СВЕТСКОЈ ПРИВРЕДНОЈ КРИЗИ НЕМА РЕШЕЊА БЕЗ РЕШАВАНЈА КРИЗА КОЈЕ СУ ЈОЈ ПРЕДХОДИЛЕ И ОМОГУЦИЛЕ ТУ ПРИВРЕДНУ КРИЗУ СВЕТСКИХ РАЗМЕРА-Душан Нонковић на изложби САШЕ МИШКОВИЋА „УМЕТНОШЋУ ПРОТИВ РАТА“ Штаде-Немачка.

ПОШТОВАНЕ ГОСПОЂЕ, ГОСПОДО, ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ,

мој говор почињем намерно са речима; СВЕТСКА ПРИВРЕДНА КРИЗА, не само због актуелности и не зато што она стоји у некој вези, неким односима са ратовима већ зато што се о предходним кризама које су омогућиле светску привредну кризу и не говори, рекао бих челично ћути!

Ратови нису природне појаве богом дате, стихије које се не могу избећи. Они се планирају из личних интереса извесних деспота и кругова а спроводе се у „дело“ мобилисаним народом који обично нема појма нити зашто нити због чега се уистину налазе у рату, зашто их спроводе и зашто долази до ратова. То што зна, обицно, не одговара истини.

Малте не да нема на овој планети човека који није чуо да се свет налази у привредној кризи светских размера. О њој се говори малте не на сваком кораку привредног и приватног живота. Оно о чему се не говори, рекао бих челично се ћути то су кризе које су предходиле и омогућиле ову кризу светских размера.

Тој кризи су предходиле а и даље их условљавају; криза морала светских размера, криза медија глобалних размера и најсудбоноснија криза, криза свеукупне демократске контроле капитала на глобалном нивоу. Те три кризе су омогућиле ову светску привредну кризу оволиких светских размера.

Светска криза морала и светска криза медија као и криза демократске контроле глобалноног капитала-су уско повезане једна са другом па се могу препознати као узрок светске привредне кризе.

Криза морала се огледа посебно у чињеници  да се западна јавност уопште не интересује за судбину киднапованих срба, рома и других чији су органи насилно по цену живота отимани и продавани.

Други пример тог неморала је то да се не покреће питање где је нестало оружје Источне Немачке тада шесте армије света које је Западна Немачка добила у мираз после пада Берлинског зида. Нико не пита где је нестало то оружје и гдр су са нјим нестале силне паре, милијарде новца добивеног за то оружје.
Дали је Немачка финанцирала тим оружјем и крвљу недужног света своје поновно ујединјенје може се само нагађати. Једно је сигурно да је то оружје доспело у републике бивше Југославије и поред тога што немачки устав забрањује експорт оружја у затегнуте или ратом захваћене регионе. Југославија је била тада такав регион. Новац сигурно није потрошен за путеве и дечије вртиће Немачке! И једно и друго је у дезолатном стању. Највероватније су те милијарде, крвавог новца, доспеле у џепове разноразних лобииста и трговаца оружјем.

Овом приликом бих хтео укратко  навести неколико реченица једног пословног човека-немца а не србина како се неби могло посумњати у моју непристрастност. Тај господин Курт Кепрунер (Kurt Кöepruner) се налазио на службеном путовању за Задар баш у време сецесије Хрватске од Југославије. У Загребу је унајмио од неке фирме мерцедес и кренуо за Задар да посети фабрику за шивање коју је снабдевао са материјалом и деловима за шиваће машине. После многих перипетија и контрола стигао је у Задар. Сутрадан је био веома изненађен кад је угледао кола којима је допутовао. Кола су била тотално демолирана. Кад је упитао комшију, што то треба да значи, добио је лаконски одговор да погледа регистарску таблицу тих кола. На њој је била регистрација Београда. Том приликом је дознао да су у Задру попаљене српске трговине и да је извршен прогром над србима. Затим је доживео, седећи пред неком кафетеријом, како марширају црне хорде уз бубњеве и њему нејасне повике подигнуте руке са Хитлеровим поздравом. О тим фашистичким манифестацијама као и о запаљеним српским трговинама није могао ништа наћи у западним медијима. Због тога се одлучио да преиспита детаљније те догађаје и на крају, како ми је то лично рекао; кад нико неће о томе да пише онда ћу ја писати па је и написао књигу, У земљи ратова.
Том приликом је установио да су три одсечене главе које су светски медији широм света приказивали на таблету као барбарство срба над муслиманима у ствари биле српске главе. То показује у каквој моралној кризи се свет већ тада налазио. Кад је поставио питање једном новинару, зашто пишу неистину, одговорио му је лаконски, да он зна шта од њега очекује главни уредник односно шеф редакције да напише и да он себи не може дозволити луксуз да пише за одпадну корпу јер се хонорарише оно што се и објави. А, он мора исто од нечега живети и фамилију прехранити.
Тако постаје истина оно што се купи. Истина је постала све и свашта само ако се добро плати. Истина је постала предмет трговине, ко више плати тај ће добити и ону „истину“ која му је потребна како би остварио своје циљеве-још више новца, још више силе у својим рукама како би сачувао баснословно богатство и приграбио ново.
Коме је користило то све. Наравно онима који су се богатили на тај начин да би сконцентрисали што више силе у својим рукама. Наиме, није то тако да је у стању демократија и политика контролисати привреду и крупни капитал већ је то обратно! Капитал контролише политику а не обратно. Ако политичари и владе неће онако како то капитал хоће онда се једноставно постави ултиматум; ми морамо затворити фабрику а ви се побрините за хиљаде незапослених. Политика је постала овисна и уцењива. Стиме је изгубила монопол демократске контроле. Сасвим је то разумљиво да то мора водити у кризу светских размера. То да политичари одговарају за промашаје а да крупни капитал остане недотакнут за своје промашаја, уместо одговорности да се кити само успесима владајући из сенке без и минимума могућности да одговара за своје промашаје морало је неизбежно водити у светску привредну кризу.
Неко да, уцењује, командује попут владара из сенке, без да одговара за учинјене грешке и промашаје а други неко да одговара за те промашаје води до необузданог, дивлјег капитализма и завршава на крају у ратовима и трагедијама светских размера.

Криза демократске контроле глобалних размера види се посебно јасно када се има на уму Билдерберггрупа. Ту групу сачињавају ту негде 350 најбогатијих особа света који поседују више од осамдесет одсто свеукупног светског капитала. Имају своју управу од 120 чланова која заседа годишнје већ више од шездесет година у апсолутној тајности, конспиративно без и мало демократске контроле. Може се замислити шта и какве се ту одлуке доносе са толиким капиталом у рукама. Постоји велика вероватноћа умешаности те господе у рушењу влада и држава широм света као и њихових подизања. То нико незна јер нико из јавности није присуствовао тим конспиративним састанцима, нити политичари нити неки новинар нити неки председник демократског друштва, удружења или клуба.
Зна се да су чланови Билдерберггрупе такви попут Буша бившег америчког председника једног од најбогатији људи света, попут Рокфелера или Енглеске краљице. Једном речју, људи који поседују баснословне суме новца. Деда Дабаљу Буша уједно и отац Георг Буша је као студент упознао и оженио ћерку једног власника Америцке банке. Пошто је преузео ту банку служила је та банка за прање новац Адолфа Хитлера односно, давала је кредите за наоружавање СА.
Георг Буш је био, прије него што је постао Председник Америке, шеф CIA.
Ако један шеф ЦИА не зна унапред где ће избити кризе и пасти акције онда то незна нико. Ако такав човек незна кад треба продати по високој цени своје акције а купити по ниској да би се поново продале по високој цени онда ни то незна нико али зна се да је он један од најбогатијих људи света. Дали се Георг Буш користио забрањеним инсајдер сазнањима у сврху личног богаћења морале би демократске инстанце да проконтролишу.
Све док се не успостави демократска контрола над Билдерберггрупом и капиталом уопште остаће Волстрид центар за манипулације и рај за инсајдер послове сваке врсте односно баснословно богаћење на рачун недужног и поштеног света који често своју наивност плаћа собственом крвљу односно ратовима а да и не помисли да се неко богати на њима.

Без да се реше кризе морала, медија и демократске контроле над глобалним капиталом неће се моћи решити светска привредна криза па ма колико било ко говорио да је крај привредне кризе на промолу!

Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре

POSTOVANE GOSPODJE, GOSPODO, DRAGI PRIJATELJI,

moj govor pocinjem sa recima, svetska privredna ktiza ne samo zbog aktuelnosti i ne zato sto to stoji u nekoj vezi, nekim odnosima sa ratovima vec zato sto se o predhodnim krizama koje su omogucile takvu privrednu krizu svetskih razmera skoro i ne govori, rekao bih celicno cuti.

Ratovi nisu prirodne pojave, stihije koje se ne mogu izbeci. Oni se planiraju iz licnih interesa izvesnih despota i krugova a sprovede se u „delo“od mobilisanih ljudi koji obicno nemaju pojma niti zasto niti zbog cega se uistinu nalaze u ratu i zasto ih sprovode , zasto dolazi do ratova.

Malte ne da nema na ovoj planeti coveka koji nije cuo da se svet nalazi u privrednoj krizi svetskih razmera. O njoj se govori malte ne na svakom koraku privrednog a i privatnog zivota. Ono o cemu se ne govori, rekao bih celicno cuti to su krize koje su omogucile ovu krizu svetskih razmera.

Toj krizi su predhodile a i dalje je uslovljavaju; kriza morala svetskih razmera, kriza medija globalnih razmera i najsudbonosnija kriza, kriza sveobuhvatne demokratske kontrole. Te tri krize su omogucile ovu svetsku privrednu krizu ovolikih svetskih razmera.

Svetska kriza morala i svetska kriza medija kao i kriza demokratske kontrole kapitala- su usko povezane jedna sa drugom pa se mogu prepoznati kao uzrok svetske privredne krize.

Kriza morala se ogleda posebno u cinjenici da se zapadna javnost uopste ne interesuje za sudbinu kidnapovanih srba, roma i drugi ciji su organi nasilno otimani i prodavani.

Drugi primer toga nemorala je da se ne pokrece pitanje gde je nestalo naoruzanje Istocne Nemacke tada seste armije sveta koje je zapadna nemacka dobila u miraz. Niko ne pita gde je nestalo to oruzje i gde su sa njim nestale milijarde novca dobivenog za to oruzje. Dali je Nemacka financirala tim oruzjem i krvlju svoje ponovno ujedinjenje moze se samo nagadjati. Jedno je sigurno da je to oruzje dospelo u republike bivse Jugoslavije i pored toga sto nemacki ustav zabranjuje eksport oruzja u zategnute ili ratom zahvacene regione. Jugoslavija je u to vreme bila takav region. Novac sigurno nije potrosen za puteve ili decije vrtice nemacke. I jedno i drugo je u dezolatnom stanju.Najverovatnije su milijarde dospele u dzepove lobiista i trgovaca oruzjem.

Ovom prilikom bi hteo ukratko navesti nekoliko recenica jednog poslovnog coveka-nemca a ne srbina kako se nebi odmah posumnjalo u moju nepristrastnost. Taj gospodin Kurt Köepruner se nalazio na sluzbenom pute za Zadar bas u vreme secesije Hrvatske od Jugoslavije. U Zagrebu je unajmio od neke firme mercedes i krenuo za Zadar da poseti fabriku za sivenje koju je snabdevao materijalom i delovima za sivace masine. Posle mnogih peripetija i kontrola stigao je u Zadar. Sutradan je bio veoma iznenadjen kad je ugledao kola kojima je doputovao. Bila su totalno demolirana. Kad je upitao komsiju, sta to treba da znaci, dobio je odgovor da pogleda registatablicu tih kola. Na njoj je stajala registracija Beograda. Tom prilikom je doznao da su u Zadru popaljene srpske trgovine da je ucinjen progrom nad srbima. Zatim je dozivio sedeci pred nekom kafeterijom kako marsiraju crne horde uz bubnjeve i njemu nejasne povike sa hitlerovim pozdravom. O tim fasistickim manifestacijama kao i o zapaljenim srpskim trgovinama nije mogao nista naci u zapadnim medijima. Zbog toga se odlucio da preispita detaljnije te dogadjaje i na kraju kako mi je licno rekao; kad niko nece da o tome da pise onda cu ja pa je napisao knjigu U zemlji ratova. Tom prilikom je ustanovio da su tri odsecene glave na tabletu sirom svetskih medija prikazivane kao barbarstvo srba nad muslimanima u stvari bile su to srpske glave. To pokazuje u kakvoj moralnoj i medijskoj krizi se svet vec tada nalazio. Kad je postavio pitanje jednom novinaru, zasto pisu neistinu, dobio je lakonski odgovor da on zna sta od njega njegov sef redakcije ocekuje da napise pa da on sebi ne moze dozvoliti da pise za odpadnu korpu jer se honorarise ono sto se i objavi. A, on isto mora od necega ziveti i familiju prehraniti. Tako postaje istina ono sto se kupi. Istina je postalo sve i svasta samo ako se dobro plati. Istina je postala predmet trgovine, ko vise plati taj ce dobiti i onu istinu koja mu treba kako bi ostvario svoje ciljeve-jos vise novca, jos vise sile u svojim rukama.

Kome je koristilo to sve. Naravno onima koji su se bogatili na taj nacin da bi sto vise skoncentrisale sile u svojim rukama. Naima, nije tako da kontrolise demokratija i politika privredu i kapital vec je to obratno. Kapital kontrolise politiku a ne obratno. Ako politicari i vlade nece onako kako kapital hoce onda se jednostavno postavi ultimatum, mi moramo zatvoriti fabriku a vi se pobrinite sa hiljadama nezaposlenih. Politika je postala ucenjiva. Stim je izgubila monopol demokratske kontrole. Sasvim je razumljivo da to mora voditi u krizu svetskih razmera. Kapital vlada iz senke, uspehe pripisuje kapital sebi a neuspehe i promasaje demokratiji i vladi odnosno politici. Ta kriza morala je takva da mora voditi u svetsku privrednu krizu ovakvih razmena. To da politicari odgovaraju za promasaje a krupni kapital da se kiti uspesima vladajuci iz senke bez i minimma mogucnosti da odgovara za svoje promasaje moralo je voditi u svetsku privrednu krizu. Neko da komanduje poput vladara iz senke, bez da odgovara za ucinjene greske i promasaje a drugi neko da odgovara za te promasaje vodi do neobuzdanog kapitalizma i zavrsava na kraju u ratovima i tragedijama svetskih razmera.

Kriza demokratske kontrole vidi se posebno jasno kad se ima na umu Bilderberggrupa. Tu grupu sacinjavaju tu negde 350 najbogatijih osoba sveta koji poseduju vise od osamdeset posto sveukupnog svetskog kapitala. Imaju svoju upravu od tu negde 120 osoba koja zaseda vec vise od sezdeset godina u apsolutnoj tajnosti, konspirativno bez imalo demokratske kontrole. Moze se zamisliti sta i kakve se tu odluke donose sa tolikim kapitalom u rukama. Postoji velika verovatnoca umesanosti te gospode u rusenju vlada i drzava sirom sveta kao i njihovih podizanja. Niko nezna to jer niko od javnosti nije bio prisutan, niti politicar niti neki novinar niti neki predstavnik demokratskog drustva, udruzenja ili kluba. Zna se da su clanovi Bilderberggrupe takvi poput Busha bivseg americkog predsednika jednog od najbogatijih ljudi sveta, poput Rokfelera ili Engleske kraljice. Znaci ljudi koji poseduju basnoslovne sume novca. Deda Dabalju Busha odnosno otac Georga Bucha je kao student upoznao i ozenio cerku jednog vlasnika banke. Posto ju je preuzeo, ta banka je prala novac Hitlera odnosno davala kredite za naoruzavanje SA. Georg Bush je bio prije nego sto je postao predsednik amerike, sef CIA. Ako jedan sef CIA ne zna u napred gde ce izbiti krize i pasti akcije onda to nezna niko. Ako takav covek nezna kad treba prodati po visokoj ceni svoje akcije a kupiti po niskoj da bi se ponovo prodale po visokoj ceni onda i to nezna niko ali zna se da je on jedan od najbogatijih ljudi sveta. Dali se Georg Bush koristio zabranjenim insajder saznanjima u svrhu licnog bogacenja morale bi demokratske instance da prokontrolisu. Sve dok se ne uspostavi demokratska kontrola nad Bilderberggrupom i kapitalom uopste ostace Woldstrid centar za manipulacije i raj za insajderposlove svake vrste odnosno basnoslovno bogacenje na racun neduznog i postenog sveta koji cesto svoju naivnost placa sobstvenom krvlju odnosno ratovima a da i ne pomisli da se neko na njima bogati.

Bez da se rese krize morala, medija i demokratske kontrole kapitala nece se moci resiti svetska privredna kriza pa ma koliko bilo ko govorio da je kraj privredne krize na pomolu.

Dusan Nonkovic-urednik Glasa Dijaspore

Advertisements

Поштоване/и,

Поштоване/и,

Ову прилику свакако желимо искористити да се поново захвалимо свима који дадоште допринос за довршетак радова на Саборном храмуРепублике Српске у Дервенти.
Још увијек нам недостају огромна средства а дан освећења 29. август 2010. је све ближи и ближи. У том смислу посебну захвалност дугујемо онима који организоваше прикупљање добровољних прилога у својим парохијама.
Са посебним осјећањем солидарности, захваљујемо се онима из избјегличке и расељеничке популације који нису можда никада раније чули за Дервенту, а ипак помогоше у овим тешким временима.
Још једном апелујемо на оне који нису стигли да у својим парохијама организују сакупљање добровољних прилога за нашу цркву да то ако могу учине што прије, јер нам је у овом тренутку и најмања помоћ драгоцијена.

О томе како теку радови можете погледати на:

https://sites.google.com/site/crkvaderventa/home/vijesti

Бог вас благословио!

Протојереј Радојица Ћетковић


Die Bundeswehr verstärkt ihre Einflussnahme auf die akademische Lehre

Newsletter vom 19.07.2010 – Berufsfeld Bundeswehr

BERLIN/TÜBINGEN/MÜNCHEN (Eigener Bericht) – Die Bundeswehr verstärkt
ihre Einflussnahme auf die akademische Lehre. Jüngster Ausdruck dieser
Entwicklung ist die Vergabe eines Lehrauftrags an eine Ethnologin
durch die Universität Tübingen. Die Wissenschaftlerin, die im Sold der
deutschen Streitkräfte steht, befasst sich in ihrem Hauptseminar mit
der Aufstandsbekämpfungsstrategie der NATO in Afghanistan. Darüber
hinaus referiert sie regelmäßig an deutschen Hochschulen über die
verschiedenen „Berufsfelder“, die das deutsche Militär für Ethnologen
vorhält. Offiziell arbeitet sie für das „Amt für Geoinformationswesen“
der Bundeswehr; zuvor fungierte sie als „Interkulturelle
Einsatzberaterin“ des 2007 aufgelösten „Zentrums für Nachrichtenwesen“
der deutschen Streitkräfte. Die geheimdienstlich operierende
Einrichtung hatte die Aufgabe, „rechtzeitig vor Beginn einer Krise“
der militärischen Führung „Einsatzunterlagen“ für die „Planung und
Durchführung Schnell Ablaufender Operationen“ zur Verfügung zu
stellen.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57861

Serbian Radio Program „Monday’s Encounter“ in Ottawa

www.ckcufm.com — „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1 FM in Ottawa, Canada — ON AIR  on July 19, 2010 at 6:00 P.M. EST– TO HEAR the show after the airing, click to:
http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html and pick the show.

——-
Ejup Ganic, when he briefly became President of Bosnia at the outbreak of war 18 years ago, masterminded a series of war crimes, including ordering the execution of wounded Yugoslav soldiers. Ganic, according to  news reports, ‚personally commanded‘ a succession of atrocities in the Bosnian capital, Sarajevo, when for 48 hours he became the country’s President on 2 and 3 May 1992. He was arrested in London on March 1, at the request of the Serbian authorities. A court in London will decide on July 27th whether to extradite former Bosnia and Herzegovina presidency member Ejup Ganic to Serbia. How significant is Serbia’s extradition request? To  find out we are joined by:
* Dr. Srdja Trifkovicauthor , editor,  historian, political analyst.

=========

Boba Borojevic, host / producer
http://serbianna.com/columns/borojevic/

Trazi se Goran Jovanovic agent za nekretnine u Majamiju

Moje ime je Vitomir Mladenovic a radim u Majamiu na Floridi.

Pokusao sam da kontaktiram Gorana Jovanovica agenta za nekretnine ovde u Majamiu ali mi se vratila

Njegova email adresa koju sam skinuo sa sajta,

Moj kontakt telefon je ;

+1 786 417 4260

Moja dresa ovde je trenutno

8720 Northwest 33rd street

Miami,FL 33172

Pozdrav,
Vito