Фонд Слободан Јовановић Билтен број 14

Фонд Слободан Јовановић
Билтен број 14

Трибина Фонда:

Турска доживљава балкан као виртуелно Османско царство

Указујући да је савремени неоосманизам најбоље представио тренутни министар спољних послова Ахмет Давутоглу у књизи «Стратегијска дубина», др Дарко Танасковић је нагласио да ово дело, на неки начин, представља “Библију” савремене Турске. У Турској је дошло до потпуног раскида са политичком филозофијом и праксом кемализма. Морамо знати о чему је реч, какви су циљеви те политике и наравно њене последице по свет, по нас. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Неоосманизам:

Турска није ничији слепи послушник

Дарко Танасковић

Неоосманизам није, сам по себи, ни добар ни лош. С аспекта историјске логике и „утилитарне етике“, могло би се чак рећи да је и легитиман. Препоручљиво је, кад се о њему говори и пише, избегавати позитивне или негативне вредносне судове, а поготово предрасуде. Подједнако непрепоручљиво је избегавати суочавање с чињеницом његовог постојања и „политички коректно“ га препуштати пределима игнорантског прећуткивања или саучесничког подразумевања. Најопасније је, ипак, незнање. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Преображај турског секуларизма секуларизма и Запад:

Шта се збило са модерном Турском

Слободан Рељић

Један од најпознатијих колумниста Њујорк тајмса, велики љубитељ „експорта демократије широм света“ и пропагатор глобализације као „америчког начина живота“, Томас Фридман био је ових дана у Истамбулу. После пет година. Разочарање је видљиво већ из самог наслова његовог сочињенија: „Писмо из Истамбула“ и „Писмо из Истамбула – други део“. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Савремена Турска:

Турска лекција у три корака

Александар Митић

“Ваш министар Јеремић и наш министар Давутоглу су најбољи ортаци”, рече ми пре пар дана у Истанбулу један од водећих турских колумниста, новинар листа Хуријет. Заиста се надам да ће наши званичници научити неке лекције од Турака. « Напредујемо ка ЕУ попут корњаче » и « сви смо изгубили ентузијазам », каже ми један турски аналитичар, иначе раније страствени поборник европских интеграција. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Унутрашња политика

Наш Мирко

Слободан Рељић

Сваки пут кад чујем најавну шпицу за вести сјурим се пред телевизор – и чекам да се појави Мирко Цветковић. Дај да се чује нешто лепо. Нешто баш лепо. А да није пословично обавештавање нације о успесима тенисера. Наш Мирко би једном могао за то да добије Нобела. Али не за економију. Неће му га дати они злобници јер је сувише лако и једноставно решио највећи светски економски проблем с почетка новог миленијума. Него за мир. Нико никад није мирније посматрао како му вода долази до грла… ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Светска економска политика

Бесмислени скупови Г20 и Г8

Синиша Љепојевић

Ових дана је у Канади, у Торонту, одржан још један самит Групе 20 (Г20) која окупља најбогатије земље света и оне које иду ка богатству. Претходио је састанак Г8, некада најексклузивнијег светског клуба. Оба скупа су, како наричу заговорници пропадајућег светског поретка, била неуспешна. Али, та два самита која су коштала равно милијарду долара, нису била неуспешна – била су бесмислена. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Европске интеграције:

Поново граница на Балкану

Синиша Љепојевић

Немачка се у потаји спрема за потпуно другачију интеграцију, што откривају детаљи о томе да ће бити могуће да нека чланица буде искључена из те нове Уније и да буде избачена из система јединствене валуте. Верује се да је то увод у стварање једне далеко мање интеграције у којој би, поред Немачке, биле и Француска, Аустрија, земље Бенелукса али и Словенија и Хрватска.Србија под хитно мора да се суочи с новом реалношћу. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Глобална политика:

Сутрашњост света и судбина Русије

Душан Пророковић

У оквиру међународног политичког система, могућа су четири потенцијална сценарија редефинисања односа. САД ће се трудити да одрже доминацију и остану једина глобална сила, и то је свакако прва могућност. Уколико им то не успе, свет ће тежити мултиполарности, а мултиполарност може бити уређена или неуређена. Уколико режим међународних односа уђе у фазу неуређеног мултилатерализма, отвара се и опасност од продубљивања конфликата и оружаног сукоба великих размера, што представља четврту могућност. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Косово и Метохија:

Не постоји капацитет за проблем Косова

Синиша Љепојевић

Косово је симбол дубоке кризе у међународним односима и распада међународног поретка а та криза још није окончана и још се и не назире њен крај. Истовремено, политички лидери међународне заједнице, пре свега на Западу, који су у основи генератори косовског проблема у данашњем облику, немају капацитета а ни вештине, вероватно ни жеље, да проблем Косова реше на реалној основи, или да га уопште решавају. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Конспирација:

Нејасна „шпијунска афера“

Синиша Љепојевић

Први пут у историји тог “другог најстаријег заната на свету” да актери “шпијунске афере” уопште нису ни оптужени за шпијунски рад, нити за откривање државних тајни. Они, према оптужници, нису шпијуни и њихова је кривица што се нису регистровали као “страни представници”. Амерички суд је оптужио 10 особа да су “илегално представљали стране владе и компаније” и за “прање новца”. Оптужени су, такође, и за намере “инфилтрације у америчко друштво”, што додуше није кривично дело, али им је и то стављено на терет. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Европска унија:

Критика европског уједињења

Фонд

Већ почетком процеса уједињења Европе, „евроентузијазам“ је био праћен значајном дозом неповерења. Критички став, одговарајућих јавних личности, према процесу евроинтеграције опстао је без обзира на успешан развој „уједињене Европе“ из трговинске заједнице у царинску, спољнополитичку и монетарну унију. Следи подсећање на неке критичке ставове који су раније звани „евроскептицизмом“, а које су током процеса „евроинтеграције“ износили државници, политичари, економисти и новинари који нису са балканског простора… ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Идеологија и стварност:

Србија, земља нојева који воле бајке

Слободан Рељић

За потрошачку корпу фали 13 хиљада динара, под условом да у четворочланој породици двоје ради и да зараде 83 хиљаде месечно. Сваки дан нас све више не ради. Затварају се фирме. Повећава се број послова у којима не могу да наплате ни капиталисти ни најамници. Динар пада у односу на евро. Ми се само радије угледамо на Харија Потера, него на Ангелу Меркел. Више волимо лепе бајке, него злокобни скептицизам. И у чему је проблем? ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Корупција:

Скаредне измене Закона о Агенцији за борбу против корупције

Небојша Бакарец

У тренутку најмање будности ионако ошамућене јавности, у сред јулских тропских врућина, режим Скупштини, као кукавичје јаје, подмеће измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције. И режим зна да су те измене скаредне и срамотне и бира најмање штетан тренутак када ће да их пласира. Режим гази законе ради себе и својих обесних функционера и гази законе Србије да би себи донео још више бенефиција и привилегија. Режим Бориса Тадића је одабрао да живи бесно као власт а не скромно као народ. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Медији и јавни морал

Банкет у Лисовићу

Слободан Рељић

„Фармерима“ парафарме у Лисовићу је остављено да „уживају“ у слободи самоорганизовања, у богатству разноврсности својих лоших карактера и култура, у дубинама неморала мале заједнице, у демократској резистенцији и дијалозима псовки, пљувачки, мржње, лагарија. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Друштвени морал:

Прљав моракл и чисте руке

Милан Брдар и Александар Јокић

У свом Протесту (од 14. јуна о.г.) поводом доделе почасног доктората амричком професору Мајклу Волцеру и осталим реаговањима до сада нисмо помињали стручност лауреата и предлагача. Развојем догађаја и нарочито реакцијама с Факултета политичких наука, као подносиоца званичног предлога, натерани смо да се изјанимо и по том питању. То чинимо у овом тексту, критичком анализом Предлога овог факултета у погледу начина образложења Волцерових заслуга за тако високо признање. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Историја:

НДХ и „србоцид“ 1941-1945.

Владимир Умељић

Будући да је историјско тежиште ове студије о феноменологији геноцида егземпларно стављено на планирање, организовање и извршење “србоцида” 1941-1945, то је само консеквентно да и утицај горе наведених локалних фактора буде разматран у овој области. Стога желим да ставим на језичко-философску и социјално-психолошку проверу један могући есенцијални аспект формирања хрватског менталитета тј. националног идентитета… ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Српска дијаспора:

И дијаспора треба да ствара бољи имиџ Србије у свету

Фонд

На Западу и даље влада стереотип о Србима као «лошим момцима» и требаће још много времена да он нестане. Осим државе, круцијалну улогу у стварању новог, бољег имиџа Србије у свету има њена дијаспора. Лични контакти Срба у расејању са комшијама, пријатељима, познаницима, колегама, као и објективно извештавање у медијима, могу да улепшају слику отаџбине и исправе последице давно изгубљеног медијског рата. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Спорт и култура:

Белешке на маргинама светског првенства у Фудбалу

Слободан Рељић

Хоће ли фудбал опет постати „сиротињска утеха“, игра преко које ће „мали“ моћи скренути пажњу на себе? Хоће ли после Јужне Америке у арену ући и Азија и(ли) Африка са извесним шансама да се њихови тимови „попну на победничко постоље“? Хоће ли фудбалске легенде уместо с милионима долара на рачунима опет остајати „међу својим обожаваоцима“ да уз кафу и шах препричавају шта се стварно десило на оном финалу у Паризу? Сам Бог зна! Тако се каже за оно о чему сад не можемо с извесношћу мислити. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Афоризми:

Чар модерног фудбала

Иван С.

Кад би знао ко су прави власници клубова, увек бих погађао на кладионици… ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

О Фонду

Фонд Слободан Јовановић је основан у Београду 26. септембра 2008. године у част и славу академика Слободана Јовановића. Фонд упознаје јавност са делом, визијама и стремљењима, овог, деценијама забрањеног и неправедно запостављеног великана српске научне мисли. ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ »

Проследите наш билтен својим пријатељима

Ukoliko Vam tekst biltena nije razumljiv, podesite računar na ćirilicu

Фонд Слободан Јовановић – Билтен број 14
(+381)11 20 30 110, Страхињића Бана 4, 11000 Београд, Србија
http://www.slobodanjovanovic.org/ | kontakt@slobodanjovanovic.org

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: