Viteški turnir demokratije

POSTFESTUM: Kristijan Vulf izabran za saveznog predsednika Nemačke

Viteški turnir demokratije

Autor: Tihomir Popović

Vanredni predsednički izbori u Nemačkoj, održani 30. juna u berlinskom Rajhstagu, ostaće zapamćeni kao jedan od najslojevitijih političkih događaja decenije. Na prvi pogled, sve je ličilo na viteški turnir. Nedeljama su nemačke partije sokolile svoje kandidate kao vitezove, dok su mediji poput herolda jezikom simbola u jarkim, gotovo srednjovekovnim bojama, prikazivali virtuelno okupljenom narodu vrline boraca. Kada je turnir nakon tri mukotrpne runde glasanja završen, i demohrišćanin Kristijan Vulf izabran za predsednika, kandidat socijaldemokrata i zelenih, Joahim Gauk, srdačno je – viteški – gotovo očinski čestitao mlađem pobedniku. Na koncu je i kraljica Turnira, kancelarka Angela Merkel, predala svom vitezu pobednički venac u vidu neobično raskošnog buketa cveća. Fanfare.

Tu se galantna parabola završava. Koplja nemačkih vitezova bila su glasovi članova Savezne skupštine, izbornog tela sastavljenog od dva doma nemačkog parlamenta, Bundestaga i Bundesrata, te predstavnika javnog života, koje su imenovale političke partije. Bila su to ovoga puta veoma lomljiva i prevrtljiva koplja; u prvim rundama glasanja ona su recimo bila nešto drugačije raspodeljena nego u trećoj: Vulf, kandidat vladajuće koalicije demohrišćana i liberala, dobio je doduše od početka više glasova nego Gauk, ali ne i apsolutnu većinu potrebnu u prve dve runde. Očigledno je da su neki od poslanika i drugih birača vladajuće koalicije najpre glasali protiv kandidata svojih partija. Da li je kolektivno demokratsko ubeđivanje iz redova partijskog vrha koje je usledilo nakon druge runde glasanja uticalo na ove potajne prebege ili je pak njihov plan bio da u prve dve runde daju samo simbolični znak kancelarki da i oni odlučuju o sudbini zemlje, teško je reći. Tek: u poslednjoj rundi Kristijan Vulf je dobio i više od potrebne većine glasova. U trećoj rundi bila mu je dovoljna i relativna većina, dok je ovoga puta dobio apsolutnu: 625 glasova od 1.244 birača. Jasnoći Vulfove pobede doprinelo je i držanje naslednice komunističke partije Istočne Nemačke, stranke Levica, koja je u poslednjem krugu povukla svog – ionako marginalnog – kandidata, Lukreciju Johimsen, i uskratila svoje glasove umereno levičarskom bloku socijaldemokrata i zelenih.

Iza ovog sloja fakata krije se čitav lavirint paradoksa. Za činjenicu da je Vulf izabran tek u trećoj rundi, nemačka javnost jednoglasno krivi nepopularnost koalicije Angele Merkel. Vulfov uspeh trebalo bi, obrnuto, da doprinese stabilizaciji aktuelne vlade. Do toga će možda doći, ali je verovatno da će Vulf preživeti ovu vladu, a svojom već poslovičnom hanoverskom umerenošću i suzdržanošću stabilizovati celokupnu političku atmosferu Nemačke, nezavisno od partijske politike. Kandidat umereno levičarske opozicije, antikomunista Joahim Gauk, sa druge strane, oduvek je u svom političkom mišljenju bio bliskiji konzervativnim demohrišćanima i liberalima, za čije vrednosti se zalagao kao borac za ljudska prava u Istočnoj Nemačkoj, nego strankama koje su ga kandidovale. Ipak, ovaj vrli i produhovljeni čovek bio je očigledno spreman da prihvati izbor za predsednika Nemačke uz glasove Levice, stranke-naslednice SED, bivše vladajuće partije Istočne Nemačke, koja je bila odgovorna za ubistva na Berlinskom zidu i ostatak terora ove totalitarne države protiv koje se celog života borio.

No, to su bili manji jadi ovih izbora. Najveća dilema koju u vezi sa njima dele nemačka politika i mediji jeste da je Joahim Gauk imao daleko veću podršku nemačkog naroda nego Kristijan Vulf i da bi ovoga na direktnim izborima gotovo izvesno pobedio. Da li je stoga Vulf „predsednik protiv volje naroda“, kako ga je nazvao jedan privatni komentator u listu Velt, i da li Nemačka treba da promeni ustav i pređe na sistem direktnog izbora predsednika koji bi time dobio i znatno veću političku moć?

Demokratija ne znači samo sprovođenje „volje naroda“, već najpre njeno artikulisanje i formiranje. Iako demokratija ne postoji bez volje naroda, ne postoji ni volja naroda bez demokratskih struktura koje će joj pomoći da se artikuliše.

Te strukture plod su ne samo sistematičnog političkog razmišljanja već i istorijskih datosti koje su oblikovale jednu državu. Nemačka parlamentarna demokratija u kojoj je uloga predsednika republike na nivou politike slaba u odnosu na ulogu kancelara, plod je reakcije na poredak Vajmarske republike u kojoj je situacija bila obrnuta, a krajnje haotična, i koja se završila – tada sasvim zakonitim – imenovanjem Adolfa Hitlera za kancelara od predsednika Paula fon Hindenburga. Posleratna Nemačka želela je druge puteve: maksimalnu parlamentarnu kontrolu kancelara i samo simboličnog predsednika. Aktuelno nemačko traženje „jakog predsednika“ po uzoru na Francusku ili čak SAD izvesno je izraz potrage za izgubljenim identitetom u doba kada su duhovni, politički i materijalni oslonci republike naoko nestabilni. No, nacionalni identitet može se tražiti i u institucijama i njihovom kontinuitetu, ne samo u ličnostima. Viteški turnir demokratije čiji smo svedoci bili ove nedelje može se s jedne strane posmatrati kao lakrdija i izvrgavanje ruglu volje naroda, ali sa druge strane i kao ostvarenje „istorijske narodne volje“; on je bio u savršenom skladu sa onim što je nova Nemačka želela da bude kada je osnivana: funkcionalna parlamentarna demokratija nezavisna od hirova pojedinaca. I pored svih partijskih problema, i pored duhovne, političke i ekonomske krize, nemačke demokratske institucije bile su u stanju da posle ostavke Horsta Kelera 31. maja u kratkom roku pronađu dva veoma časna i sposobna kandidata za mesto predsednika države i da već 30. juna izaberu onoga koji je u ovom trenutku sposobniji da zemlju stabilizuje. Mnogim državama to ne bi uspelo.

Autor je docent u Hanoveru i Osnabriku. Doktorira na Filozofskom fakultetu Humbolt Univerziteta u Berlinu. Odgovorni je urednik Informativne službe SOK AKTUEL Eparhije srednjoevropske

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: