“Жртва комунизма“, обичан криминалац!

http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/petarmilatovic/stidise.html

Advertisements

DANAS POČINJE TRADICIONALNA LETNJA ŠKOLA U AZANJI-DECA IZ DIJASPORE OTADŽBINI U POHODE

DANAS POČINJE TRADICIONALNA LETNJA ŠKOLA U AZANJI

DECA IZ DIJASPORE

OTADŽBINI U POHODE

Azanja.- Dok je u svim školama zvonilo poslednje zvono za raspust, ovde će danas zvoniti da oglasi početak nastave. Tradicionalna Letnja škola Sveti Sava, koja se već petnaest godina, uz podršku Ministarstva za dijasporu, a u organizaciji prof. Radmile Kunčer, održava u Azanji i Kusatku, počinje danas.Mališani iz dijaspore, uzrasta od deset do petnaest godina če se, u dve smene, ovde družiti, učiti, zabavljati. A ima ih sa raznih strana – iz Italije, Kanade, čak i iz Albanije.

U Osnovnoj školi “Radomir Lazić” u Azanji mališani iz dijaspore će imati časove kreativnih radionica, ali će najviše učiti o otadžbini i jeziku. Dolaziće da im stihove kazuju pesnici, da o istoriji  Srbije zbore istoričari. Već u ponedeljak, mališani će imati priliku da se sretnu sa aktuelnim laureatom NIN-ove nagrade za roman godine, Grozdanom Olujić, koju dobro znaju po divnim bajkama uz koje su odrastali. Svoje stihove kazivaće im i Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović  drugi pesnici. Kako idu dani verskih praznika, deca će prisustvovati i svetim liturgijama ( na Petrovdan i na dan Kozme i Damjana).

Zajedno sa svojim drugovima-meštanima, u čijim domovima će i biti smešteni imaće mališani  izlete do Topole, Oplenca, Beograda.Naučiće jedni od drugih, uz igru i druženje, kako se voli otadžbina i kad si daleko od nje. Stvoriće se i ove godine, izvesno, snažna prijateljstva kao i svake minule. Zato se ovde prvom školskom zvonu raduju, a zbog onog poslednjeg tuguju. Jer, ovo je škola koja nema jedinica i netačnih odgovora I iz nje se ne beži, u nju se rado dolazi, već godinama.

Todora Škoro

Драгиша Спремо: Карађорђева Топола чува успомене на своје јунаке – ЗЛОЧИН У РАДОВАЊСКОМ ЛУГУ

Драгиша Спремо: Карађорђева Топола чува успомене на своје јунаке – ЗЛОЧИН У РАДОВАЊСКОМ ЛУГУ

петак, 09 јул 2010 13:06
Ел. пошта Штампа ПДФ

* Јула 1817. на превару је сачекан и мучки убијен легендарни вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић. KaradjordjeТај срамни чин је највећа мрља у историји Србије XIX века
Свој урбани и свеопшти успон Топола је остварила у последње две године под Карађорђем. Све оно најзначајније што је тада подигнуто – Вождов конак, црква, школа, касарна, велики конак за устаничке во|е и народне представнике, као и масиван систем фортификација са високим кулама којима је утвржени град брањен – настало је углавном 1811. и 1812. године.
У тек ослобођеној земљи друштвене прилике биле су прилично ровите. Учестали напади и продори османлија на ослобођене српске просторе наговештавали су нове немире у народу и нове жестоке обрачуне са Турцима. Стога је Карађорђе настојао да Тополу и друге значајније градове у Шумадији што боље заштити од нових напада и пустошења.
Вождова суморна предвиђања показала су се као тачна. Већ наредне, 1813. године, Турци су са великим војним јединицама, у јаким формацијама, кренули на Тополу, Ваљево, Крагујевац, Јагодину… И до краја те године Србија је поново била покорена.
Вожд Карађорђе и већина његових сабораца, истакнутих вођа из Првог српског устанка, прешли су на другу обалу Саве и склоништа за извсно време нашли у суседним земљама.
У новом освајачком походу Турци су исказали највећи бес према Карађорђевој Тополи, коју су рушили, палили и до темеља оголили. Срби тиме нису били обесхрабрени.
Напротив, ово ново поробљавање и пустошење подстакло их је на још одлучније сучељавање са османлијама.

За кратко време свуда по Србији огласиле су се новоуспостављене устаничке дружине, тако да је већ 1815. године почео Други српски устанак. Међутим, све што се касније догађало није водило ка жељеном исходишту. GrobУместо Карађорђа, који се тада налазио изван Србије, на челу српског покрета нашао се Милош Обреновић.
Војвода који је тражио и нашао начин да се приближи Турцима. А они га, заузврат, поставе за обор – кнеза рудничке, крагујевачке и чачанске нахије.
За име кнеза Милоша и војводе Вујице Вулићевића везује се и један трагичан догађај – убиство Карађорђа Петровића. Тај сраман чин и највећа мрља у историји Србије 19. века – састанак на превару и убиство Вожда на спавању, а онда одсецање његове главе и слање султану у Цариград, догодило се у летњој ноћи, у саму зору 13. јула 1817. године у Радовањском лугу, недалеко од Велике Плане.
Према истраживаwима и записима Миливоја Гавриловића, који је између два светска рата реконструисао трагична збивања око Вождовог убиства, трагична сторија започела је Карађорђевим тајним преласком турско – аустријске границе и доласком у завичај. Ту је требало да се састане са својим кумом, војводом Вулићевићем, и уговори састанак са кнезом Милошем.
– У ноћи 1. јула по старом календару 1817. године склонио се у Радовањском лугу Карађорђе Петровић са својим секретаром Наумом Канаром. Склонио се да из тих тишина поново подигне стег слободе и доврши дело започето. Требао је само да стигне одговор кнеза Милоша, па да дело ширег замашаја на ослобођењу отпочне.
У колиби Драгића Војкића уживао је Карађорђе гостопримство. Али, у нестрпљењу очекиваних порука из Топчидера, није све време ту проводио. Силазио је до воде на имање Јована Буковичког, коме је у кошењу и помагао.
Миливоје Гавриловић потом бележи:
Ubistvo – Увече 12. (25) јула, била је субота уочи летњег Св. Аранђела. По уговореном споразуму са војводом Вујицом Вулићевићем, Карађорђе са Наумом Канаром очекиваше пред Драгићевом колибом Вујицу и вести. Посматрао је Драгића како је с вечери подрезивао по коју кошницу медом у кованлуку испред колибе.
У сами мрак стигао је војвода Вујица са својим момцима, међу којима је био и Никола Новаковић, настањен у Опарићу, коме је Вујица крстио једно дете.    Његовог брата за време господарења Карађорђевог јагодински суд осуди за недела на смрт, а овај стога смртно мрзаше Карађорђа.
– Кроз целу ноћ Карађорђе и Вујица водили су дуг разговор. Пред саму зору заспи Вујица, а и сам вожд Карађорђе наслоњен на једну талпу од колибе, заспа полуотворених очију, како је он обично спавао. У зору Наум са тиквама беше сишао на поток ниже колибе, да се умије и донесе свеже воде своме господару.
Тих тренутака најмљени и одређени злочинац Никола Новаковић, момак Вујичин, једним замахом секире, тачно у зору 13. јула 1817, угасио је живот великог Вожда. Удар је био од самог котлаца  ка врату. Карађорђе покуша да се дигне, досегне се сабље, али под смртоносним ударцем клоне и испусти душу. Никола одсече Карађорђеву главу и избаци је из колибе, а верног Карађорђевог секретара Наума Канара, који се на потоку умивао, уби из пушке…
Према записима Гавриловића, а на основу казивања људи овог краја и сведочења савременика, Карађорђеву главу, његово одело, сабљу, орден који је добио од руског цара, као и 4 000 дуката у бисагама, покупе Вујичини момци и однесу у Паланку, гдје се све то преда Милошевом егзекутору Павлу Лисовићу, а овај то однесе у Београд кнезу Милошу и везиру Марашали – Али паши.
Lug Обезглављена тела Карађорђа и његовог секретара Наума сахране мештани у Радовањском лугу, на око сто корака од колибе, испод једног гранатог бреста, чије се суво стабло све до скоро тамо налазило.
Слично, готово истоветне описе о трагедији у Радовањском лугу даје и Славко Шакота у свом приказу из шездесетих година прошлог века. Он каже да је по налогу кнеза Милоша Карађорђева глава одсечена и послата у Београд.
Тамо је неки ћурчија са ње скинуо кожу, после чега је напуњена памуком и по нарочитом куриру отпремљена у Цариград, као очевидни доказ султану да је нестало великог турског противника.
-Ћурчија који је обавио овај ужасни посао сахранио је Карађорђеву лобању уз уобичајени верски обред, али ноћу и у пуној тајности, крај београдске Саборне цркве. Године 1819, на иницијативу кнегиње Љубице, пренето је Карађорђево тело у Тополу и сахрањено у његовој гробници. С пролећа 1820. кнез Милош је наредио да се и Карађорђева глава ископа и донесе у Тополу. У Карађорђевој цркви ускоро је начињена једна нова гробница, у припрати, с десне стране, крај јужног зида, где је по налогу кнеза Милоша постављена мермерна плоча са натписом у транскрипцији:
>Овди леже кости Георгија Петровића чарнаго подавшаго сербскому народу начаток ка избавленију у 1804 љета бившаго, потом верховним вождем и господарем до 1813 љета тогоже народа…<
Pokajnica Данас се ова плоча и даље налази на свом старом месту изнад некадашњег гроба вожда Карађорђа, у његовој цркви Св. Богородице у Тополи, иако су Карађорћеви посмртни остаци касније пренесени у цркву Светог Ђорђа на Опленцу, где почивају и остали Карађорђевићи.

ЦРКВА ПОКАЈНИЦА

Позната брвнара – Црква Покајница, налази се између Велике Плане и села Радовања, у непосредној близини места где је Карађорђе мучки убијен. Саграђена је 1818. године, а подигао је војвода Вујица Вулићевић, један од Карађорђевих убица, да би тиме искупио злочин. Вујица је био учесник Првог српског устанка, а потом и кнез у Смедеревској нахији.
После убиства    Карађорђа војвода Вујица је пао у немилост. Био је презрен и осуђен као нечастан човек. Остатак живота провео је у сиромаштву и беди, настањен у засеоку Грачац села Азање.
Напуштен, осамљен и од свих презрен, сам је пожелео даизгради цркву ,,Покајницу,,, у чему га је народ Радовањског луга и овог устаничког краја једино и подржао.

Preneto iz:

www.javnost.org