa uzitkom je pratilo i pomagalo istrebljenje pravoslavaca..to je istorijska cinjenica za koju imam dokaze..ja samstanovnik mesta u kojem su ustase zive pekli SRbe,,to treba hrvatskoj djeci i roditeljima staviti u citanke i da znaju sa kakvim se precima imaju ponositi…

Nada K. | 25.07.2010. 15:27

Kod nas u Hercegovini, tada dijelu NDH, ustaše su
počinile stravične zločine. Već u ljeto 1941. godine
kupili su ljude, civile, po njivama i bacali ih žive u
jame, klali nejač i starce po srpskim selima. A
Nijemaca kod nas nije bilo, bilo je Talijana koji jesu bili okupatori, ali ne i veliki zločinci.

Дијаспорац дипл.инж. | 25.07.2010. 15:33

Учите новокомпоновани политичари! Учите! Овако треба да говори један озбиљан вођа, једне озбиљне земље. Свака част.

Бањалучанин Република Српска | 25.07.2010. 15:38

Изјаве Переса потврђују да су и Јевреји у својој властитој држави на прагу Европе концентрисани пре свега на страховите злочине почињене над њиховим народом у циљу да се Јеврејима затре сваки траг. Јер када би се и Јевреји макар они у Израелу само малкице интересовали каква се све злодјела догађала на нашим просторима не само Јеврејима, него напримјер у усташкој ендехазији и у БиХ по милости Хитлера, никада се Израел за вријеме грађанско вјерског рата у БиХ и Туђмановој Хрватскох не би био спустио на тако ниске и срамотне гране и Тел Авив се и сам укључио у антисрпску пропаганду каква оној антихеврејској у 2. Свј. рату ниучему није заостајала. И јеврехска држава Израел не би током рата у БиХ селективно помагала босанске муслимане и муслиманску дјецу позивали масовно да се у Израелу склоне од ратних невоља. Док српска дјеца и Срби јеврејској држави нису били достојни ни једне лијепе ријечи. Од Переса најмање се могла да очекује једна жалосна и селективна кратка памет.

Lakji Dorcolac | 25.07.2010. 15:43

Opet neistina. Hrvatske vlasti su uvek pred dolazak nemackih delegacija rasciscavale i sredjivale Jasenovac. Da li gospodin Peres zna da su nemci Juru Francetica, sa celom njegovom jedinicom uhapsili zbog zverstava. Oslobodili su ga tek na intervenciju nemackog ambasadora u Zagrebu, i to preko ministarstva u Berlinu. Gospodin Peres, po novom svetskom poretku, precutkuje da su tu stradali Srbi i Romi. Kao sto se svuda u svetu, pa i od strane jevreja, precutkuje da su u ostalim logorima stradali masovno Rusi, Poljaci i Romi, (pored Jevreja) Inace, tacno je da su gradjani Hrvatske masovno bili u NOBu, ali Srbi..

Serbon Prvovencani | 25.07.2010. 15:46

Sto im nemci sada ne odgovore da su se i sami zgrazavali od tih krvnika koji su ubijali iz zadovoljstva….

С иМ | 25.07.2010. 15:48

…….. жртве нису били нужно и искључиво Јевреји. ……. чекићима, ножевима и камењем. ……. Немци на то натерали …….. садизам“, оценио је Перес. Ову верзију историје још нисам чуо, мада се мора признати оригиналност. Ако, остаће и ово забележено, штета само што иде у свет, књиге и главе људи – ваљда је процењено да је корисно. Зна ли се чему и коме?

Ivan Torontonovic | 25.07.2010. 16:57

Gospodin Peres je mogao preko usta da prevali i ime naroda koji je u Jasenovcu bio glavna zrtva. …

tv tv | 25.07.2010. 17:14

Ako odete na sajt zagrebačkog Večernjeg lista i temu o poseti Jasenovcu naićićete na ogromnu količinu mržnje prema srbima i jevrejima od strane čitalaca-komentatora teksta.Ne mogu da verujem da toliki broj hrvata opravdava Jasenovac i zločine.

Dišan Nonković | 25.07.2010. 17:33

Mislim da je g. Peres ovo rekao iz čiste diplomatije, obzira prema domaćinu ali i pored toga je to deo sramne politike na račun žrtava koja je za svaku osudu bez obzira dali je u pitanju Peres ili neko drugi. Hrvatski predsednik je pokazao više hrabrosti od samog Peresa stim što ga je doveo na mesto zločina, zločina kojeg ne sme da opravdava pa ni da umanjuje niko pa ni sam Peres. Nemci su vršili odmazdu, što je dovoljno strašno i za svaku osudu ali istini za volju i sami su se gnusili nad ustaškim sadizmom.

Dragan Pavlovic | 25.07.2010. 17:44

@tv tv,ako pazljivo procitate izjavu Peresa,onda se nesto ne poklapa.Ja vam verujem i necu da proveravam.

Na plaži Podgradina kod Zadra – pitanje čitaoca

Na plaži Podgradina kod Zadra, pre dva dana ponovo su napadnuti srpski turisti! Ovoga puta meta nacionalističkog napada bili su 40-godišnji muškarac i njegova dva sina od 14 i 16 godina, i to zato što su govorili ekavicom.

Ima li ovo veze sa fasizmom, rasizmom…ili je samo obicno nasilje? Ti si ekspert za taj kraj pa nam pomozi da shvatimo zasto je tamo opasno govoriti ekavicom u medjusobnoj komunikaciji….

Hitna sednica parlamenta o Kosovu – dostavila Stanic Dusanka urednik GD

dostavila Stanic Dusanka

Hitna sednica parlamenta o Kosovu

25. jul 2010. | 13:04 -> 16:28 | Izvor: B92, Tanjug Beograd — Predsednica Skupštine na zahtev Vlade Srbije za sutra zakazala hitnu sednicu parlamenta povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Vanredno zasedanje imaće samo jednu tačku dnevnog reda – Predlog odluke o mišljenju MSP-a kao i nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozvala je na sednicu predsednika Srbije Borisa Tadića i šefa pravnog tima pred Međunarodnim Sudom Pravde Dušana Batakovića.

Tačno u podne, poslanici Skupštine Srbije počeće raspravu o samo jednoj tački dnevnog reda koju je uputila Vlada Srbije – Predlogu odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

“Skupština Srbije ocenjuje da Međunarodni sud pravde, prilikom izricanja savetodavnog mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, nije legalizovao etnički motivisan pokušaj otcepljenja Kosova. MSP nije odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca”, navodi se u predlogu odluke.

Skupštinskom odlukom definiše se i naredni korak srpske spoljne politike.

“Narodna skupština izražava podršku Vladi u procesu podnošenja rezolucije u Generalnoj skupštini UN, čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju”, piše u dokumentu koji je Vlada prosledila parlamentu.

Predsednica Skupštine Srbije, Slavica Đukić – Dejanović, smatra da je važno da parlament na sutrašnjoj sednici pokaže jedinstvo.

“Parlament će sutra u 12 sati raspravljati o predlogu odluke i naravno da je izuzetno važno da pokaže jedinstvo, da svi subjekti ispolje veliki stepen zrelosti kod ovako važnog pitanja s jedne strane. Ja sam pozvala da sednici prisustvuje i predsednik Republike Boris Tadić i predsednik našeg pravnog tima gospodin Bataković”, kaže predsednica Skupštine.

Šefica poslaničke grupe Demokratske stranke Nada Kolundžija kaže da će sednica pokazati da li postoji svest o odgovornosti i vlasti i opozicije.

“Ja očekujem da će svest o našoj odgovornosti prevladati sutra bez obzira što će sigurno to biti dobar povod za napade i kritiku. Ali treba imati na umu da mi ovom rezolucijom šaljemo poruku onima koji treba da odlučuju o sudbini tog pitanja”, kaže ona.

Opozicija je još ranije zahtevala održavanje sednice sa Kosovom na dnevnom redu, a zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić kaže da će poslanici SNS-a učestvovati u raspravi.

“Mi ćemo kritikovati vlast za ono što su loše učinili. Nama su uvek važniji bili interesi građana i zemlje. O tome kako i na koji način će glasati poslanici SNS-a odluku će doneti Predsedništvo, najuže rukovodstvo, u ranim jutarnjim satima”, najavljuje on.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenio je ispraznim pokušaje vlasti da u parlamentu dođe do konsenzusa oko preloženog dokumenta.

„Biće to samo još jedna demonstracija pogrešnog načina na koji vladajuća koalicija navodno štiti teritorijalni integritet zemlje“, rekao je Aligrudić Tanjugu, ocenjujući da je vlast odgovorna za „negativno mišljenje“ MSP-a.

„Izabrano je pogrešno pitanje, a korišćena su i pogrešna sredstva, a sutrašnja rasprava će biti samo osnov za dalja pogrešna postupanja“, rekao je Aligrudić.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović rekao je da će odluku da li će SRS podržati eezoluciju doneti na poslaničkom klubu, pošto poslanici budu imali uvid u celokupan tekst tog dokumenta.

On je zamerio što parlamentarnim stranama nije pružena mogućnost da zajednički dođu do kompromisnog rešenja rezolucije koju bi podržale sve parlamentarne stranke i koja bi, samim tim, imala punu podršku građana.

„Ovako nam je pronađen princip – uzmi ili ostavi“, kazao je Todorović Tanjugu.

Ipak, SRS neće učiniti ništa što bi na bilo koji način dovelo Srbiju u položaj da bude optužena da opstruira mogućnost da se nađe rešenje, poručio je Todorović.

Kontrola bez odluke suda

IZVOR JE>http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/121827/Kontrola+bez+odluke+suda.html

Beograd 15. 06. 2010

PRESS

Skupštinski odbor za bezbednost odbio amandman ombudsmana Saše Jankovića

Kontrola bez odluke suda

Bezbednosne službe i policija moći će ubuduće da kontrolišu telefonske razgovore i elektronsku poštu građana bez odluke suda, iako je to zabranjeno Ustavom

1
Vlast više voli BIA nego građane… Predsednik Odbora Velimir Ilić ostao u manjini

Odbor za saobraćaj i veze Skupštine Srbije odbio je juče amandman zaštitnika građana Saše Jankovića na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, prema kojem bi službe bezbednosti morale da traže odobrenje suda za praćenje komunikacije građana! Janković sada najavljuje da će zaštitu tražiti od Ustavnog suda Srbije i poziva građane da mu se obrate ukoliko imaju saznanja da ih neko „kontroliše“!Tako će BIA, VBA i policija ubuduće, očigledno kršeći Ustav Srbije, moći da bez odluke suda kontrolišu s kim, kada, koliko i sa koje lokacije komuniciramo telefonom ili imejlom!

Zakon ide na Ustavni sud

Predsednik Odbora za bezbednost Velimir Ilić kaže da je za Jankovićev predlog glasalo samo troje od devetoro prisutnih članova.

a

BIA: I do sada smo radili bez odluke suda

Jovan Stojić iz BIA kaže da Agenciji ni do sada nije bila potrebna saglasnost suda za praćenje komunikacije građana.

– Donošenjem ovog zakona ništa se bitnije neće promeniti, jer službama i policiji ni do sada nije bilo potrebno odobrenje suda za kontrolu ko s kim, kada, koliko i odakle komunicira. Sve to možemo da radimo na osnovu zakona o BIA, VBA i VOA i policiji. S druge strane, sudska odluka je potrebna kada je u pitanju prisluškivanje – rekao nam je Stojić, i dodaje da se dešavalo da tužilaštvo i istražni sudija ne odobre zahtev BIA za prisluškivanje uz obrazloženje da nema osnova za to.

– Za amandman ombudsmana glasali smo ja, Srboljub Živanović iz SRS-a i Kenan Hajdarević iz LDP-a. S druge strane, jednoglasno je usvojen predlog prema kome se nadzor nad ovim delatnostima službi poverava povereniku za informacije od javnog značaja! Ali, šta tu može Rodoljub Šabić?! Čovek nikad nije radio u službi i mogu da mu poture šta god hoće! Ovo je sramota za Srbiju – kaže Ilić, i dodaje:- Službe sada mogu da zloupotrebljavaju svoj položaj, da saznaju, recimo, s kim kontaktira opozicija. Pa i vi novinari, koji se često pozivate na anonimne izvore, mogli biste da budete u problemu! Ako otkriju ko vam je izvor, đavola ćete moći dalje da radite. Šta da vam kažem, ubuduće ćemo da komuniciramo preko goluba pismonoše.

Ombudsman Saša Janković kaže da se ovakvim rešenjem direktno krši Ustav.

– I ja ću zbog toga vrlo brzo da podnesem predlog za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom. Sada će odluku o kontroli komunikacija moći da izdaju četvorica ljudi u Srbiji – direktori BIA i VBA, direktor policije i načelnik Kriminalističke policije. Oni kažu da se ovde radi o brzini reagovanja, ali to su gluposti! Ukoliko Skupština usvoji ovakav predlog, građani koji imaju saznanja da ih prate mogu da mi se obrate, a ja onda imam pravo da kod te službe sve proverim – objašnjava Janković, i dodaje:

– Zakon o BIA donet je pre nego što je Srbija dobila zaštitnika građana. Od kada sam ja postavljen na tu funkciju, više puta sam pokušao da ukažem na neusaglašenost tog zakona sa Ustavom. Reagovao sam i prošle godine kada su donošeni zakoni o VBA i VOA, ali ništa… Ovako više ne može. Moraće da se menjaju ili zakoni o službama ili Ustav.

BIA: Brzina je suština

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ipak, smatra da usvajanjem drugog Jankovićevog amandmana službe neće moći da rade šta hoće!

– U članu 41 Ustava Srbije jasno stoji da je tajnost sredstava komuniciranja nepovrediva, i da se od toga ne može odstupiti bez odluke suda. Dakle, u pitanju je grubo kršenje Ustava i prava građana na privatnost. Videćemo šta će dalje biti, ali usvajanjem ovog drugog amandmana bar smo službama „skresali krila“ – objašnjava Šabić.

Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA Saše Vukadinovića, kaže da je prednost novog zakona u efikasnosti.

– Mi radimo na zaštiti bezbednosti građana i države, i u tom procesu brzina delovanja je od suštinskog značaja. Ta brzina bi se izgubila ukoliko bismo za pristup podacima morali da tražimo odobrenje suda – kaže Stojić.

KOSTA ČAVOŠKI: SIMA AVRAMOVIĆ ILI O ČEMU PEVAJU LJUDI KOJI SU SE PRODALI

KOSTA ČAVOŠKI: SIMA AVRAMOVIĆ ILI O ČEMU PEVAJU LJUDI KOJI SU SE PRODALI

četvrtak, 22 jul 2010 22:54

Brošura „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i Metohiji“, čiji su potpisnici Sima Avramović i grupa autora, svedočanstvo je kako su za „šaku dolara“ neki naši intelektualci spremni da stvaraju projekte u cilju davanja legitimiteta samozvanoj državi Kosovo

srusena-crkvaU izdanju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu nedavno se pojavila brošura na engleskom jeziku pod naslovom „Stradanje srpskih pravoslavnih svetih mesta na Kosovu i Metohiji – elementi za istorijsko, pravno i konzervatorsko razumevanje“. Ona je – iako to nigde nije navedeno iz razloga koji će uskoro biti razumljivi – pripremljena i napisana u okviru šireg međunarodnog projekta koji se sprovodi pod rukovodstvom prof. dr Silvija Ferarija sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Milanu, što znači da sredstva za izradu ove brošure, a naročito za autorske honorare, potiču iz inostranih izvora. Njeni autori su prof. dr Sima Avramović, mr Dušan Rakitić, mr Mirjana Milenković, dr Vojislav Vasić, Aleksandra Fulgosi i Branko Jokić. No, kako se iz načina na koji je pisana i stavova koji se u njoj zastupaju može lako zaključiti da je njen redaktor i strogi cenzor bio Sima Avramović, ostale autore više nećemo pominjati.

Prilikom sastavljanja ove brošure Sima Avramović & kom. bili su suočeni s očiglednim ograničenjima koja su postavili njeni finansijeri u duhu one narodne: „Čije pare, toga i muzika“. Velike pare za izradu ove brošure mogle su se dobiti samo uz ispunjenje sledećih uslova:

– da se uopšte ne pominje agresor, to jest vinovnik rata koji je doveo do okupacije Kosova i Metohije;

– da se nigde ne navodi odgovornost Atlanskog pakta, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Velike Britanije, Nemačke i drugih članica ovog vojnog saveza za strašne ratne zločine koji su nad Srbima počinjeni;

– da se nigde ne pominju kosmetski Arbanasi kao vinovnici zločina nad srpskim narodom i njegovim pravoslavnim svetinjama;

– da se izbegne i sam nagoveštaj da su za zločine Arbanasa posle uspostavljanja okupacije Kosova i Metohije poimenice odgovorne i države čije oružane snage navodno obezbeđuju red i mir u pojedinim sektorima;

– da se nepostojanje slobode pristupa srpskim svetinjama, kao i slobode njihovih monaških zajednica, isključivo objašnjava netolerantnošću lokalnih zajednica Arbanasa, i to ne svih nego samo njihove većine;

– da bilo kakvo predloženo rešenje statusa srpskih pravoslavnih svetinja počiva na prećutnoj pretpostavci da je proglašenje samozvane države kosmetskih Arbanasa svršen i neopoziv čin;

– da je samozvana država kosmetskih Arbanasa štaviše legitimna, te da njene zakone treba poštovati i hvaliti i da s njom treba zaključivati bilateralne međunarodne ugovore;

– da su Kosovo i Metohija „kolevka“ samo srednjovekovne srpske državnosti i duhovnosti, te da danas predstavljaju sakralno i duhovno evropsko nasleđe hrišćanskog Istoka, a ne stožer sadašnje Srbije i srce još uvek živog organizma – srpske države, srpskog naroda i srpske Crkve; i

– da zbog svega toga treba napustiti domen nasleđa i žarište zaštite svetih mesta preseliti u domen ljudskih i manjinskih prava.

Pa, da vidimo kako su to Avramović & kom. izveli.

ORUŽANI NAPAD NA SRJ NIJE AGRESIJA
Već na početku svog uvoda Avramović & kom. navode da je „oružani sukob u proleće 1999. zbog Kosova i Metohije vođen između NATO-a i albanske gerile, s jedne, i SR Jugoslavije, s druge strane“ (str. 7). I mada odmah dodaju da je NATO ovaj „oružani sukob“ kvalifikovao kao „humanitarnu intervenciju“, a SR Jugoslavija kao „agresiju“, Avramović & kom. se ne izjašnjavaju niti daju svoju kvalifikaciju ovog – kako to oni vele – oružanog sukoba.

Takav njihov stav je mogao biti rukovođen sledećim razlozima. Sasvim je mogućno da Sima Avramović uopšte ne zna šta je agresija, a da je i ono što je o njoj nekada znao naprasno zaboravio. Doduše, kao vajni stručnjak za drevnu grčku državu i pravo on je svojevremeno morao čitati i Tukidida, koji je u prikazu dijaloga između Atinjana i Meljana pravio jasnu razliku između napadača i napadnutog, silnika i njegove žrtve, nepravde i pravde. Ali, zašto bi Avramović uopšte stigao do pete knjige „Istorije Peloponeskog rata“ i proučavao retoriku Tukididovih junaka, kad od drevne grčke retorike danas nema nikakve vajde, koja inače može obilato početi iz učešća u naručenim međunarodnim projektima?

Drugi razlog za izbegavanje pomenute kvalifikacije bio je ipak presudan. Da je oružani napad Atlanskog pakta na SR Jugoslaviju kvalifikovao kao „agresiju“, što je inače morao da učini jer je bio izvršen bez izričito odobrenja Saveta bezbednosti UN, on bi takođe bio prisiljen da tu agresiju podvede pod najveći zločin – zločin protiv mira zbog kojeg su, pored ostalog, odgovarale nacističke glavešine u Nirnbergu – i da civilne i vojne predvodnike država koje su izvršile agresiju označi kao ratne zločince. Da je to učinio, bio bi jednom za svagda stavljen na crnu listu onih koji više ne mogu dobiti nijedan evro ili dolar iz inostranstva. Umesto toga, poslužio se izrazom „oružani sukob“, što će njegovi inostrani finansijeri shvatiti ne samo kao prećutno priznanje da je to bila „humanitarna intervencija“, nego i da je njen krajnji ishod – samozvana kosmetska država – opravdan i legitiman. Kasnije ćemo pokazati da Avramović nije izneverio ni ova očekivanja svojih nalogodavaca i finansijera.

ARBANASI NISU VINOVNICI ZLOČINA I RAZARANJA
Jedno od ključnih uputstava stranih nalogodavaca i finansijera Simi Avramoviću ticalo se zadržavanja po svaku cenu povoljne predstave o kosmetskim Arbanasima, koja je podrazumevala njihovo nekvalifikovanje kao vinovnika teških ratnih i poratnih zločina i razaranja. Iako Avramović & kom navode manje-više tačan broj spaljenih, razorenih, sravnjenih sa zemljom ili teško oštećenih srpskih pravoslavnih crkava, manastira, grobalja i drugih sakralnih objekata, nigde ne navode ko je to učinio. Pažljivim čitanjem utvrdili smo da se tako postupilo 62 puta, uz mogućnost da nam je nekoliko takvih mesta i promaklo.

To su naravno smišljeno učinili. Kako je ova brošura na engleskom jeziku isključivo namenjena strancima, oni iz njenog sadržaja neće ni moći ni hteti da izvedu zaključak da su sva ova razaranja počinili kosmetski Arbanasi. Naprotiv, možda će najpre pomisliti da su neke crkve i manastiri stradali tokom prolećnog bombardovanja 1999. godine kao kolateralna šteta; da su neke paljevine posledica udara munja i gromova ili kratkog spoja na električnim instalacijama; a nije isključeno da će pomisliti da je na Kosovu i Metohiji bilo i razarajućih zemljotresa prilikom kojih su samo srpske pravoslavne crkve i manastiri sravnjeni sa zemljom.

Upravo takve nedoumice Sima Avramović smišljeno izaziva. Na svoju nesreću, ni on u ovom prljavom prikrivanju pravih vinovnika zločina nad Srbima i srpskim pravoslavnim svetinjama nije bio savršen, pa je njegovom policijskom njuhu i cenzorskom oku promaklo objašnjenje ispod slike br. 5 na 19. strani da su marta 2004. manastir Svetih Arhanđela u Prizrenu opljačkali albanski teroristi i rulja. Verujemo da će zbog ovog trenutka nepažnje bakšiš koji će Sima Avramović dobiti od Hašima Tačija i Agima Čekua biti znatno manji od iznosa koji je inače primeren izdajnicima srpskog roda i naroda.

NETOLERANTNOST VEĆINE ARBANASA
Sem ovog slučaja očigledne nepažnje, Avramović & kom. nigde ne označavaju ubijanje i proterivanje Srba kao teške zločine niti kvalifikuju Arbanase vinovnike kao zločince. I to je verovatno razlog što glavni zahtev koji se iznosi u ovoj brošuri nije najstrože kažnjavanje vinovnika, a zatim povratak proteranih Srba i drugih ne-Albanaca sa Kosmeta i obnova srpskih pravoslavnih crkava i manastira, nego samo očuvanje onoga što je preostalo i obezbeđenje slobodnog pristupa jedino onim svetinjama u kojima još uvek obavljaju božju službu zatečeni sveštenici, monasi i monahinje.

No, kako Sima Avramović & kom. ne dovode u pitanje samozvanu nezavisnost Kosmeta niti zahtevaju ponovno uspostavljanje srpskog suvereniteta nad ovom srpskom pokrajinom, što bi im inače uskratilo bilo kakav budući priliv novca iz inostranstva, oni su ipak morali da objasne zbog čega izričito zahtevaju slobodan pristup srpskim pravoslavnim svetinjama kada se to danas čak i u inovernim ili ateističkim nedemokratskim državama podrazumeva. Po Avramoviću & com, tom slobodnom pristupu Srba svojim svetinjama isprečila se jedna nelagodnost – netolerantnost ne svih nego samo većine Arbanasa u pojedinim lokalnim zajednicama (str. 38). Nevolja je, dakle, samo u tome što su srpske pravoslavne svetinje „locirane unutar nedovoljno tolerantnog verskog, političkog i socijalnog okruženja“ (str. 45). A prilikom opisivanja okolnosti u kojima su se obreli srpski vernici u Lipljanu, Avramović & kom. još dodaju da „većina albanske zajednice ima negativan stav prema Srbima i srpskom kleru“ (str. 67). Tom objašnjenju može se pridružiti i navođenje „tradicionalno različitih stavova prema nasleđu između domorodaca (natives), koji štite svoja pradedovska sveta mesta, i došljaka koji smeraju raščišćavanju prostora zarad novog izgrađivanja“ (str. 33).

Na desetak mesta Avramović & kom. takođe pominju „visoki sigurnosni rizik“ i „neprijateljsko okruženje“ u kojem se nalaze srpske svetinje. „U većini drugih slučajeva“ – vele oni – „klerici i monasi održavaju sveta mesta u neprijateljskom okruženju, tako da, zbog visokog sigurnosnog rizika, svaku posetu treba unapred najaviti i za nju obezbediti oružanu pratnju KFOR-a“. Kako nije izričito navedeno od koga potiču ove smrtne pretnje, neupućeni stranci, kojima je ova brošura jedino namenjena, mogu pomisliti da takve strahove izazivaju odmetnici i drumski razbojnici.

SAMOZVANA KOSMETSKA DRŽAVA
Kako je za zaštitu koliko-toliko neoštećenih i obnovu razrušenih srpskih pravoslavnih crkava i manastira, pored novca i stručne pomoći, neophodna i uloga odgovarajuće državne vlasti, postavlja se odmah pitanje koju to državu Avramović & kom. imaju na umu. Odgovor je, nažalost, nedvosmislen: nikako Srbiju nego jedino samozvanu državu kosmetskih Arbanasa. Dana 17. februara 2008. godine kosmetski Arbanasi proglasili su nezavisnost svoje nazovi države, a već 20. februara iste godine Parlament takozvanog Kosova doneo je Zakon o specijalnim zaštićenim zonama za istorijski centar Prizrena, Veliku Hoču, manastire Gračanicu i Visoke Dečane i još neka sveta mesta. Avramoviću & kom. ne samo što ne smeta što će od tada naše najveće pravoslavne svetinje štititi oni koji su ih sve vreme od proleća 1999. ugrožavali i razarali, nego taj zakon protivustavne i nelegitimne države smatraju blagotvornim sredstvom zaštite naših najvećih svetinja. Čak taj zakon navode 6 puta (str. 30, 43, 58, 75, 87. i 90), a jedina njegova mana – vajkaju se Avramović & kom. – jeste u tome što se još ne primenjuje.

Naročito su karakteristični potpuni zaborav i ignorisanje ustavnog i pravnog poretka Republike Srbije. Jer, ako se pođe od, za nas nedostupne, činjenice da su Kosovo i Metohija nerazlučivi deo Srbije, onda bi se zaštita, obnova i izgradnja crkava i manastira, koji su pod zaštitom Republike Srbije, morali isključivo provoditi po Zakonu o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS“, br. 71/94 od 22. decembra 1999). To se naročito odnosi na kulturna dobra od izuzetnog značaja, koja utvrđuje Narodna skupština, i nepokretna kulturna dobra od velikog značaja, koja utvrđuje Vlada Srbije (član 56 stav 1 i 2), a koja su već upisana u registar kulturnih dobara (član 59 stav 1). Za Avramovića & kom. je, međutim, merodavan samo pomenuti neustavni zakon samozvane kosmetske države. A i zašto ne bi, kad se zbog nelojalnosti Srbiji u ovoj zemlji ništa ne može izgubiti, dok se za metanisanje samozvanim kosmetskim vlastima mogu dobiti velike pare iz inostranstva? Tu bolnu dilemu između svoje hrišćanske duše i neutažive pohlepe Sima Avramović je blagovremeno rešio pre mnogih proždrljivih ustiju. A kao utehu ima saznanje da nije baš jedini koji je prodao veru za večeru.

Avramović & kom. nisu samo priznali pravni poredak samozvane kosmetske države nego su je učinili i legitimnom u okviru novog modela zaštite svetih mesta. Po njima, „jedan višestrani ugovor, prvenstveno pod okriljem Ujedinjenih nacija, bio bi idealan za obezbeđenje osnova za regionalne i bilateralne ugovore, kao i za nacionalne zakone i druge pravne instrumente“ (str. 49). Kako bi u svemu tome morala imati udela i samozvana država kosmetskih Arbanasa, jer su na Kosovu i Metohiji svetinje koje treba zaštititi, to samo znači da bi i ta nazovi država trebalo da bude članica UN da bi učestvovala u sastavljanju, potpisivanju i ratifikovanju pomenutog višestranog ugovora pod okriljem UN. A na temelju tog ugovora zaključivali bi se bilateralni ugovori, pa bi Srbija, kao zainteresovana strana za svoju manjinu na Kosmetu, sa kosmetskom državom zaključila odgovarajući dvostrani međunarodni ugovor. Naposletku bi kosmetska država, izvršavajući svoje međunarodne obaveze, donosila svoje „nacionalne“ zakone i druge propise, što bi po Avramoviću & kom. bio savršen oblik zaštite srpske manjine i srpskih svetinja. I time bi – vele Avramovićeve potrkuše u jednom fakultetskom izveštaju – „prostor Kosova i Metohije mogao biti svrstan u takvu istorijsku kategoriju, zajedno sa Svetom Gorom, Jerusalimom, Mekom i Vatikanom“. Ni manje stida ni veće laži! Jer, u engleskom tekstu ove brošure o nekom iole sličnom statusu nema ni pomena.

ZAŠTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA
Uprkos velikoj halabuci Avramovića & kom. da je njihovo rešenje statusa i zaštite srpskih pravoslavnih svetinja novo i spasonosno, ono se uglavnom svodi na Ahtisarijev plan koji je Srbija odbacila, a koji je, pored ostalog, predviđao uspostavljanje specijalnih zaštitnih zona oko 47 verskih i kulturnih mesta, znatno više nego potonji mnogo hvaljeni neustavan kosmetski zakon. Da bi se onda u novom Avramovićevom planu sve svelo na minimalni zahtev verske tolerancije:

– „neometan, neograničen i siguran pristup pravoslavnim svetinjama“;

– „zajamčenu zaštitu verskih i kulturno-istorijskih vrednosti tih svetinja“;

– „sigurnost, samoupravu i ekonomsku funkcionalnost (održivost) monaških zajednica koje koriste i održavaju te svetinje“; i

– „naročito… zaštitu svojinskih prava i očuvanje arhitektonskog i kulturnog identiteta oblasti koje okružuju te svetinje“.

Odmah potom Avramović & kom. zaboravljaju naše srednjovekovno duhovno i kulturno-istorijsko nasleđe – o nacionalnom identitetu i da ne govorimo – da bi sami predložili „premeštanje fokusa zaštite svetinja iz domena nasleđa u domen ljudskih prava“ (str. 47), što se praktično svodi – kako to zaključuju Avramović & kom. –  na postupanje „unutar okvira ljudskih prava i zaštite manjina“ (str. 47). Drugim rečima, kako su Srbi na Kosovu i Metohiji manjina u okviru kosmetske države, potrebna im je manjinska zaštita; a pošto su Srbi i ljudi – u šta Avramović & kom. još nisu ubedili većinu netolerantnih Arbanasa – neophodna im je i zaštita njihovih ljudskih prava. Za takvu trivijalnost nisu bila potrebna nikakva duboka istraživanja pod vođstvom Sime Avramovića. To im je mogao reći i ubogi srpski čobanin. A bilo je časno i pošteno da pare koje su dobili iz inostranstva poklone srpskim beskućnicima i siromasima na Kosovu i Metohiji.

BRISANJE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Oni koji bolje poznaju Simu Avramovića dobro znaju da se on u zemlji i inostranstvu predstavlja kao vrstan stručnjak za položaj crkava i verskih zajednica u sekularnoj državi, te da u tom svojstvu uživa uvažavanje ne samo u Ministarstvu vera nego i poverenje pojedinih srpskih arhijereja. Zahvaljujući tome on je do sada bio u stanju da prilikom boravka u inostranstvu stvara utisak da su stavovi koje on zastupa vrlo bliski, ako ne i istovetni stavovima najviših organa Srpske pravoslavne crkve. A objavljivanje ove brošure u izdanju „državnog“ Pravnog fakulteta – za šta je najpre odgovoran njegov dekan prof. dr Mirko Vasiljević – stvoriće u inostranim krugovima lažan utisak da su stavovi Sime Avramovića nova politika Vlade Srbije.

Pažljiviji uvid u ovu brošuru otkriva, međutim, da u rešenjima statusa srpskih pravoslavnih svetinja Avramović & kom. uopšte ne pominju ni Srpsku pravoslavnu crkvu, ni Patrijaršiju, ni Eparhiju raško-prizrensku, a kamoli Patrijarha i Episkopa raško-prizrenskog. To brisanje Srpske pravoslavne crkve i njenih arhijereja sa spiska činilaca koji, po Avramoviću & kom, treba da učestvuju u utvrđivanju novog, spasonosnog i blagotvornog statusa srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji, započinje na 43. strani ove brošure. Posle uzgrednog pominjanja Ustava Srpske pravoslavne crkve i kanona koji uređuju bogosluženje sveštenika u „živim“ crkvama i monaha i monahinja u manastirima, Avramović & kom. čine radikalni rez. U potonjoj ključnoj rečenici oni vele „da određeni oblik eksteritorijalnosti, koji znači osobeni oblik odvajanja (separation) i međunarodne odgovornosti za zaštitu kulturnog i verskog nasleđa, zaista se pojavljuje u dokumentima koje su donele određene vlasti“ (str. 43).

Najpre se postavlja pitanje: „odvajanje od čega?“ Nažalost, od Srpske pravoslavne crkve, a naročito od Eparhije raško-prizrenske i njenog episkopa, koji se od tog mesta pa sve do kraja nigde više ne pominju. Vekovna prava Srpske pravoslavne crkve su prebrisana u Avramovićevom predlogu novog pravnog okvira za očuvanje svetih mesta na Kosovu i Metohiji. A prethodno pominjane „žive“ crkve i „živi“ manastiri u ovoj ključnoj rečenici preobratili su se u „kulturno i versko nasleđe“ (cultural and religious heritage), poput velelepnih drevnih spomenika u Efesu u Maloj Aziji, koje su napustili njihovi bogovi i ljudi (Grci) koji su u te bogove nekada verovali. Drugim rečima, ono što je pravi predmet zaštite, sazdane u predlozima Avramovića & kom, to je „kulturno i versko nasleđe“, smešteno u domen ljudskih prava, njegov kulturno-istorijski i arhitektonski spomenički identitet i slobodan pristup vernika i znatiželjnih turista.

Sima Avramović izgleda ne zna da se Crkva uopšte ne može zamisliti bez episkopa i njegovog apostolskog prejemstva, te da u bilo kakvom rešavanju statusa srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji presudnu ulogu moraju imati srpski arhijereji: Patrijarh srpski, Episkop raško-prizrenski, a naravno i Sveti arhijerejski sinod i Sveti arhijerejski sabor. Po završnim predlozima Avramovića & kom, presudnu reč u rešavanju ovog statusa imaće države koje će pod okriljem UN pripremiti višestran i ugovor, a zatim države u okruženju (Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina i neizbežna samozvana država kosmetskih Arbanasa) i naposletku samo Srbija i samozvani Kosmet, pošto jedino te države mogu zaključiti „dvostrani“ međunarodni ugovor kojim bi bio uređen status srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji. U tom  Avramovićevom aranžmanu nema ni Srpske pravoslavne crkve niti ijednog njenog arhijereja. Za nekog ko je do svojih sedih vlasi bio ubeđeni komunista, a sve vreme pod Miloševićem verni socijalista, na čemu mu zbog doslednosti treba čestitati, rušenje kanonskog poretka naše Crkve i poništavanje episkopske svete vlasti nije nikakav greh, a kamoli jeres.

Iako su za predmet ove brošure uzeti hramovi i manastiri koji pripadaju srpskom pravoslavnom narodu kao živoj Crkvi, Avramović & kom. ne navode izjavu nijednog srpskog sveštenika ili monaha, a kamoli Preosvećenog Arhijereja. Ali zato nisu propustili da pomenu Njegovu Eminenciju Kardinala Kotjera (Cottier) i navedu njegove skoro beznačajne reči, i to na italijanskom jeziku. Znao je Sima Avramović da će se to dopasti njegovim finansijerima i biti dobra preporuka za nove projekte i zarade.

Kao nekakav pravni istoričar Sima Avramović je sigurno imao prilike da se upozna sa zločinom leasa maiestas u drevnom republikanskom Rimu i high treason ne samo u srednjovekovnoj nego i u savremenoj Engleskoj. Oba su podrazumevala izdaju za koju je bila zaprećena najteža kazna. U nas takvo krivično delo više ne postoji, pa svako, uključujući Avramovića & kom, može da uskrati lojalnost svojoj državi i prizna tuđu neprijateljsku državu uspostavljenu na delu teritorije vlastite države. Utoliko će primer Avramovića & kom. biti zarazan, pošto će mnogi odmah razabrati da se izdaja isplati.

Izvor Pečat, Beograd
http://www.pecat.co.rs/2010/07/izdaja-se-isplati/

„Видовдан“ против НАТО

Home
„Видовдан“ против НАТО
Пише: vesti
//
//

У издању Националног клуба Видовдан Нови Сад – Београд и Центра за стратешку сарадњу Бањалука из штампе је изашао први број периодичног тематског часописа „Видовдан“ посвећеног питањима уласка у НАТО.

У уредничком уводу јасно се поручује да се на више од 60 страница износе аргументовани ставови да је за Србе „штетно и погубно да ступе у НАТО“.

„Први број Магазина `Видовдан` бави се питањем евентуалног уласка српских земаља у НАТО и одмах, у складу са видовданском етиком и нашим приступом аналитици, отворено да кажемо – категорички смо против тога“, рекао је један од уредника часописа Бранко Радун на промоцији у Бањалуци.

Он је нагласио да овај став није толико базиран на искуствима и емоцијама Срба са НАТО-ом из 90-тих година, него прије свега на рационалним аргументима који се тичу садашњост и будућности, гдје се научним приступом исказује став да Србија и Република Српска (РС) и БиХ не треба да приступе том савезу.

Радун је додао да су у часопису сабрани текстови групе српских интелектуалаца и аналитичара који имају чврст став о томе да Срби не треба да уђу у НАТО, што поткрепљују аргументованим, научним приступом овој проблематици, наглашавајући да се не ради о ауторима истомишљеницима, него о ауторима који имају јасне ставове и чврсту аргументацију.

Други уредник Магазина „Видовдан“ Драгомир Анђелковић констатовао је да је веома тешко пробити већ дуже присутну одређену медијску и сваку другу блокаду везано за питања уласка у НАТО, наглашавајући да је намјере овог тематског магазина да се бар започне дијалог о овој теми.

Он је упозорио да је сукоба увијек било и да војни савези служе за сукобе, а не за рјешавање хуманитарних катастрофа, те нагласио да би чланством у атлантском пакту дошло до подривања дејтонске РС и Косова и Метохије, као и да би били угрожени и економски и геополитички интерси.

„Наша будућност је у сарадњи са Истоком и са Западом и окретању себи и сопственом развоју, унапређењу економског, друштвеног и сваког другог амбијента РС, Србије и Црне Горе, у демографском препоруду и зато желимо да те аргументе понудимо нашим политичарима, друштвеној елити и медијима да тај проблем сагледају рационално и допринесу правилном опредјељењу“, поручио је Анђелковић.

Предсједник Спољнополитичког одбора СДС-а Предраг Николић рекао је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је СДС организовао промоцију Магазина „Видовдан“ с циљем да сваки примјерак од укупно 20 000, буде подијељен српској политичкој, интелектуалној и друштвеној елити у РС, Србији и Црној Гори, дијаспори и свима који на било који начин одлучују о питањима уласка у НАТО како би се започео дијалог о овој теми.

„СДС је подржао ову иницијативу магазина `Видовдан` о питањима уласка у Нато, јер сматра да о томе треба да се пита народ и ово је и први корак СДС-а о покретању иницијативе да се распише референдум и том питању“, рекао је Николић.

Он је поновио став СДС-а да питање уласка у НАТО, као изузетно важно стратешко питање, не може да буде питање владајуће елите, већ да о томе треба да одлучује народ, пошто би се резулатат те одлуке рефлектовао и на судбину будућих генерација.

Николић је рекао да је један од важних циљева и отварање широке јавне дебате о овом питању како би најшира јавност могла да буде детаљно упозната са свим разлозима везаним за НАТО, на основу чега би могла да донесе исправну одлуку о будућем односу према тој алијанси.

29.06.2010. Извор: еновости

< Претходна Следећа >
Komentari (15)
15 петак, 16 јул 2010 18:33
Здравиша
Честитам. На време сте почели. Због жуте власти ме срамота што сам Србин , можда бољу власт спрам нас, какви смо, и не заслужујемо. Остаје нам да се надамо да ни њихова неће до зоре…Храбри сте , паметни, и прави људи, кад видим да и таквих Срба као што сте ви, ипак се надам да ће заједничка жеља огромне већине Српског народа да се нешто значајно промени, пре свега у нашој свести, једном уродити плодом, остале промене ће доћи саме по себи. Још је чика Јова Змај писао како је тешко бити Србин, и лепо. Помозите да утврдимо за чега смо сами криви, не само да кукамо да су нам странци криви.Њихово је да траже, наше је да им не дамо. Уживам у вашим садржајима, не одустајте, „неко то од горе види све“. Потражите и у иностранству антиглобалисте, треба да их има код Руса,Чеха, Словака, Бугара, Румуна. Глобалисти су стварно претерали. НЕ У НАТО по цену живота – војни савез са Русијом (мени најдражи али опасан) значи сигуран светски рат, неутралност је само пуста жеља, нема пара. Остаје оно најсигурније – НЕСВРСТАНОСТ, реафирмисати . Кина је тамо у статусу “ посматрач“ , надати се да и Русија или ЗНД тако нешто одлучи једном, ваљда неће одустати од супростављања глобализму. И Индија је тамо само фали Бразил. Брик је будућност, а несврстаност заобилазни и лакши пут. Кад је разбио Варшавски пакт, покрет, сад треба да разбије Нато. Можда сте баш Ви, и ми, ваша публика онај мали миш кад се вадила репа. Порадите на маркетингу , дајте лак и једноставан начин да се претплатимо, окупаторске слуге никад Вас неће нормално пустити на киоске. Разлог? Зато што сте нормални и морални, и прави људи и домаћини и патриоти, а то је непожељно за њих.Нико није блесав да не види. Уствари њихове сметње и смицалице користите као рекламу (боља вам не треба). Од срца Вам Све најбоље желим .
14 петак, 16 јул 2010 07:00
Radmila
Cestitam. Samo napred. Zelim vam uspeh.
Slucajno sam naisla na vas sajt i drago mi je da cu
„Vidovdan“ citati od samog pocetka izlazenja.
Pozdrav iz SAD
13 четвртак, 15 јул 2010 21:33
Miladin
Živela Velka Srbija i srbski narod širom svijeta.
12 четвртак, 15 јул 2010 20:13
Ilija
Свака част за часопис заиста је изузетан,треба само истрајати и наћи начина да га добију све важне институције у Србији и Републици Српској.
Највиша оцена за квалитет промоције часописа синоћ у Српској Атини,која то на жалост све више није и за квалитет говорника. Врло сам изненађен млади људиа, а тако надахнути,паметни и реални.Камо среће да нам је већина омладине таква,не би сад било трибина против уласка Србије у НАТО јер нико не би смео ни споменути зликовачку организацију која је упропастила будућност истој тој омладини.
Напред Видовданци оправдавајте свугде име које носите.
11 четвртак, 15 јул 2010 10:26
Dragan Kovačević
Koristim ovu priliku da se zahvalim ekipi Vidovdana za jučerašnju izuzetnu tribinu , koja je održana u Novom Sadu , na kojoj je u Plavoj Sali Skupštine grada prisustvovalo više od 60 ljudi , iako je kapacitet sale i broj sedišta bio manji . Dobra poseta , iako je tribina organizovana u jeku letnje sezone . Gosti su bili izuzetno raspoloženi za predstavljanje argumentacije protiv ulaska Srbije u Nato , gledaoci su ih sa velikom pažnjom slušali i aktivno učestvovali u diskusiji postavljanjem pitanja gostima : dr Dragomiru Anđelkoviću , Branku Radunu , dr Saši Gajiću , dr Predragu Nikoliću i Miloradu Vukašinoviću . Gosti su strpljivo slušali naša pitanja , a ja sam izuzetno zadovoljan i njihovom otvorenošću i predusretljivošću za razgovor sa posetiocima i posle završetka tribine . Moram da naglasim da je bila privilegija i zadovoljstvo prisustvovati jučerašnjoj promociji 1. štampanog izdanja magazina Vidovdan i da preporučim svima koji budu u mogućnosti da prisustvuju tribinama koje će biti održane i u drugim gradovima i da ne propuste ovaj događaj . U ime jučerašnjih posetilaca moram da zahvalim uredništvu Vidovdana na njihovom radu i istrajnosti , koji će , iskreno se nadam , podstaći sve njihove saradnike da nastave sa svojim visokim akademskim nivoom i tako se oduže nama , njihovim čitaocima , koji redovno pratimo njihov rad , a oni svojim ponašanjem zaslužuju naše poštovanje , baš kao što su i oni sinoć pokazali poštovanje prema nama , njihovoj publici . Želim im povećanje čitanosti i da sledeći tiraž štampanog izdanja bude još veći , a njima puno uspeha u nastavku rada i profesionalne karijere . Srdačan pozdrav od njihovog redovnog čitaoca Dragana Kovačevića .
10 уторак, 13 јул 2010 15:27
Zlotjko
Ovo bre treba u lektiru uvesti, ali za svaki razred, od 1 do 8-og…
9 уторак, 13 јул 2010 14:24
administracija
Сви који желе бесплатан примерак могу да се учлане на форум па да тамо добију информацију где ће моћи да га подигну. Осим тога у среду у Новом Саду је промоција у Плавој сали градске скупштине поред Бановине у 19 часова.
8 уторак, 13 јул 2010 11:50
Вукашин
Свака част, одличан пројекат!
7 субота, 10 јул 2010 18:30
Срђан
Успео сам некако доћи до једног примерка и данс сам га скоро целог прочитао. имам само речи хвале и препоруку, да свако ко је стању да га набави нека то уради обавезно.
6 четвртак, 08 јул 2010 14:48
Goran
Srpstvo se mora braniti svuda!
5 четвртак, 01 јул 2010 11:11
vlastimir spalević
Ne sumnjam da je časopis zanimljiv i da su tekstovi visokog kvaliteta i da analize autora obiluju stavovima i argumentima protiv ove krvožedne vojno -političke organizacije , ali u Novom Sadu je nemoguće pronaći na bilo kom kiosku , kod kolportera ili u prodavnici štampe nijedan broj Vidovdana , jer ja uporno pokušavam da od ponedeljka pronađem bilo koju knjižaru ili kiosk koji su dobijali Vidovdan , ali nisam uspeo . Ko je zadužen za distribuciju i kome da se obratim da ukažem na ovaj problem ? Koliki je tiraž prvog štampanog broja Vidovdana ?
4 среда, 30 јун 2010 22:01
Немања
Свака част, само напред. Одличан начин да се ојача наша ствар! Први добар часопис поред Двери Српских.
3 среда, 30 јун 2010 12:48
Горан
НЕЋУ НАТО!
2 среда, 30 јун 2010 07:17
milan
Само напред видовданци, ово ме је јако обрадовало. Реците слободно ако треба нека подршка да помогнемо да овај часопис заживи и да имамо један српски часопис
1 уторак, 29 јун 2010 08:45
Емилија
Сјајно, има наде за Српство и Србију, коначно је неко имао воље и храбрости да каже оно што већина Срба мисли. Свака вам част.

Dodaj svoj komentar

//

Vaše ime:
Vaš email:
Komentar:

Amerika ostvaruje prodor prema Rusiji – Urednik GD-DS

http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/vehabije-haraju-srbijom/amerika-ostvaruje-prodor-prema-rusijiAmerika ostvaruje prodor prema Rusiji

piše: LJubiša Jović

Politika SAD vođena dugoročnim i primamljivim interesima ovladavanja najisturenijim delom evroazijskog prostora, nije odolela izazovu ugađanja islamskom svetu i rušenja suverene i nezavisne države Srbije

Završetkom hladnog rata u spoljnopolitičkim i geostrateškim planovima SAD, započeto je definisanje nove uloge Balkana. Politika hegemonije Vašingtona ostvarena preko NATO, značila je i u ovom regionu samo jedno da su američki interesi u apsolutnoj prednosti nad interesima bilo koje države, druge sile, organizacija ili saveza i svetu, što Vašington demonstrira permanentno i u drugim delovima i regionima sveta. Američki analitičar, Džejms Džatras, dugogodišnji savetnik Republikanskog političkog Komiteta, Senata SAD, ističe da se u američkim planovima u regionu, koji se naziva „proširenim srednjim istokom“, a obuhvata i oblast Kavkaza i centralne Azije. S tim u vezi Balkan se smatra delom tog regiona, koliko i delom Evrope. Strateški cilj je dalji prodor novog svetskog poretka i snaga NATO pakta na čelu sa SAD, na Istok prema Rusiji i Evroaziji, gde se u ovom veku predviđa ključna borba za globalnu dominaciju svetom.

Proces dezintegracije Jugoslavije početkom 90-tih deo je tog plana, koji dobija završnicu u nastojanju da se Srbija dalje dezintegriše oduzimanjem dela teritorije koji sadrži Ahtisarijev plan, o tzv.“Sveobuhvatnom rešavanju statusa Kosova i Metohije“ i koji od početka u tim namerama uključuje i islamski faktor.
Sinteza američke politike i islamskog faktora u realizovanju strateških planova na prostoru Balkana, postala je vidljiva još u periodu mandata vladavine Buša – starijeg i početka razbijanja Jugoslavije, da bi u razdoblju vladavine Klintona dobila na afirmaciji i značaju, a nastavljena je i u oba mandata Buša mlađeg i pored zastrašujuće opomene, napad Al kaide, na američke ciljeve 11. septembra 2001. godine.

Mada posle ove opomene u SAD ništa nije trebalo da bude kao ranije, politika SAD vođena dugoročnim i primamljivim interesima ovladavanja najisturenijim delom evroazijskog prostora, nije odolela izazovu ugađanja islamskom svetu, rušenja suverene i nezavisne države Srbije. Očito je da je glavni cilj da se u pogodnom trenutku okrene prema Rusiji i njenim energetskim resursima i koridorima, kako u Kaspijskoj oblasti tako i u Centralnoj Aziji, ali i u samoj Rusiji, osvajajući postepeno prostor koji predstavlja najbliže rusko okruženje i odbranu, sprovođenjem „obojenih revolucija“ i prijemom u NATO bivših sovjetskih republika i najbližih suseda i izazivajući dodatne krize i nestabilnost u regionu.
Prema mišljenju R.Stojkersa, glavnog urednika časopisa Orientation i Vouloir iz Brisela, američka strategija u regionu Evroazije u poslednje tri decenije zasniva se na dvostrukoj igri: oslanjanje na turski (turkofonski svet)-panturkizam i igri na muslimansku vahabitsku saudijsku kartu. Igra na turski svet bila je jasno vidljiva pod Klintonom, koji je uveo u igru tri antiruske strategije: Prvo -napad kroz strategiju opkoljavanja, drugo – napad kroz strategiju komadanja i treće -napad kroz proces unutrašnjih subverzivnih aktivnosti, koji urušava njenu sposobnost da se brani od spoljnih nasrtaja.

Posle izbornog poraza demokrata i dolaska Buša mlađeg na vlast, američka strategija je unekoliko izmenjena. Dominira tzv. vahabitsko -puritanski savez, usmeren na uprošćeni i ofanzivni islam, koji se teorijski može lakše izvoziti jer je odvojen od etničke pripadnosti. Cilj je stvaranje mobilizatorske ideologije agresivnih elemenata da bi se ostvario projekat integrisanog „velikog Bliskog istoka“ i izvršio prodor ka Rusiji.
Podrška koju su islamski fundamentalisti krajem 70-tih godina prošlog veka dobili od SAD, stvaranjem Bin Ladenove mreže u Avganistanu, protiv sovjetske invazije, izrasla je u brojne islamske kvaziverske, a pre svega terorističke pokrete, koji su afirmaciju doživeli u ratu u Bosni i Hercegovini. Agresija NATO na SR Jugoslaviju, 1999 god. otvorila je novu stranicu američke ekspanzije na Balkanu, s planom da Kosovo i Metohija, bude novi islamski bastion u regionu posle BiH. Stvaranje islamskih država na Balkanu u američkim planovima trebalo je da otupi oštricu kritike američke politike u svetu od strane islamskih zemalja pre svega na Bliskom i srednjem istoku i centralnoj Aziji s kojima su nafta i naftni koridori na jednoj strani i oružje na drugoj, ključni argumenti međusobnog partnerstva i povezivanja interesa.

Kako ističe S. Trifković spoljnopolitički urednik Cronikla, Vašington, sve do početka 1998. godine američka administracija je davala izjave „da je OVK nesumnjivo teroristička organizacija“ (R.Gelbart izaslanik Klintona za Kosovo), da bi kasnije pred agresiju NATO SR Jugoslaviju OVK, bila preformulisana u organizaciju čiji se su članovi „borci za slobodu“po izjavi istog Klintonovog zvaničnika pred kongresnim Odborom za međunarodne odnose. Paralelno s rehabilitacijom šiptarskih separatista i terorista‘ na Kosovu i Metohiji, jačala je njihova veza sa islamskim ekstremnim i radikalnim organizacijama, a pre svega sa Al kaidom i Iranskom nacionalnom gardom. Uz obilatu finansijsku i materijalnu pomoć krajem 1998. god. Al kaida je započela slanje svojih mudžahedina na Kosmet. U vreme najveće NATO agresije i bombardovanja SR Jugoslavije, odnosno Srbije, islamski „sveti ratnici,“ postaju ponovo saveznici, čime šiptarski teroristički i separatistički pokret, počinje da uživa podršku dva najmoćnija geopolitička faktora, sveta, SAD – NATO i islama.

U današnjoj konstelaciji odnosa, SAD uz pomoć islamskog faktora, nastoji da ostvari potpunu kontrolu nad Balkanom kao središnjim delom evroazijskog prostora. Mnogi analitičari američke politike, vojnu ekonomsku i geopolitičku poziciju Vašingtona, dugoročno ocenjuju kao duboko pogrešnu u svetlu globalnih američkih interesa. Ističe se da islamski faktor upravo na Kosovu i Metohiju, uz šiptarski separatistički pokret, koji postaje udarna igla vidi mogućnost ponovnog osvajanja Evrope. Od agresije NATO na SR Jugoslaviju Kosovo postaje logistička baza Al kaide, bez odgovarajućeg američkog odgovora.

Američka vizija novog prekomponovanja središnjeg dela Evrope i Azije na Balkanu je pre svega uspostavljanje američke sfere uticaja. Kako je svojevremeno u svojoj „Velikoj šahovskoj tabli“ obrazložio američki geopolitičar Bžežinski, a tu ideju slede savremeni američki geostratezi to podrazumeva i dovođenje američke spoljne politike u sklad sa mestom i ulogom islama. U ovom slučaju na Kosovu i Metohiji, to je ispunjavanje megalomanske vizije šiptarskih separatista i terorista za stvaranjem jedne fantomske i istorijski i civilizacijski neutemeljene države-velike Albanije, koja bi po šiptarskim planovima pored srpske teritorije uključivala i delove ostalih susednih država, Grčke, Makedonije i Crne Gore.

U nastojanju da Albancima poklone novu državu na srpskoj teritoriji, izbegavajući da osude šiptarski separatizam i terorizam koji je u sprezi sa neprijateljom, broj jedan SAD, Al kaidom, američka politika po brojnim ocenama ponovo klizi ka već ranije učinjenim greškama od Avganistana, Najrobija i Dar El Salama, ali i NJujorka, Vašingtona, Londona i Madrida. Ne osporavajući postojanje simptoma islamskog ekstremizma, pre svega na Balkanu, američka politika relativizuje problem izjavama da bezbednost na Balkanu nije ugrožena i da nisu ugroženi ni vitalni interesi Zapada.

U svojoj knjizi „Senka džihada“ S. Trifković daje odgovor na mogući ishod takve politike, ističući da spoljnopolitički stratezi u Vašingtonu i Briselu, koji su se duže od decenije na bojištima bivše Jugoslavije udvarali i podilazili geostrateškim ambicijama islama, treba da spoznaju svoju grešku ne zarad pravde i istine (jer taj motiv od Zapada je nemoguće očekivati), već zarad sopstvenog interesa. Žrtvovanje malih hrišćanskih naroda, islamskim interesima, neće iskupiti SAD pred islamskim svetom za Irak i poluvekovnu vezanost za Izrael, već će samo razbuktati njihove nezajažljive apetite utirući put presudnoj konfrontaciji islama sa ostalim svetom u ovom stoleću.

SRPSKI JERUSALIM

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenio je da postoji mogućnost da se nađe pravedno rešenje za status Kosmeta u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Mitropolit je rekao da je Bog dao dovoljno dobara Kosovu i Metohiji za sve koji žive tamo i da je samo potrebno naći pravedno i časno rešenje.
– Samo da se nađe pravedno rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ni formalno nije zaživela – rekao je mitropolit crnogorski. On je posebno istakao da svetske sile moraju da imaju u vidu da se Srbi nikada neće odreći Kosova jer je to njihova sveta zemlja.
– Bojim se da naša braća sa Zapada, pogotovu moćnici opijeni svojom moći, ne shvataju da je Kosovo i Metohija za srpski narod i Crkvu njihov Jerusalim, očni živac i nešto što je oblikovalo njihov um, narod, dušu i kulturu, zaključio je episkop crnogorski Amfilohije.

STANDARDI

Predsednik Republike Srpske Milan Jelić izjavio je da „odluka o konačnom statusu Kosmeta utiče na dodatnu destabilizaciju u celom regionu“.
– Ukoliko konačni status Kosmeta ne bude dogovoren dijalogom između Prištine i Beograda, odnosno ako Kosmet dobije nezavisnost nametnutim rešenjem, to može da utiče na dodatnu destabilizaciju u celom regiona. Potrebno je ispoštovati međunarodne standarde i kriterijume, imajući u vidu da je Kosmet deo državotvorne strukture Srbije, a ukoliko se ne nađe rešenje, kojim će biti zadovoljni i Priština i Beograd, teško je govoriti o trajnom kvalitetu odnosa, koji treba da doprinesu stabilizaciji u Srbiji, a onda i u regionu – rekao je predsednik Jelić.

„Novinari na Kosmetu meta zastrašivanja“- dostavila urednok GD Dušanka Stanić

Izveštaj organizacije Reporteri bez granica:

„Novinari na Kosmetu meta zastrašivanja“

Tanjug | 24. 07. 2010. – 20:59h | Foto: Reuters-Ilustracija |

Mediji na Kosovu i Metohiji nisu ni finansijski ni redakcijski nezavisni, a novinari koji se usude da pišu iz kritičkog ugla o aktivnostima vlade meta su zastrašivanja, navodi se u najnovijem izveštaju međunarodne nevladine organizacije (NVO) Reporteri bez granica.

„Političari i predstavnici institucija se trude da, prema vladi, kritički nastrojene medije i istraživačke novinare ućutkaju ili ih nateraju na cenzuru, konstantno ih pritiskajući i preteći, čak i njihovim porodicama“, izjavio je predsednik te NVO za zaštitu novinara Olivije Bazij, a preneo nemački radio Dojče vele.
Kako Bazij tvrdi, medijska situacija na Kosmetu je nepromenjena u odnosu na 2009. godinu – nije pogoršana, ali se i dalje stoji na mrtvoj tački.
„Vlada i dalje strogo kontroliše medije. Informacije nisu lako javno dostupne. Ukoliko pišete od ključnim temama, poput korupcije i načinu na koji je društvo uopšte organizovano, suočavate se sa mnogim preprekama, ali i optužbama da ste izdajnik, ukoliko kritikujete političare“, rekao je Bazij.
Bazij smatra da privremena pokrajinska vlada mora da prestane da vređa novinare, jer se „ukazujući da je neko izdajica“ ekstremistima salje poruka „da je dozvoljeno da se on ubije ukoliko se to želi“.
Novinari nisu ni u mogućnosti da odu u sud i zatraže pravdu, jer očigledno ima dosta korupcije u pravosudnom sistemu, istakao je predsednik Reportera bez granica.
Bazij ocenjuje da u tom smislu Misija Evropske unije za vladavinu prava u pokrajini (Euleks) može da učini mnogo – da tokom treninga i seminara za sudije ukazuje na značaj slobode medija, jer postoje standardi koje je lako promovisati, ali, dodaje, ne lako i sprovesti.
Bazij je dalje kazao kako se svi zvanični dokumenti prevode na jezike manjina, ali nemaju sve manjine jednak pristup svim informacijama na svom jeziku.
„Kada (Albanci) kažu – ‚vidite Srbi ne žele da čitaju naše novine ili da gledaju našu televiziju‘ – nisu u pravu, jer te priče nemaju veze sa stvarnim životima Srba. Zašto bismo uopšte očekivali da neko od njih gleda tu televiziju, kada ih se sadržaj ne tiče“, istakao je Bazij.
Predsednik „Reportera bez granica“ kaže da je dobro što međunarodne organizacije na Kosmetu pružaju finansijsku podršku medijima, ali je nezadovoljan što se novac troši na publikacije koje niko ne čita, kao i zbog loše organizacije medijskog tržišta.
Slobodno funkcionisanje medijskog tržišta onemogućava i začarani trougao država-kompanije-mediji, kakav postoji u pokrajini, jer se podrška daje samo novinama i elektronskim medijima koji podržavaju vlast, istakao je Bazij.